3 3 Snimanje radarskim sistemima Radar aktivni sistem

3. 3 Snimanje radarskim sistemima Radar - aktivni sistem za prihvatanje elektromagnetskog zračenja (λ = (1 - 100) cm) - na prostiranje ovih talasa ne utiče prirodno zračenje ali ni čestice dima i magle

Današnji SAR radarski sistemi: 1) ERS (Europen Remote Sensing Satellite) Evropsi radarski sistem za daljinsku detekciju (od 1995. god. ) 2) RADARSAT - Kanadski radarski sistem (od 1995. god. )

3. 4 Dobijanje aero i satelitskih snimaka Snimke Zemljine površine delimo na: - aero snimke - satelitske snimke Korišćenje aero i satelitskih snimaka: 1) Aerosnimanje (i aero snimci) pravno se reguliše u različitim zemljama različito 2) Korišććenje satelitskih snimaka je jednostavnije - satelitski snimci ("scene") su u svetskom koordinatnom sistemu WRS (uređen putanjom određenog satelita) - svaki satelitski snimak ("scena") definisan je orbitom satelita i brojem reda

Isporuka satelitskih snimaka: 1) Satelitski snimci se isporučuju u digitalnom ili u foto-obliku 2) Satelitski snimci se mogu dobiti: - neobrađeni - delimično obrađeni ( napr. visokotačno korigovanje snimaka u geometrtijskom i radiometrijskom smislu) - posredstvom interneta ili direktnim kontaktom sa distributerom

4. OSOBINE AERO I SATELITSKIH SNIMAKA Svaki snimak Zemljine površine obiluje geometrijskim i fizičkim informacijama o snimljenom terenu ali takođe i topološkim podacima. Za pravilno korišćenje svih informacija koje nam ovi snimci pružaju neophodno je poznavati sve osobine pojedinih snimaka, pogotovo zbog toga što se oni dobijaju različitim sistemima za snimanje i uz korišćenje zraka iz različitog spektralnog područja.

4. 1 Geometrijske karakteristike Snimke delimo prema matematičkim zakonima po kojima na njima dolazi do preslikavanja terena: 1) fotogrametrijski snimci - preslikavanje na principima centralnog projektovanja 2) snimci dobijeni skeniranjem terena - skup dve projekcije: u pravcu leta -paralelna projekcija, u vertikalnoj ravni ose leta-centralna projekcija 3) radarski snimci - mešanje dve projekcije (paralelne i centralne)

RADARSKI SISTEM

4. 1. 1 Fotogrametrijski snimci v Dobijaju se centralnim projektovanjem kroz objektiv fotokamere. Znači, centar objektiva je centar projecije. v radijalno projektovanje detalja terena koji pada van nadira fotografi je a imaju određenu visinu, zbog centralnog projektovanja bivaju na fotografi jiprojektovani radijalno od nadirne tačke

Osobine fotosnimaka značajnih za daljinsku detekciju: 1) Radijalno projektovanje Mogućnost određivanja visina drveća (ili približne visine objekata) na osnovu datih visina leta (hg): Δh = (Δr'/r') hg

2) Deformacija razmere pod uticajem reljefa terena - kod satelitskih snimaka, pored deformacije razmere usled reljefa, mora se paziti i na zakrivljenost Zemlje. - postupak dovođenja fotosnimaka na jedinstvenu razmeru naziva se diferencijalno redresiranje ili digitalni ortofoto.

4. 1. 2 Satelitski snimci - kod satelitskih snimaka cela slika ne nastaje odjednom, već samo jedan njen red - uzrok različitih deformacija slike od jednog reda slike do drugog! Na geometrijsku deformaciju slike, dobijene skeniranjem, utiče: - postupak skeniranja terena - kretanje senzora u procesu skeniranja - oblici terena

1)Snimci dobijeni optičko-mehaničkim skeniranjem - vrlo malo deformosani u sredini svakog reda, ali znatne deformacije na krajevima

- preklopi susednih nizova (na periferiji nizova) su veći nego u sredini Navedene deformacije otklanjaju se "digitalnom obradom slike".

Øpreklopi susednih nizova (na periferiji nizova) su Ø veći nego u sredini ØNavedene deformacije otklanjaju se "digitalnom obradom slike". 2) Snimci dobijeni optičko-elektronskim skenerom - snimci se dobijaju jednovremenim preslikavanjem čitavog reda slikovnih elemenata - ne postoji deformacija na krajevima redova skeniranja - deformacije snimaka nastaju samo pod uticajem kretanja aviona (mogućnost otklanjanja ovih deformacija - visoko tačno određivanja elementa spoljne orijentacije senzora, DMT. )

Ø Kod satelitskih snimaka ove deformacije se lakše otklanjaju jer se sateliti kreću po unapred tačno definisanim putanjama, a uticaj reljefa terena nije tako veliki. Ø kod satelitskih snimaka najveći uticaj ima geometrijska transformacija na terenski koordinatni sistem.

4. 1. 3 Radarski snimci Ø Snimci dobijeni ovim sistemom za snimanje imaju slične geometrijske karakteristike kao oni dobijeni optičkoelektronskim senzorom. Ø Kod radarskih snimaka još više oseća uticaj reljefa terena na geometriju preslikavanja svakog niza slikovnih elemenata. Ø Ø Što je teren koji se snima reljefniji to su i deformacije ovih radarskih snimaka

4. 2 Radiometrijske karakteristike Ø Između nekog terena i njegove slike postoje geometrijski ali i tz. radiometrijski odnosi. § radiometrijski odnosi zavise od intenziteta i spektralnih karakteristika zračenja koje stvara sliku. Ø Ometanje prostiranja zraka naziva se " šum " slike. Ø Radiometrijska kalibracija nekog senzora mogućnost registrovanja zračenja nekog poznatog izvora zračenja za različite intenzitete njegovog zračenja.

ØSpektralno očitanje - broj spektralnih kanala koje registruje neki senzor i njihova spektralan širina. ØPri interpretaciji aero i satelitskih fotosnimaka ne može se postići visoka tačnost radiometrijskih informacija, jer se u postupku razvijanja fi lmova teško mogu kontrolisati raiometrijske karakteristike (osvetljenje slike itd). ØNasuprot fotosnimcima, snimci dobijeni skeniranjem daju u raiometrijskom smislu mnogo tačnije podatke.

4. 3 Prepoznavanje detalja na snimcima - mogućnost očitavanja snimaka Mogućnost očitavanja foto i skeniranih snimaka je jedna od najznačajnijih njihovih karakteristika i zavisi od: • razmere snimanja • veličine posmatranog detalja (objekta) u prirodi • karakteristika samih objekata (uključujući spektralne karakteristike: napr. kontrasti boja objekata u odnosu na okolne objekte, itd. )

4. 3. 1 Očitavanje fotosnimaka ØMogućnost očitavanja fotogrametrijskih snimaka zavisi od same fotoemulzije. ØMogućnost očitavanja fotogrametrijskih snimaka meri brojem preslikanih linija po mm. ØNajčešće je taj broj preslikanih linija, koje se na snimku mogu, uz pomoć uvećavanja, vizuelno razlikovati, od 20 do 50 linija po mm.

4. 3. 2 Očitavanje skeniranih i radarskih snimaka Ø S obzirom da je reč o digitalnoj (rasterskoj) tehnologiji slika, mogućnost očitavanja ovakvih snimaka drugačije se defi niše od mogućnosti očitavanja fotosnimaka. Ø Mogućnost i veličina očitanja skeniranih i radaskih snimaka zavisi od veličina piksela ovih slika. Ø Kod satelitskih i radarskih snimaka, ako se zna njihova razmera, može se naći veza između mere očitanja (br. linija/mm) tj. „metara/broju linija“ i „broja metara/pikselu“ [m/pix]: Oč ⋅ [m/linija] ≈ 2. 8 ⋅Oč [m/piksel] gde je, O č - očitanje

Primer: Ako imamo satelitski snimak u razmeri Mb=1: 700 000, čije je očitanje 30 (lin/mm), onda se na Zemlji mogu očitati linije na približnom rastojanju od 24 m/lin, ili 24 X 2. 8 (m/pixela).

4. 3. 3 Uticaj karakteristika snimljenog terena ili objekata na "čitljivost" aero i satelitskih snimaka Ø Na " čitljivost" aeo i satelitski snimaka ne utiču samo očitanje ( br. linija po mm ili pikselu) ili karakteristike senzorskog sistema za snimanje, već i vizuelne karakteristike snimljenog terena ili objekata, pa čak i okoliša posmatranog detalja. Ø Za daljinsku detekciju veliki značaj (tj. veliku „čitljivost“ i prepoznatljivost) imaju tzv. „linijski objekti i topografski detalji“ (putevi, ulice, pruge, reke, vodovi, itd. ). Ø Treba naglasiti da „čitljivost“ na snimcima i ovih detalja veoma zavisi od kontrasta okoline linijskih objekata.

Na čitljivost utiče i: - kontrast okoline - odabir spektralnih kanala za prepoznavanje nekih objekata

Infracrveni snimak za klimu („Meteosat“) [EUNET SAT, Internet]

panhromatski aerosnimak

Infracrveni snimak (jasna uočljivost vodenih i površina sa povećanom vlažnosti)