A posle visoke renesanse Visokom renesansom se smatra

A posle visoke renesanse? • Visokom renesansom se smatra umetnost koja nastaje u Rimu, Firenci i Veneciji između 1500 i 1530. Sa majstorima ovog perioda, (Leonardo da Vinči, Mikelanđelo (1475 -1564) , Rafaelo (14831520), Đorđone i Ticijan) zapadna umetnost dostiže svoj vrhunac. • Period posle Rafaelove smrti (1520, do 1580) se naziva pozna renesansa, i smatra vremenom opadanja u kojima brojni epigoni ne uspevaju da dosegnu nivo umetnika prethodne generacije. I zaista, kada je savršenstvo dostignuto, šta onda? • Ovaj period je i u širem smislu vreme krize (uspon protestantizma, pljačka Rima 1527) koja dovodi u pitanje humanističke ideale renesanse, vreme kontradikcija… • Tako i u umetnosti koegzistiraju različiti pravci, od kojih su najznačajniji manirizam , realizam Severa Italije i protobarok… O njima ćemo danas pričati.

Manirizam Manirizmom nazivamo prenaglašen, izveštačen stil, koji insistira na načinu slikanja ( « maniera » ) i iznad posmatranja prirode ceni umetnikovu viziju. Zasniva se na pojedinim aspektima Mikelanđelovog i Rafaelovog slikarstva. Michel-Ange, Jacopo Pontormo, Mise en tombeau, Descente de la 1510 croix, 1525/28

Manirizam: osobine stila • U manirizmu kompozicija je nejasna i neuravnotežene, “antiklasična”, prostor je razjedinjen, organizovan pokretom likova. • Tela su u torziji , neprirodno izvijenom položaju, (la figura serpentina, u obliku slova S), ponekad deformisana. • Boje su nerealne, prenaglašene, osvetljenje doprinosi nerealnosti scene. • Prisutni su citati dela umetnika prethodne generacije: manirizam se obraća edukovanim i sofisticiranom ukusu viših slojeva društva, i brzo postaje internacionalan…

Drugi značajan pravac ovog perioda je realizam severa Italije, gde pojedini umetnici (Savoldo, Veroneze, Tintoreto) prikazuju religiozne teme u skromnim, svakodnevnim ambijentima. To je uticaj protestantizma sa severa Evrope, i odraz ideje da je religiozno iskustvo svima i svuda neposredno dostupno. Girolamo Savoldo, Sveti Matija, oko 1535: Anđeo se Jevanđelisti javlja u njegovom skromnom okruženju, sveto se pojavljuje usred profanog

Tintoretova Tajna večera se dešava u mračnoj i zadimljenoj krčmi. Kompozicija je antiklasična: sto za kojim sedi Hrist postavljen je dijagonalno, figure apostola se jedva naziru dok su sluge u prvom planu, u prostoriji vlada nered, ali dim lojanica se pretvara u roj anđela. . . Manirizam u Veneciji: Tintoreto (1518 -1594), Tajna večera (1592 -94)

Iako je u Veronezeovoj «Tajnoj večeri » kompozicija naizgled renesansna, nisu « lakrdijaši, kepeci, Nemci, pijanice i druge vulgarnosti » . Pod pritiskom Inkvizicije, Veroneze će radije promeniti naziv nego sliku. . . Paolo Veronese (1528 -1588), « Gozba u Levijevoj kući » , 1573

Protobarok • Protobarok takođe nastaje oko 1520, i brojnim karakteristikama najavljuje barok, te se smatra i prvom fazom baroka. • Protobarok koristi tehnike renesanse (sfumato i kjaroskuro, pravila linearne i vazdušne perspektive), da bi ostvario uverljivu iluziju beskonačnog prostora neba, kao da kupola ne postoji. Le Corrège (1489/94 -1534): Assomption de la Vierge, 1525, Cathédrale de Parme

Koređo najavljuje barok i otvorenim erotizmom svojih mitoloških scena (Jupiter i Io (1532), Ganimed…)

Barok u Italiji Pojam, kontekst Barok u Italiji: umetnost kontrareformacije Slikarstvo baroka: Karavađo, Karači i naslednici…

Barok: pojam, kontekst • Pojam « Barok » se odnosi na stil koji dominira u umetnosti između 1600 -1750. Potiče od reči « baroco » koja znači « nepravilan, izobličen, groteskan » , prvobitno korišćene da opiše takve bisere. • Istorijski kontekst: barok u Italiji, Flandriji i Španiji je umetnost kontrareformacije, perioda konsolidacije katoličke crkve posle protestantske krize, ali i protestantske Holandije, kao i apsolutističke monarhije u Francuskoj. Barok će se međutim u ovim različitim kontekstima imati različite forme, o kojima ćemo govoriti. • Veza umetnosti baroka sa filozofijom i naukom vremena u kome nastaje je manje bliska od one umetnosti renesanse: ove discipline su u međuvremenu postale suviše kompleksne.

Barok u Italiji: Rim, papstvo i Kontrareformacija • Prestonica Baroka je Rim, oko 1600: papstvo ulaže velika sredstva u umetnost sa ciljem da Rim učini najlepšim gradom na svetu « u slavu Boga i (katoličke) Crkve » . • U Rimu toga vremena rade poslednji maniristi bez većeg značaja, ali nove mogućnosti će uskoro privući mlade umetnike sa severa Italije, od kojih je prvi i najznačajniji Karavađo (Caravaggio, 1573 -1610)

Karavađo (1573 -1610) Oko 1597 -98, Karavađo slika nekoliko slika velikih dimenzija za crkvu Svetog Luja francuskog u Rimu, među kojima je i Poziv Svetog Matije. Karavađo, Poziv Svetom Matiji, 1597 -98

Poziv Svetom Matiji je za Rim toga doba potpuna novost: ni renesansna ni maniristična, ova slika donosi u rimsko slikarstvo uticaj realizma Severa Italije, čije smo karakteristike videli kod Savolda. Karavađo, Poziv Svetom Matiji, 1597 -98, Saint-Louis-des-Français, Rome Girolamo Savoldo, Sveti Matija, oko 1535

I pored profanog ambijenta razumemo da se radi o religioznoj temi, i to ne samo po jedva primetnom oreolu iznad Hristove glave, jedinom “natprirodnom” elementu slike. Na to nam pre svega ukazuje zrak svetlosti koji osvetljava Hristovu ruku, koja gestom Mikelanđelovog Adama ukazuje na Svetog Matiju, ruku i lice sveca: tajna vere je svima i svuda dostupna…

Dok smo na Savoldovom primeru govorili o realizmu, kod Karavađa ćemo govoriti o naturalizmu. Ambijenti u kojima prikazuje svete teme nisu samo skromni i svakodnevni, već se radi o društvenom dnu i margini: Sveti Toma sa fizionomijom beskućnika i pijanice stavlja prst u Hristovu ranu. . . Telo je nepodnošljivo realistično, naturalističko. Le Caravage, Neverstvo Tomino, 1601 -02

Karavađo, Spuštanje u grob, 1602 -03

Karavađo, 1601 -02, Žrtvovanje Isaka

Ta ideja da je vera svuda i svima dostupna je u osnovi protestantska, i Karavađo će zauzvrat biti inspiracija i protestantskom severu… U Italiji će međutim običan, skroman svet, kome je ova umetnost i bila namenjena, biti šokiran da na zidovima crkvi nađe sebi slične umesto uzvišenih ideala renesanse. . . Karavađo, Smrt Bogorodice, 1606

Karači (Annibal Carracci, 1560 -1609) Za razliku, na opšte odobravanje će naići idealizovana predstava jednog drugog slikara, Karačija, u Rim pristiglog iz Bolonje, koji svod Palate Farneze ukrašava freskama na koje prikazuju ljubavi klasičnih Bogova. Zevs i Junona, svod Palate Farneze, između 1597 i 1601

Karači slika ne samo likove, već i simulaciju arhitektoskih elemenata i skulpture: stvarajući iluziju, slično Koređu, u kupoli katedrale u Parmi. . .

Protobarokni iluzonizam: Koređo 1525, Karači oko 1600

I u crkvi Il Đezu, matičnoj crkvi jezuita u Rimu, plafon je rađen iluzionistički, u kombinaciji slikarske i štuko dekoracije sa arhitekturom, i otvara prostor neba… Giovanni Battista Gaulli, Trijumf Hristovog imena, freska 1679 -85

Taj iluzionizam će obeležiti slikarstvo baroka u Italiji, i biti njegova najznačajnija karakteristika. Odsada će sve tehničke inovacije renesanse, linearna i atmosferska perspektiva, chiaroscuro i sfumato, služiti da dočaraju iluziju beskonačnog prostora. Svodove crkava i palata se otvaraju ka nebu, pred zadivljenim pogledom vernika i posetilaca. Andrea POZZO, (1642 -1709), Apoteoza Svetog Ignacija, 1688 -90, Sant Ignazio, Rome

Taj iluzionizam će obeležiti slikarstvo baroka u Italiji, i biti njegova najznačajnija karakteristika. . . Andrea POZZO, Apoteoza Svetog Ignacija (detalj), 1688 -90, Sant Ignazio, Rome

Barokno slikarstvo koristi tehničke inovacije renesanse (linearnu i atmosfersku perspektivu, chiaroscuro i sfumato), da dočara iluziju beskonačnog prostora: svodovi i kupole crkava i palata se otvaraju pred zadivljenim pogledom posetilaca. Govorimo o baroknom iluzionizmu.

Drugi aspekt baroknog slikarstva sa severa Italije u Rim donosi Karavađo (Caravaggio, 1573 -1610). U njegovim slikama realizam severa Italije je dovedena do granica naturalizma… Ambijenti u kojima prikazuje religiozne scene su skromni i svakodnevni, telo je nepodnošljivo realistično, naturalistički prikazano. Karavađo, Poziv Svetom Matiji, 1597 -98; Neverstvo Tomino, 1601 -02