ELEMENTI OSIGURANJA 1 rizik 2 premija osiguranja 3

ELEMENTI OSIGURANJA

1. rizik, 2. premija osiguranja, 3. osigurani slučaj, 4. suma osiguranja, 5. fondovi osiguranja.

1. RIZIK

Definisanje rizika

Od najčešće pominjanih definicija, spomenućemo mišljenje da se pod rizikom podrazumeva nastupanje ekonomski štetnog događaja koji podrazumeva obavezu osiguravača da nadoknadi štetu u skladu sa uslovima osiguranja, možemo zaključiti da rizik predstavlja opasnost od nastupanja štetnog događaja, a u slučaju kada se on ostvari, tada je reč o određenom osiguranom slučaju.

Elementi rizika

kako bi rizik bio ispunjen osiguranjem, mora da ima sledeće odrednice: Mogućnost nastanka događaja, odnosno mogućnost realizacije rizika (predmet osiguranja može biti samo ono što je moguće, odnosno samo moguć događaj može se osigurati); Mora da postoji neizvesnost nastanka događaja (u nekim slučajevima se uopšte ne zna da li će nastupiti, dok se u nekim zna da će nastupiti, na primer smrtni slučaj, ali se ne zna kad će do toga doći); Da predstavlja opasnost od realizovanja ekonomski štetnog događaja (šteta bez ekonomskih posledica ne uzima se u obzir sa stanovišta osiguranja);

kako bi rizik bio ispunjen osiguranjem, mora da ima sledeće odrednice: Rizik se mora ponavljati, odnosno ne sme biti izolovan (ponavljanje rizika omogućava njegovo praćenje i postavljanje određenih pravila za budućnost); Mora da bude nezavisan od volje osiguranika i drugih zainteresovanih lica (bitno je da nastanku osiguranog slučaja nije doprineo isključivo čovek svojom voljom, bez ikakve slučajnosti, jer u tom slučaju osiguranje ne važi); Da je dozvoljen zakonom, javnim poretkom i moralom (ne može se, na primer, osigurati brod koji prevozi krijumčarenu robu);

kako bi rizik bio ispunjen osiguranjem, mora da ima sledeće odrednice: Neophodna je disperzija rizika u prostoru i vremenu (broj stvarno pogođenih članova zajednice rizika mora biti mnogo manji u odnosu na ukupan broj članova zajednice kojima neka opasnost preti na određenom prostoru i u određenom vremenu); Homogenost rizika (homogenost je uslov za tačnost statističkih obračuna, ali i uslov za ravnomernu raspodelu tereta).

Vrste rizika u osiguranju

objektivni i subjektivni rizici Objektivni rizici su oni koji se dešavaju nezavisno od čovekovog rada i volje. Kako se objektivni rizik može meriti, ovaj koncept je izuzetno koristan za samog osiguravača. Subjektivni rizik se definiše kao nesigurnost bazirana na ljudskom mentalnom stanju i on se razlikuje od osobe do osobe. Ono što je takođe karakteristično za ovaj vid rizika, jeste da se subjektivni rizik ostvaruje pod uticajem čovekove volje i njegovih postupaka.

dinamički i statički rizici Dinamički rizici su oni koji nastaju zbog promena koje se dešavaju u ekonomiji, a koje mogu dovesti do finansijskih gubitaka. Statički rizici obuhvataju gubitke koji bi nastali čak i kada ne bi bilo promena u ekonomiji, a odnose se ne opasnosti iz prirode i nepoštenja pojedinaca. Nastanak statičkih rizika je uglavnom predvidiv, tako da su oni pogodniji za korišćenje u osiguranju u odnosu na dinamičke rizike.

Opšti i pojedinačni rizici: Opšti rizici su oni koji pogađaju čitavo društvo ili veliki broj ljudi, dok pojedinačni rizici pogađaju jedno ili manji broj lica. Konstantni i varijabilni rizici: Kod varijabilnih rizika, verovatnoća realizacije se stalno menja, za razliku od konstantnih rizika, koje karakteriše nepromenljivost. Finansijski i nefinansijski rizici: Neizvesnost može da obuhvata finansijski gubitak, ali i ne mora. Za osiguravajuća društva važni su samo rizici čije ostvarenje produkuje štete u finansijskom izrazu.

Čisti i špekulativni rizici: Čisti rizici predstavljaju okolnosti u kojima je moguć samo gubitak ili neće biti nikakvih efekata, dok špekulativni rizik podrazumeva situacije gde postoji mogućnost kako gubitka, tako i dobitka. Sa stanovišta osiguravajućih društava, razlika između čistih išpekulativnih rizika je značajna, tako da je ova podela rizika najvažnija u oblasti osiguranja. Kako se pojedinci dobrovoljno izlažu špekulativnom riziku sa ciljem ostvarenja dobitka, osiguranje se ne bavi zaštitom pojedinaca od ove vrste rizika.

Špekulativni rizik je mnogim pojedincima privlačan. Izvesno je da kockari više vole neizvesnost rizika od izvesnosti nekockanja. U suprotnom oni se ne bi kockali Takođe, kupovina hartija od vrednosti na berzi predstavlja preuzimanje špekulativnog rizika u cilju ostvarenja profita ako dođe do rasta cena akcija, na primer, ali se može ostvariti igubitak ukoliko dođedo pada cena akcija.

U okviru čistih rizika, možemo razlikovati: lične rizike; imovinske rizike; rizike odgovornosti i rizike zbog grešaka drugih.

Upravljanje rizikomu osiguranju

Upravljanje rizikom definiše se kao proces identifikacije čistih rizika sa kojima se susreće osiguravajuća organizacija, kao i proces sagledavanja i primene metoda za sprečavanje ostvarivanja ovih rizika. U okviru osiguravajućih društava posluju specijalne službe koje se bave upravo upravljanjem rizikom.

Pet faza 1. Identifikacija rizika; 2. Ocena rizika; 3. Izbor metoda za upravljanje rizikom; 4. Primena izabrane metode za upravljanje rizikom; 5. Procena i ponovno ispitivanje.

Identifikacija rizika U ovoj fazi, analizom se dolazi do podataka o rizicima, kojima je subjekt izložen. Najpre se utvrđuju vrste rizika kojima je određeni subjekt izložen (to može biti rizik od gubitka poslovnog prihoda, rizik u vezi sa radnom snagom, rizik od odgovornosti, rizik od kriminala, međunarodni rizik). Nakon toga se definiše identifikovan rizik i vrši sistematizacija uzroka i posledica ostvarenog rizika.

Procena rizika obuhvata analizu verovatnoće ostvarenja i intenziteta štetnih posledica ostvarenja rizika kojima je izložena kompanija ili pojedinac. Prioriteti u upravljanju rizikom mogu biti određeni putem listi, tabelarno ili grafičkim pozicioniranjem događaja u smislu njihovog finansijskog uticaja i verovatnoće ostvarenja. U ovoj fazi obavlja se procena učestalosti gubitaka, koja pokazuje verovatan broj gubitaka tokom nekog vremenskog perioda, kao i procena ozbiljnosti gubitka, koja pokazuje verovatnu vrednost gubitka koji se može dogoditi.

izbor metoda za upravljanje rizikom Osnovne metode upravljanja rizikom su: • Izbegavanje rizika; • Zadržavanje rizika; • Transfer rizika; • Kontrola rizika; • Osiguranje.