ODRIVA POLJOPRIVREDA OSNOVA PROIZVODNJE HRANE ODRIVA POLJOPRIVREDA OSNOVA

ODRŽIVA POLJOPRIVREDA OSNOVA PROIZVODNJE HRANE

ODRŽIVA POLJOPRIVREDA - OSNOVA RURALNOG RAZVOJA: EVROPSKA ISKUSTVA Predavači: Danilo Tomić Nataša Andrić

ZBOG LJUDSKIH AKTIVNOSTI, NA ISTEKU VEKA, NASTAĆE VELIKE POPLAVE, NIVO SVETSKOG MORA PORAŠĆE ZA VIŠE OD POLA METRA! PITER BARET, POZNATI SVETSKI ISTRAŽIVAČ KLIMATSKIH PROMENA KAŽE: “KRAJ SVETA ZA UNUKE” NOVOSTI, PETAK 3. DECEMBAR 2004. str. 7

PLAVA LEPOTICA

PLANETA ZEMLJA 60% VODA I 40% KOPNO BROJ STANOVNIKA : Ø 1900. GODINE = 1, 5 MILIJARDI Ø 1925. = 1, 9 Ø 1950. = 2, 6 Ø 1985. = 5, 0 Ø 2005. = 6, 5 Ø 2015. = 7, 2 Ø 2030. = 8, 2 Ø 2050. = 9, 3

STOPA RASTA BROJA STANOVNIKA 2015 – 2030 = 0. 9% 2030 – 2050 = 0. 6 % UKUPNA POVRŠINA 13 MILIJARDI ha (šume, prašume, pustinje, stepe i sl. ) ili 2, 0 ha / p. c. 2050. GODINE : OČEKUJE SE SMANJENJE SA 2, 0 NA 1, 2 ha/p. c. UKUPNO ili OBRADIVOG sa 0, 20 na 0, 13 ha/p. c. .

STANOVNIŠTVO I POVRŠINA OBRADIVA POVRŠINA U SVETU: 1950 = 1, 3 MILIJARDE HEKTARA 1965 = 1, 4 1980 = 1, 4 2002 = 1, 5 SRBIJA = 3, 5 MILIONA HEKTARA I 7, 5 MILIONA SA TENDENCIJOM SMANJENJA DO 2020.

U PORASTU SU: - BROJ STANOVNIKA; - TRAŽNJA ZA HRANOM; - ŽIVOTNI STANDARD; - PRITISAK NA RESURSE; - DEGRADACIJA ZEMLJIŠTA, VODE I VAZDUHA;

VAŽNO - ZAŠTITA OKRUŽENJA (ZEMLJIŠTA, VODE, VAZDUHA I BIODIVERZITETA); - ZEMLJIŠTE, VODA I BIODIVERZITET SU PRIRODNI RESURSI; - BIODIVERZITET POSTAJE VRLO VAŽAN PRIRODNI RESURS;

ŠTA SE RADI U EU? ØEU 15 (STARE ČLANICE) VODE POLITIKU SMANJENJA PRITISKA NA RESURSE I EKSTENZIFIKACIJE PROIZVODNJE – ZBOG VISOKE HIPERPRODUKCIJE HRANE I INDEKSA SAMODOVOLJNOSTI ( 105 – 125); ØEU 10 (NOVE ČLANICE) VODE POLITIKU INTENZIFIKACIJE PROIZVODNJE I POTENCIJALA, RADI RASTA IZVOZA HRANE I PRILIVA DEVIZNIH SREDSTAVA;

UKRATKO üPOVEĆANA JE ODGOVORNOST DRUŠTVA PREMA POLJOPRIVREDI I OBRNUTO POLJOPRIVREDE PREMA DRUŠTVU; üZNAČAJNU ULOGU U TOME IMAJU ODGOVORNO PREDUZETNIŠTVO I INTELEKTUALNI KAPITAL U OVOJ OBLASTI; ü EU PRELAZI NA EKONOMIJU BAZIRANU NA ZNANJU DO 2010 GODINE, NAJKONKURENTNIJU EKONOMIJU NA SVETU (LISABONSKA AGENDA 2000 -2010);

RAZLIČITI MOTIVI 1. PROIZVOĐAĆA HRANE : POVEĆANJE PROFITA I DODATNE VREDNOSTI; 2. POTROŠAĆA: PRISTUP KVALITETNIJOJ, BEZBEDNIJOJ I JEFTINIJOJ HRANI; 3. NACIONALNIH VLADA: USKLAĐIVANJE INTERESA JEDNIH I DRUGIH, BRIGA O PRIRODNIM RESURSIMA – ODRŽIVI RAZVOJ;

ŠTA JE ODRŽIVI RAZVOJ? RAZVOJ JE NEZAUSTAVLJIV, SAMO JE PITANJE USKLAĐENOSTI RAZVOJA I RESURSA; 1. ODRŽIVI RAZVOJ JE KONCEPT ZASNOVAN NA MEĐUGENERCIJSKOJ PRAVEDNOSTI, TJ. SADAŠNJA GENERACIJA NE SME KOMPROMITOVATI MOGUĆNOST BUDUĆIH GENERACIJA, DA ZADOVOLJAVAJU “MATERIJALNE” POTREBE I DA UŽIVAJU U ZDRAVOJ I LEPOJ SREDINI;

ILI 2. ODRŽIVI RAZVOJ PREDSTAVLJA, BRIGU O BUDUĆIM GENERACIJAMA, PROPRAĆENU PITANJEM: KAKAV ĆE BITI TRAG KOJI ĆEMO OSTAVITI IZA SEBE I PO ČEMU ĆE NAS BUDUĆE GENERACIJE PAMTITI ? !?

RAZVOJNI MITOVI 1. NAZADNA JE RADNO INTENZIVNA, A 2. 3. 4. 5. 6. 7. NAPREDNA KAPITALNO INTENZIVNA POLJOPRIVREDA; DIVERZIFIKOVANOST JE NAZADNA, UNIFORMNA MONOKULTURA JE MODERNA; SITNI POSED JE NAZADAN, KRUPNI POSED JE SAVREMEN; NAZADNO JE POTČINJAVANJE PRIRODI, A SAVREMENO JE OVLADAVATI PRIRODOM; NARODNO ZNANJE JE NAZADNO, NAUČNO ZNANJE JE MODERNO; SPECIJALISTI SU MODERNI, GENERALISTI SU NAZADNI; ŠTO JE UŽA OBLAST SPECIJALNOSTI, TO JE

ODRŽIVI RAZVOJ I RURALNA PODRUČJA RURALNE SREDINE U SRBIJI - NAŠA KOMPARATIVNA PREDNOST U PRIMENI KONCEPTA ODRŽIVOG RAZVOJA PROIZVODNJE HRANE;

ZAŠTO? • 90% TERITORIJE EVROPE I SRBIJE • • ČINE RURALNA PODRUČJA; 50% STANOVNIKA ŽIVI U RURALNIM SREDINAMA; ZANEMARENOST RURALNIH PODRUČJA U DOŠADAŠNJEM RAZVOJU – NEISKORIŠĆENA ŠANSA; ZAOKRET PREMA SELU; POLITIKA RURALNOG RAZVOJA ČINI STUB BROJ 2 ZAP;

MOGUĆNOSTI • KONFERENCIJA O RURALNOM RAZVOJU • • • SALCBURG 2003; EVROPSKI AGRARNI FOND ZA RURALNI RAZVOJ; POMERANJE FOKUSA FINANSIRANJA SA PODRŠKE TRŽIŠTU – KA ODRŽIVOM I RURALNOM RAZVOJU; MULTIFUNKCIJONALNI KARAKTER POLJOPRIVREDE; ŠTA JE OUTPUT MULTIFUNKCIONALNE POLJOPRIVREDE I KAKO SE VREDNUJE? KAKO MULTIFUNKCIONALNA POLJOPRIVREDA MOŽE DA UVEĆA BOGATSTVO FARMI? - NJEN NEROBNI KARAKTER;

ŠTA NUDI SELO? • PREHRAMBENE PROIZVODE, PROIZVODE • • OD DRVETA, EKSTRAKTIVNE INDUSTRIJE, DOMAĆE RADINOSTI; MESTA ZA ODMOR, REKREACIJU, TURIZAM I ŽIVOT; ORGANIZOVANJE RAZNOVRSNE PROIZVODNJE; PERMANENTNI BORAVAK I STANOVANJE; POVREMENO UŽIVANJE U PRIRODNIM LEPOTAMA I PEJZAŽIMA;

NAŠA DIVNA, PLAVA PLANETA , , ZEMLJA JEDINI JE DOM ZA KOJI ZNAMO. . . ZEMLJA JE BAŠ TAKVA KAKVA TREBA DA BUDE. . . MI REMETIMO NAŠU SIROTU PLANETU NA NAČINE KOJI SU OZBILJNI I MEĐUSOBNO PROTIVREČNI U TOM” MI LJUDI PREDSTAVLJAMO SADA JEDAN NOV, A MOŽDA I ODLUČUJUĆI ČINILAC. NAŠA INTELIGENCIJA I NAŠA TEHNOLOGIJA PODARILE SU NAM MOĆ DA UTIČEMO NA KLIMU I ZEMLJIŠTE. KAKO ĆEMO UPOTREBITI TU MOĆ? DA LI ĆEMO BITI POPUSTLJIVI PREMA NEZNANJU I SAMOZADOVOLJSTVU U STVARIMA KOJE SE TIČU CELE ČOVEKOVE PORODICE? CENIMO LI KRATKOROČNE POGODNOSTI VIŠE OD DOBROBITI ZEMLJE? ILI ĆEMO, MOŽDA, POČET DA RAZMIŠLJAMO I O ONOME ŠTO DOLAZI SUTRA, VODEĆI RAČUNA I O NAŠOJ DECI I UNUCIMA, NASTOJEĆI DA DOKUČIMO I ZAŠTITIMO SLOŽENE SISTEME ZA ODRŽAVANJE ŽIVOTA NA NAŠOJ PLANETI? ZEMLJA JE SIĆUŠAN I KRHKI SVET. VALJA JE GAJITI I NEGOVATI. Karl Segan, Kosmos