FAKULTET POLITIKIH NAUKA Beograd INFORMATIKA Predavanje NASTANAK INFORMATIKE

FAKULTET POLITIČKIH NAUKA, Beograd INFORMATIKA Predavanje: NASTANAK INFORMATIKE Prof. dr Vladimir Štambuk Asistent Mr Nebojša Mrđa Mart 2007

Računarstvo i informatika n n n Sukob između računarstva i informatike Računarstvo u mnogo čemu predstavlja konceptualno industrijsko društvo Informatika najavljuje informatičko društvo Hardver i softver nužni su za rad računara i digitalnih mreža Povećavanje značaja jednog nad drugim ukazuje na smenu epoha 2

Nastanak informatike n n n Filip Drajfus (1962) je od reči information i automatique stvorio pojam informatika. Pronalaskom i stvaranjem informacionih sistema, proizvodnja, čuvanje i upotreba informacija je postala centralna aktivnost i osnovni proizvod ljudskog rada. Nastali su uslovi za nastanak informatičkog društva. 3

Nastanak informatike - II n n Informatika je pre svega društvena nauka jer se bavi pitanjem kako organizovati protok informacija za društvene potrebe. Razvojem digitalnih mreža informatika određuje ne samo kako se najefikasnije “manipuliše” informacijama već kako se strukturira društvo radi što boljeg pristupa informacijama. 4

Informatičko društvo u nastajanju n n Industrijski oblik proizvodnje zamenjen je transproduktivnim oblikom proizvodnje gde je glavni predmet proizvodnje informacija. “Štraftasti okovratnici” u svom radu koriste informacione sisteme. 5

Odredjenje informatike Različiti autori (Brusart, S. Han, N. Balaban, J. G. Dorfma, . . ) su shvatali informatiku, uglavnom, na dva načina: n n kao nauku o računarima što je definiše kao tehničku disciplinu, i kao nauku o informacionim sistemima, odnosno, kao disciplinu iz domena društvenih nauka. 6

Određenje informatike - II n Određenje informatike kao naučne discipline mora da sadrži bar tri elementa: n n n proizvodnju informacija, konstruisanje i funkcionisanje informacionih sistema, i konkretnu primenu informatike 7

Određenje informatike - III n Informatika je disciplina koja ima za predmet: proizvodnju, n preradu n čuvanje, i n deseminaciju informacija, n n a samim time konstrukciju i funkcionisanje informacionih sistema kao i njihovu konkretnu primenu u realnosti, u okviru unapred datih ciljeva. 8

Proizvodnja informacija n n n Proizvodnja informacija podrazumeva određivanje poretka, svrsishodnosti podataka koji formiraju datu informaciju. Određivanje poretka vrši proizvodjač same informacije u okviru nekog komunikacionog sistema. Proizvođač informacije mora da ima na raspolaganju: n n podatke, računar, i određeni poredak za svrsishodno strukturiranje podataka. Podaci predstavljaju nestrukturisani skup simbola. 9

Obrada i čuvanje podataka n n Obrada podataka se zasniva na kodiranju, prekodiranju i dekodiranju podataka i vrši se u okviru odredjenog procesa, institucije, ustanove koja ima za zadatak da vrši obradu informacija. Dokumentacija je proces prikupljanja odredjene vrste podataka, po odredjenom unapred datom sistemu pravila. Podaci se mogu razvrstavati po različitim kriterijumima i čuvati u: n datotekama, i n bazama podataka. Datoteke su linearno organizovane a baze podataka hijerarhijski i mrežno. 10

Deseminacija informacija n n Deseminacija označava pristupačnost svih informacija svima. Proizvodjač informacije ne proizvodi tu informaciju za jednog korisnika već za opštu upotrebu. Pošto neposredni korisnik informacije ne može biti unapred utvrdjen onda se informacija širi (razbacuje kao seme pri sejanju – vrši se deseminacija) i tako se stvaraju uslovi da informaciju koristi onaj kome je ona potrebna. Deseminacija informacija nema direktne veze sa činjenicom da se većina informacija koristi kao roba. 11

Informacije po sebi i za sebe n n n Glavna ljudska aktivnost danas je proizvodnja informacija. Informacije se ne proizvode po “porudžbini”. Kao što proizvodimo više energije da bi mogli manje da potrošimo (motori sa unutrašnjim sagorevanjem) tako proizvodimo i mnoštvo informacija. 12

Informacije po sebi i informacije za sebe - II n n n Informacije koje se proizvode radi toga da bi “kružile” informacijom tokovima, nazivaju se informacije po sebi. Informacije koje se koriste u okviru određenih vrednosnih sistema, su informacije za sebe. Informacije postaju istinite tek u okviru nekog vrednosnog sistema, tek ukoliko omogućavaju delenje vrednosti i samim time razumevanje. 13

Merenje količine i zanemarivanje merenja značenja u prenosu informacija n n Informacioni sistemi prenose bit-ove (I=log 2 N) sa jedne tačke na drugu – “odavde do onde “(Šenon). Oni se ne bave značenjem niti prenosu informacija vode računa o količini značenja već samo o količini bit-a, informacija koje prenose. 14

Kriterijumi struktuiranja informacionog sistema n n n Osnovni oblici organizacije informacionih sistema su: n hijerarhijski, i n mrežni. Informacioni sistemi u razvijenim zemljama nastali su kao hijerarhijski ali se, vremenom, “rekomponuju” u mrežne informacione sisteme. Mrežna organizacija podrazumeva račvanje informacionog sistema na celinu prostora stanja sistema. 15

Računarska mreža 16

Budućnost razvoja mreža n Budućnost razvoja mreža je stvaranje mreža u obliku ribarske mreže. n U njima nema hijerahije. n “Dominacija” se ostvaruje kroz nodove i habove. n n Habovi su nodovi (preseci, čvorišta mreža) koji primaju iili emituju veliku količinu informacija. Struktura habova je stalno promenjljiva. 17