Kratkoroni pasivni bankarski poslovi js Najznaajniji kratkoroni pasivni

Kratkoročni pasivni bankarski poslovi js

Najznačajniji kratkoročni pasivni bankarski poslovi su: � Emisija novca, � Depozitni poslovi, � Reeskontni poslovi, � Relombadni poslovi, � Kratkoročni krediti od drugih banaka, � Izdavanje kratkoročnih HOV, � Ostali kratkoročni pasivni bankarski poslovi.

Emisija novca � Emisija novca je kratkoročni pasivni bankarski posao putem kojeg banke snabdevaju privredu novcem. � Emisija novca se najčešće javlja kao posledica odobravanja kratkoročnog bankarskog kredita. � Odobravanjem kratkoročnog kredita, banka stavlja na raspolaganje određeni iznos depozita komitentu, čime povećava obaveze prema sebi, ali i mogućnost povećanja kreditnih sredstava u budućnosti (povećava se i aktiva i pasiva). � Primarna i sekundarna emisija novca.

Vrste emisije novca Primarna emisija novca • Primarna emisija (engl. primary issue) je emisija koju obavlja centralna (emisijska) banka, kreirajući tako primarni novac. Radi se o kreiranju i štampanju novca. Sekundarna emisija novca • Sekundarna emisija novca je emisija koju obavljaju poslovne banke. One stvaraju depozitni ili sekundarni novac prikupljanjem depozita i plasiranjem kredita.

Depozitni poslovi � Depozitni poslovi (poslovi prikupljanja slobodnih novčanih sredstava) predstavljaju najvažniji i najrazvijeniji oblik kratkoročnih pasivnih bankarskih poslova. � To su poslovi od kojih najviše zavisi poslovanje banke odnosno kreditni potencijal. � Sposobnost rukovodstva i zaposlenih da privuku tekuće račune i štedne uloge od poslovnih kompanija i stanovništva važan je faktor uspešnosti banke. � Depoziti obezbeđuju osnovne sirovine za odobravanje kredita i na taj način predstavljaju krajnji izvor profita i razvoja banke.

Reeskontni poslovi � Reeskontni poslovi se sastoje u (prodavanju) menica poslovne banke kod centrane banke, do kojih je banka došla prethodnim odobravanjem kredita svojim komitentima. � Reč je o ponovnom eskontovanju već eskontovanih menica. � Eskont se obavlja između banke i njenih klijenata, a reeskont između banke i centralne banke. � Eskontovanje je aktivan posao, a reeskontovanje je pasivan posao za banku.

Relombardni poslovi � Relombard je kratkoročni pasivni bankarski posao kod koga banka, koja je prethodno odobrila lombardni kredit (po lombardnoj stopi), na osnovu zaloga HOV, sada po osnovu njih traži kredit od druge banke (po relombardnoj stopi), u cilju zadovoljenja likvidnosti. � Relombard je nešto skuplji u odnosu na druge kratkoročne bankarske poslove.

Kratkoročni krediti od drugih banaka (centralne banke) � Kredite za likvidnost centralna banka odobrava poslovnim bankama kako bi one izvršile premošćavanje superkratkoročnih perioda u kojima je došlo do negativnih udara na poziciju likvidnosti banaka. � Ova vrsta kredita nije popularna, ali im je dobra strana što se oni koriste u vremenu kada se kredit nigde drugde ne može dobiti, zbog čega se i zovu krediti poslednjeg utočišta. � Poslovna banka mora centralnoj banci da stavi na raspolaganje pokriće u vidu kratkoročnih državnih HOV.

Kratkoročni krediti od drugih banaka (poslovne banke) � Kreditno zaduženje kod drugih banaka je poseban kredit koji jedna banka odobrava drugoj, radi održavanja tekuće likvidnosti. � Do ovih kreditnih odnosa najčešće dolazi kod banaka koje međusobno sarađuju. � Prelivanje kreditnih resursa između banaka se smatra sekundarnim vidom formiranja potencijala u sistemu poslovnih bankaka.

Izdavanje kratkoročnih HOV � Emisija kratkoročnih HOV je oblik pribavljanja sredstava potrebnih za tekuće poslovanje banke, koji je vezan za novčano tržište. � Osnovni preduslov za ovakav način pribavljanja sredstava je razvijeno novčano tržište. Ovi poslovi su razvijeni u tržišnim privredama. � Banke najčešće emituju blagajničke zapise, sopstvene menice i depozitne certifikate.