Poljoprivreda i klimatske promene Emisije GHG iz poljoprivrede

Poljoprivreda i klimatske promene Emisije GHG iz poljoprivrede Ž. Gadžić dip. inž. preh. teh. Paraćin, 09. 06. 2017.

Sadržaj ▪ Uvod – Obaveze R. Srbije ▪ Izvori Gasovi sa efektom staklene bašte (GHG) ▪ Gasovi sa efektom staklene bašte (GHG) iz poljoprivrede ▪ Podaci o emisijama GHG - I nacionalna komunikacija ▪ Podaci o emisijama GHG - II nacionalna komunikacija ▪ Mere za smanjivanje emisija GHG iz poljoprivrede ▪ Projekcije emisija iz poljoprivrede 2020 i 2030

Uvod ▪ Ispunjenje obaveza prema UNFCCC ▪ 1992 su UN ustanovile Konvenciju o promeni klime UNFCCC ( United Nations Framework Convention on Climate Change) ▪ 1997 na trećem zasedanju UN usvojili tzv. Kyoto Sporazum ( Kyoto Protocol ), kojim su razvijene zemlje, punopravni članovi KP-a preuzele obaveze oko smanjenja i kontrole emisije GHG gasova ▪ Republika Srbija članica je Okvirne konvencije UN o promeni klime (UNFCCC) оd 2001. godine, a Kjoto protokola od 2008. godine. ▪ R. Srbija , kao ne-Aneks I država ugovornica Kjoto protokola, ima obavezu da redovno izveštava o emisijama, merama mitigacije i adaptacije kroz izradu nacionalnih izveštaja (nacionalne komunikacije i ažurirani izveštaji) ▪ Prvi izveštaj R. Srbije prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime (INC), Vlada je usvojila i isti je podnet UNFCCC 2010. godine ▪ Drugi izveštaj R. Srbije je projekt o klimatskim promenama koji se trenutno sprovodi

Uvod

Izvori gasova sa efektom staklene bašte (GHG) 1990. 2011. emisije 2012. Trend 2010 2013. CO 2 eq (Gg) % Energetika 65. 730, 38 51. 004, 86 53. 919, 72 48. 671, 48 49. 661, 06 -2, 6 Industrijski procesi 4. 871, 13 4. 201, 66 4. 482, 80 2. 662, 35 3. 031, 42 -27, 9 9. 078, 22 6. 466, 23 6. 459, 43 6. 378, 09 6. 620, 96 2, 4 Otpad 3. 839, 77 3. 140, 90 3. 165, 05 3. 246, 97 3. 207, 45 2, 1 Ukupne emisije ne računajući odstranjenja 83. 519, 50 64. 813, 65 68. 027, 00 60. 958, 89 62. 520, 88 -3, 5 Poljoprivreda i korišćenje zemljišta Ukupne emisije i emisije GHG po sektorima

Izvori gasova sa efektom staklene bašte (GHG)

Emisija GHG iz poljoprivrede • Poljoprivreda predstavlja jednu od ključnih komponenti ekonomskog razvoja, koja zapošljava veliki broj ljudi i treći je najveći sektor koji učestvuje u nacionalnom BDP-u • Prema podacim popisa iz 2012. god u R. Srbiji ima 631. 522 poljoprivrednih gazdinstava od kojih su 628. 955 porodična poljoprivredna gazdinstva, a 2. 567 su pravna lica i zadruge. Ukupan broj lica koja rade u poljoprivredi je 1. 442. 628 • U periodu 2000 -2012. god. Indeks fizičkog obima poljoprivredne proizvodnje je porastao duplo, sa prosečnim godišnjim rastom od 9. 4%, kao jedini sektor koji je imao pozitivan bilans robne razmene sa inostranstvom i sektor sa najvećim udelom u ukupnom izvozu

Emisija GHG iz poljoprivrede • Poljoprivreda skoro i da ne ispušta ugljen-dioksid (CO 2) u atmosferi – najšire rasprostranjeni GHG u atmosferi • Upravo suprotno, poljoprivredno zemljište, koje zauzima polovinu teritorije EU, sadrži velike količine rezervi ugljenika, koji pomaže u smanjenju kolicina CO 2 u atmosferi • Poljoprivredni sektor je specifičan u odnosu na druge sektore jer učestvuje i kao emiter i kao ponor GHG: ü Izvore emisije, sa svojim aktivnostima, predstavljaju podsektori korišćenja poljoprivrednog zemljišta (odnosno poljoprivreda), kao i korišćenje drugog zemljišta ü Ponor GHG-a predstavlja podsektor korišćenja šumskog zemljišta (odnosno šumarstvo).

Emisija GHG iz poljoprivrede • N 20 se oslobađa u atmosferu najcešce kao rezultat mikrobske transformacije azotnih đubriva u zemljištu; nastajanje N 20 u poljoprivredi predstavlja više od polovine od ukupne emisije iz poljoprivrede; • Oslobađanje CH 4 je najčešće rezultat crevne fermentacije kod preživara • Emisije N 2 O i CH 4 su rezultat skladištenja stajskog đubriva – raspadanje stajskog đubriva uskladištenog u uslovima smanjenog prisustva kiseonika

Podaci o emisijama GHG komunikacija - I nacionalna ▪ Izvori emisije iz poljoprivrednog sektora ukupno emituju 6 259, 21 Gg. CO 2 eq, od čega : Ø 47, 5%, ukupnih emisija iz ovog sektora tj. 3. 142, 50 Gg CO 2 eq čine direktne i indirektne emisije CH 4 i N 2 O kao posledoca biohemijskih procesa iz stočarstva Ø 47, 1% ukupnih emisija iz ovog sektora, тј. 3. 116, 71 Gg CO 2 eq. su iz agregatnih izvora i ne-CO 2 emisije GHG Ø Manje od 4% emisija iz ovog sektora, potiču iz različitih kategorija zemljišta, kao što su zemljište pod usevima, travnjaci, močvarno zemljište, naselja i drugo zemljište ▪ S druge strane, učešće šumskog zemljišta (šumarstvo) i korišćenje proizvoda od posečenog drveta, predstavljaju kategoriju uklanjanja putem ponora, u iznosu od -15. 735, 89 Gg CO 2 eq ▪ Prema tome, kada se obuhvati celokupni sektor korišćenja poljoprivrednog, šumskog i drugog zemljišta u 2013. god, on ukupno doprinosi ponoru GHG u iznosu od – 9. 116, 10 Gg CO 2 eq.

Podaci o emisijama GHG komunikacija Sktor AFOLU 1990 2011 -10. 273, 74 Poljoprivreda šumarstvo i korišćenje zemljišta -7. 777, 13 -10. 092, 64 Stočarstvo (enterična fermentacija i upravljanje stajnjakom) 5. 109, 26 3. 222, 84 Zemljište (šumsko, pod usevima, močvarno, travnj aci, naselja) -16. 560, 97 -16. 198, 52 -16. 368, 77 Agregatni izvori i CO 2 izvori emisije na zemljištu 3. 674, 77 2. 883, 79 2. 920, 21 - I nacionalna 2012 -8. 415, 84 2013 Promena (%) -9. 116, 10 -9, 7% 3. 142, 50 -2, 5% -14. 430, 90 -15. 373, 89 -5, 1% 2. 851, 95 3. 116, 71 8, 1% Dodati 3. 177, 80 tabelu iz I 3. 165, 19 Nac. Ukupne emisije GHG po sektorima AFOLU za 1990. od i period 2010 -2013.

Podaci o emisijama GHG komunikacija - II nacionalna Rezultati II nacionalne komunikacije treba da obuhvate: • Pripremljen inventar gasova sa efektom staklene bašte za period 2000 -2009 • Pripremljen akcioni plan mitigacije do 2030. godine • Procena ranjivosti sektora i sistema na izmenjene klimatske uslove i predložene mere adaptacije • Analiza finansijskih, tehničkih i institucionalnih potreba za uspešnu implementaciju Konvencije

Mere za smanjivanje emisija GHG iz poljoprivrede Mere smanjenja : Mera 1: Smanjenje emisija CH 4 и N 2 O iz stočarstva(upravljanje stajnjakom) и N 2 O као posledica korišćenja mineralnog djubriva (direktne emisije sa zemljišta). Меrа 2: Povećanje potencijala apsorpcije ugljenika prirodnim putem, а tiме i uklanjanje CO 2 iz atmosfere (pošumljavanje, održivo upravljanje šumama i smanjenje krčenja šuma); kao i očuvanje prirodni skladišta ugljenika (šumska biomasa, zemljište). Меrа 3: Supstitucija fosilnih goriva biomasom

Mere za smanjivanje emisija GHG iz poljoprivrede Potrebe : Енергетика 52. 5 bt • Politike i mere za smanjenje GHG uvrstiti u dugoročne ciljeve i prioritete strateškog razvoja, navedene u Strategiji poljoprivrednog i ruralnog razvoja u periodu 2014 -2024. • Obezbediti finansiranje AFOLU sektora, razvoj institucija, razvoj mera zaštite životne sredine i tehnologija, kao i prenos tehnologija od značaja za ovaj sektor • U procesu pridruživanja EU, bilo bi poželjno da R. Srbija pripremi akcioni plan i definiše aktivnosti kako bi ispunila obaveze izveštavanja ka EU (Odluka 529/2013/EU), kao i sa ostalom zakonskom regulativom u oblasti klimatskih promena

Projekcije emisija iz poljoprivrede 2015 i 2020 Opšte je prihvaćeno mišljenje da je teško utvrditi sa visokim stepenom tačnosti projekcije emisija iz poljoprivrede Za sektor poljoprivrede razvijen je samo jedan scenario, i to primenom regresione analize trendova i ekspertskom procenom Uopšteno govoreći, predpostavljeno je da će se trend smanjenja broja stoke nastaviti do 2015. god. Nakon čega će se stabilizovati i postepeno povećavati/oporavljati, posebno u periodu posle 2020. god. što će se odraziti na porast emisije CH 4 i N 2 O

Projekcije emisija iz poljoprivrede 2015 i 2020 2015 2020 3. 069, 36 3. 109, 47 360, 93 Agregatni izvori i CO 2 izvori na zemljištu 3. 241, 88 3. 282. 61 Ukupne emisije 6. 672, 16 6. 753, 00 Stočarstvo Zemljište Nivoi emisije GHG u sektoru poljoprivrede, Gg CО 2 еq

Projekcije emisija iz poljoprivrede 2020 i 2030