KOVILJKA STARI VUJADIN U srpskim epskim narodnim pesmama

- KOVILJKA - STARI VUJADIN

U srpskim epskim narodnim pesmama opevani su junački podvizi naših predaka i istorijski događaji, hajduci, hrabri srpski odmetnici koji su se borili protiv turskog zuluma ( zuluma ugnjetavanja, mučenja) i bili zaštitnici porobljenog srpskog naroda. Lirsko-epske pesme — balade su pesme u kojojima je opevan neki tužan događaj. Događaj je najčešće iz porodičnog života. Balada nije vedra pesma, već potresna, dramatična, tužna. Događaj u njima dat je vrlo osećajno. Govore o životu našeg naroda u periodu koji je za naš narod bio veoma težak. Živeli su u veoma teškim uslovima pod ropstvom ali nisu zaboravili ni jednog trenutka koliko je bitno biti pošten i odan porodičnim vrednostima.

JETRVICA ADAMSKO KOLENO narodna pesma

Narodni pevač je kroz lik Koviljke prikazao svu dobrotu, plemenitost, saosećajnost i ljubav koju neko može imati. Koviljka je žena adamskog kolena. Tako se kaže za svakog čoveka koji je poput nje plemenit, koji pruža ljubаv, ukаzuje pаžnju drugima i postojano podnosi sve životne nedaće. Ona je posebna, obdarena bezuslovnom dobrotom, požrtvovanošću, plemenitošću, saosećajnošću, mudrošću. . . Ona jetrvino dete odgaja bolje nego svoje, znajući kako je biti siroče. Njena dobrota ne ostavlja prostora da Mirko oseća da raste bez majke. Sposobna i uvek spremna da se potpuno žrtvuje, ne žaleći sebe.

Ø Koviljka kao majka, mučenica, hrabra žena Ø Njen odnosa prema Mirku (dečaku koga je prihvatila kao svoje dete) Ø Uteha koju su jedno drugom predstavljali u najtežim životnim situacijama.

Imao je ljubav prema svom narodu i borba za slobodu bila mu je najvažnija. Izabrao je junačku smrt, a ne izdaju i život bez časti i dostojanstva, jer su za njega ponos i častan obraz junaka bili vredniji od samoga života. Želeo je da i njegovi sinovi budu hrabri i izdržljivi kao on i da kao pravi junaci istrpe sve muke koje ih čekaju. Zvao ih je sokolovima, jer je soko simbol za hrabrost, izdržljivost i moć. Hrabrost koju je pokazao u najtežim trenucima potvrđuje narodnu poslovicu: “Na muci se poznaju junaci”.

Gusle su narodni inastrument sa jednom, ili eventualno dve žice. Žice su napravljene od trideset upredenih konjskih dlaka, kao što je slučaj i sa strunom gudala. Gudalo se koristi tako što se povlači po zategnutim žicama, proizvodeći oštar i dramatičan zvuk. Najpoznatiji guslari od kojih je Vuk Karadžić sakupljao i zapisivao epske narodne pesme su: Tešan Podrugović, Filip Višnjić, starac Milija… Guslanje - Jetrvica adamsko koleno

Guslanje - Stari Vujadin

U osmoj godini života, posle preležanih boginja, ostao je slep. Dete koje nije moglo ništa od kućnih poslova da radi vezalo se za gusle i guslarsku pesmu. Filip Višnjić, guslar, pevač i pesnik Tešan Podrugović je pevač kojega je Vuk najviše cenio. Podrugović je bio i odličan usmeni pripovedač. Od njega je Vuk zapisao dve pripovetke: šaljivu priču Međed, svinja i lisica i jednu od najneobičnijih i najboljih naših narodnih bajki — Međedović.