Javna dobra 1 Pojam i karakteristike isto javno

Javna dobra 1

Pojam i karakteristike • Čisto javno dobro: dobro koje je nerivalno i iz čije potrošnje se niko ne može isključiti • Isključiva i neisključiva dobra: – dobro je isključivo ako se iz njegove potrošnje bilo ko može relativno lako isključiti – dobro je neisključivo ako je isključivanje nekoga iz potrošnje vrlo skupo ili nemoguće • Rivalna i nerivalna dobra: – dobro je rivalno ako ulazak dodatnog korisnika, nakon što se dobro obezbedi, implicira pozitivne granične troškove – dobro je nerivalno ako su troškovi ulaska dodatnog korisnika, nakon što se obezbedi, jednaki nuli 2

Vrste dobara • Privatno dobro: dobro koje je rivalno i iz njegove potrošnje pojedinac može da se isključi • Kvazijavno dobro: dobro koje je rivalno i/ili zadovoljava uslov isključivosti samo u određenom stepenu 3

Vrste dobara Rivalna Da Da Isključiva Ne Ne Privatna dobra Prirodni monopoli Zajednička dobra Javna dobra 4

Karakteristike javnih dobara • Čak i ako svi troše javno dobro u istim količinama, nije nužno da ga svi jednako vrednuju • Svrstavanje nekog proizvoda u javno dobro nije definitivno – ono zavisi od tržišnih uslova i stanja tehnologije • Kvazijavna dobra: proizvod može da zadovolji jedan, ali ne i drugi deo definicije javnog dobra • Neke stvari imaju karakteristike javnog dobra iako se o njima obično ne razmišlja kao o robi (poštenje, informacije, fundamentalna naučna istraživanja, suzbijanje siromaštva i dr. ) • Ako neko dobro obezbeđuje javni sektor to ne znači da je ono javno dobro (obrazovanje, stanovanje i dr. ) • Postoje javna dobra koje obezbeđuje javni sektor, ali ih proizvodi privatni sektor (odnošenje smeća, javni prevoz, vatrogasne usluge, zdravstvene usluge i dr. ) 5

Uslovi efikasnosti za javna i privatna dobra • Određivanje efikasne količine javnih dobara se razlikuje od određivanja efikasne količine privatnih dobra • U slučaju privatnog dobra (npr. pice) svako može da troši onu količinu koja mu uz date cene i dohodak odgovara: – pojedinci mogu da imaju različit nivo tražnje pri bilo kom datom niovu cena • U slučaju čistog javnog dobra (npr. odbrana) svi troše istu količinu bez obzira koliko iznosi njihova individualna tražnja 6

Efikasno obezbeđenje privatnih dobara Cena Adam (Df. A) Eva (Df. A) Tržište (Df. A+E) $11 5 1 6 $9 7 3 10 $7 9 5 14 $5 11 7 18 $3 13 9 22 $1 15 11 26 7

Ravnoteža na tržištu privatnih dobara • Horizontalno sabiranje: tržišna kriva tražnje za privatnim dobrima se formira sabiranjem traženih količina od strane svih pojedinaca, za bilo koji dati nivo cena • Tržišna ravnoteža se uspostavlja kada su ponuda (Sp) i tražnja jednake: • Ravnoteže koja se uspostavlja na tržištu privatnih dobara je Pareto efikasna, pod uslovima definisanim prvom osnovnom teoremom ekonomije blagostanja 8

Cena pica u $ Sp Dp. A+E D p. A Količina pica 9

Uslovi za Pareto-efikasnost u slučaju privatnih dobara • Granična stopa supstitucije pica za jabuke jednaka je odnosu njihovih cena: MRSpa = Pp/Pa • Ako je cena jabuka Pa = 1; tada je MRSpa = Pp • Kriva tražnje za picom Dp. A pokazuje MRSpa za Adama, a kriva Dp. E pokazuje MRSpa za Evu • Kriva ponude pice Sf pokazuje MRTfa • Neophodan uslov za Pareto-efikasnost je: MRSpa. Adam = MRSpa. Eva = MRTpa 10

Efikasno obezbeđenje javnih dobara • Pretpostavimo da postoje dve osobe koje treba da odluče koju količinu nekog javnog dobra treba da koriste: – npr. koliko puta mesečno treba čiste zajedničke prostorije u zgradi koja ima dva stana Adamov i Evin • Zbog različitih ukusa i dohotka Adam i Eva ne moraju jednako da vrednuju higijenu (h) 11

Efikasno obezbeđenje javnih dobara Broj čišćenja mesečno/ cena u dinarima 1 2 3 4 Adamova tražnja (Dh. A) 300 250 200 150 Evina tražnja(Dh. E) Tržišna tražnja (Dh. A+E) 250 200 150 100 550 450 350 250 12

Efikasno obezbeđenje javnih dobara • Neka je na x osi data tražnja za čišćenjem (p), a na vertikalnoj osi cena (Ph) • Adamova kriva tražnje za čišćenjem označena je sa , a Evina sa • S obzirom da je čišćenje zajediničkih prostorije javno dobro, i Adam i Eva koriste istu količinu tog dobra – pa nema smisla sabirati količine koje žele da troše pri datoj ceni • Sabiranje po vertikali: agregatna kriva tražnje za javnim dobrom formira se sabiranjem cena koje je svaki pojedinac spreman da plati za datu količinu tog dobra 13

u dinarima Sh Dh. A+E D h. A D h. E Broj čišćenja 14

Određivanje tržišne traženje za privatnim i javnim dobrima • Kada su u pitanju standardna privatna dobra, svi su suočeni sa istom cenom, a zatim svako pojedinačno odlučuje koju količinu želi da kupi: – uz datu cenu, ukupna tražnja jednaka je zbiru pojediničnih tražnji • Kada su u pitanju javna dobra, svi su suočeni sa istom količinom, a zatim svako pojedinačno odlučuje koju cenu je spreman da plati za datu količinu javnog dobra: – uz datu količinu, ukupna tražnja jednaka je zbiru cena koje su pojedini spremni da plate za tu količinu 15

Uslovi Pareto-efikasnosti u slučaju javnih dobara • Granična stopa supstitucije čišćenja (h) u odnosu na npr. plaćanje baštovana (b) jednaka odnosu cena ovih usluga: MRShb = Ph/Pb • Ako odredimo da je cena usluga bašovana Pb = 1, tada je granična stopa supstitucije MRShb = Ph • Adamova kriva tražnje za čišćenjem zajedničkih prostorija je označana sa Dh. A i ona pokazuje njegovu MRShb, a Evina kriva tražnje Dh. E pokazuje MRShb za nju • Kriva ponude Sh pokazuje graničnu stopu transformacije između usluga čišćenja i usluga baštovana MRThb • Neophodan uslov za Pareto-efikasnost u slučaju javnih dobara je: MRShb. Adam + MRShb. Eve = MRThb 16

Problemi u dostizanju efikasnosti u ponudi javnih dobara • Besplatno korišćenje (free fider): podsticaj da se drugima prepusti da plate javno dobro čije ćete blagodeti vi uživati: – Adam može da tvrdi da njemu čistoća zajedničkih prostorija nije bitna, sa namerom da prevali na Evu plaćanje ukupnih troškova čišćenja • Tržišno rešenje problema besplatnog korisnika je moguće je primenom savršene cenovne diskrimnacije: – proizvođač svakome naplaćuje maksimum koji je ovaj spreman da plati za određeno dobro • Uslovi za savršenu cenovnu diskrominaciju su: – pružalac usluge zna krivu tražnje svakog pojedinca za određenim javnim dobrom i – teško je ili nemoguće tranferisati dobro s jedne osobe na drugu osobu – prvi uslov je praktično neostvariv • Tržišna ponuda nerivalnog dobra će verovatno biti neefikasna (niska) čak i kada postoji mogućnost isključenja iz potrošnje 17

Relevantnost problema besplatnog korisnika • Postoje mišljenja da problem besplatnog korisnika nužno dovodi do neefikasnih (malih) količina javnih dobara: – da bi se dostigla efikasnost, neophodno je da takva dobra obezbeđuje država – država ipak može da utvrdi stvarne preferencije pojedinaca, a da onda, koristeći prinudu, svakog natera da plaća javna dobra • Drugi smatraju da pojedinci često mogu da se dogovore o zajedničkom finansiranju javnih dobara: – navode se primeri crkava, biblioteka, naučnih laboratorija, muzeja, bolnica, pa čak i svetionika • Besplatno korišćenje nije činjenica – ono je posledica hipoteze da ljudi maksimiraju funkciju korisnosti, koja zavisi samo od njihove sopstvene potrošnje dobara: – stoga su rađeni pokušaji empirijske provere da li se ljudi ponašaju skladu sa ovom hipotezom 18

Testiranje hipoteze o besplatnom korisniku u laboratorijskim eksperimentima • Opis eksperimenta: – svi pojedinci u grupi su dobili određen broj žetona – ako žeton zadrže za sebe dobijaju 4 USD – ako žeton prilože u zajednički fond svi članovi grupe (uključujući i donatora) dobijaju po 3 USD • Rangiranje rezultata eksperimenta: – – najpovoljniji rezultat za grupu kao celinu je da svi prilože sve žetone najnepovoljniji ishoda za grupu je da niko ne priloži ni jedan žeton najpovoljniji ishod za pojedinca je da svi osim njega prilože sve žetone, najnepovoljniji ishod za pojedinca je da samo on priloži sve žetone 19

Rezultati laboratorijskih eksperimanata o besplatnom korisniku • Rezultati variraju od jednog do drugog eksperimenta, ali su uočene neke pravilnosti: – ljudi u proseku ulažu oko 50% svojih sredstava u zajednički fond tj. za obezbeđenje javnog dobra – sa povećanjem broja ljudi koji su uključeni u opisanu igru, smanjuje se verovatnoća da će učesnici davati priloge u zajednički fond – mogućnost da igrači međusobno komuniciraju pre započinjanja igre podstiče saradnju – stope doprinosa u zajednički fond opadaju kada oportunitetni troškovi davanja rastu (to jest, kada se poveća nagrada za zadržavanje žetona) 20

Tumačenje rezultata eksperimenata • Neophodna je određena opreznost pri tumačenju rezultata eksperimenata – nije sigurno da li bi se ljudi u stvarnom svetu ponašali kao u eksperimentu • Ipak eksperimenti navode na sledeće zaključke: – problem besplatnog korisnika je relevantan, ali da on ne bi doveo do nulte ili zanemarljive ponude javnih dobara u odsustvu državne prinude – nasuprot uobičajenoj pretpostavaci od koje se polazi u ekonomiji da ljudi isključivo tragaju za uskim ličnim interesima, oni često žele da pomognu i drugima 21

Rasprava o privatizaciji • Privatizacija: proces u okviru kojeg država prepušta privatnom sektoru pružanje i/ili proizvodnju dobara – javni sektor može da obezbeđuje (finansira), neko dobro, a da to dobro proizvodi privatni sektor (obrazovanje, zdravstvene usluge i dr. ) • Neke usluge koje obezbeđuje javni sektor mogu da se dobiju i od privatnog sektora: – obrazovanje, zdravstvene usluge, komunalne usluge i dr. ; čak i klasične državne usluge kao što je bezbednost ili rešavanje sporova • Posmatrano istorijski učečće javnog i privatnog sektora u obezbeđenju dobara se menjalo: – do sredine 19 veka javni sektor je skromno učestvovao u ponudi dobara (spoljna bezbednost, pravni poredak, osnovna infrastruktura) – od sredine 19 veka do 70 tih godina 20 veka broj dobara koji obezbeđuje javni sektora neprestano raste – od kraja 70 tih godina 20 – tog veka pokrenut je proces prepuštanja privatnom sektoru pružanja i/ ili proizvodnje dobara 22

Koja je prava kombinacija javnog i privatnog pružanja usluga? • Na izbor da li neku uslugu treba da pruža javni ili privatni sektor utiču sledeći faktori: – Troškovi: prednost ima sektor koji isti nivo i kvalitet pruža uz niže troškove; naročito su značajni: • troškovi rada i materijala • administrativni troškovi – Prilagođenost ukusima: prednost ima sektor koji svoje usluge bolje prilagođava različitim ukusima – Pogodnost za ostvarenje robnog egalitarizma: postoji široko rasprostranjeno uverenje da neki proizvodi moraju da budu dostupni svima 23

Javna ili privatna proizvodnja? • Pri izboru sektora koji će proizvoditi neku uslugu relevantni su kriterijumi: – efikasnost proizvodnje u javnom i privatnom sektoru • pri poređenju se mora uzeti u obzir kako troškovi tako i kvalitet usluga – mogućnost sastavljanja potpunih ugovora pri ustupanju usluga privatnom sektoru • reputacija može uticati da privatnici unapređuju usluge iako to ugovorom nije predviđeno 24

Javna ili privatna proizvodnja? – važan kriterijum u raspravi o privatizaciji je i tržišni ambijent u kojem funkcionišu javna, ili privatna preduzeća • Monopol podstiče neefikasno ponašanje kako u javnom tako i u privatnom sektoru • Uvođenje konkurencije (liberalizacija) može značajno da unapredi efikasnost javnog sektora – Primer Telekoma Srbija u mobilnoj telefoniji 25