SISTEMI BEZBEDNOSTI AKTIVNI SISTEMI BEZBEDNOSTI Aktivni sistemi bezbednosti

SISTEMI BEZBEDNOSTI

AKTIVNI SISTEMI BEZBEDNOSTI Aktivni sistemi bezbednosti smanjuju mogućnost saobraćajnih nezgoda i poboljšavaju opštu sigurnost vožnje; osnovni elementi su: atiblokadni sistem kočnica ABS, sistem za regulaciju proklizavanja pogonskih točkova ASR, tj. sistem za sprečavanje blokiranja točkova pri intezivnom kočenju, sistem za regulaciju dinamike vožnje ESP.

PASIVNI SISTEMI BEZBEDNOSTI U radu je dat opis osnovnih elemenata pasivne bezbednosti vozila, kao funkcionalnih elemenata koji odgovarajućim konstruktivnim rešenjima ublažavaju posledice saobraćajnih nezgoda. Vozilo ima značajan udeo u prirodi i težini povreda putnika. Povrede u vozilu nastaju kao posledica zakona inercije koji se izražava proizvodom mase putnikovog tela i usporenja vozila. U pasivne sisteme spadaju: zaštitni jastuci, zaštitni pojasevi. . .

ABS U slučaju kočenja na klizavom kolovozu, zbog smanjenog trenja, dešava se da točkovi blokiraju i vozilo nekontrolisano klizi i zanosi se. ABS ( skraćenica za Anti-lock Braking System, što u prevodu znači – sistem protiv blokiranja kočnica), regulacijom kočionog pritiska sprečava blokiranje točkova i omogućava vozaču da i dalje upravlja vozilom. Na slici su prikazani elementi ABS-a : 1. senzor broja obrtaja, 2. kočioni cilindri na točkovima, 3. hidro-agregat sa glavnim kočionim cilindrom, 4. EUJ, 5. signalna lampica

ABS Princip rada: EUJ prikuplja podatke od senzora broja obrtaja na točkovima, na osnovu kojih izračunava obimnu brzinu točkova, a logička kola u EUJ određuju referentnu brzinu vozila. Svaka promena broja obrtaja jednog ili više točkova u odnosu na referentnu brzinu registruje se kao opasnost od blokiranja. Da bi se sprečila blokada nekog točka najpre se zaustavi porast i zadrži pritisak u kočionom cilindru na dostignutom nivou; ako se obrtno kretanje točka i dalje smanjuje pritisak ulja u kočionom cilindru se mora i smanjivati da bi točak manje kočio i tako olakšalo upravljanje vozilom. Zavisno od stanja kolovozne trake prosečno se odvija 4 do 10 regulacionih ciklusa u sekundi. Donja granica regulacije je kada brzina vozila opadne ispod 4 Km/h. Tokom različitih faza ciklusa regulacije, kao što su zadržavanje pritiska, smanjenje pritiska i povećanje pritiska, EUJ reguliše rad elektromagnetnih ventila, koji sa hidroagregatom čine celinu. Vozač ovu promenu pritiska oseća kao lako podrhtavanje pedale, ali samo pri naglom kočenju. Kada se vozilo nakon zaustavljanja ponovo pokrene, čuje se kratko zvuk elektromotora koji obavlja samokontrolu ABS-a.

ABS Tri varijante ABS-a: 1. Jedan prednji točak i zadnji točak koji se nalazi njemu dijagonalno, regulišu se zajedno 2. Prednji točkovi se regulišu pojedinačno i odvojeno a zadnji točkovi zajedno; to je tzv. selektivna regulacija kada se reguliše uvek onaj točak koji je najbliže granici blokiranja; ova varijanta je najčešće u primeni i 3. Zasebna i nezavisna regulacija sva četiri točka, najbolje ali i najskuplje rešenje

ESP Zadatak sistema je da poveća stabilnst i upravljivost automobila otkrivanjem i sprečavanjem gubitka kontakta između točkova i podloge. Kada sistem detektuje da vozač gubi kontrolu nad upravljanjem, automatski koči da bi automobil išao tamo gde vozač želi. ESP ne koči na svim točkovima isto, nego se kočiona sila primenjuje na točkove nezavisno jedan od drugog.

ESP Osnovu ESP sistema čine 3 senzora: senzor brzine na svakom točku, senzor položaja volana i senzor rotacije vozila oko svoje vertikalne ose. Na osnovu signala ovih senzora, računar određuje način i intenzitet intervencije sistema. Senzor na volanu javlja računaru kuda vozač pokušava da usmeri auto. Senzor rotacije vozila šalje signal pod kojim je uglom okrenut automobil u odnosu na svoju vertikalnu osu. Ako vozač, pokušavajući da oštro skrene, ili izbegne prepreku, okrene volan npr. u levu stranu, a auto nastavi da ide pravo (podupravljanje), računar će na tren zakočiti zadnji levi točak. Auto se oko zakočenog točka rotira i okreće u željenom smeru, vraćajući vozaču kontrolu nad vozilom. Nakon što je skrenuo, vozač želi da ispravi auto, ali "davanjem kontre" može se desiti da se zadnji kraj auta zanese (preupravljanje). U tom slučaju ESP sistem će zakočiti prednji levi točak i održati pravac kretanja.

ASR Kada je funkcionisanje u pitanju, ASR radi na sličnom principu kao i ABS sistem. Naime, ASR ne dozvoljava da prilikom naglog startovanja vozila, dođe do proklizavanja pogonskih točkova. Takođe, on se pokazao kao izuzetno dobar kada je u pitanju savladavanje uspona po klizavom terenu, bez obzira da li je napolju sneg, kiša, blato ili pesak. Naime, senzori detektuju da je došlo do proklizavanja jednog ili oba pogonska točka, dolazi do aktivacije kočnica na pogonskim točkovima i time se zaustavlja dalje proklizavanje vozila. Sve ovo dešava se u deliću sekunde. Prilikom aktiviranja ASR uređaja na instrument tabli upaliti žuta signalna lampica u obliku trougla u kojem se nalazi uzvičnik. To je znak da je uređaj aktivan i u tom momentu čućete i zvuk aktiviranja kočnica, koji je dosta sličan onom kod ABS sistema. Važno je napomenuti da tokom rada sistema aktivne bezbednosti, ne treba pritiskati dalje papučicu gasa, jer veoma lako može doći do pregrevanja kočnica, a samim tim i do njihove umanjene efikasnosti.

ASR

VAZDUŠNI JASTUCI Vazdušni jastuci su pomocni zaštitni uredjaji (eng. SRS – Supplemental Restraint System) projektovani su da obezbede dodatnu zaštitu u trenutku udesa. Airbag centrala (airbag electronic control unit(ECU)) instalirana unutar kabine odredjuje tezinu sudara na osnovu signala koje dobija od senszora za detekciju sudara.

VAZDUŠNI JASTUCI Airbag centrala zatim kontrolise optimalno rasporedjivanje vazdusnih jastuka, ukoliko proceni da je potrebno da izvrsi aktiviranje vadusnih jastuka (jednog ili vise) i podatke o tome zapisuje u svoju internu memoriju. Ovi podatci se nazivaju “Crash data ” ili podatak o sudaru i nije ih moguce obrisati standardnim dijagnostickim uredjajima. Pošto su airbag centrale prilicno skupe, a u vecini slucajeva prolaze neoštecene javlja se potreba za njihovim remontovanjem, tj. reprogramiranjem. Nakon ispravke u memoriji odnosno brisanje podatka o sudaru naravno moramo zameniti i same vazdusne jastuke , senzore udara , zatezace pojaseva kako bi u potpunosti bili u funkciji

SIGURNOSNI POJASEVI Sigurnosni pojasevi automobila vežu putnike za vozilo. Oni se mogu otpuštati, npr. kako bi se osoba mogla sporo nagnuti prema napred i zatezati kada se osoba opet ispravi i sedne uspravno. U slučaju sudara pojas se naglo zateže i ne otpušta se. Postoje dva osnovna tipa sigurnosnih pojaseva u automobilu: 1. ELR - Emergency Locking Retractor - pojas se slobodno otpušta i zateže, a zaključava se u slučaju naglog zaustavljanja i promene smera 2. ALR - Automatic Locking Retractor - dozvoljava da se pojas u jednom pokretu izvuče sve dok se ne pričvrsti, a nakon toga radi kao zapinjača koja se polako namata i sprečava daljnje otpuštanje. Postoji i hibridno rešenje kod kojeg se može sklopkom podešavati tip pojasa - iz ELR u ALR i obrnuto.

SIGURNOSNI POJASEVI