ERGONOMIJA NASTANAK I RAZVOJ DEFINICIJE ERGONOMIJE ERGON koren

ERGONOMIJA NASTANAK I RAZVOJ

DEFINICIJE ERGONOMIJE ERGON – koren reči dolazi iz grčkog jezika i znači ljudski rad NOMOS – koren reči dolazi iz grčkog jezika i znači zakon ili pravilo • Ergonomija predstavlja oblikovanje i proučavanje ljudskog rada.

• Ergonomija se bavi proučavanjem rada i odnosa pri radu u skladu s mentalnim i telesnim sposobnostima ljudi. • Njena suština je prilagođavanje posla (alata, radnih zadataka, radne okoline) radniku i njegovim potrebama, umesto prilagođavanja radnika potrebama posla.

• Ergonomija je nauka koja se bavi dizajnom (projektovanjem) proizvoda tako da oni najbolje budu prilagođeni ljudskom telu. • Ergonomija je naučna disciplina (nauka o radu) čiji je zadatak da istražuje ljudski organizam i ponašanje i da pruža podatke o prilagođenosti predmeta s kojima čovek dolazi u kontakt. Dakle, ergonomija proučava anatomske, fiziološke i druge parametre ljudskog tela.

• Ergonomija je u suštini, ali i sadržajno multi i interdisciplinarna sistemska nauka koja se bavi sistemom čovek-mašina kako bi se mašina prilagodila čovekovim bio-psiho-socijalnim ograničenjima i zahtevima, a da bi upotreba mašine bila efikasnija, bezbednija i pouzdanija. • Pod pojmom mašina podrazumeva se svaki materijalni predmet sa kojim čovek dolazi u dodir prilikom obavljanja nekog posla, tako da je mašina tastatura računara, obična olovka, ali i lokomitiva, automobil, avion itd.

PODELA ERGONOMIJE: • Fizička ergonomija; • Kognitivna ergonomija; • Organizaciona ergonomija.

Fizička ergonomija se bavi ljudskim anatomskim, antropometrijskim, fiziološkim i biomehaničkim karakteristikama koje se odnose na fizičku aktivnost. Relevantne teme uključuju: • izučavanje radnih položaja, • rukovanje materijalima, • ponavljajuće pokrete, • radom uzrokovane mišićno-skeletne poremećaje, • uređenje radnog mjesta, • bezbednost i zdravlje na radu.

Kognitivna ergonomija se bavi mentalnim procesima, kao što su percepcija, pamćenje, rasuđivanje, motorički odgovor, jer oni utiču na interakcije između ljudi i drugih elemenata sistema. Relevantne teme uključuju: • mentalna opterećenja, • donošenje odluka, • interakciju čoveka i računara, • ljudsku pouzdanost, • stres na radu i obuku jer oni se mogu odnositi na projektovanje sistema čovek-mašina.

Organizaciona ergonomija se bavi optimizacijom sociotehničkih sistema, uključujući i njihove organizacione strukture, politike i procese. Relevantne teme uključuju: • komunikaciju, • upravljanje resursima posade, • projektovanje rada, • dizajn radnog vremena, • timski rad, • participativni dizajn, • ergonomiju zajednice, • kooperativni rad, • nove radne paradigme, • virtualne organizacije, • rad na daljinu i upravljanje kvalitetom.

VRSTE ERGONOMIJE Koncepcijska ergonomija: bavi se oblikovanjem ergonomskih mera u samom početku konstruiranja nekog sistema, najbolja je i najjeftinija. Sistemska ergonomija: vodi brigu o usklađivanju funkcija jednog proizvodnog sistema. Ima zadatak oblikovanja organizacije radnog sistema, oblikovanje radnog mesta, radnog područja i radne okoline, izbor i školovanje osoblja. Korektivna ergonomija: javlja u kasnijem periodu realizacije ili korištenja radnog sistema, manje je uspešna ali i skuplja od prethodno navedenih vrsta ergonomije. Softverska ergonomija: razvija metode i kriterijume za izvršavanje procena softverskih proizvoda s ciljem poboljšanja tehnologije, poboljšanja radne motivacije, povećanja radnih kompetencija i razvoja osobnosti. Hardverska ergonomija ili «klasična ergonomija» bavi se proučavanjem tehničko-fizikalnih komponenti računarskog sistema i njegove neposredne i posredne okoline, kao što je npr. stolica, radna površina, reflektirajuće površine i slično.

NASTANAK ERGONOMIJE Odnos čoveka i oruđa datira još iz najranijeg doba ljudskog rada. Još u prvobitnoj zajednici čovek proučava kako da napravi oruđe da mu olakša rad tj. kako ga prilagoditi za rad. Do industrijske revolucije dolazi oko 1875. godine. kada se javlja pojava koncepta i metode masovne proizvodnje. .

NASTANAK ERGONOMIJE Sa industrijskom revolucijom dolazi do povećanja produktivnosti pa iz tog razloga treba i više radne snage koje nema dovoljno. Zbog toga dolaze priučeni radnici koji ne poznaju sistem, što dovodi do velikog broja povreda na radu. Ovo je uslovilo potrebu usklađivanja čoveka i radnog procesa. Tendencija je bila da se poveća produktivnost, a time i profit, a ne iz razloga humanosti.

Nastanak ergonomije se vezuje za brzi razvoj tehnike i tehničkih sredstava koja su bila sve savršenija i efikasnija, ali se onda javio čovek kao onaj koji svojim ograničenjima postaje limitirajući faktor razvoja sistema. Na primer, tehnički uzevši, neko najsavršenije sredstvo nije "ergonomsko" ako ga čovek sa svojim bio-psihosocijalnim karakteristikama ne može efikasno koristiti i to je danas limitirajući faktor tehničkog i tehnološkog razvoja.

NASTANAK ERGONOMIJE Na početku nastanka ove nauke, neposredno posle Drugog svetskog rata, akcenat je bio na prilagođavanju mašine ljudskom telu i njegovim ograničenjima. Ipak, danas se ne može zanemariti da čovekova psihička i socijalna ograničenja, potrebe i zahtevi mogu biti takođe limit u korišćenju nekog sredstva i da i njih treba uzeti u obzir prilikom projektovanja tehničkog sredstva ili tehničkog sistema.

ISTORIJAT RAZVOJA ERGONOMIJE § BERNARDINO RAMAZINI (1633 – 1714) – Prvi uspostavio vezu između rada i bolesti mišićnoskeletnog sistema u knjizi „Bolesti radnika“ koja je i prvi pisani trag o ergonomiji.

§ WOJCIECH JASTRZĘBOWSKI (1857, Poljska)

§ TAYLOR FREDERICK WINSLOW (1856 – 1915) – Poznat po studiji vremena – američki mašinski inženjer, počinje proučavanje čoveka i čovekovog rada. On je na osnovu potrebnih i nepotrebnih pokreta pri radu utvrdio potrebno vreme za svaku radnu operaciju.

§ FRANK (tehničar) i LILLIAN GILBRETH (psiholog) oko 1900. – Proučavali su rad sa invalidima, uticaj monotonije na čoveka, zamor, studija mikropokreta - sa ciljem zamene teških i zamornih pokreta za jednostavnije i manje zamorne.

§ MAJERS, Engleska, 1920. – Nacionalni institut za industrijsku psihologiju § TANAKA, Japan, 1921. - Institut za proučavanje rada § SAD, 1938. – Laboratorija za izučavanje ljudskih faktora § MURRELL (Oxford) 1949. – Društvo za ergonomska istraživanja. § LOMOV, SSSR, 1959. - Univerzitetska ergonomska laboratorija § Međunarodna ergonomska asocija, IEA, 1961. § Jugoslovensko društvo za ergonomiju, 1973. § Društvo za egonomiju SR Srbije, 1974.

PERIODI U RAZVOJU ERGONOMIJE Era Moray, 2008 Hedge, 2008 Archeoloergonomija Do 1910 Do 1918 Paleoergonomija 1910 -1930 te 1918 -1948 Mesoergonomija 1930 te-1960 1949 -1980 Neoergonomija 1960 -do danas 1980 -do danas

§ Na početku svog razvoja kao nauke, ergonomija se uglavnom bavila parcijalnim istraživanjima odnosa čovekmašina. § Doprinos ovih istraživanja je bio u stvaranju solidne baze podataka za analizu radne aktivnosti. § Ova faza u razvoju ergonomije se naziva korektivnom/klasičnom ergonomijom (od nastanka ergonomije kao nauke do 60’-ih godina prošlog veka). § Suština korektivne ergonomije se sastoji u utvrđivanju nedostataka ili neusklađenosti u cilju poboljšanja već postojećih sistema.

§ Nakon pojave sistemskih nauka, u ergonomska istraživanja se uvodi sistemski metodološki postupak, (Singlton i Munipov) koji dovodi do razvoja sistemske/preventivne /projektivne ergonomije. § Ergonomijom se danas bave inženjeri zaštite, lekari, biolozi, antropolozi, psiholozi, sociolozi. . . , ali sva znanja koja nosi svaka od nabrojanih i ne nabrojanih struka ne znači ništa ako se ne integrišu u skup jedinstvenih i usklađenih zahteva koji se moraju postaviti pred projektanta ili dizajnera tehničkog sredstva da bi ono zadovoljilo sve potrebe i zahteve čoveka.

IEA – Internacionalna ergonomska asocija Sastoji se od 28 tehnickih komiteta: English Srpski Activity Theories for Work Analysis and Design Aerospace HFE Affective Design Aging Agriculture Anthropometry Auditory Ergonomics Building and Construction Digital Human Modeling and Simulation Teorije za analizu i projektovanje radnih aktivnosti Ljudski faktori i ergonomija u avijaciji Afektivni dizajn Starenje Agrokultura Antropometrija Auditorna ergonomija Građevinarstvo i kontrukcije Digitalno modelovanje i simulacija čoveka Ergonomics for Children and Educational Environments Ergonomija za decu i obrazovna okruženja

Ergonomics in Advanced Imaging Ergonomija u naprednim video tehnologijama Ergonomics in Design Ergonomija u dizajnu Ergonomics in Design for All (Ein. Df. A) Ergonomija u opštem dizajnu Ergonomics in Manufacturing Ergonomija u proizvodnji Gender and Work Polovi i rad Healthcare Ergonomics Ergonomija u zdravstvu Human Factors and Sustainable Development Ljudski faktori i održivi razvoj Human Factors in Robotics Ljudski faktori u robotici Mining Rudarstvo Musculoskeletal Disorders Muskoloskeletni poremećaji Organizational Design and Management Dizajn i upravljanje organizacijama Process Control Kontrola procesa Psychophysiology in Ergonomics Psihofiziologija u ergonomiji Safety & Health Bezbednost i zdravlje Slips, Trips and Falls Spoticanje, saplitanje i padovi Transport Ergonomics and Human Factors (TEHF) Transportna ergonomija i ljudski faktori Visual Ergonomics Vizuelna ergonomija Work With Computing Systems - WWCS Rad sa kompjuterskim sistemima

IEA DEFINICIJA • Ergonomija je naučna disciplina koja se bavi razumevanjem interakcija između ljudi i ostalih elemenata sistema, ali je i struka koja primjenjuje teoriju, načela, podatke i metode dizajna/projektovanja u cilju optimizacije blagostanja ljudi i ukupnih performansi sistema.