Dr Branimir Stojkovi Fakultet politikih nauka INSTRUMENTI I

Dr Branimir Stojković, Fakultet političkih nauka INSTRUMENTI I MEHANIZMI KULTURNE POLITIKE

KULTURNA POLITIKA – šta je to? Reč politika(policy) označava svesno delovanje usmereno ka postizanju društveno prihvatljivih ciljeva. Kulturna politika je regulisanje interesa u oblasti kulture i odlučivanje o svim pitanjima (ciljevima i sredstvima) vezanim za kulturu jednog društva.

OPERACIONALNA DEFINICIJA KULTURNE POLITIKE Kulturna politika se ispoljava u trostukom vidu: • Kroz teorijske postavke koje su zasnovane na saznanjima sociologije kulture i u skladu su sa opštim tendencijama razvoja određenog društva. • Kroz eksplicitno definisane ciljeve kulturne politike • Kroz usklađeni sistem instrumenata i sredstava kojima se ostvaruju ciljevi kulturne politike.

NIVOI I SEKTORI KULTURNE POLITIKE Nivoi kulturne politike 1. Međunarodni Sektori kulturne politike 1. Kulturna baština 2. Nacionalni 2. Knjiga (izdavaštvo, biblioteke, knjižarstvo. . . ) 3. Regionalni 3. Kinematografija 4. Lokalni 4. Pozorište 5. Institucionalni/ korporativni 5. Muzika. . .

Kulturna politika -prioriteti PRIORITETje nivo/sektor u koji se nalazi u središtu delovanja aktera kulturne politike u određenom periodu. Na primer: • Zaštita i prezentacija nacionalne kulturne baštine • Film (kao osnova razvoja AVE industrija) • Biblioteka (kao razvojni resurs)

Kulturna politika PRAVCI RAZVOJA I PRIORITETI 1. • Demokratizacija kulture – 1960. godine * permanentno obrazovanje • * sociokulturna animacija Ključni akteri: dom kulture, centri kulturne akcije, biblioteke, muzeji na točkovima • Kulturni razvoj – 1970. godine * Kulturna demokratija * kultura u svakodnevici * participacija u kulturnom životu Ključni akteri: kulturni centri u kvartovima, selima, umetnički animacioni/edukativni projekti u muzejima. . .

Kulturna politika PRAVCI RAZVOJA I PRIORITETI-2. • Kultura regiona – 1980. godine * evropski kulturni identitet * regioni Evrope – transgranična područja * gradovi, kvartovi Ključni akteri: gradski kulturni centri, regionalna i državna kulturna administracija • Strateški pristup – logika menadžmenta u kulturi – 1990. godine * strateško planiranje * strateški menadžment * evaluacija Ključni akteri: Ustanove kulture svih profila koje prelaze na strateški menadžment (logiku ustanova zamenjuje organizaciona, menadžment logika) •

Kulturna politika PRAVCI RAZVOJA I PRIORITETI-3. • Strateški pristup – logika menadžmenta u kulturi – 1990. godine * strateško planiranje * strateški menadžment * evaluacija Ključni akteri: Ustanove kulture svih profila koje prelaze na strateški menadžment (logiku ustanova zamenjuje organizaciona, menadžment logika) • Kulturna kooperacija i pozitivna diskriminacija – 1995. godine * networking, panevropski, intersektorski * građansko (civilno) društvo: od nacionalnog ka transnacionalnom * afirmativna akcija: migranti, žene, manjine (politika multikulturalnosti) * marginalci (nezaposleni, delinkventi. . . ) Ključni akteri: NVO, partnerstva, mreže. U standardne ustanove kulture pored logike menadžmenta prodire i logika projektnog mišljenja – uslovljena promenjenim načinom finansiranja •

politika PRAVCI RAZVOJA I PRIORITETI-4. • • Kultura prestiža kraja milenijuma – liberalni trend - kultura u marketingu grada – kreativni gradovi - kreativne industrije - tržište kulture - porast javne svesti o značaju kulture Ključni akteri: muzeji savremene umetnosti, festivali, centri elektronske umetnosti, muzička industrija, moda, clubbing. «Zajednički» definisana (shared) kulturna politika – od 2000. godine - kulturna politika zasnovana na činjenicama i istraživanjima - ekspertize, evaluacije, statistička praćenja - teritorija i građanin (koncept KP zasnovan na građaninu) Ključni akteri: «Flagship» projekti, primeri najboljih praksi. . .

Odnos ciljeva i sredstava Cilj, finalni (goal) Ciljevi, intramedijarni (targets) Instrumenti Mehanizmi Mere

INSTRUMENTI KULTURNE POLITIKE SMER DELOVANJA PODSTICAJNI SUZBIJAJUĆI EKONOMSKI Otkup, dotacije, stipendije, krediti. . . Oporezivanje, carinjenje. . . PRAVNOPOLITIČKI Pozitivno zakonsko regulisanje (zaštita) Negativno zakonsko regulisanje (suzbijanje) SADRŽAJ DELOVANJA VREDNOSNO-IDEJNI Pluralizam koncepata i Ideološko-verski ideja monizam ORGANIZACIONI Planiranje, evaluacija Voluntarizam

Ekonomski instrumenti kulturne politike PODSTICAJNI SUZBIJAJUĆI Otkup, dotacije, stipendije, krediti. . . Oporezivanje, carinjenje. . . protekcionizam

Pravno-politički instrumenti kulturne politike PODSTICAJNI Pozitivno zakonsko regulisanje (podsticanje, zaštita. . . ) SUZBIJAJUĆI Negativno zakonsko regulisanje (suzbijanje, progon. . . ) Ograničenje prikaza scena nasilja, pornografije, govora mržnje. .

Vrednosno idejni instrumenti kulturne politike PODSTICAJNI Pluralizam koncepata i ideja SUZBIJAJUĆI Ideološko-verski monizam Stabilan kulturno-vrednosni sistem

Organizacioni instrumenti kulturne politike PODSTICAJNI SUZBIJAJUĆI Planiranje, evaluacija. . . Shematizam, voluntarizam Sistematična inventivnost

Slučaj PARTENON

Malo istorije - Partenon • Hram posvećen boginji Atini – završen 432 g. pre n. e. • U V veku nove ere pretvoren u hrišćansku crkvu • 1458 postao je džamija • 1687. teško oštećen od strane Mletaka

Razvlačenje ostataka Partenona • Pokušaj Venecijanaca da odnesu skulpture sa zapadnog zabata u XVII veku • Francuski ambasador u Turskoj izima deo istočnog friza i odnosi u Pariz ktajem XVIII veka (sada izloženo u Luvru). • Lord Elgin, ambasador V. Britanije u Turskoj počinje, uz dozvolu (ferman) sultana najpre skiciranje skulptura, potom njihovo prikupljanje i najzad prenošenje u V. Britaniju. Friz je 1802. odrezan sa hrama i u delovima prenesen. Sledile su druge isporuke brodom. • Elgin sve to drži u svojoj kući, a potom ih prodaje Parlamentu koji ih smešta u Britanski muzej gde se i danas nalaze.

Spor oko toga gde zbirka iz britanskog muzeja treba da bude izložena Stav: Elginove skulpture treba da ostanu u V. Britaniji. Argumenti: - odnete su legalno. Tadašnje (turske vlasti) su to dozvolile. - država ih potom je pošteno platila legalnom vlasniku uz uslov da zauvek ostanu u Britanskom muzeju. - sačuvane su od uništenja - čuvaju se u idealnim, muzejskim uslovima - vraćanje skulptura Grčkoj mogao bi da bude presedan koji bi doslovce ispraznio Britanski muzej. . .

Spor oko toga gde zbirka iz britanskog muzeja treba da bude izložena Stav: skulpture sa Partenona treba da budu vraćene Grčkoj Argumenti: • - Hram još uvek postoji treba mu vratiti otuđene delove • - Skulpture imaju istorijski značaj i simbol su kontinuiteta grčke kulture. • - Lord Elgin je prekoračio ovčašćenja data fermanom-nije samo kopirao i pravio gipsane odlivke već je odneo originalne skulpture. • Turci su bili okupatori i nisu imali prava da otuđe kulturno blago koje im ne pripada. • - Čuvanje skulptura nije bilo uvek “s pažnjom dobrog domaćina” – oštećene su prilikom pokušaja izbeljivanja.

Do daljeg. . .