Sadjana Pejinovi Nikola MarkoviGarina PASIVNI BANKARSKI POSLOVI Pasivni

Sadjana Pejčinović Nikola Marković-Garinča PASIVNI BANKARSKI POSLOVI

Pasivni bankarski poslovi § Pasivni bankarski poslovi su poslovi mobilizacije i koncentracije finansijskih sredstava.

Obavljajući pasivne bankarske poslove, banka vrsi dve značajne f-je: • Mobilizaciju i koncentraciju finanskijskih sredstava • Transformaciju mobilisanih i koncentrisanih finansijskih sredstava

• Pokazatelj uspešnog vodjenja politike koncentracije sredstava je veličina kreditnog potencijala. • Kreditni potencijal je iznos sredstava koji se može plasirati putem kredita iz finansijskog potencijala, a da se u isto vreme obezbedi likvidno i solventno poslovanje. • Najpovoljniji tok formiranja bankarsih sredstava su depozitni izvori.

PRAVCI BANKARSKIH AKTIVNOSTI: 1. Mnoštvo finansijskih resursa treba da se koncentriše na mali broj banaka, 2. Prethodno je potrebno mobilisati sredstva iz sektora stanovništva i vanprivrede, a zatim ih transferisati u sektor stanovništva, 3. Bitan je kvalitet ovih aktivnosti, 4. Konkurencija izmedju banaka stvara pogodan ambijent za raznovsne tehnološke inovacije, 5. Sve to dovodi do porasta fiksnih troškova u prikupljanju sredstava, ali se smanjuju troškovi po jedinici usluga zbog smanjenja troškova živog rada i velikog broja finansijskih transakcija.

VRSTE PASIVNIH POSLOVA Kratk oročn i Du i n č ro o g Pasiv ni Banka rski Poslo vi

KRATKOROČNI POSLOVI: Depozitni poslovi Kratkorocni krediti od drugih banaka Kratkoročni vrednosni papiri Emisija novca Uzimanje kredita

Kratkoročni Pasivni bankarski Poslovi Depozitni poslovi Reeskontni poslovi Kratkorični krediti Emisija novca Relombardni poslovi Kratkoročni vrednosni krediti

• Depozitni poslovi, pod ovim poslovima podrazumeva se mobilizacija i koncentracija različitih vrsta depozita. Kao što su: depoziti po vidjenju, neoročeni štdeni depoziti. . • Sekundarna emisija novca, je kombinacija aktivnih i pasivnih bankarskih poslova

• Reeskontni poslovi, jesu poslovi koje ovavlja centralna banka (primarna emisija novca). To je ponovljenni postupak eskontovanja. • Ekontovanje je unovcavanje menice pre roka dospeca menice na naplatu, vrši ga poslovna banka (sekundarna emisija novca). v Eskont se odvija izmedju poslovne banke i njenih komitenata, a reeskont izmedju poslovnih banaka i centralne banke.

• Relombard je pasivan bankarski posao, to je ponovljeni postupak lomarda. Vrši ga centralna banka (primarna emisja novca). To je posao koji nastaja izmedju centralne i poslovne banke. • Lomardni kredit je aktivan bankarski posao koji vrši poslovna banka(sekundarna emisija novca). Zalog pokretnosti, zalog mogu dragocenosti, roba iz javnih skladišta i biti H. O. V.

• Kratkoročni krediti, predstavljaju obavezu nbanke koja je uzela kredit, prema banci kreditoru. • Na mobilizaciju ovih sredstava banka se odlučuje da bi očuvala i poboljšala likivdnost. • Banke ostvaruju ili poništavaju novac na četiri načina (mehanizam odobravanja kredita, mehanizam formiranja monetarnih rezervi, mehanizam kupovine HOV. . )

Dugoročni pasivni bankarski poslovi Oročeni i ograničeni depoziti Fondovi i dugoročna sredstva Emisija založnica Inostrani dugoročni krediti Dugorocni vrednosni papiri

14. A 4 vek Pravo B 4 A 3 Kliring Papiri B 3 A 2 poslovi Menjački Akcije B 2 A 1 društvo Akcionarsko Čekovi B 1 A banka Poslovna B H. O. V. ? ? ? kredit Lombardni C Relomard D kredit Kratkoročni C 4 posao Pasivan D 4 rok Kratki C 3 PB i CB Posao izmedju Mehanizam D 3 odobravanja C 2 CB Odobrava D 2 Mon. rez Meh. Form. Primarna emisisija C 1 novca D 1 Meh. Kupovine HOV