Egipat Stari istok Pod pojmom stari istok podrazumevamo

Egipat

Stari istok • Pod pojmom “stari istok” podrazumevamo oblast, koja se prostirala od Male Azije i Egipta preko Levanta (istočno Sredozemlje) i dalje na istoku do Mesopotamije (današnji Irak) i Persije (današnji Iran)

• Uredjene zajednice, iz vremena paleolita, posle promena iz vremena neolitske revolucije, više nisu zadovoljavale potrebe ljudi. • Ljudi se udružuju u veće zajednice, iz kojih nastaju prvi gradovi: da bi se izborili sa prirodnim nepogodama i obezbedili dovoljno hrane i vode • Dolazi do sukoba gradova, oko kontrole izvora vode i obradive zemlje, u kojima pobednik povećava svoju teritoriju

• Zarad opstanka zajednice, ljudi stvaraju elemente složenijeg, uredjenijeg društva, koji se zove država. • Ti elementi su: vladar, uvode se porezi, donose se zakoni (pravila ponašanja, koja važe za sve članove zajednice), nastaje vojska, izgradjuju se gradski bedemi • Sve članove zajednice povezuje zajednički kalendar i božanstvo, zaštitnik grada, kojem se gradi hram ili gradsko svetilište

Nastanak egipatske države • Egipatska država bila je veoma dugovečna, trajala je od oko 3000. god. p. n. e. do 332. god. p. n. e. , kada je Egipat osvojio Aleksandar Makedonski • Nastala je u dolini reke Nil, koja je svojim redovnim poplavama stvarala mulj bogat mineralima, koji je zemlju u dolini Nila činio veoma plodnom, ali je veoma siromašna rudnim bogatstvima, zbog čega su Egipćani nastojali da osvoje susedne teritorije bogate rudama • Starogrčki istoričar Herodot je Egipat nazvao “darom Nila”

• U dolini Nila su već u 4 milenijumu p. n. e. postojale manje zajednice-nome. • One su se ujedinile vremenom u Gornji i Donji Egipat • Oko 3000. god. p. n. e. faraon Gornjeg Egipta Menes (Narmer) pokorio je Donji Egipat i ujedinio dve zemlje. • On je osnovao i prvu prestonicu jedinstvenog carstva, Memfis

• Egipatski istoričar i sveštenik iz 3. veka p. n. e. Maneton je podelio istoriju Egipta na 30 dinastija • Celokupnu istoriju Egipta delimo na tri velika vremenska perioda i državne zajednice: Staro carstvo, Srednje carstvo i Novo carstvo

• Staro carstvo je trajalo 2700 -2200. god. p. n. e. ili od 3. do 6 dinastije • Srednje carstvo je trajalo od oko 20501650. god. p. n. e. ili od 11. do 13. dinastije. • Novo carstvo je trajalo od 1550 -1069. god. p. n. e ili od 18. do 20. dinastije • U ovim periodima vlast je bila čvrsta i stabilna • Osim ova tri perioda, postoji i tri medjuperioda, u kojima vlast nije bila stabilna, ili su Egiptom vladali stranci.

Staro carstvo • U potrazi za sirovinama, Egipćani su preduzimali pohode prema susednim oblastima, na jugu, prema Nubiji (današnji Sudan) i na severoistok prema Sinajskom poluostrvu (značajno zbog rudnika bakra) • Ova epoha je medjutim najpoznatija po gradnji piramida (vladari 3 i 4 dinastije) • Faraon Zoser (Džoser) iz 3 dinastije je prvi sagradio stepenastu piramidu. • Faraoni 4. dinastije Keops, Kefren i Mikerin (26. vek p. n. e. ) sagradili su u Gizi velike monumentalne piramide • Najveća Keopsova bila je visoka 146 metara. • Ulaz u piramide čuvale su sfinge, mitološka bića sa telom lava i ljudskom glavom.

Piramide u Gizi

Keopsova piramida

• Pred kraj Starog carstva došlo je do slabljenja vlasti faraona, lokalni činovnici, koji su se zvali nomarsi, preuzeli su politički uticaj • To je dovelo do propasti Starog carstva i početka oko 150 godina dugačkog perioda sukoba i gladi, poznatog kao “prvi prelazni period”

Srednje carstvo • Oko 2040. god. p. n. e. vladar grada Tebe Mentuhotep II ponovo je ujedinio vlast nad čitavim Egiptom i osnovao Srednje carstvo • On je bio osnivač 11. dinastije • Srednje carstvo trajalo je do kraja 14. dinastije (sredina 17. veka p. n. e. ) • Najveći osvajač iz vremena srednjeg carstva bio je faraon Sezostris, iz 12. dinastije, koji je vladao u 19. veku p. n. e. I pokorio Nubiju i vršio pohode u Aziju. • U ovom periodu Egipat je proširio trgovačke veze širom istočnog Sredozemlja, uključujući i grčka ostrva Krit i Kipar • Padu Srednjeg carstva doprineli su doseljenici iz Azije, Hiksi. • Vlast Hiksa u Egiptu predstavlja vreme “drugog prelaznog perioda”

Novo carstvo • Period egipatske istorije u kojem je egipatska država dostigla vrhunac teritorijalnog prostiranja i političkog uticaja • Obuhvatao je vreme 18, 19. i 20. dinastije • Trajao je od 1550. god. p. n. e. do 1069. god. p. n. e. • Najveći osvajač iz tog razdoblja bio je faraon Tutmes III (14. vek p. n. e. ), on je preduzeo 17 pohoda u istočnom Sredozemlju i za vreme njegove vladavine Egipat se prostirao od severne Sirije do Sudana • Poznat je kao „Napoleon starog Egipta“ • Dok je bio maloletan vladala je njegova maćeha Hatšepsut, koja se proglasila faraonom i kao savladar Tutmesa III vladala Egiptom

• U ovom periodu sagradjeni su čuveni hramovi u Karnaku i Luksoru • Faraoni Novog carstva sahranjivani su u Dolini kraljeva, u blizini Tebe. • Većina ovih grobnica su davno opljačkane, osim grobnice faraona 18. dinastije Tutankamona, koju su 1922. god. neopljačkanu otkrili britanski arheolozi, predvodjeni Hauardom Karterom.

Hram u Luksoru

Ramzes II • U vreme faraona Ramzesa II (13. vek p. n. e. ) Egipat je postao najmoćnija država Starog Istoka • Sagradio je najviše gradjevina od svih faraona • Hramove u Karnaku i Luksoru, kao i hram Abu Simbel, hram mrtvih Rameseum • Ramzes II je ratovao sa Hetima oko prevlasti nad Sirijom • Do najveće bitke došlo je 1274. . god. p. n. e. (po egipatskom kalendaru) kod grada Kadeša • Bitka je završena nerešeno, a Heti su zadržali vlast nad Kadešom • 1258. god. p. n. e. Ramzes II je sklopio mir sa Hetima, to je najstariji sačuvani mir u istoriji, kojim su podeljene sfere na Bliskom istoku.

Bitka kod Kadeša

• Ramzes II i hetski vladar Hatušiliš III sklopili su prvi mirovni ugovor u istoriji, kojim su podelili spornu teritoriju i obavezali se na trajni mir i uzajamnu pomoć • Ramzes II bio je poznat i kao graditelj, sagradio je čuveni hram Abu Simbel

Abu Simbel

• Hatšetsup, bila je prva žena faraon • Vladala je u 15. veku p. n. e.

Slabljenje i pad Egipta • Slabljenje Egipta počelo je krajem 2. milenijuma p. n. e. • Tokom 13. i 12. veka p. n. e. velike seobe zahvatile su prostor istočnog Mediterana, seobe su dovele do političke nestabilnosti i ugrozile trgovinu Egipta • Te narode Egipćani su nazivali “narodi sa mora” • Poslednji veliki faraon, Ramzes III je u 12. veku p. n. e. zaustavio napade “naroda sa mora”; medjutim Egipćani su morali da se odreknu poseda u istočnom Sredozemlju.

• Nakon propasti Novog carstva, oko 200 godina Egiptom su vladali faraoni iz Libije • 671. god. p. n. e. Egipat su osvojili Asirci, ali je njihova vlast kratko trajala • Poslednji kratkotrajni uspon Egipta usledio je za vreme faraona 26. dinastije, koji su vladali Egiptom iz grada Saisa, faraon Psametih I je uspeo da izdejstvuje samostalnost Egipta • Saiski period je trajao od 664. do 525. god. p. n. e. • U ovom periodu su učvršćene trgovačke i kulturne veze izmedju Egipta i grčkog sveta • 525. god. p. n. e Egipat su osvojili Persijanci, čime je započet period strane prevlasti nad Egiptom • 332. god. p. n. e Egipat je osvojio Aleksandar Makedonski a 30. god. p. n. e. Rimljani

Društvo starog Egipta • Egipatski vladari imali su titulu faraona, u prevodu sa staroegipatskog „velika kuća“ • Egipćani su verovali da je faraon otelotvorenje boga Horusa • U upravljanju zemljom on se oslanjao na veliki broj činovnika, od kojih je najznačajni bio vezir, u vreme najvećeg prostiranja carstva, po jedan vezir je biran za severne i južne delove carstva • Najvažniji deo administracije u Egiptu činili su pisari, to je bilo veoma cenjeno zanimanje • Značajno mesto imali su i upravnici riznice i žitnice • Na lokalnom nivou upravljali su nomarsi (upravnici noma, malih teritorijalnih jedinica)

Pismo • Egipćani su koristili slikovno pismo hijeroglife (u prevodu „sveti znaci“) • Pojednostavljivanjem hijeroglifa prvo nastaje hijeratsko (svešteničko) pismo, a u 8. veku p. n. e. nastaje demotsko (narodno) pismo • 1822. god. dešifrovao ih je francuski naučnik Žan Fransoa Šampolion, zahvaljujući natpisu na Kamenu iz Rozete, koji je sadržao tekst na staroegipatskom, demotskom i starogrčkom pismu.

Religija • Stri Egipćani su u početku poštovali svete životinje: svetu kravu Hator i svetog bika Apisa. • Kako su razvijali društvo, počeli su da veruju u bogove, od kojih im je zavisio uspeh u poljoprivredi • Vrhovni bog Egipćana bio je bog Ra

• Ujedinjavanjem države, ojačao je kult zaštitnika grada Tebe, boga Amona • Vremenom je došlo do spajanja dva kulta i od Srednjeg carstva nastaje novo vrhovno božanstvo Amon-Ra.

• Osim ovih poštovana su i sledeća božanstva: • Oziris-bog podzemnog sveta i plodnosti • Izida-boginja meseca i radjanja u prirodi • Hapi-boginja Nila • Set-bog nasilja, straha i pustinje • Horus-bog neba i rata • Anubis-bog balsamovanja

• Faraon Amenofis IV pokušao je da umanji moć Amonovog sveštenstva i prvi je u istoriji pokušao da uvede monoteizam • Uveo je verovanje u jednog boga Atona (Sunčev disk) • Promenio je ime u Ehnaton (Sluga Atonov) i osnovao je novu prestonicu Ahetaton • Medjutim, posle njegove smrti ova reforma je napuštena

• Egipćani su verovali u zagrobni život • Da telo pokojnika ne bi propadalo sprovodili su proces balsamovanja • Balsamovano telo pokojnika zove se mumija