TRAMVAJI EKSPLATAVIONE TEHNICKE KARAKTERISTIKE Tramvaj je elektricno sinsko

TRAMVAJI

EKSPLATAVIONE – TEHNICKE KARAKTERISTIKE Tramvaj je elektricno sinsko vozilo za javni gradski prevoz putnika, sa vazdusnim kontaktnim vodom, krovnim oduzimacem struje I sinom kao povratnim vodom. Kontaktna mreza je sa jednosmernom strujom napona 600 V ili 750 V.

Prema duzini vozila i ukupnom broju putnickih mesta, razlikuju se sledece grupe resenja: Stara dvo osovinska motorna kola, duzine 9. 5 -11 m, sa 65 -80 putnickih mesta. Cetvoro osovinska motorna kola, sa jednodelnom karoseriom, duzine 13 -14 m, za 110 -120 putnika. Cetvoro osovinska motorna kola, sa zglobom, dvodelnim sandukom karoserije, sa dva obrtna postolja, ukupne duzine 16. 5 -18. 5 m sa 150 -165 mesta

Sesto osovinska tramvajska kola, sa jednim zglobom, dvodelnom karoseriom I tri obrtna postolja. Prema duzini I kapacitetu ovde su prisutne dve podgrupe. U prvoj su vozila duzine 19. 5 -23. 5 m, sa 170 -195 mesta. U drugoj grupi su vozila duzine 24. 5 -27 m, a nova sa duzinom 29 -35 m sa ukupno 270 -300 mesta.

Tramvajska motorna kola koriste se u eksploataciji i za vucu prikolica. Prikolice su sa 2 -4 osovine, duzine I kapaciteta slicnih kao I kod motornih kola. Dvoosovinski tramvaji su stare konstrukcije I najcesce su to vozila koja zavrsavaju svoj eksplatacioni vek. Potrebna korisna povrsina: Po stojecem putniku 0. 15 -0. 25 m 2 Po putniku na poprecnom sedistu 0. 28 -0. 32 m 2 Po putniku na bocnom poduznom sedistu 0. 35 -0. 40 m 2

Najcesce usvojena povrsina po stojecem putniku za tramvajska kola je 0. 167 m 2, sa sest putnickih mesta po jednom metru kvadratnom. Sirine tramvajskih kola su 2100 -2200 mm I 23502650 mm. Visina oplate krova tramvaja od gornje ivice sine je od 3050 mm do 3365 mm. Vrata su najcesce dvokrilna, preklopna, slobodne sirine od 1150 -1300 mm, sa mehanizovanim pogonom preko elektricnog ili pneumackog servo motora.

Prema tramvajima koji se sad nalaze u eksplataci, svedena neto masa tramvajskihkola po 1 m 2 korisne povrsine iznosi : Kod starih konstrukcija tramvajskih kola 600 -750 kg/m 2 Kod cetvoroosovinskih kola 480 -550 kg/m 2 Kod zglobnih kola 400/470 kg/m 2 Neto masa savremenog tramvaja svedena na jedno putnicko mesto, iznosi oko 110 -120 kg/mestu. Instalisana snaga vucnih motora po kolima nalazi se u sirokim granicama od 120 -300 kw. Povecanje snage je uslovljeno zahtevima za vece brzine I vece ubrzanje.

Prema maksimalnoj brzini tramvaji se dele u osnovne tri podrgupe: do 60 km/h, do 80 km/h I do 100 km/h. Velicine ubrzanja zavisne I od primenjenog nacina regulacije brzine I vucne sile. Njihove granicne vrednosti, mereci srednje ubrzanje od pokretanja do brzine od 65% od Vmax.

U pogledu broja motornih osovina I ukupnog broja vucnih motora postoje razlicita resenja. Ono sto je zajednicko za sve savremene tramvaje u ovoj grupi sklopova to je primena dvoosovinskih obrtnih postolja. Ona mogu biti motorna ili noseca. Motorna postolja su sa dva vucna motora, ili sa jednim motorom za oba osovinska sloga. Kod tramvaja sa jednodelnom karoseriom sve cetri osovine su pogonske. Kod zglobnih kola najcesca su resenja sa nosecim obrtnim postoljem ispod zgloba.

Pored athezionih kocnica koje deluju preko oboda tockova osovinskih slogova, ovde se koriste I elektro magnetne sinske kocnice. Usporenja pri kocenju su reda velicine do 1. 1 -1. 45 m/sec 2 sa athezionim kocnicama I do 1. 8 -2. 7 m/sec 2 I sa magnetnim sinskim kocnicama.

VUCNI POGONI I NJIHOVA REGULACIJA Prema vrsti elektricne vucne masine tramvaji su sa: Vucnim kolektorsim motorima za jednosmernu struju Vucnim trofaznim asihronim motorom U prvoj grupi su standardni vucni pogoni, a drugoj eksperimentalna resenja, koja su jos u fazi prototipskih ispitivanja. Regulacija vucnih pogona u odnosu na koriscene elemente vucnog strujnog kola za podesavanje napona I brzine obrtanja vucnog motora je sa : otpornicima ili tiristorima.

VUCNI POGONI SA OTPORNICKOM REGULACIJOM Seme veze osnovnih pogonskih sklopova kod ove vrste regulacije, naprimeru jednog vucnog motora je dat naslici. U vucnom kolu su glavni prekidac GP, kontroler Ko, otpornici Ro, vucni motor M, valjak za izbor smera VIS, kombinator sprege motora KSP, oprema za slapljenje polja pobude SP. U posednom strujnom kolu su pomocni pogoni, medju kojima sup o potrebi motor kompresor, motor generator ( ili alternator sa mostom silicijumskih dioda), motor ventilator.

Tremvajska motorna kola su obicno sa dva ili cetri vucna motora pa se osnovna sema vuce umnozava brojem motornih grana. U osnovnoj grani, koja odgovara paralelnoj sprezi vucnih motora, mogu biti po jedan ili dva vucna motora. U ovom drugom slucaju to su motori sa nominalnim naponom 300 V, odnosno konstruisani za polovinu napona kontaktne mreze.

Prema funkci kojoj vrse kontaktni elementi su podeljenji u dva bloka. U prvom su kontakti za podesavanje velicine otpora RR, a u drugom za formiranje strujnog kola vuce sa dve razlicite sprege motora I za elektricno kocenje, sa sledecim planom ukljucenja: Za vucu sa dve redno paralelne grane motora K 1 -K 4 -K 7 K 8 Za vucusa cetri redno paralelne grane motora K 1 -K 4 -K 9 -K 10 -K 11 -K 12 Za elektricno reostatcko kocenje K 2 -K 3 -K 5 -K 6 -K 9 -K 10 K 11 -K 12

VUCNI POGONI SA TIRISTORIMA U njoj su I osnovni elementi slicni kao I u semi sa otpornickom regulacijom. Bitna razlika je u zameni otpornickog bloka tiristorima za regulaciju vuce I elektricnog kocenja, u prisustvu tiristora u opremi za regulaci brzine slabljenjem polja glavne pobude vucnog motora, u filtrima I diode, koji obavezno prate tiristore u vucnom strujnom kolu.

VUCNI POGONI SA TIRISTORIMA I TROFAZNIM ASIHRONIM VUCNIM MOTORIMA Tramvajska kola sa ovim jos uvek eksperimentalnim pogonom, napajaju se preko kontaktnog voda jednosmerne struje 600 V, sa jednopolnim trolnim oduzimacem struje, ili pantografom. Elementi prenosnika snage I ostali mehanicki skolopovi u svemu su isti kao I kod tramvaja sa standardnim pogonom. Vucni motori kao indukcione masine, napajaju se trofaznom naizmenicnom strujom regulisane ucestanosti, iz tiristorskog bloka. Njegova je uloga da jednosmernu struju pretvori u trofaznu neizmenicnu struju odgovarajuceg napona. Promenom redosleda faza menja se smer obrtanja motora I bira smer kretanja vozila. Regulacija brzine ostvaruje se promenom ucestanosti neizmenicne struje.

KARAKTERISTICNI TIPOVI TRAMVAJA Cetvoro osovinska zglobna kola tipa KT-4 Proizvode se u Cehoslovackim fabrikama Skoda-CKD u velikim serijama. Nalaze se u eksplataci I kod nas, sa znacajnim brojem narocito u Beogradu. Duzina 18. 11 m Sirine 2. 18 m Visine 3. 4 m Razmak stozera 8. 9 m Visina poda 0. 9 m Ukupna trajna snaga vucnih motora je 4 x 40 kw Masa praznih kola je 19. 75 t

Sesto osovinskazglobna kola Ba. K To su savremena zglobna kola zapadno nemacke proizvodnje, sa motorima I elektricnom opremom Simensa. Duzina 26. 9 m Sirine 2. 65 m Visine 3. 4 m Maksimalna brzina 100 km/h Ukupna trajna snaga vucnih motora je 2 x 235 kw Masa praznih kola je 38. 9 t Broj mesta 238, od kojih su 72 sedista

Modularnost tramvaja

Uporedni pregled putnih karkteristika tramvaja