Zatita konkurencije Prof dr Dragan Lonar CFA Nekoliko

Zaštita konkurencije Prof. dr Dragan Lončar, CFA

Nekoliko uvodnih reči i teme treninga • Izuzetno kompleksna multidiscilinarna oblast koja zahteva znanja iz različitih oblasti • Ne postoje decidni odgovori na sva pitanja niti se odgovori na većinu pitanja nalaze u Zakonu • Osnov zaključivanja: Zakon, KZK praksa, EK praksa (upit EK sa opštim odgovorom; case-by-case logika; ovde važi krilatica „đavo je u detaljima“) • Lagani terminološki uvod zbog razlika u polaznom znanju (relevantno tržište, koncentracija tržišta, povrede, sankcije) • Fokus na tri grupe zabranjenih praksi: restriktivni sporazumi, zloupotreba dominacije i prekomerna/neprijavljena koncentracija • Povezane teme: leniency, commitment, settlement, nenajavljeni uviđaji, visina kazne, značaj antitrust compliance programa, šta možemo da očekujemo u novom Zakonu • Primeri iz domaće i inostrane prakse • Preporuke za antitrust compliance ponašanje za kompanije u Srbiji (Dos, DONTs i sive zone) Prof. dr Dragan Lončar, CFA

Suština prava konkurencije • Konkurencija je temelj tržišne ekonomije • Tržišna ekonomija se bazira na filozofiji slobodnog delovanja takozvane „nevidljive ruke tržišta“ • Komisija je „sudija na utakmici“ koji vodi računa o poštovanju „pravila igre“ i reaguje samo kada su pravila prekršena • Zadatak Komisije je i preventivna edukacija tržišta o pravilima igre • Fokus prava konkurencije na fer interakciji između učesnika na tržištu, na sprečavanju diskriminacije konkurenata i kupaca, i maksimizaciji blagostanja za krajnje potrošače (član 1. Zakona: „u cilju ekonomskog napretka i dobrobiti društva a naročito koristi potrošača. . . “; najbolji value for money za potrošača) • FILM ZAŠTO JE KONKURENCIJA DOBRA ZA BIZNIS Prof. dr Dragan Lončar, CFA

Relevantno tržište • Povrede konkurentskih pravila se utvrđuju na relevantnom tržištu (član 6. Zakona) • Zakon definiše relevantno tržište iz dva ugla, kao relevantno tržište proizvoda i relevantno geografsko tržište • Ključno pitanje: Da li su iz ugla kupaca proizvodi/usluge međusobno zamenljivi u procesu kupovine? • Relevantno tržište proizvoda se definiše kao skup roba/usluga koje su zamenljive pod prihvatljivim uslovima od strane njihovih korisnika u pogledu njihovih svojstava, namene i cene (neophodno kumulativno ispunjenje sva tri uslova) • • • Primeri: Baterije (jednokratne i punjive); Sladoled (impuls, porodični, HORECA) Relevantno geografsko tržište • Teritorija na kojoj postoje isti uslovi konkurencije • Dostižni tržišni prostor iz ugla kupca imajući u vidu motiv, potreban napor i transportne troškove • Različiti kriterijumi određivanja (administrativne celine, poštanski broj, auto minute, izohipse – GIS modeli) Često postoji polazna osnova na bazi ranije prakse KZK ili EK prakse, pa se onda gledaju drugi parametri • Npr. u farmaciji se kreće od tzv. ATC 3 klasifikacije Prof. dr Dragan Lončar, CFA

Pokazatelji koncentracije tržišta K = f (N, %) 1) Visina tržišnog učešća (prema visini godišnjeg prihoda pre oporezivanja za obračunsku godinu koja prethodi godini u kojoj je pokrenut postupak, član 7. Zakona) 2) Koeficijent saturacije tržišta 3) CR pokazatelji 4) Herfindal-Hiršmanov indeks (HHI) 5) Kriva koncentracije i Gini koeficijent Prikaz računskog primera Prof. dr Dragan Lončar, CFA

Tržišne strukture Struktura Perfektna konkurencija Oligopol Duopol Monopol Koncentracija Puno preduzeća Nekoliko preduzeća Dva preduzeća Jedno preduzeće Ulazne i izlazne barijere Nema barijera Diferenciranost Homogeni proizvod Potencijal za diferenciranje proizvoda Informisanost Perfektna informisanost Asimetrična informisanost Parametar Antimonopolski rizik Značajne barijere www. peterhof. rs Visoke barijere Strana 6

Sankcije/mere • Mere koje može propisati Komisija: • Privremene mere – prekid sprovođenja aktivnosti za koje se sumnja da predstavljaju povredu konkurencije, • Obustavljanje daljeg obavljanja poslovnih aktivnosti za koje je utvrđeno da predstavljaju povredu konkurencije, • Komisija ima nadležnost da donosi konačna rešenja protiv kojih se može voditi upravni spor (Upravni sud rok 30 dana za tužbu, a nakon toga vanredni pravni lek Vrhovni Kasacioni sud – primer EPS Distribucija case). • Rigorozne kazne (do 10% godišnjeg prihoda ostvarenog na teritoriji Republike Srbije, član 68. Zakona) • Zastarelost 5 godina od poslednjeg dana izvršenja povrede (svaka radnja Komisije resetuje ovaj ciklus, ali je apsolutna zastarelost 10 godina; npr. 4 godine prošlo od povrede, Komisija pokreće postupak i ima novih 5 godina da izrekne meru) • Procesni penali (500 do 5. 000 evra za svaki dan ponašanja suprotno nalogu Komisije u postupku, član 70. Zakona) • Obaveze dostavljanja podataka i informacija se odnose na stranke u postupku plus treće strane • Obično rok od 3 do 20 kalendarskih dana (procena službenih lica; Ako se ne odgovori KZK može odmah da računa procesni penal, ali je praksa da se šalje podsetnik/urgencija sa kraćim rokom; Ako opet nema odgovora, izriče se procesni penal • Slučajevi: Veropoulos (Idea-Mercator) 13 K, MB Gas (sektorska analiza naftnih derivata) 12 K, Mimo Moritz (Frikom) 8, 5 K

Sankcije/mere (film Sankcije KZK) • Zabrana koncentracije (nije se još desilo u praksi KZK, osim Sunoko iz 2009. godine, ali sud poništio i nikada nije sprovedena mera), uslovno odobrenje koncentracije i dekoncentracija (Lafarge-Holcim uz strukturnu meru dekoncentracije fabrike u Popovcu – CHR kupio, Idea-Mercator uz strukturnu meru smanjenja broja prodavnica i ukupne kvadrature za 20. 000 M 2, SBB-IKOM uz strukturnu meru prodaje sekundarne mrežne infrastrukture na teritoriji grada Beograda gde postoje horiznotalna preklapanja mreže dva učesnika plus redovno izveštavanje o cenama) • Kašnjenje u prijavi koncentracija (15 dana rok od dana sticanja kontrole/zaključenja ugovora, član 63. Zakona) • Procesni penal po danu kašnjenja, ali nije do sada naplaćivano, ukoliko se kompanija sama javi • Ako KZK pokrene postupak zbog neprijavljivanja naplaćuje se novčana kazna do 10% godišnjeg prihoda (U Bi. H u jednom kejsu naplaćivane dve stavke: procesna zbog kašnjenja i taksa za prijavljivanje koncentracije) • Lična odgovornost (Krivični zakon Republike Srbije, član 229. ), naročito prisutno u US (zatvorske kazne za kartele), ali i u EU (npr. „kobasičarski kartel“ u Nemačkoj, CEO kompanije Wiltmann platio individualnu kaznu 350. 000 evra) Zaključenje restriktivnog sporazuma Član 229 (1) Ko u subjektu privrednog poslovanja zaključi restriktivni sporazum koji nije izuzet od zabrane u smislu zakona kojim se uređuje zaštita konkurencije, a kojim se određuju cene, ograničava proizvodnja ili prodaja, odnosno vrši podela tržišta, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

Dodatne negativne posledice povrede Zakona • Pored novčanih kazni koje su samo jedan od krajnjih negativnih posledica nepridržavanja pravila konkurencije, negativne implikacije su i: • Ništavost ugovora i/ili dela ugovora; • Angažovano vreme menadžmenta i svih zaposlenih u toku vođenja postupka protiv kompanije; • Troškovi pravnih i ekonomskih konsultanata; • Potencijalne privatne tužbe za naknadu štete; • Velika šteta za reputaciju kompanije, odnose sa poslovnim partnerima (npr. bankama) i kupcima; • Diskontovanje vrednosti kompanije u slučaju prodaje zbog povećanog regulatornog rizika. Prof. dr Dragan Lončar, CFA

Kaznena politika u Srbiji izrečene upravne mere Komisije (2015 -2017) Prof. dr Dragan Lončar, CFA

Kaznena politika u Srbiji – izrečene upravne mere Komisije (2007 -2014) Rbr 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 I Regulatorni okvir 20 Procenat kazne u ukupnom prihodu Naziv preduzeca Iznos kazne u RSD IDEA 2. 00%79, 780 UOS (Udruzenje osiguravaca) 1. 30%94, 346 IDEA 1. 50%34, 835 Hemofarm 2. 00%29, 300 Frikom 4, 00%50, 520 Imlek 1. 92%85, 759 GRAND PROM 2. 00%66, 580 Galenika 2. 00%65, 400 Velefarm 1. 80%14, 054 Dunav osiguranje 1. 00%57, 630 Jugohemija Farmacija 1. 80%65, 012 Vetfarm 1. 80%40, 014 Lasta ad 1. 38%48, 070 DDOR Novi Sad 1. 00%51, 740 Unihemkom 1. 80%83, 440 Farmalogist 1. 80%30, 152 Phoenix Pharma 1. 80%26, 282 Pharma Swiss 2. 00%16, 360 Zdravlje Leskovac 2. 00%65, 160 Mlekara Subotica www. peterhof. rs 1. 92%62, 576 569, 3 466, 9 427, 0 396, 2 Prekrsaj Restriktivni sporazum 301, 9 Zloupotreba dominantnog polozaja 254, 8 Zloupotreba dominantnog polozaja 249, 8 Restriktivni sporazum 158, 8 Restriktivni sporazum 131, 8 Restriktivni sporazum 125, 5 Restriktivni sporazum 121, 0 Restriktivni sporazum 117, 9 Restriktivni sporazum 117, 2 Restriktivni sporazum 111, 5 Restriktivni sporazum 101, 6 Restriktivni sporazum 92, 5 Restriktivni sporazum 79, 0 Restriktivni sporazum 78, 0 Restriktivni sporazum 66, 2 Restriktivni sporazum 51, 2 Zloupotreba dominantnog polozaja Strana 11

Obaveze kompanije • Potpuno poštovanje Zakona i usklađivanje poslovanja i akata u skladu sa zakonskim odredbama; • Potpuna saradnja sa službenim licima Komisije; • Postupanje po nalozima Komisije za dostavljanje traženih podataka; • Omogućavanje vršenja uviđaja u službenim prostorijama; • Donošenje unutrašnjeg akta (Antitrust Compliance Manual) i obavezivanje zaposlenih da ga striktno poštuju: • Mali propust zaposlenog u ovom segmentu (npr. jedan nespretno formulisani e-mail u vezi rabata ili cena) može napraviti veliku štetu kompaniji. Prof. dr Dragan Lončar, CFA

Tri kažnjive antikonkurentske prakse A. Restriktivni sporazumi, kojima se bitno sprečava, ograničava i narušava konkurencija B. Zloupotreba dominantnog položaja C. Koncentracije, kojima se bitno sprečava, ograničava i narušava konkurencija (pre svega stvaranjem ili jačanjem dominantnog položaja na tržištu) ili neprijavljene koncentracije koje su morale biti prijavljene Prof. dr Dragan Lončar, CFA

A. Zabrana restriktivnih sporazuma • Zabranjeni svi sporazumi između preduzeća, čiji su cilj ili posledica sprečavanje, ograničavanje ili narušavanje konkurencije na relevantnom tržištu (član 10. Zakona). Mogu biti: • Horizontalni • Vertikalni • Pisani i prećutni dogovori, usaglašene prakse, odluke udruženja. • Svi sporazumi ili odluke koji su zabranjeni ništavni su. Prof. dr Dragan Lončar, CFA

A. Zabrana restriktivnih sporazuma - nastavak 1. Horizontalni sporazumi • Horizontalni sporazumi nastaju između stvarnih i/ili potencijalnih konkurenata koji posluju na istom nivou lanca snabdevanja. • Saradnja između kompanija koje posluju na istom nivou lanca snabdevanja može biti i sredstvo za podelu rizika, uštedu u troškovima, objedinjavanje know-how-a i brže uvođenje inovacija, te stoga ponekad može pozitivno uticati na konkurenciju. • Postoje i druge vrste horizontalnih sporazuma koji u principu nisu dozvoljeni, ali pod određenim okolnostima mogu biti izuzeti od zabrane (blok izuzeće i pojedinačno izuzeće). U takve sporazume ubrajaju se: 0 • Sporazumi o istraživanju i razvoju • Sporazumi o specijalizaciji • Ovi sporazumi se izuzimaju od zabrane (blok izuzeće) pod uslovom da zajednički tržišni udeo učesnika u sporazumu nije veći od 25% u slučaju Sporazuma o istraživanju i razvoju, odnosno 20% u slučaju Sporazuma o specijalizaciji. Ukoliko nisu ispunjeni ovi kriterijumi, ovakvi sporazumi nisu dozvoljeni i potrebno je tražiti izuzeće takvog sporazuma od zabrane (član 12. Zakona).

A. Zabrana restriktivnih sporazuma - nastavak 2. Vertikalni sporazumi • Postoje vrste sporazuma koji u pod određenim okolnostima mogu biti izuzeti od zabrane. U takve sporazume ubrajaju se: • Ekskluzivna distribucija • Ekskluzivna kupovina • Selektivna distribucija • Sporazum o franšizingu • Prenošenje ili davanje na korišćenje prava intelektualne svojine. • Ukoliko učesnici u ovim sporazumima imaju ispod 25% tržišnog učešća pojedinačno (odvojeno se gledaju tržište nabavke i tržište prodaje), ovakvi sporazumi su dozvoljeni. U suprotnom, ukoliko učesnici imaju preko 25% tržišnog učešća, potrebno je tražiti izuzeće takvog sporazuma od zabrane. 1 Prof. dr Dragan Lončar, CFA

B. Zloupotreba dominantnog položaja • Zloupotreba dominantnog položaja (član 15. ) 2 • Fleksibilni prag za identifikovanje dominantnog položaja je 40% tržišnog učešća. • Tržišna snaga se može odrediti “primenom svih kriterijuma koji određuju položaj učesnika na tržištu u odnosu na druge učesnike”. Ukupno 9 kriterijuma propisano ovim članom Zakona. • Zakon preporučuje da se tržišno učešće određuje na bazi prihoda predmetnih roba ili usluga (prihod pre oporezivanja, prihod na teritoriji Republike Srbije). • Teret dokazivanja postojanja dominantnog položaja je uvek na Komisiji. • Dominantni položaj (čak i monopol) nije a priori zabranjen. Prof. dr Dragan Lončar, CFA

B. Zloupotrebe dominantog položaja – glavne kategorije EKSPLOATIVNO PONAŠANJE Nepravične (neumerene) prodajne cene Nepravične kupovne cene ISKLJUČUJUĆE PONAŠANJE Predatorsko ponašanje Fiksiranje cene Nametanje ekskluzive Diskriminacija kupaca Rabati lojalnosti Vezivanje Odbijanje prodaje Istiskivanje maržom Zakup polica 3 Prof. dr Dragan Lončar, CFA

C. Prekomerna koncentracija • Koncentracija kojom se bitno narušava konkurencija na bazi jačanja dominantnog položaja na tržištu je zabranjena (član 19. Zakona). 4 • Zakon predviđa da se koncentracija između dva ili više učesnika može sprovesti tek po odobrenju Komisije, koje se izdaje na bazi zahteva učesnika koncentracije (ako je reč o koncentraciji prema članu 17. Zakona i ako su ispunjeni kriterijumi za obavezu prijave koncentracije prema zakonskim pragovima) • Komisija ima mogućnost uslovnog odobrenja koncentracije i dekoncentracije • Zakonom definisan prag zajedničkog prihoda za prijavu koncentracije: • Ukupan godišnji prihod svih učesnika u svetu veći od 100 miliona EUR, pri čemu prihod najmanje jednog od učesnika na teritoriji Srbije veći od 10 miliona EUR. • Ukupan prihod najmanje dva učesnika na tržištu Srbije veći od 20 miliona EUR, pri čemu njihov pojedinačni prihod ostvaren na teritoriji Srbije veći od po 1 milion EUR. Prof. dr Dragan Lončar, CFA

C. Prekomerna koncentracija • Skraćeni postupak (taksa 0, 03% od prihoda sticaoca kontrole, maksimalno 25. 000 EUR) • Skraćeni oblik • Puni oblik (dodatna dokumentacija da bi prijava bila potpuna) (MS manji od 40% posle koncentracije, ali HHI preko 2. 000 i delta HHI preko 150) • Ispitni postupak (taksa 0, 06% od prihoda sticaoca kontrole, maksimalno 50. 000 EUR) (MS veći od 40%, HHI preko 2. 000 i delta HHI preko 150) • Detaljno obrazloženo u aktuelnoj Uredbi o sadržini i načinu prijave koncentracije, posebni obrasci na sajtu Komisije • Uvek pažljivo proceniti da li je u pitanju koncentracija, zatim ako jeste, da li se mora prijavljivati, a zatim ako mora, da li se može prijaviti u skraćenom ili ispitnom postupku • Rokovi: 15 dana za prijavu, 30 dana da Komisija odluči u skraćenom postupku, 90 dana u ispitnom postupku 4 Prof. dr Dragan Lončar, CFA

Efekti koncentracije • Dva potencijalna scenarija u zavisnosti od ocene konkurentskih efekata: 5 • Koncentracija ne dovodi do značajnih efekata na tržištu - očekuje se odobrenje u skraćenom postupku. • Koncentracija bi imala značajne efekte na konkurenciju na tržištu (MS veći od 40% nakon koncentracije) - očekuje se sprovođenje ispitnog postupka od strane Komisije (U tom slučaju potrebno je detaljno analizirati potencijalne mere koje se mogu predložiti Komisiji). • Gleda se tržišno učešće (prag 40% nakon koncentracije) ili HHI (novi indeks preko 2. 000 plus delta preko 150) Prof. dr Dragan Lončar, CFA

Nenajavljeni uviđaj • Sprovodi se u slučaju kada Komisija osnovano sumnja da relevantni dokazi mogu biti uništeni ili sklonjeni na “sigurno mesto”. • Iznenadna kontrola poslovnih prostorija - engleski naziv “dawn raid”. • Retko se ide u „fishing expedition“ • Svaka kompanija treba da ima “tailor-made” i “up-to-date” manual za nenajavljene uviđaje. • Preporučuje se sprovođenje simuliranog nenajavljenog uviđaja, kako bi zaposleni bili bolje pripremljeni za eventualni stvarni nenajavljeni uviđaj. • Uputstvo za stranke za nenajavljeni uviđaj se nalaze na sajtu KZK (to se svakako daje stranci kada se radi uviđaj) – Prava i obaveze stranaka kod kojih se sprovodi nenajavljeni uviđaj • Komisija je u poslednje tri godine sprovela ukupno 22 nenajavljenih uviđaja u okviru 9 ispitnih postupaka. 6 • Pre 2015. godine nije bilo nenajavljenih uviđaja. Prof. dr Dragan Lončar, CFA

Leniency, commitment, settlement Leniency • • Član 69. Zakona: Učesnik, koji je prvi Komisiji prijavio postojanje sporazuma ili dostavio dokaze na osnovu kojih je Komisija donela rešenje o povredi, oslobađa se od obaveze plaćanja novčanog iznosa mere zaštite konkurencije. Drugi učesnici se tokom postupka mogu osloboditi dela novčane kazne. Posebna uredba za primenu ovog člana. Nijedan u praksi KZK. • Commitment • • Settlement • 9 Član 58. Zakona: Komisija može da donese zaključak o prekidu postupka ispitivanja povrede konkurencije, kojima se određuje mera iz člana 59. ovog zakona, ako stranka, na osnovu sadržaja zaključka o pokretanju postupka, odnosno činjenica utvrđenih u postupku, podnese predlog obaveza koje je spremna dobrovoljno da preuzme radi otklanjanja mogućih povreda konkurencije, sa uslovima i rokovima za izvršenje mere; odnosi se na zloupotrebu dominantnog položaja. Naš Zakon nije precizan, može se primeniti i na kartele teorijski, ali toga nije bilo do sada u praksi. KZK u obrazloženju člana 58. tvrdi da „prekid postupka nije primeren u postupcima ispitivanja najtežih povreda konkurencije. . . “. Nekoliko primera u praksi KZK kod zloupotreba dominacije. Umanjenje kazne zbog spremnosti da se proces ubrza i da se prizna povreda; kod nas nije zakonski odvojeno definisan; odnosi se da restriktivne sporazume. U EU veoma često primenjen za kartele. Utvrdi se povreda u obaveštenju o bitnim činjenicama, stranka ne osporava, aplicira za settlement i onda se brzo rešava uz umanjenje kazne. Prof. dr Dragan Lončar, CFA