Predava Prof dr ZORAN KRSTI Fakultet politikih nauka

Predavač: Prof. dr ZORAN KRSTIĆ Fakultet političkih nauka Datum: 11. novembar 2010. Beograd SAVREMENE TEORIJE I MODELI DEMOKRATIJE

PREDAVANJE ČINE TRI DELA: n TERMIN I POJAM DEMOKRATIJE n MODELI n ODNOS DEMOKRATIJE I NEDEMOKRATIJE

ŠTA JE DEMOKRATIJA? KOJA DEMOKRATIJA? ZAŠTO DEMOKRATIJA?

POJAM DEMOKRATIJE JE. . n n n n REALACIONI KONTEKSTUALNI FLEKSIBILNI NEKOHERENTNI NEUNIFICIRANI VIŠEZNAČNI VIŠESLOJNI

TERMIN I POJAM n n Grčka reč: demos – narod i kratein - vladati Javlja se u staroj Grčkoj pre otprilike 2400 godina - HERODOT Više od 200 definicija demokratije Epigramatska određenja demokratije: “vladavina naroda”, “jednakost pred zakonom”, “vladavina naroda, od naroda, za narod” (A. Linkoln, 1864), “vladaviina većine”, “participaciona vlada”, “kontrolisana i ograničena vlast”, “vladavina s pristankom” itd

LEŠEK KOLAKOVSKI n n 1. 2. 3. “Demokratija je sredstvo koje kanališe međuljudske sukobe i omogućuje njihovo rešavanje bez korišćenja nasilja” Tri elementa demokratije jesu: Podrška političkih elita od naroda Zakonitost Sistem prava i sloboda

Demokratija je…. OBLIK POLITIČKOG SISTEMA I ŽIVOTA KOJI OMOGUĆAVA NARODU POSREDNO ILI NEPOSREDNO UČEŠĆE U PROCESU AUTORITATIVNOG UPRAVLJANJA DRUŠTVENIM POSLOVIMA UTICAJ NA UPRAVLJANJE I VRŠENJE JAVNE VLASTI U IME NARODA, tj. DRUŠTVENE VEĆINE

DEMOKRATSKI SISTEM n n n DRŽAVNA STRUKTURA INSTITUCIONALIZOVAN SKLOP ODNOSA I KANALA PREKO KOJIH DRUŠTVO UTIČE NA VRŠENJE DRŽAVNE VLASTI DRŽAVA, POLITIČKI SISTEM I DEMOKRATIZACIJA

ŠTA JE TO DEMOKRATIJA? DVA METODOLOŠKA MODELA DEMOKRATIJE 1. SUPSTANCIJALNI (NORMATIVNI) 2. PROCEDURALNI (EMPIRIJSKI)

SUPSTANCIJALNA DEMOKRATIJA sadrži: sadrži a) načela i vrednosti koje su u interesu svih ljudi (naroda, građanstva) koji žive u datoj zajednici b) principe slobode i jednakosti – principe pravde PROCEDURALNA DEMOKRATIJA sadrži: a) podelu i ravnotežu vlasti b) participaciju građana c) kompeticiju d) slobodne i fer izbore

DVE IDEJE KLJUČNE ZA TEORIJU POLITIKE I DEMOKRATIJE n n n Razlikovanje dve vrste demokratije: a) idealna b) realna Legitimnost - legitimna je ona vlast i ustav koji su prihvatljivi za širu populaciju Na pitanje, šta misli da li je dao najbolji ustav, SOLON je odgovorio: jeste najbolji koji je prihvatljiv

OBELEŽJA DEMOKRATIJE: 1. 2. 3. 4. 5. 6. TRANSPARENTNOST OGRANIČENOST POLITIČKE SFERE I DRŽAVE VLADAVINA PRAVA SLOBODA I PRAVA GRAĐANA POLITIČKA I EKONOMSKO-SOCIJALNA JEDNAKOST ODGOVORNOST NOSILACA POLITIČKE VLASTI

nastavak. . . 8. KOMPETITIVNOST I KONTRABALANSIRANJE PLURALIZOVANIH CENTARA MOĆI 9. SLOBODNI I POŠTENI IZBORI 10. SLOBODA MAS-MEDIJA I AKTIVNO DEMOKRATSKO JAVNO MNJENJE 11. OBRASCI PONAŠANJA POLITIČKE ELITE

MODELI I KLASIFIKACIJA DEMOKRATIJA 1. 2. 3. 4. OPŠTA KLASIFIKACIJA (razlikovanje normativnih od empirijskih sistema) NORMATIVNA KLASIFIKACIJA KOMBINOVANA KLASIFIKACIJA (kombinuje empirijske i normativne kriterijume) EMPIRIJSKA KLASIFIKACIJA

UŽI KRITERIJUMI KLASIFIKACIJE: - Žan Blondel 1. 2. 3. KO VLADA? U ČIJEM INTERESU VLADA? NA KOJI NAČIN VLADA?

Na osnovu stepena ostvarenja pojedinih pomenutih “Blondelovih”kriterijuma 1. 2. 3. 4. 5. MONARHIJE I REPUBLIKE PREDSEDNIČKI, PARLAMENTARNI I KONVENTSKI SISTEMI VESTMINSTERSKA I KONSOCIJACIONA DEMOKRATIJA UNITARNE ZEMLJE, FEDERACIJE I KONFEDERACIJE NEPOSREDNE I POSREDNE DEMOKRATIJE

ENDRU HEJVUD MODELI DEMOKRATIJE KLASIČNA DEMOKRATIJA n PROTEKTIVNA DEMOKRATIJA n RAZVOJNA DEMOKRATIJA n NARODNA DEMOKRATIJA n

DEJVID HELD 1. KLASIČNI MODELI DEMOKRATIJE a) atinska demokratija b) protektivna demokratija c) razvojna demokratija d) neposredna (direktna) demokratija

2. SAVREMENI MODELI EMOKRATIJE a) kompetitivni elitizam i tehnokratska koncepcija b) pluralistička i neopluralistička demokratija c) legalna (pravna) demokratija (demokratija nove desnice) d) participativna demokratija (demokratija nove levice) e) savremena (kombinovana) demokratija

MODELI DEMOKRATIJE n LIBERALNA DEMOKRATIJA n n n n n Klasična Moderna Neoliberalna POLIARHIJA KONSOCIJA DISKURZIVNA DEMOKRATIJA PARTICIPACIONA DEMOKRATIJA KOSMOPOLITSKA DEMOKRATIJA MODEL MULTIKULTURALNOG GRAĐANSTVA DISKURZIVNO-POLIARHIČNA LIBERALNOSOCIJALNA DEMOKRATIJA

LIBERALNA DEMOKRATIJA n n HETEROGENI SKUP IDEJA O PRIRODI I FORMI INTEGRACIJE LIBERALIZMA I DEMOKRATIJE OBLIK POLITIČKOG SISTEMA ORGANIZOVAN U OKVIRU LIBERALIZMA I OKO VREDNOSTI SLOBODE

POLIARHIČNA DEMOKRATIJA - Robert Dal Dve glavne osobine demokratije: n n PARTICIPACIJA (INKLUZIVNOST) KOMPETICIJA (LIBERALIZACIJA) Obeležja su institucionalnog i proceduralnogkaraktera

Robert Dal (“Poliarhija - participacija i opozicija”, 1997) Liberalizacija, inkluzivnost i demokratizacija Takmičarske oligarhije Liberalizacija (političko takmičenje) I Poliarhije III II Zatvorene hegemonije Inkluzivnost (participacija)

PRETPOSTAVKE POLIARHIJE 1. Biranje funkcionera 2. Slobodni i pošteni izbori 3. Opšte pravo glasa 4. Pravo na kandidovanje za funkciju 5. Sloboda izražavanja 6. Alternativne informacije 7. Autonomija udruživanja

KONSOCIJACIONA DEMOKRATIJA -Arend Lajphart n n MULTIETNIČKA ILI MULTINACIONALNA DRUŠTVA Differentia specifica: proces pregovaranja između političkih elita (elite su snabdevene vetirajućom vlašću) ODLUKE samo uz punu saglasnost elita Razlika od poliarhije: (prednost poliarhije) 1. 2. Ne uključuje participaciju (osim izbora) Isključuje većinsko odlučivanje

DVE PREDNOSTI KONSOCIJACIJE NASPRAM POLIARHIJE: 1. 2. PUNIJE POL. PREDSTAVLJANJE I ODLUČIVANJE ODREĐENIH ETNONACIONALNIH ENTITETA POGODNIJA ZA ADAPTIRANJE NOVIM USLOVIMA GLOBALIZACIJE

DISKURZIVNI MODEL - Habermas, Drajzek n n n DD naglašava značaj komunikacione racionalnosti (protiv ekonomske racionalnosti) DISKURS je fokalna tačka političkog procesa odlučivanja POLITIKA JE PROCES ODLUČIVANJA KROZ DISKUSIJU

PARTICIPATIVNA DEMOKRATIJA - Petman, Barah n n DIREKTNA PARTICIPACIJA I UTICAJ GRAĐANA NA PROCES ODLUČIVANJA U kontrapoziciji prema liberalnoj, elitističkoj, predstavničkoj i korporativnoj formi demokratije NEPOSREDNA DEMOKRATIJA U SFERI RADA I RAZLIČITE FORME AKTIVNOSTI CIVILNOG DRUŠTVA Pretpostavlja širi proces deprofesionalizacije politike

KOSMOPOLITSKI MODEL - Dejvid Held n n n INTERAKCIJA I INTEGRACIJA NACIONALNOG (DRŽAVNOG) I GLOBALNOG NIVOA POLITIČKOG ORGANIZOVANJA Dozirano i kontrolisano utapanje države u globalnu zajednicu KD bi bila višespratna zgrada u kojoj bi spratovi obavljali određene vrste delatnosti – komunikacija između spratova nužna

MODEL MULTIETNIČKOG GRAĐANSTVA - Kimlika Inkorporira manjinska prava u liberalnu teoriju TRI GRUPE MANJINSKIH PRAVA: 1. Pravo na distinktan (specijalan) tretman (priznavanje pravâ) 2. Pravâ samoupravljanja 3. Priznavanje pravâ predstavljanja - DIFERENCIRANO GRAĐANSTVO I PRAVA - SOCIJETALNA KULTURA – pruža kontekst unutar koga je moguć smisleni izbor n

OBELEŽJA KONSESUALNE DEMOKRATIJE 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. Podela izvršne vlasti u širokim koalicionim kabinetima Izvršno-zakonodavna ravnoteža vlasti Višepartijski sistem Proporcionalni izborni sistem Korporativizam interesnih grupa Federalna i decentralizovana vlast Jak dvovomni balasirani bikameralizam Rigidnost ustava Sudska revizija Nezavisnost centralne banke

OBELEŽJA VEĆINSKE DEMOKRATIJE 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Koncentracija izvršne vlasti u jednopartijskom kabinetu sa tesnom većinom Prevlast kabineta Dvopartijski sistem Većinski i disproporcionalni izborni sistem Pluralizam interesnih grupa Federalno-unitarni karakter državnog uređenja Asimetrični bikameralizam Nekodifikovani (nepisani) ustav

TREBALO BI PRIHVATITI. . . n JEDAN EKLEKTIČKI MODEL DEMOKRATIJE U VIDU LIBERALNO-SOCIJALNOG I POLIARHIČNO-DISKURZIVNOG MODELA

- DEMOKRATIJA SE NAJČEŠĆE DEFINIŠE I TUMAČI U PROCEDURALNOM SMISLU - INSTITUCIONALNO-PROCEDURALNI MODEL DEMOKRATIJE (Dal, Lajphart, Bobio) - Norberto Bobio ističe tri pravila (“Budućnost demokratije”): a) svaki građanin ima pravo da glasa tj. da participira u formiranju kolektivne volje b) svako ima pravo na jednak glas c) kolektivne odluke su one koje donosi većina birača

SAMJUEL HANTINGTON Tri velika talasa demokratizacije - povratni talasi (kontraudar nedemokratije): n Prvi talas – 1828. -1926. → povratni talas 1922. -1942. n Drugi talas – 1943. -1362. → povratni talas 1958. -1974. n Treći talas - 1974. -. . . →. . . . .