VRSTE BANKARSKIH POSLOVA FORMIRANJE FINANSIJSKOG POTENCIJALA Pasivni bankarski

VRSTE BANKARSKIH POSLOVA FORMIRANJE FINANSIJSKOG POTENCIJALA

Pasivni bankarski poslovi • • Poslovi mobilizacije i koncentracije finansijskih sredstava Tuđa sredstva, za banku su dug – evidentraju se u pasivi, banka je dužnik • Kratkoročni pasivni poslovi- sa rokom dospeća do godinu dana – Depozitni poslovi – Relombardni poslovi – Reeskonti poslovi – Kratkoročni krediti drugih banaka – Emisija kratkoročnih vrednosnih papira • Dugoročni pasivni bankarski poslovi- sa rokom dospeća obaveza dužim od godinu dana – Emisija HOV (akcija i dugoročnih obveznica) – Prikupljanje oročenih depozita – Emisija založnica (najčešće hipotekarno pismo) – Inostrani dugoročni krediti

Aktivni bankarski poslovi • Poslovi u kojima banka plasira slobodna sredstva i javlja se u ulozi poverioca- vode se u aktivi • Krediti po tekućem računu (kontokorentni) • Ostali kratkoročni krediti (eskontni, lombardni, akceptni, avalni, rambursni i drugi krediti), faktoring poslovi • Dugoročni krediti (hipotekarni, građevinski, stambeni, investicioni, konzorcijalni), forfeting poslovi • Portfolio investicije • Plasmani u HOV

Neutralni bankarski poslovi • • • Poslovi u kojima banka kao posrednik vrši usluge za račun svojih komitenata Banka nije ni dužnik ni poverilac Naplaćuje proviziju i efektivne troškove, ne plaća pasivnu i ne naplaćuje aktivnu kamatu • Posrednički poslovi- u tuđe ime i za tuđ račun – Platni promet u zemlji i sa inostranstvom • Instrumenti unutrašnjeg p. p. - nalog za uplatu, n. za isplatu, n. za prenos, n. za naplatu – Inkaso poslovi • Poveravanje naplate dokumenata (najčešće komercijalnih dokumenata-konosman, tovarni list, faktura, polisa osiguranja, atesti…) banci. Banka predaje dokumenta dužniku uz njihovo plaćanje ili uz akceptiranje priložene menice) • Komisioni poslovi- u svoje ime i za tuđ račun – Davanje garancija • Obezbeđenje plaćanja ili izvršenja činidbe, banka se obavezuje da korisniku - na njegov prvi poziv i uz izjavu da druga ugovorna strana nije izvršila ugovornu obavezu - plati iznos na koji garancija glasi. Različite vrste garancija (gar. za dobro izvršenje posla, tenderske, za obezbeđenje plaćanja po kreditnom poslu, gar. za povraćaj avansa, kontragarancije. . – Davanje raznih oblika jemstva • Način osiguranja plaćanja duga, banka se obavezuje da će poveriocu u određenom roku platiti dug dužnika pod određenim uslovima. Postoji više oblika jemstva: ugovorno jemstvo pravnog lica/fizičkog lica, menično jemstvo (aval) i garancija.

– Otvaranje akreditiva • Nalogodavac - uvoznik stavlja posredstvom poslovne banke korisniku - izvozniku na raspolaganje određeni iznos deviza, koje korisnik akreditiva može naplatiti tek nakon što prezentira akreditivna dokumenta i ispuni određene uslove – Otvaranje kreditnih pisama • Pismeni nalog domaće banke kojom ovlašćuje svog korespondenta u inostranstvu da navedenom licu isplati navedeni iznos – Emisija HOV, čuvanje i manipulisanje HOV komitenata • (brokerski, depo poslovi, čuvanje i upravljanje vrednostima, poslovi kastodi banke- čuvanje domaćih i stranih HOV koje čine imovinu fondova; otvaranje i vođenje novčanih računa fondova; kontrola obračuna vrednosti imovine, investicionih jedinica i prinosa fondova; naplata prihoda od ulaganja u HOV; Izveštavanje o korporativnim aktivnostima; Zastupanje na skupštinama akcionara; vođenje računa finansijskih instrumenata na domaćem i stranim tržištima; namenski novčani računi za trgovanje finansijskim instrumentima; Saldiranje novčanih transakcija kupoprodaje HOV i prihoda (dividenda, kamata, kuponi. . . ); prenos finansijskih instrumenata po nalogu klijenta.

– Konsalting poslovi • U oblasti spoljne trgovine i deviznog poslovanja, carinske i poreske politike, finansijski i računovodstveni konsalting, poslovi procene vrednosti kapitala – Devizno-valutni poslovi • Menjački poslovi, devizni računi, doznake, čekovi – Lizing – Poslovi osiguranja • Ovlašćeni zastupnik u poslovima osiguranja (u ekspozituri banke može da se zaključi polisa osiguranja- kasko i osiguranje od auto-odgovornosti, osiguranje stambenih objekata, međunarodno putno osiguranje • Bankoosiguranje- Povezivanje bankarskih proizvoda i usluga osiguranja (npr. Komercijalna banka i Dunav osiguranje, Uniqa osiguranje i Raiffeisen banka)

Izvori finansijskog potencijala 1. Depozitni izvori 2. Nedepozitni izvori 3. Kapital banke 1. Depozitni izvori Osnovni izvor sredstava banke - Novčana sredstva nebankarskih subjekata na računima banaka - Vrste: -depoziti po viđenju - oročeni depoziti - štedni depoziti

Depoziti po viđenju - kratkoročni - osnovni motiv držanja- sigurnost i likvidnost - kamata -niska ili je nema - osnova procesa monetarno-kreditne multiplikacije - CB ih reguliše politikom obaveznih rezervi politikom rezervi likvidnosti kreditiranjem banaka iz primarne emisije • • • ATS računi SVIP računi NOW računi 8

Oročeni depoziti - Sredstva poverena banci na određeni rok (namenski ili klasično-vremenski oročena sredstva) - Donose višu kamatu (skuplji izvor finansiranja za banke, obično je niža stopa obaveznih rezervi) - Doprinose stabilnosti bilansa banke, smanjuju potrebu za ročnom transformacijom sredstava (Kada su različiti rokovi dospeća izvora i plasmana finansiranih tim sredstvima) - Depozitni sertifikati - u tržišnim privredama - kamatonosni, kao transakcioni novac (mogu se prodati pre isteka roka dospeća) 9

Štedni depoziti - - - Vrsta srednjoročnih depozita Postoje različite vrste, zavisno od ograničenja podizanja novca, minimalnog iznosa sredstava, vrste i visine kamate. Donose kamatu- motiv držanja je štednja (Štednja za pokriće planiranih rashoda- odmor, kupovina kola, za depozit za kupovinu stana, školovanje i sl. ) Mogućnost raspolaganja sredstvima- motiv držanja je i likvidnost (manje likvidni nego tekući računi, ne može ili je ograničeno povlačenje čekovima) Najčešće vrste: Klasični štedni račun (štedna knjižica) i Štedni račun na tržištu novca (Money market saving account) Štedna knjižica - Manji ulozi - Povlačenje bez ograničenja - Donose nisku kamatu- Profitabilni izvor za banke- niski troškovi prikupljanja - U rastućoj privredi pouzdan izvor za srednjoročne investicije - U nestabilnim uslovima postoji mogućnost masovnog povlačenja Računi novčanog tržišta - Donose veću kamatu, veće uplate na račun, nekad je potreban veći saldo da bi se plaćala kamata, limitiran iznos povlačenja novca - Banka investira ta sredstva u nisko rizičnu aktivu (kratkoročne HOV) 10

2. Nedepozitni izvori • • Investicioni izvori Dobijeni krediti • • Obično su skuplji od depozitnih izvora Marginalni troškovi povećanja ne moraju biti veći • Inicijativa je na strani banke • Kompenzuju smanjenje depozita ili zadovoljavaju povećanu tražnju za kreditima Imaju značajnu ulogu u odbrani likvidnosti banke Koriste se i za popunjavanje kreditnog potencijala • Kamatna stopa se određuje za svaki konkretni ugovor • Veće je učešće ovih izvora kod većih banaka

• Banka može dobiti kredit – od centralne banke – od drugih banaka u zemlji i inostranstvu – od drugih finansijskih institucija (specijalizovanih kreditnih –razvojnih organizacija) – Krediti od CB • Predstavljaju dopunski izvor finansiranja • Instrument su monetarne politike –CB određuje osnovne karakteristike i uslove zavisno od ciljeva MP • Različite vrste kratkoročnih revolving kredita – Rediskontni (na bazi menica koje su banke diskontovale) – Relombardni (na bazi HOV- lombardnih kredita koje su banke odobrile) – Selektivni krediti (u manje razvijenim zemljama- stimulisanje banaka da odobravaju kredite sektorima ključnim za razvoj zemlje) • Krediti za likvidnost nisu namenjeni povećanju kreditnog potencijala! – Veće, kvalitetnije banke imaju lakši pristup kreditima iz inostranstva • Moraju da zadovolje propise NBS o obavljanju kreditnih poslova sa inostranstvom

• Investicioni izvori – Emisija različitih HOV- obveznice, blagajnički zapisi i dr. , REPO aranžmani – Razvijeno finansijsko tržište – Veće banke koje imaju bolji rejting, bolju mogućnost diverzifikacije plasmana i rizika • Tržište ima naplaćuje nižu kamatu • Za njih su ovi izvori jeftiniji • Ne postoji uvek jasna razlika između određenih vrsta nedepozitnih izvora i određenih vrsta depozita (CDs) • U analitičke svrhe finansijske obaveze banke klasifikuju se u dve kategorije: 1. Stabilni depoziti (depozitno jezgro) – Depoziti uglavnom stanovništva i ostalih sektora koji tradicionalno nisu aktivniji učesnici na finansijskom tržištu – Depoziti po viđenju, štedni i oročeni D manjih iznosa – Za banku-prosečno stabilniji izvori, jeftiniji od međubankarskih i drugih depozita pribavljenih na finansijskom tržištu – Kamata nije jedini motiv za klijenta, već i likvidnost, očuvanje kupovne snage 2. Sredstva pribavljena sa finansijskog tržišta – Depoziti osetljivi na promene tržišnih parametara (kamatnih stopa, DK)

Kapital banke Predstavlja razliku između vrednosti aktive i ukupnih obaveza banke (depoziti klijenata, dobijeni krediti, HOV) • Funkcije – Funkcija finansiranja- preduslov za početak rada banke – Zaštita od nepredviđenih gubitaka u poslovanju 1. Tekući prihodi 2. Ranije formirane rezerve za te svrhe 3. Kapital • Uprava banke dobija vreme da koriguje poslovnu politiku i omogući profitabilno poslovanje • Mera sposobnosti banke da apsorbuje gubitke – Zaštita deponenata i drugih poverilaca banke • Osiguranje depozita štiti deponente do određenog iznosa u slučaju stečaja banke • Depozite većih iznosa štiti kapital • Obavezno osiguranje se aktivira u slučaju stečaja dok kapital omogućava da do stečaja ne dođe- da banka nastavi da radi i sačuva poverenje javnosti

– Funkcija regulacije • određivanjem visine potrebnog kapitala regulativa sprečava prekomeran rast aktive i depozita. • Rast A i D uslovljen je rastom kapitala – Funkcija finansiranja rasta banke • kapital je izvor za finansiranje rasta banke, uvođenje novih usluga, razvoj i primenu novih tehnologija u poslovanju • Izvori povećanja kapitala – Interni izvor • Zadržani profit (posle oporezivanja) • Uprava odlučuje koji deo profita zadržava a koji se deo raspodeljuje akcionarima u vidu dividendi – Akcionari žele prinos na novou prinosa na slična ulaganja – Niske dividende- smanjila bi se cena akcija, niska tražnja za novim HOV banke – Odliv velikog dela profita- sporiji rast kapitala, povećanje rizika nesolventnosti, ograničavanje rasta kamatonosne aktive – Eksterni izvori • Emisija akcija, obveznica i drugih finansijskih instrumenata • Na odluku utiču: zahtevi regulative, kretanje cena na tržištu kapitala, uticaj na vlasničku strukturu, na rizik, na prinos za vlasnike običnih akcija, poreski i drugi troškovi

Elementi kapitala banke Finansijski instrument se može smatrati delom kapitala ukoliko zadovoljava kriterijume: – uvek je raspoloživ za pokriće gubitaka – za njega se ne mogu unapred ugovoriti troškovi na teret tekućeg prihoda – ne može biti opoziv na zahtev vlasnika Kapital banke Osnovni kapital Dopunski kapital Akcijski kapital Preferencijalne kumulativne akcije Rezerve iz dobiti Hibridni instrumenti kapitala Dobit banke Subordinirane obaveze Revalorizacione rezerve Rezervisanja Rezerve za gubitke

Prema propisima NBS, kapital banaka čine osnovni i dopunski kapital • Osnovni kapital- uplaćeni akcijski kapital (osim preferencijalnih kumulativnih akcija), rezerve iz dobiti i dobit banke -Akcijski kapital • U osnovni kapital se uključuje nominalna vrednost uplaćenih običnih i preferencijalnih akcija i pripadajuća emisiona premija • Emisiona premija je iznos koji je uplaćen iznad nominalne vrednosti akcija • Vlasnički kapital, nema rok trajanja i ne može se povući sve do prestanka rada banke • Smanjuje se u slučaju gubitka koji se otpisuje na njegov teret – ukoliko nisu formirane dovoljne rezerve • U slučaju potrebe da se poveća kapital banke, ona ima pravo da ne isplati dividendu akcionarima, ili da ograniči njihovu isplatu • U slučaju stečaja svi ostali poverioci i vlasnici drugih instrumenata kapitala imaju prednost pri naplati svojih potraživanja iz stečajne mase banke

– Akcijski kapital- kapital po osnovu običnih i preferencijalnih akcija • Kapital po osnovu običnih akcija je najkvalitetniji izvor banke » trajno raspoloživ » dividenda običnim akcionarima isplaćuje nakon izmirenja obaveza prema vlasnicima obveznica i preferencijalnih akcija (i u slučaju likvidacije i bankrotstva) » vlasnici imaju pravo glasa – učestvuju u donošenju odluke na skupštini akcionara • Preferencijalne akcije imaju karakteristike sopstvenog kapitala i duga – vlasnici nemaju pravo glasa – u raspodeli dobiti dobijaju dividendu pre vlasnika običnih akcija i imaju prednost u naplati iz likvidacione mase banke – dividenda je uglavnom fiksna, određuje se pri emisiji akcija – ne garantuju isplatu dividendi – u slučaju da banka ne ostvari pozitivan rezultat – mogu biti kumulativne i nekumulativne » nekumulativne preferencijalne akcije su deo osnovnog kapitala » banka nema obavezu da isplati ranije dividende u periodu kada ostvari profit (koje nisu plaćene zbog lošijih finansijskih rezultata u prethodnim periodima)

– Rezerve iz dobiti - sve vrste rezervi banke, formirane na osnovu odluke skupštine akcionara, iz ostvarenog profita posle oporezivanja – Dobit iz tekuće godine - nakon što je potvrdi spoljni revizor koji je izvršio reviziju finansijskih izveštaja te banke • iznos dobiti je umanjen za porez na dobit, obaveze za dividende i druga učešća u raspodeli dobiti • skupština banke donosi odluku o raspoređivanju dobiti u osnovni kapital

Dopunski kapital banke Preferencijalne kumulativne akcije Hibridni instrumenti kapitala Subordinirane obaveze Revalorizacione rezerve Rezervisanja Rezerve za gubitke – Vlasnici preferencijalnih kumulativnih akcija svoje pravo na dividendu ostvaruju u godini u kojoj kompanija ostvari dobit • isplaćuju se sve neisplaćene dividende iz prethodnih godina i dividenda za tekuću godinu • nakon toga se isplaćuje dividenda vlasnicima običnih akcija i to samo za tekuću godinu – Hibridni instrumenti kapitala- finansijski instrumenti koje banka emituje, imaju karakteristike i vlasničkih i dužničkih instrumenata • u celini uplaćeni • nemaju ugovoreni rok dospeća ili da je rok dospeća minimum 30 godina • ne mogu se povući • banka nema obavezu isplate kamate ili drugih naknada po ovim instrumentima ukoliko bi time ugrozila adekvatnost kapitala • Ako je preostali rok manji od 1 godine isključuju se iz kapitala

– Subordinirane obveznice se mogu emitovati sa različitim rokovima dospeća. • da bi se smatrale delom kapitala, moraju imati inicijalni rok dospeća od najmanje 5 godina • imaju niži isplatni prioritet u odnosu na obaveze banke prema deponentima, ali viši u odnosu na akcije • mogu biti konvertibilne u akcije • u poslednjih 5 godina umanjuju se za po 20% godišnje – Pozitivne revalorizacione rezerve- Kada se vrednost osnovnih sredstava i hartija od vrednosti, po MRS vodi po fer vrednosti, njihova će se vrednost menjati u skladu sa promenama na tržištu. Ako tržišna vrednost raste, javiće se prihod koji će predstavljati revalorizacione rezerve kao deo dopunskog kapitala – Opšte rezerve za pokriće gubitaka banke služe za pokriće nepredviđenih gubitaka u poslovanju. • Bitno je da nemaju unapred određenu namenu, jer tada se ne mogu smatrati delom kapitala banke

Propisi NBS o adekvatnosti kapitala • Rizična aktiva –mera izloženosti riziku – Ukupna aktiva ponderisana kreditnim rizikom + mera izloženosti tržišnom i operativnom riziku • Minimum je 12% – Raspodela dobiti samo u elemente osnovnog kapitala, dok se pokazatelj ne poveća još 2, 5 procentualna poena Ako je potrebno, NBS može da za datu banku odredi i veći pokazatelj adekvatnosti Visina kapitala banke ne sme nikada da padne ispod 10. 000 evra • •

• Banke su dužne da se pridržavaju odgraničenja za pojedine elemente kapitala – osnovni kapital čini najmanje 50% kapitala – subordinirane obaveze uključene u dopunski kapital ne mogu biti veće od 50% iznosa osnovnog kapitala – ukupan iznos hibridnih instrumenata, isključujući hibridne instrumente koji se usled pogoršanja finansijskog stanja banke mogu pretvoriti u njene akcije (osim preferencijalnih kumulativnih akcija), ne može biti veći od 35% osnovnog kapitala te banke – ukupan iznos svih hibridnih instrumenata ne može biti veći od 50% osnovnog kapitala banke