ERGONOMIJA NASTANAK I RAZVOJ dr Sonja PavloviVeselinovi DEFINICIJE

ERGONOMIJA NASTANAK I RAZVOJ dr Sonja Pavlović-Veselinović

DEFINICIJE ERGONOMIJE ERGON – koren reči dolazi iz grčkog jezika i znači ljudski rad NOMOS – koren reči dolazi iz grčkog jezika i znači zakon ili pravilo • Ergonomija predstavlja oblikovanje i proučavanje ljudskog rada.

• Ergonomija a se bavi proučavanjem rada i odnosa pri radu u skladu s mentalnim i telesnim sposobnostima ljudi. • Njena suština je prilagođavanje posla (alata, radnih zadataka, radne okoline) radniku i njegovim potrebama, umesto prilagođavanja radnika potrebama posla.

• Ergonomija je nauka koja se bavi dizajnom (projektovanjem) proizvoda tako da oni najbolje budu prilagođeni ljudskom telu. • Ergonomija je naučna disciplina (nauka o radu) čiji je zadatak da istražuje ljudski organizam i ponašanje i da pruža podatke o prilagođenosti predmeta s kojima čovek dolazi u kontakt. Dakle, ergonomija proučava anatomske, fiziološke i druge parametre ljudskog tela.

• Ergonomija je u suštini, ali i sadržajno multi i interdisciplinarna sistemska nauka koja se bavi sistemom čovek-mašina kako bi se mašina prilagodila čovekovim bio-psiho-socijalnim ograničenjima i zahtevima, a da bi upotreba mašine bila efikasnija, bezbednija i pouzdanija. • Pod pojmom mašina podrazumeva se svaki materijalni predmet sa kojim čovek dolazi u dodir prilikom obavljanja nekog posla, tako da je mašina tastatura računara, obična olovka, ali i lokomitiva, automobil, avion itd.

NASTANAK ERGONOMIJE Odnos čoveka i oruđa datira još iz najranijeg doba ljudskog rada. Već u prvobitnoj zajednici čovek proučava kako napraviti oruđe da mu olakša rad tj. kako ga prilagoditi za rad. Do industrijske revolucije dolazi oko 1875. godine. kada se javlja pojava koncepta i metode masovne proizvodnje.

Dolazi do povećanja produktivnosti pa iz tog razloga treba i više radne snage koje nema dovoljno. Zbog toga dolaze priučeni radnici koji ne poznaju sistem, što dovodi do velikog broja povreda na radu. Ovo je uslovilo potrebu usklađivanja čoveka i radnog procesa. Tendencija je bila da se poveća produktivnost, a time i profit, a ne iz razloga humanosti.

Nastanak ergonomije se vezuje za brzi razvoj tehnike i tehničkih sredstava koja su bila sve savršenija i efikasnija, ali se onda javio čovek kao onaj koji svojim ograničenjima postaje limitirajući faktor razvoja sistema. Na primer, tehnički uzevši, neko najsavršenije sredstvo nije "ergonomsko" ako ga čovek sa svojim bio-psihosocijalnim karakteristikama ne može efikasno koristiti i to je danas limitirajući faktor tehničkog i tehnološkog razvoja.

Na početku nastanka ove nauke, neposredno posle Drugog svetskog rata, akcenat je bio na prilagođavanju mašine ljudskom telu i njegovim ograničenjima. Ipak, danas se ne može zanemariti da čovekova psihička i socijalna ograničenja, potrebe i zahtevi mogu biti takođe limit u korišćenju nekog sredstva i da i njih treba uzeti u obzir prilikom projektovanja tehničkog sredstva ili tehničkog sistema.

ISTORIJAT RAZVOJA ERGONOMIJE § BERNARDINO RAMAZINI (1633 – 1714) – Prvi uspostavio vezu između rada i bolesti mišićnoskeletnog sistema u knjizi „Bolesti radnika“ koja je i prvi pisani trag o ergonomiji.

§ WOJCIECH JASTRZĘBOWSKI (1857, Poljska)

§ TAYLOR FREDERICK WINSLOW (1856 – 1915) – Poznat po studiji vremena – američki mašinski inženjer, počinje proučavanje čoveka i čovekovog rada i na osnovu potrebnih i nepotrebnih pokreta pri radu utvrdio je potrebno vreme za svaku radnu operaciju

§ FRANK (tehničar) i LILLIAN GILBRETH (psiholog) oko 1900. – Proučavali su rad sa invalidima, uticaj monotonije na čoveka, zamor, studija mikropokreta - sa ciljem zamene teških i zamornih pokrete za jednostavnije i manje zamorne.

§ MAJERS, Engleska, 1920. – Nacionalni institut za industrijsku psihologiju § TANAKA, Japan, 1921. - Institut za proučavanje rada § SAD, 1938. – Laboratorija za izučavanje ljudskih faktora § MURRELL (Oxford) 1949. – Društvo za ergonomska istraživanja. § LOMOV, SSSR, 1959. - Univerzitetska ergonomska laboratorija § Međunarodna ergonomska asocija, IEA, 1961. § Jugoslovensko društvo za ergonomiju, 1973. § Društvo za egonomiju SR Srbije, 1974.

PERIODI U RAZVOJU ERGONOMIJE Era Moray, 2008 Hedge, 2008 Archeoloergonomija Do 1910 Do 1918 Paleoergonomija 1910 -1930 te 1918 -1948 Mesoergonomija 1930 te-1960 1949 -1980 Neoergonomija 1960 -do danas 1980 -do danas

§ Na početku svog razvoja kao nauke, ergonomija se uglavnom bavila parcijalnim istraživanjima odnosa čovek-mašina. § Doprinos ovih istraživanja je bio u stvaranju solidne baze podataka za analizu radne aktivnosti. Ova faza u razvoju ergonomije se naziva korektivnom/klasičnom ergonomijom (od nastanka ergonomije kao nauke do 60’-ih godina prošlog veka).

§ Suština korektivne ergonomije se sastoji u utvrđivanju nedostataka ili neusklađenosti u cilju poboljšanja već postojećih sistema. § Nakon pojave sistemskih nauka, u ergonomska istraživanja se uvodi sistemski metodološki postupak, (Singlton i Munipov) koji dovodi do razvoja sistemske/preventivne /projektivne ergonomije.

IEA – Internacionalna ergonomska asocija Sastoji se od 26 tehnickih komiteta: • Activity Theories for Work Analysis and Design • Aerospace HFE • Affective Product Design • Aging • Agriculture • Anthropometry

• Auditory Ergonomics • Building and Construction • Ergonomics for Children and Educational Environments • Ergonomics in Design • Ergonomics in Manufacturing • Gender and Work • Healthcare Ergonomics

• Human Factors and Sustainable Development • Human Simulation and Virtual Environments • Mining • Musculoskeletal Disorders • Online Communities • Organizational Design and Management • Process Control

• Psychophysiology in Ergonomics • Safety & Health • Slips, Trips and Falls • Transport • Visual Ergonomics • Work With Computing Systems - WWCS

IEA DEFINICIJA ERGONOMIJE: • Ergonomija je naučna disciplina koja se bavi razumevanjem interakcija između ljudi i ostalih elemenata sistema, ali je i struka koja primjenjuje teoriju, načela, podatke i metode dizajna/projektovanja u cilju optimizacije blagostanja ljudi i ukupnih performansi sistema.