IV PODSTICANJE DRUTVENIH PROMENA PUTEM SPORTA Podrka Evropske

IV PODSTICANJE DRUŠTVENIH PROMENA PUTEM SPORTA Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija.

PODSTICANJE DRUŠTVENIH PROMENA PUTEM SPORTA • • MODUL – PROGRAM Opis Razvoj i implementacija inovativnih pristupa sa ciljem zaštite i osnaživanja dece i omladine u društvu. Ovaj modul posvećuje posebnu pažnju osnaživanju dece i omladine iz osetljivih društvenih grupa za socijalno uključivanje kroz sport. Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Sadržaj Poglavlje 1 Uloga sporta u izgradnji kapaciteta u zajednici Poglavlje 2 Podsticanje socijalnog uključivanja pomoću sporta Poglavlje 3 Podsticanje osetljivih društvenih grupa pomoću sporta Poglavlje 4 Transformacija zajednica pomoću sporta Poglavlje 5 Održivi razvoj zajednice pomoću sporta Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Poglavlje 1 Uloga sporta u izgradnji kapaciteta u zajednici Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Sadržaj Poglavlje 1. 1. Kapacitet i izgradnja kapaciteta Poglavlje 1. 2. Razvoj zajednice i održivost zajednice Poglavlje 1. 3. Socijalna priroda sporta u odnosu na izgradnju kapaciteta zajednice Poglavlje 1. 4. Uspešne programske šeme Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Poglavlje 1. 1. Kapacitet i izgradnja kapaciteta • Kapacitet je: znanje i veštine pojedinaca ili organizacija • Kapacitet zajednice je proces koji povećava prednosti i kvalitete na koje je zajednica u stanju da se oslanja kako bi unapredila živote ljudi (Laverack, 2005. ) • Izgradnja kapaciteta je razvoj i osnaživanje ljudskih i institucionalnih resursa Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Poglavlje 1. 1. Kapacitet i razvoj kapaciteta • UNDP definiše razvoj kapaciteta kao proces putem kojeg pojedinci, organizacije i društva stiču, osnažuju i održavaju sposobnosti kako bi vremenom postavili i ostvarili sopstvene razvojne ciljeve Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Poglavlje 1. 2. Razvoj zajednice i održivost zajednice • • Razvoj zajednice zasnovan je na ideji da održivost zajednice vremenom može biti unapređen na samostalnoj aktivnosti. Kapacitet se procenjuje različito za svaku zajednicu, ali se odnosi na kvalitet i kvantitet: ljudskih, fizičkih i finansijskih resursa oko kojih zajednica mora pomoći u procesu promena (Vail, 2007. : 574). Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Poglavlje 1. 3. Socijalna priroda sporta u odnosu na izgradnju kapaciteta zajednice • • Definicija sporta prema Savetu Evrope (2001. ): „Sport označava sve oblike fizičke aktivnosti koje, putem neobaveznog i organizovanog učešća, imaju za cilj izražavanje ili unapređenje fitnesa i mentalne uravnoteženosti, formirajući društvene odnose ili ostvarujući rezultate u takmičenju na svim nivoima. ” Sport ima značajan potencijal za društveni razvoj, naročito po pitanju: 1) 2) 3) 4) 5) Izgradnje lokalnih veština, znanja i resursa, povećanja društvene kohezije, olakšavanja dijaloga u zajednici, razvoja liderstva i podsticanja učešća građana. Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Poglavlje 1. 3. Socijalna priroda sporta u odnosu na izgradnju kapaciteta zajednice • • Sport može više doprineti društvu na indirektan način i to pozitivnim doprinosom u odnosima sa „prosvetarima” i ostalima. Za mnoge mlade ljude, sport ima značajan uticaj na: 1) 2) 3) 4) obrazovnu politiku, izbegavanje socijalnog isključivanja i nasilja, bolju vršnjačku integraciju omladine sa invaliditetom, promociju zdravog načina života. Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Poglavlje 1. 3. Socijalna priroda sporta u odnosu na izgradnju kapaciteta zajednice • Aktivnosti „Sport za razvoj“ (S 4 D) mogu efikasno olakšati razvoj kapaciteta zajednice u izgradnji: 1) 2) 3) 4) 5) • • lokalnih veština, znanja i resursa, povećanja socijalne kohezije, olakšavanja struktura i mehanizama za ostvarivanje dijaloga u zajednici, razvoja liderstva i podsticanja učešća građanskog društva. Razvoj zasnovan na sportu često stvara visoko interesovanje zajednice, investitora i (zakonodavaca). Primenom načela za izgradnju kapaciteta, sport se može pozicionirati sa ciljem povećanja održivog razvoja zajednice. Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Poglavlje 1. 4. Uspešna programska šema Planiranje • Partnestvo i dogovoreni ciljevi: Od vitalnog je značaja postići obostrano razumevanje među interesnim stranama • Ciljevi: Vitalni delovi procesa konsolidacije su: postavljanje jasnih i merljivih ciljeva i srodnih radnih programa uz pažljivo planiranje i dogovorene strategije za razvoj sporta u zajednici. Ciljevi i pokazatelji učinka moraju biti postavljeni od strane ljudi koji razumeju lokalne probleme, uporedo sa realnim vremenskiim okvirima. • Osoblje: Ukoliko je to moguće, celokupno osoblje trebalo bi biti odabrano pre početka programa i doprineti razvoju strategije • Identitet i status: Odgovarajući identitet i relevantan profesionalni razvoj trebalo bi da budu uspostavljeni radi uspešnog razvoja sporta u zajednici. Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Poglavlje 1. 4. Uspešna programska šema Realizacija • • Osnaživanje i vlasništvo: Učesnicima bi trebalo omogućiti da utiču na stil, organizaciju i atmosferu za bavljenje sportom Održivost: Ukoliko je program vremenski ograničen, potrebno je ranije razmatrati održivost Upravljanje: Od ključnog je značaja razjasniti upravljanje od samog početka Osoblje: Sportske inicijative u okviru društveno isključenih grupa zahtevaju prilagođene veštine: sposobnost za bavljenje sportom, komunikacione veštine i empatiju sa ljudima koji mogu biti slabo motivisani za uključivanje Obuka: Trebalo bi obezbediti partnere u programima obuke u okviru veština razvoja zajednice Oprema: Oprema mora biti lokalnog karaktera s obzirom da je zajednica koristi Logistika: Podsticati lokalne klubove i organizacije da sarađuju sa ciljnim grupama Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Poglavlje 1. 4. Uspešna programska šema Učesnici • • • Prepoznavanje potencijalnih učesnika Socijalno isključeni pojedinci ili grupe mogu biti teško dostupni i obično im sport nije visoko na listi prioriteta, Potrebno je uložiti dosta napora u dopiranje do navedenih ljudi/grupa, primenom kampanja za podizanje svesti i inicijativa za motivaciju na lokalnim nivoima zajednice Privlačenje učesnika Korišćenje različitih lokacija za popularizaciju, kao što su centri za zapošljavanje, poslovni centri, kancelarije za razvoj karijere, kancelarije lokalne zajendice, itd. Postarati se da kampanje za popularizaciju budu informativno koncizne i jasno strukturisane – vreme, mesto održavanja, datumi, aktivnosti, cena, dobrodošlica početnicima, kontakt osobe Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Poglavlje 1. 4. Uspešna programska šema Kako navesti šlanove zajendice da uzmu dugoročno učešće u sportu? • Obezbediti širok spektar aktivnosti • Podstaći početnike • Obezbediti mogućnosti u dostupnim objektima • Obezbediti transport ako je neophodno • Obezbediti potrebnu opremu • Sprovoditi aktivnosti tokom dana, a naročito tokom popodneva • Biti pouzdan – ako se predviđa aktivnost, postarati se da se i desi • Korisititi istog lidera svaki put kako bi se uspostavio pozitivan odnos • Utvrditi koje su aktivnosti poželjne kao i njihovo optimalno vreme i lokaciju • Očekivati slabiji početak • Ostaviti dovoljno vremena za kontakt sa zajednicom i razvojni rad • Konstantno praćenje i ocenjivanje programa • Većinu učesnika više interesuje zabava nego rezultat • Imati na umu da različlte grupe imaju različite potrebe Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Kraj 1. Poglavlja Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Poglavlje 2 Podsticanje socijalnog uključivanja pomoću sporta Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Sadržaj Poglavlje 2. 1. Socijalno isključivanje Poglavlje 2. 2. Sport i socijalno uključivanje Poglavlje 2. 3. U susret sportu sa karakteristikama socijalnog uključivanja Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Poglavlje 2. 1. Socijalno isključivanje • Socijalno isključivanje može poprimiti različite oblike, kao što je nedostatak mogućnosti, znanja, usluga, objekata, izbora i prilika. „Socijalno isključivanje se odnosi na višestruke i promenljive faktore koji za posledicu imaju isključene ljude iz normalnih razmena, praksi i prava savremenog društva“ (Komisija Evropskih zajednica, 1993. ) • Socijalno uključivo društvo se definiše kao društvo gde se ljudi osećaju vrednovanim, njihove različitosti se poštuju, a osnovne potrebe zadovoljavaju tako da oni mogu voditi dostojanstven život (Cappo, 2002. ) Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Poglavlje 2. 1. Socijalno isključivanje Prekid igre Primeri socijalnog isključivanja u sportu Molimo preuzmite ove video snimke: https: //www. youtube. com/watch? v=2 ll. Tc. By. GG Mc&list=PLUQb 0 uyj_sych. YV 0 WXh. Xd 0 O 5 z. Ykvzvs. T&index=1 https: //www. youtube. com/watch? v=2 zx 8 SLZi y. I 8&list=PLUQb 0 uyj_sych. YV 0 WXh. Xd 0 O 5 z. Ykvzvs. T&index=2 Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Poglavlje 2. 2. Sport i socijalno uključivanje Sport je prilika (socijalna aktivnost, sklapanje prijateljstava, povezivanje uz smanjenje društvene izolacije, komunikacija, igra) Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Poglavlje 2. 2. Sport i socijalno uključivanje (Bailey, 2005. ) Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Poglavlje 2. 3. U susret socijalno uključivom sportu • Pozitivna iskustva za pojedince u okviru sportskih programa i povećanje potencijala za pozitivan društveni uticaj • Uspostavljanje pouzdanog liderstva programa • Uključivanje mladih u proces donošenja odluka • Isticanje značaja društvenih odnosa na procese učenja Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Poglavlje 2. 3. U susret socijalno uključivom sportu • Pristup sportu u smislu uključivanja: Deca moraju biti uključena u mrežu sportskih aktivnosti kako bi povećala kapacitet društvenih i međuljudskih odnosa • Agencija – za uključivanje su potrebne institucije; projekti koji uključuju isključene mlade ljude u proces donošenja odluka (Long i sar. 2002. ) zato što su sportski programi najuspešniji kada imaju efikasno, po mogućstvu lokalno liderstvo POJEDINAC ZAJEDNICA Prebacivanje fokusa sa pojedinca na zajednicu Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Poglavlje 2. 3. U susret socijalno uključivom sportu Sport i fizička aktivnost nisu automatski ni dobri ni loši za decu ali imaju potencijal za dobijanje pozitivnih ali i negativnih ishoda! • Stvaranje uslova neophodnih za sport kako bi se postigli korisni ishodi • Angažovanje i interakcija trenera i nastavnika na način da se izvrši uticaj u meri u kojoj deca i mladi doživljavaju pozitivne aspekte i ostvaruju veliki potencijal sporta • Efekti sporta biće utvrđeni učestalošću i intenzitetom učešća i stepenom prihvatanja učesnika tokom vremena • Poboljšanje fitnesa i zdravlja ima uticaj na razvoj tehničkih i socijalnih veština, a naročito stavova i vrednosti Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Poglavlje 2. 3. U susret socijalno uključivom sportu Pitanja za diskusiju i razmišljanje • Da li sport doprinosi na upečatljiv i dalekosežan način postizanju važnih opštih društvenih ishoda? • Da li sport povezuje ljude iz različitih miljea društva? • Da li sport može delovati kao pokretač društvene transformacije i promene? • Da li sport doprinosi socijalnom uključivanju? Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Poglavlje 2. 3. U susret socijalno uključivom sportu DA – sport MOŽE doprineti na upečatljiv i dalekosežan način postizanju važnih opštih društvenih ishoda! DA – sport MOŽE povezati ljude iz različitih miljea društva! DA – sport MOŽE delovati kao pokretač društvene transformacije i promena! DA – sport MOŽE doprineti socijalnom uključivanju! Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Kraj 2. Poglavlja

Poglavlje 3 Podsticanje osetljivih društvenih grupa pomoću sporta Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Sadržaj Poglavlje 3. 1. Definisanje društvene osetljivosti Poglavlje 3. 2. Funkcionalne dimenzije Poglavlje 3. 3. Uloga sporta Poglavlje 3. 4. Uloga fizičkog vaspitanja i školskog sporta Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Poglavlje 3. 1. Definisanje društvene osetljivosti • „Određeni broj bilo kojih jedinki u neposrednoj blizini“ (E. S. Bogardus) • „Kadgod se dva ili više pojedinca udruže onda oni i utiču jedan na drugog“ (Ogburn & Nimkoff) • „Skup pojedinaca koji je organizovan i ima zajednička interesovanja i aktivnosti“ (Arnold Green) Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Poglavlje 3. 1. Definisanje društvene osetljivosti Društveno osetljive grupe često predstavljaju grupe ljudi iz sledećih kategorija: beskućnici, imigranti, nacionalne manjine, siromašni, predstavnici različitih rasa/boje kože, deca sa invaliditetom. . . . koja nisu podjednako prihvaćeni od strane ostatka društva Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Poglavlje 3. 1. Definisanje društvene osetljivosti • „Društvena osetljivost“ je proizvod društvenih nejednakosti – oni socijalni faktori koji utiču ili oblikuju podložnost različitih grupa da naškode drugom i koji takođe upravljaju njihovom sposobnošću da reaguju (Cutter i sar. 2003. ) • Osetljive grupe povezuju se sa decom, mladima ili veoma mladim sportistima koji su diskriminisani na neki način od strane okruženja • Naša misija je da pronađemo način da ponovo uključimo ove pojedince u društvo kao ravnopravne činioce okruženja (društva) putem sporta Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Poglavlje 3. 1. Definisanje društvene osetljivosti • Analizirajući ovu temu, javljaju se preklapajući pojmovi kao što su „društveno isključivanje“, „društvena marginalizacija“ i „podklasa“, koji se koriste da opišu grupe pojedinaca koji nemaju pristup nizu poželjnih društvenih resursa i pogodnosti (Sandford i sar. 2006. ), pri čemu se ovi termini ponekad mogu koristiti naizmenično Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Poglavlje 3. 1. Definisanje društvene osetljivosti Prekid igre Primeri diskriminacije osoba iz osetljivih društvenih grupa Molimo preuzmite ove video snimke: https: //www. youtube. com/watch? v=l 9 p. Wflkj. FO w&index=9&list=PLUQb 0 uyj_sych. YV 0 WXh. Xd 0 O 5 z. Ykvzvs. T https: //www. youtube. com/watch? v=Db. LXvh. E oi. Hg&list=PLUQb 0 uyj_sych. YV 0 WXh. Xd 0 O 5 z. Ykvzvs. T&index=3 Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Poglavlje 3. 2. Funkcionalne dimenzije • Hellison smatra da bi nastavnici uvek trebalo da se pitaju da li su njihova perspektiva i nastavni metod vredni i da li ono što rade funkcioniše? • Hellisonov model odgovornosti – Učenje o ličnoj i socijalnoj odgovornosti (ULSO), predstavlja 6 nivoa ponašanja među decom (od 0 do 5) • Na primer, nivo nula podrazumeva guranje, vređanje i agresivnu igru (prisutno među socijalno osetljivom decom – koji su često maltretirani), pri čemu nivo 5 predstavlja integrisanje ULSO vrednosti u ostalim oblastima života The European Commission support for the production of this publication does not constitute an endorsement of the contents which reflects the views only of the authors, and the Commission cannot be held responsi ble for any use which may be made of the information contained therein.

Poglavlje 3. 2. Funkcionalne dimenzije Nivo 0: Egocentričnost – izostanak smaokontrole, netimski igrač Nivo 1: Poštovanje prava i osećanja drugih – samokontrola i mirno rešavanje konflikata Nivo 2: Trud i saradnja – slaganje, samoinicijativno rešavanje konflikata, započinjanje novih zadataka Nivo 3: Samoupravljanje – biti proaktivan, postavljanje i poštovanje ličnih ciljeva i borba protiv vršnjačkog pritiska Nivo 4: Pomaganje drugima i liderstvo – demonstriranje brige, osetljivosti i zabrinutosti za druge u razredu Nivo 5: Primena ULSO izvan fiskulturne sale – Integrisnaje ULSO vrednosti u ostalim oblastima života – biti u ulozi modela Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Poglavlje 3. 2. Funkcionalne dimenzije • • Helisonov ULSO model mogao bi se uspešno koristiti za suzbijanje nasilja nad socijalno osetljivom decom u školama (uglavnom u osnovnim i srednjim školama) Pored ovog modela, postoje određene veštine koje bi trebalo primenjivati, a koje su od naročitog značaja: 1) 2) 3) 4) 5) saradnja sa porodicama dece, stimulisanje grupne kohezije, primena inkluzivnih obrazovnih strategija, promocija društvene osetljivosti, prepoznavanje opasnih situacija. Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Poglavlje 3. 2. Funkcionalne dimenzije • Postoji mnogo programa pomoći koji su osmišljeni da omoguće ponovnu integraciju „nezadovoljnih“ ili „isključenih“ mladih ljudi, uz povećanje njihovih ambicija i promovisanje pozitivnog socijalnog razvoja (Long i sar. 2006. ; Merton i Parrott 1999. ) • Neophodno je osmisliti programe fizičkih aktivnosti koji su primenljivi u konkretnom socio kulturnom okruženju koji će uključivati socijalno ugroženu decu uz dalekosežni uticaj na njih • Takvi programi trebalo bi da omoguće pozitivan lični i socijalni razvoj mladih, razvijajući timski duh Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Poglavlje 3. 2. Funkcionalne dimenzije • Bez obzira na program fizičke aktivnosti, isključeni mladi ljudi trebalo bi da imaju privilegije kada se priključuju takvim programima: 1) popust ili besplatno učešće, 2) besplatan prevoz da bi se prisustvovalo programu, 3) ravnopravno učešće sa ostalim učesnicima. . . • Celokupno društvo trebalo bi da ima prednosti od ponovnog uključivanja socijalno isključene dece. Deca moraju imati osećaj pripadnosti! Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Poglavlje 3. 3. Uloga sporta Sport može imati značajan doprinos širokom spektru pozitivnih socijalnih ishoda: • smanjenje maloletničkog kriminala, • unapređenje fizičke kondicije i zdravlja, • smanjenje izostajanja sa časova, • unapređenje odnosa prema učenju među mladom populacijom i pružanje prilika za „aktivnu građansku inicijativu“ (Sport England 1999. ). Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Poglavlje 3. 3. Uloga sporta „Biti Bangladežanka, Pakistanka, Afrikanka i Indijka ističe razlike pri učešću“ (Carroll, 1993. ) Neophodno je osnaživanje ove grupe kako bi se prevazišle očigledne razlike sa kojima se svakodnevno susrećemo Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija.

Poglavlje 3. 3. Uloga sporta • Razvoj osnovne fizičke kompetencije, koji se razvija kroz kvalitet programa fizičkog vaspitanja, ima snažan uticaj na razvoj samopouzdanja i vršnjačkog prihvatanja (Bailey, 2000) • Mlade osobe sa invaliditetom daleko su ređe učestvovali u vanškolskim ili sportskim aktivnostima (Finch i sar. , 2001. ) • Od suštinskog je značaja da deca i mladi imaju prilike da učestvuju, bez ikakvog pomena socijalnog isključivanja! Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Poglavlje 3. 4. Uloga fizičkog vaspitanja i školskog sporta • • Fizičko vaspitanje i školski sport pružaju odgovarajuće okruženje za promovisanje ličnog i socijalnog razvoja mladih osoba Osnaživanje socijalno osetljivih grupa kroz sport (prevashodno decu) jedan je od najefikasnijih načina njihovog povezivanja i reintegracije Sport je instrument koji ima moć da poveže različite ljude i učini ih ravnopravnim!!! Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Kraj 3. Poglavlja

Poglavlje 4 Transformacija zajednica pomoću sporta Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Sadržaj Poglavlje 4. 1. Sportski programi za mlade Poglavlje 4. 2. Razvojni model sportskog učešća Poglavlje 4. 3. Pozitivan razvoj mladih kroz sport Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Poglavlje 4. 1. Sportski programi za mlade Razvoj sportskih programa za mlade može imati važnu ulogu u sportskim iskustvima i rezultatima za mlade osobe Postoji nekoliko pristupa pozitivnom razvoju mladih kroz sport (PRM/PYD) To su: • SUPER (Sports United to Promote Education and Recreation) • First Tee Life Skills, • Učenje odgovornosti kroz fizičku aktivnost i • Hokowhitu Program (Danish i sar. , 2004. ). Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija.

Poglavlje 4. 1. Sportski programi za mlade Postoje tri cilja sportskog učešća (Cote & Fraser Thomas, 2008. ): • Razvoj motoričkih veština • Unapređenje i poboljšanje fizičkog zdravlja • Podsticanje psihosocijalnog rasta Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Poglavlje 4. 2. Razvojni model sportskog učešća • Sportski programi za mlade mogu obezbediti njihovu fizičku aktivnost, što može dovesti do poboljšanog fizičke kondicije • Sportski programi za mlade su od ključnog značaja za učenje motoričkih veština; ove veštine predstavljaju osnovu za rekreativno učešće odraslih u sportovima kao i za buduće reprezentativce Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Poglavlje 4. 2. Razvojni model sportskog učešća daje višestruke mogućnosti za kontinuirano učešće mladih osoba, zdravtstvene benefite i psihosocijalni razvoj (RMSU/DMSP: Cote, 1999. ; Cote i Hay, 2002. ; Cote i Fraser Thomas, 2008. ) MODEL Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Poglavlje 4. 2. Razvojni model sportskog učešća Sportski programi za mlade imaju potencijal za razvoj pozitivnih vrednosti (Côté 2002. ) SPORTSKI DUH ASERTIVNOST SAMOKONTROLA ODGOVORNOST SARADNJA FERPLEJ EMPATIJA The European Commission support for the production of this publication does not constitute an endorsement of the contents which reflects the views only of the authors, and the Commission cannot be held responsi ble for any use which may be made of the information contained therein.

Poglavlje 4. 2. Razvojni model sportskog učešća Sledeći predlozi su nastali na osnovu istraživanja o sportu mladih i imaju za cilj promovisanje pozitivnog razvoja mladih (Cote i sar. , 2008. ) Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Poglavlje 4. 2. Razvojni model sportskog učešća • Učešće u sportu je osnovni kontekst pozitivnog razvoja • PRM/PYD je doprineo da mladi predstavljaju resurs koji bi trebalo usavršiti i dobro obrazovati • Osnovni elementi PRM/PYD usmereni su na uključivanje mladih, razvojne ishode i lične karakteristike (Lerner, 2003. ) • Učešće u sportu je povezano i sa smanjenom potrebom rada na identitetu, na pozitivnim odnosima i na povezivanju odraslih • Učešće u sportu povezano je sa većom inicijativom, timskim radom i emocionalnom stabilnošću u odnosu na druge aktivnosti (Larson, Hansen i Moneta, 2006. ) Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Poglavlje 4. 2. Razvojni model sportskog učešća • Interakcije među decom i između dece i odraslih predstavljaju sastavni deo svakog sportskog programa za decu (6– 12 godina) i one bi trebalo da uključuju igru i prilike da se isprobaju drugačiji oblici sportskih aktivnosti • „Uzorkovanje“ ili „igra“ u detinjstvu posmatraju se kao razvojni procesi koji predstavljaju osnovni mehanizam kontinuiranog učešća u sportu kako na rekreativnom tako i na elitnom nivou Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Poglavlje 4. 2. Razvojni model sportskog učešća • Pre nego što napune 12 godina, mnoga deca nemaju sposobnost da u potpunosti razumeju takmičarske ekipne sportove • Deca moraju naučiti kako da sarađuju pre nego što nauče da se takmiče • „Stanovište treće strane” neophodno je u svakom ekipnom sportu Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Poglavlje 4. 2. Razvojni model sportskog učešća • Povezivanje porodice – sport se smatra aktivnošću koja mnogo može doprineti • Međutim, do prisnije komunikacije ne dolazi samo zbog činjenice da se zajedno provodi vreme • Roditelji često stvaraju pritisak na decu i mlade koji to osećaju • Roditelji često stvaraju rodno zasnovane ideje o poslu i porodici • Učesnici učestvuju u nekoliko teambuilding aktivnosti koje su osmišljene da poboljšaju komunikacij i razumevanje uzajamnih prednosti i slabosti Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Poglavlje 4. 2. Razvojni model sportskog učešća • Snovi o budućnosti – učesnici uče o tome i razgovaraju o značaju istog • Oni prepoznaju snove o karijeri/školi i sportu za narednih 10 godina • Vršnjački lideri dele sa drugima neke od svojih snova • Učesnici uče o razlikama između snova i ciljeva i načinu na koji mogu pretvoriti snove u ciljeve Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Poglavlje 4. 2. Razvojni model sportskog učešća Učesnici uče o karakteristikama dostižnih ciljeva: • Afirmativno formulisani, • Konkretni, • Postavljanje ciljeva je pod kontrolom onoga ko ih postavlja. Oni uče da razlikuju postavljene ciljeve i one koji su afirmativno formulisani Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Poglavlje 4. 2. Razvojni model sportskog učešća • • Sportski programi tokom adolescencije (uzrast 13+) mogu se promeniti tako da uključe razvojne procese zasnovane na konkretnijim aktivnostima vežbanja i usavršavanje jednog sporta Adolescenti bi trebalo da imaju dve mogućnosti: usavršavanje u omiljenom sportu ili nastavak rekreativnog bavljenja sportom • • Učesnici takođe uče o sledećem: značaj prepoznavanja sopstvenog govora samoubeđivanja, načina razlikovanja između pozitovnog i negativnog govora samoubeđivanja kao i ključne afirmativne izjave samoubeđivanja koje se odnose na njihove ciljeve Takođe, oni moraju vežbati afirmativne izjave samoubeđivanja Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Poglavlje 4. 2. Razvojni model sportskog učešća Prioritet trenera, roditelja i odraslih uključenih u sportska iskustva mladih osoba trebalo bi da predstavljaju razvojne prednosti pojedinca (deteta ili adolescenta) uključenog u sportski program TRENER – RODITELJI Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Poglavlje 4. 3. Pozitivan razvoj mladih kroz sport Osam karakteristika koje je predložio NRCIM (National Research Council Institute of Medicine) trebalo bi primeniti u sportskim programima kako bi se omladini obezbedio sadržaj koji promoviše razvojne prednosti i rast: Cote et al. , 2008) Životne veštine Kompetencija Odgovornost • Sportski programi za mlade moraju biti planirani u cilju zdravog razvoja dece • Treneri i roditelji moraju razmišljati izvan okvira zabave. Sledeća utakmica ili finale u sezoni, moraju se koncentrisati na dugoročne pozitivne razvojne ishode deteta sportiste Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Poglavlje 4. 3. Pozitivan razvoj mladih kroz sport • Učesnici uče o značaju zdravog života u svim segmentima života • Deca bi trebala da shvate načine kako da menjaju stvari da bi imala zdrav način života; njima se i pristupa da bi se uticalo na stvaranje uslova za zdrav načina života Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Poglavlje 4. 3. Pozitivan razvoj mladih kroz sport STVARANJE CILJEVA TRAŽENJE DRUŠTVENE PODRŠKE REŠAVANJE PROBLEMA Pomozite mladima da uspeju u različitim okruženjima i doprinesite njihovom pozitivnom gledanju na život (Danish, Fazio, Nellen, & Owens, 2002. ) Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Poglavlje 4. 3. Pozitivan razvoj mladih kroz sport • Roditelji i treneri imaju značajan uticaj na lični i društveni razvoj dece uključenih u sport • Podučavanje je višedimenzionalna karakteristika trenera. Ono uključuje ponašanje trenera, iskustva i strategije za efikasno i uspešno ispunjavanje zahteva treniranja (Côté & Gilbert, 2009. ) • Interpersonalno znanje je sposobnost negovanja pozitivnih odnosa sa sportistima, roditeljima i ostalima. To uključuje odgovarajuće i efikasne komunikacione veštine sa pojedincima i grupama (Côté & Gilbert, 2009. ) Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Kraj 4. Poglavlja

Poglavlje 5 Održivi razvoj zajednice kroz sport Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Sadržaj Poglavlje 5. 1. Održivi razvoj zajednice kroz sport Poglavlje 5. 2. Okvir za pozitivan razvoj mladih Poglavlje 5. 3. Primena kvalitetnog fizičkog vaspitanja radi promovisanja pozitivnog razvoja mladih Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Poglavlje 5. 1. Održivi razvoj zajednice kroz sport • • • Projekti koji se odnose na Sport za razvoj progresivno se uređuju da uključe zajedništvo u grupi, socijalnu koheziju i umrežavanje Očekuje se da takvi modeli obezbede istraživanje u oblasti razvoja zajednice koje se može koristiti u oblastima sporta i planiranja događaja, u sferama upravljanja i vršenja uticaja Ovo poglavlje pokazuje da se model Sport za razvoj (S 4 D) može koristiti za kontrolu ključnih istraživanja projekata koji se odnose na sport i planiranje događaja i na njihovu posvećenost koordinisanju društvenih uticaja i održivih socijalnih rezultata i ishoda Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Poglavlje 5. 1. Održivi razvoj zajednice kroz sport • Okvir S 4 D uzima u obzir teorijsko i praktično istraživanje o učešću zajednice, sportu za razvoj i sportu i organizovanju događaja • On predstavlja pristup zasnovan na predviđanjima nasuprot stvarnim rezultatima i ishodima. Tako se ide u susret razumevanju i kontrolisanju strateškog planiranja i uvida u sportske projekte i projekte organizovanja događaja metodom uključivanja i osmišljavanja socijalnih procedura kreiranih putem sportskih aktivnosti koje traže uključivanje u iste Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Poglavlje 5. 1. Održivi razvoj zajednice kroz sport • Okvir S 4 D podeljen je na tri povezane oblasti u međusobnoj interakciji: • Upravljanje sportskim događajima, • Direktni socijalni uticaji • Dugoročni socijalni ishodi Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Poglavlje 5. 1. Održivi razvoj zajednice kroz sport • • • Okvir S 4 D ističe da ulaganje u dinamično umrežavanje i pozitivna posvećenost jesu osnova za postizanje održivog razvoja i osnaživanje umrežavanja Sportski program/događaj pretpostavlja podsticanje povezivanja grupa i uvođenje izgradnje kapaciteta na koordinisan i integrisan način Aktivnosti S 4 D moraju biti strateški islanirane, njima se mora upravljati i moraju se koristiti radi postizanja željenih dugoročnih rezultata Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Poglavlje 5. 2. Okvir za pozitivan razvoj mladih • Ako se sport organizuje na pravilan način a mlade uključuju obučeni i pažljivi odrasli mentori, sasvim će sigurno nastupiti pozitivno unapređenje mladih (Petitpas i sar. 2004. ) • Nažalost, treniranje sporta ne garantuje da će mladi steći usavršiti veštine i izgraditi stavove koji će im obezbediti okvir za produktivnu budućnost Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Poglavlje 5. 2. Okvir za pozitivan razvoj mladih • Kvalitet odnosa uspostavljenih mentorstvom (Catalano i sar. 2002. ) i interakcijama tokom savetovanja (Sexton i Whiston 1994. ) pokazali su se kao korisni za podsticanje poštovanja pravila i pozitivne ishode za učesnike • Oni koji nisu sposobni da izgrade odnose sa mladima zasnovane na poverenju imaju manje izglede da stvore okruženje u kome će učesnici imati želju da preuzimaju rizik i gde će znati da je pravljenje grešaka standardni deo procesa učenja Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Poglavlje 5. 2. Okvir za pozitivan razvoj mladih u zajednici • Postoje tri karakteristike visokoobrazovanih trenera koji snažno koreliraju sa uspešnim akademskim ishodima Te karakteristike su: a) Empatija, b) Negovanje visokih i pozitivnih očekivanja za pojedince i c) Zaštita Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Poglavlje 5. 3. Primena kvalitetnog fizičkog vaspitanja radi promovisanja pozitivnog razvoja mladih • Svetski poznati eksperti su saglasni da postoji spisak karakteristika kvalitetnog programa fizičkog vaspitanja: a) Fokusiran je na dete, b) Stvara pozitivno okruženje, c) Razvija veštine i znanje potrebne za negovanje samostalnosti i samostalnih učenika, d) Dovodi ljudska prava, rodnu ravnopravnost i obrazovanje za očuvanje mira u ustaljene tokove (Međunarodni savet za zdravlje, fizičko vaspitanje, rekreaciju, sport i ples 2001. ) • Primeri dobre prakse? Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Poglavlje 5. 3. Primena kvalitetnog fizičkog vaspitanja radi promovisanja pozitivnog razvoja mladih • Kvalitetni programi fizičkog vaspitanja usvajaju holističan pristup podsticanju unapređenja sve četiri glavne oblasti pozitivnog ravoja mladih: a) fizička, b) iintelektualna, c) psihološka/emocionalna d) socijalna. Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija.

Poglavlje 5. 3. Primena kvalitetnog fizičkog vaspitanja radi promovisanja pozitivnog razvoja mladih • • • Pozitivan razvoj ne proističe samo na osnovu uključivanja u sportsku aktivnost Pozitivan razvoj zavisiće od načina na koji se programi realizuju i dožive i načina na koji sportska organizacija obezbeđuje pozitivne socijalne norme Sportski programi mogu pomoći promovisanju pozitivnog razvoja među mladima Sport može biti odličan kontekst za podučavanje mladih za razvoj inicijative, kontrole emocija i učenja timskog rada Kako bi se promovisali ostali pozitivni ishodi, sportski lideri moraju primenjivati konkretne ciljeve i tehnike Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Kraj 5. Poglavlja

Reference Bailey, R. P. (2000 a) Movement development and the primary school child, in: R. P. Bailey & T. M. Macfadyen (Eds) Teaching physical education 5– 11 (London, Continuum). Benson PL, Scales PC, Hamilton SF, Sesma AJr. (2006). Positive Youth Development: Theory, Research, and Applications. In: R. M. Lerner & W. Damon (Eds. ), Handbook of child psychology: Theoretical models of human development (pp. 894 941). Hoboken, NJ, US: John Wiley & Sons Inc. Bredemeier BJ. (1995). Divergence in children's moral reasoning about issues in daily life and sport specific contexts. International Journal of Sport Psychology, 26, 453– 63. Capacity development definition: https: //www. undp. org/content/dam/aplaws/publication/en/publications/capacity development/support capacity development the undp approach/CDG_Brochure_2009. pdf Cappo, D Monsignor, 2002, Quoted in Vic. Health Research Summary 2 Social inclusion as a determinant of mental health & wellbeing (January 2005) accessed at: http: //www. health. vic. gov. au/agedcare/maintaining/countusin/inclusion. htm Carroll, R. (1993) Factors influencing ethnic minority groups’ participation in sport, Physical Education Review, 16(1), p. 59. Coalter, F. (2002), Sport and Community Development: A Manual , Sportscotland. Commission of the European Communities (1993) Background report: social exclusion—poverty and other social problems in the European Community (Luxembourg, Office for Official Publications of the European Communities). Cote J, Fraser Thomas J. (2007). Youth involvement in sport. In: P. Crocker (ed. ), Sport Psychology: A Canadian Perspective, pp. 270 98. Toronto, ON: Pearson. Cote J, Gilbert W. (2009). An Integrative Definition of Coaching Effectiveness and Expertise. International Journal of Sports Science & Coaching, 4(3), 307 23. The European Commission support for the production of this publication does not constitute an endorsement of the contents which reflects the views only of the authors, and the Commission cannot be held responsi ble for any use which may be made of the information contained therein.

Reference Cote J, Hay J. (2002). Children's involvement in sport: a developmental perspective. In: JM Silva and DE Stevens (Eds. ), Psychological Foundations of Sport, pp. 484– 502. Boston: Allyn & Bacon. Cote J, Strachan L, Fraser Thomas J. (2008). Participation, personal development, and performance through youth sport. In Positive youth development through sport (pp. 48 60). Routledge. Cote J. (1999). The influence of the family in the development of talent in sports. The Sport Psychologist, 13, 395– 417. Cote J. (2002). Coach and peer influence on children's development through sport. In: JM Silva and D E Stevens (Eds. ), Psychological Foundations of Sport, pp. 520– 40. Boston: Allyn & Bacon. Cutter, S. L. , Boruff, B. J. , Shirley, W. L. (2003) Social vulnerability to environmental hazards, Social Science Quarterly, 84(2), 242 261. Danish S, Fazio R, Nellen V, Owens S. (2002). Teaching life skills through sport: Community based programs to enhance adolescent development. In: JL Van Raalte, BW Brewer (Eds. ), Exploring Sport and Exercise Psychology, (2 nd ed. , pp. 269– 88). Washington, DC: American Psychological Association. Danish S, Forneris T, Hodge K, Heke I. (2004). Enhancing youth development through sport. World Leisure Journal, 46(3), 38– 49. Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Reference Edwards, Michael B. (2015). The role of sport in community capacity building: An examination of sport for development research and practice. Sport Management Review. 18(1): 6 19. doi. org/10. 1016/j. smr. 2013. 08. 008 Finch, N. , Lawton, D. , Williams, J. & Sloper, P. (2001) Disability Survey 2000: survey of young people with a disability and sport—findings (York, University of York Social Policy Research Unit). Hamilton, E. (1992). Adult Education for Community Development. New York: Greenwood Press. Hellison, D. (2003) Teaching Responsibility through Physical Activity (2 nd edn). Champaign, IL: Human Kinetics. Hellison, D. , Cutforth, N. , Kallusky, J. , Martinek, T. , Parker, M. , and Stiehl, J. (2000) Youth Development and Physical Activity: Linking Universities and Communities. Champaign, IL: Human Kinetics. Larson RW, Hansen DM, Moneta G. (2006). Differing profiles of developmental experiences across types of organized youth activities. Developmental Psychology, 42(5), 849 63. Larson, A. , and Silverman, S. J. (2005) ‘Rationales and practices used by caring physical education teachers’, Sport, Education and Society, 10(2): 175– 94. Lemyre P, Roberts GC, Ommundsen Y. (2002). Achievement goal orientations, perceived ability, and sportsperson ship in youth soccer. Journal of Applied Sport Psychology, 14, 120– 36. Lerner RM, Dowling EM, Anderson PM. (2003). Positive youth development: Thriving as the basis of personhood and civil society. Applied Developmental Science, 7(3), 172 80. Long, J. , Welch, M. , Braham, P. , Butterfi eld, J. , and Hylton, K. (2002) Count Me In: The Dimensions of Social Inclusion through Culture, Media and Sport. Leeds: Leeds Metropolitan University. Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija

Reference Merton, B. , and Parrott, A. (1999) Only Connect: Successful Practice in Educational Work with Disaffected Young Adults. Leicester: NIACE. Müller, E. , Appleton, M. R. , Ricci, G. , Valverde, A. and Reynolds, D. (2015) ‘Capacity development’, in G. L. Worboys, M. Lockwood, A. Kothari, S. Feary and I. Pulsford (eds) Protected Area Governance and Management, pp. 251– 290, ANU Press, Canberra. Perkins DF, Noam GG. (2007). Characteristics of sports‐based youth development programs. New Directions for Youth Development, 115, 75 84. Putnam, R D (2000) Bowling alone: the collapse and revival of American community, New York, Simon and Schuster capacity building definition: https: //www. who. int/tobacco/control/capacity_building/background/en/ Sandford, R. A. , Armour, K. M. , and Warmington, P. C. (2006) ‘Re engaging disaffected youth through physical activity programs’, British Educational Research Journal, 32: 251– 71. Sport England (SE) (1999) Best value through sport: the value of sport to local authorities (London, SE). The European Commission support for the production of this publication does not constitute an endorsement of the contents which reflects the views only of the authors, and the Commission cannot be held responsi ble for any use which may be made of the information contained therein.

IV PODSTICANJE DRUŠTVENIH PROMENA POMOĆU SPORTA Pripremio Univerzitet u Novom Sadu Prof. dr Borislav Obradović Prof. Dr Patrik Drid Ass. Prof. Ivana Milovanović Msc. Dragan Marinković Msc. Roberto Roklicer Podrška Evropske komisije u objavljivanju ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji isključivo odražava mišljenja autora, pri čemu se Komisija ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu dalju upotrebu ovde sadržanih informacija