Vrednovanje nematerijalne imovine aktive Pripremio Dr Dragan Lonar

Vrednovanje nematerijalne imovine (aktive) Pripremio: Dr Dragan Lončar Ekonomski fakultet u Beogradu

Oblici imovine (aktive) u preduzeću Nematerijalna aktiva Materijalna aktiva Humani kapital Fizička aktiva Intelektualni kapital Finansijska aktiva Socijalni kapital Organizacioni kapital 2

Segmenti nematerijalne aktive Oblik nevidljive aktive Humani kapital Intelektualni kapital Opis Znanje koje su pojedinci odlučili da podele sa drugima i da investiraju u svoju kompaniju Kodifikovano znanje koje pojedinac prenosi na druge i ostavlja u preduzeću nakon svog odlaska Primeri Prećutno znanje Obrazovanje Tehnički know-how Intelektualna svojina (patenti, npr. ) Metodologija rada Odnos mentor-podređeni Socijalni kapital Odnosi unutar organizacije koji umogućavaju transfer i deljenje znanja Kolegijalna druženja Odnosi unutar timova Licencni aranžmani Organizacioni kapital Nematerijalna imovina koja ima vrednost u interakciji sa eksternim stejkholderima Kanali dsitribucije Odnosi sa kupcima Snaga i reputacija brenda 3

Vrednost aktive u funkciji korišćenja Materijalna aktiva Ko je vlasnik? Kretanje vrednosti aktive Fiksna aktiva Preduzeće Umanjuje se korišćenjem Nevidljiva aktiva Ko je vlasnik? Kretanje vrednosti aktive Humani i intelektualni kapital Zaposleni Uvećava se korišćenjem Socijalni kapital Preduzeće zajedno sa zaposlenima Uvećava se korišćenjem Organizacioni kapital Preduzeće zajedno sa zaposlenima Umanjuje se ako se ne koristi 4

MRS 38 Međunarodni računovodstveni standard broj 38 (International Accounting Standard 38, IAS 38) nematerijalnu imovinu definiše kao “sredstva bez fizičke supstance koja se mogu identifikovati. ” Pri tome, mogućnost identifikovanja postignuta je ako je: • imovina odvojiva, odnosno ako postoji mogućnost njenog odvajanja (bez obzira da li postoji i volja same kompanije za tim) od kompanije u svrhu dalje samostalne prodaje, prenosa, licenciranja, zakupa ili razmene; ili • imovina nastaje iz ugovorne obaveze ili drugih zakonskih prava. 5

MRS 38 Gudvil predstavlja razliku između plaćene transakcione vrednosti preduzeća i fer vrednosti njegove neto imovine (aktiva umanjena za obaveze), odnosno premiju plaćenu preko fer vrednosti neto sredstava prilikom preuzimanja preduzeća. Razlike gudvila i nematerijalne imovine: • Iako je element BS, smatra se imovinom “vezanom za kompaniju”, što znači da se ne može prometati odvojeno od same kompanije. • Pretpostavka je da gudvil ima neograničen vek trajanja, pa se samo testira na obezvređivanje najmanje jednom godišnje , dok se nematerijalna sredstva, podložna identifikaciji i nezavisnom vrednovanju, otpisuju tokom procenjenog veka trajanja. 6

Pristupi procenjivanja vrednosti nematerijalne imovine 1. Troškovni pristup Pretpostavka: potencijalni kupci neće platiti sredstvo više nego što bi ih koštalo da sami proizvedu ili na drugi način steknu u svemu identično sredstvo ili sredstvo iste funkcionalnosti. Utvrđuje vrednost nematerijalnih sredstava putem sabiranja troškova koji su uključeni u njihovu nabavku ili razvoj Postoje dve metode u okviru troškovnog pristupa : • Metod obračuna troška reprodukcije - utvrđuje se nivo troškova koji je neophodan da bi se proizvelo u potpunosti identično sredstvo. • Metod obračuna troška zamene – utvrđuju se izdaci koji su neophodni za razvoj ili nabavku sredstva koje je funkcionalno identično postojećem. 7

Pristupi procenjivanja vrednosti nematerijalne imovine Primer primene troškovnog pristupa vrendovanju nematerijalne aktive: A B C D=Ax. Bx. C E F G=(A-E-F)x. Bx. C Broj delatnosti pokrivenih softverom Broj klijenata Trošak uvođenja (EUR / klijentu) Trošak zamene (u mil. EUR) Gubitak vrednosti modula po osnovu zastarelosti Ekonomska neaktivnost modula Trošak nakon efekata obezvređivanja (u mil. EUR) Moduli softvera Nova preduzeća 30 245 3000 22 10 5 11 Mala i srednja preduzeća 30 4000 48 5 3 35 Velika preduzeća 15 175 7000 18 6 2 9 Multinacionalne korporacije 15 15 9000 2 4 1 1 Javna preduzeća 10 15 8000 1 2 1 1 Državna administracija i lokalna samouprava 10 150 10000 15 1 1 12 Suma 110 1000 107 28 13 69 8

Pristupi procenjivanja vrednosti nematerijalne imovine 2. Tržišni pristup Utvrđuje vrednost nematerijalnih sredstava korisćenjem uporedne vrednosti transakcija sa sličnim nematerijalnim sredstvima na sličnim tržištima. Problemi u primeni ovog pristupa: • Najveći broj nematerijalnih sredstava nije predmet trgovine u dovoljnom obimu i vremenskom periodu da bi se mogla utvrditi vrednost korišćenjem iznosa iz transakcija uporedivih imovinskih elemenata. • Pretpostavka uporedivosti je teško održiva imajući u vidu da se većina nematerijalnih sredstava po definiciji smatra jedinstvenim • Kada se zadovolje uslovi iz prve dve zamerke, teško je očekivati da će dovoljno detalja o njima biti dostupno da se donese pouzdan zaključak o uporedivosti, a kasnije i o vrednosti predmetnog nematerijalnog sredstva. Ukoliko se reše pomenuti nedostaci, tržišni pristup se može smatrati najprihvatljivijim za vrednovanje nematerijalne imovine zbog svoje praktičnosti, logičnosti i široke primenljivosti. 9

Pristupi procenjivanja vrednosti nematerijalne imovine 3. Pristupi zasnovani na očekivanim efektima Postoje dva pristupa u okviru ove kategorije: • Pristup zasnovan na diskontovanom novčanom toku - sredstvo je vrednovano u visini sadašnje vrednosti budućih ekonomskih efekata (neto novčanih tokova) koje će vlasnik nematerijalnog sredstva ostvariti. • Pristup zasnovan na očekivanim rojalitetima - vrednost nematerijalne imovine izračunava se kao sadašnja vrednost rojaliteta koje bi kompanija plaćala za elemente nematerijalne imovine da ih nema u svom vlasništvu. Najveći problem u vezi sa ovim pristupom je utvrđivanje dela prihoda koji se direktno može dovesti u vezu sa nematerijalnim sredstvom, odnosno eliminisanje dela prihoda koji se ne odnosi na upotrebu ili valorizaciju nematerijalnog sredstva. 10

Pristupi procenjivanja vrednosti nematerijalne imovine Primer primene DNT metoda za vrednovanje softvera: 2011 2012 2013 2014 2015 Rezidual 71 99 104 109 115 121 19 21 23 23 23 24 Operativni troškovi 7 9 10 10 Troškovi razvoja 12 12 13 13 13 14 Troškovi marketinga i prodaje 3 4 4 4 5 5 Opšti i administrativni troškovi 2 2 3 3 47 72 75 80 84 89 16 25 26 28 30 31 22 31 32 34 36 38 U mil. EUR Prihodi u vezi sa upotrebom vrednovanog sredstva Troškovi prodatih proizvoda Rezultat pre amortizacije, kamate i poreza (EBITDA) Porezi Troškovi po osnovu upotrebe sredstava koja doprinose ostvarivanju efekata procenjivanog sredstva Ostali brendovi 2 2 3 3 Ostali programski sadržaji 19 27 28 30 31 33 Licence 1 1 1 HR know -how 0 0 0 - - - 0 1 1 1 9 16 17 18 18 20 Nekretnine postrojenja i oprema Održavanje nivoa neto obrtnog fonda Novčani tok (izolovani NT efekat koji se može vezati za vrednovano sredstvo) Stopa dugoročnog rasta 2. 50% 145 Rezidualna vrednost 0. 5 1. 5 2. 5 3. 5 4. 5 16. 50% 0. 93 0. 8 0. 68 0. 59 0. 5 8. 37 12. 8 11. 56 10. 62 9 72. 5 Period diskontovanja Diskontna stopa i faktori Sadašnja vrednost Ukupno Poreske olakšice Fer vrednost 4. 5 124. 85 18 142. 85 11

Pristupi procenjivanja vrednosti nematerijalne imovine Primer primene metode očekivanih rojaliteta za procenu vrednosti trgovinskog imena: A B C=Ax. B D E=C-D F G H I=Ex. H J=suma po I K L=J-K Prihodi 2011 2012 2013 2014 2015 Rezidual 1016 1091 1146 1203 1264 1327 Stopa rojaliteta 3. 5% Ušteda zbog posedovanja 36 38 40 42 44 46 35% 12 13 14 15 15 16 23 25 26 27 29 30 Porezi Ušteda nakon poreza Dugoročni rast 2. 50% 0. 5 1. 5 2. 5 3. 5 4. 5 16. 50% 0. 93 0. 8 0. 68 0. 59 0. 5 21 20 18 16 14 108 Periodi diskontovanja Diskontni faktor Sadašnja vrednost 216 Ukupno 198 Poreske olakšice 29 Fer vrednost 227 12