Razliiti pristupi u definisanju poljoprivrede Definisanje poljoprivrede opti

Različiti pristupi u definisanju poljoprivrede

Definisanje poljoprivrede – opšti pristup l Od primitivne → tradicionalne → moderne poljoprivrede l Poslednjih decenija XX veka transformacija poljoprivrede je veoma ubrzana l Stimulisana je tehničkim progresom i primenom moderne tehnologije u agroprivredi kao celini l ‚‚Zelena revolucija”- nagli zaokreti u poloprivredi; istinski su razbudili vekovima uspavanu tradicinalnu poljoprivredu i pomerili granice njenog poimanja l Shvatanje poljoprivrede se na dugom putu njene transformacije menjalo - od krajnje uskih do veoma širokih granica definisanja ¡ Poistovećivanje sa proizvodnjom proizvoda namenjenih isključivo ishrani (ratarski proizvodi)

l U okviru opšteg pristupa definisanju poljoprivrede razlikujemo dva gledišta: l Definicije koje uključuju samo primarnu poljoprivrednu proizvodnju l Definicije koje modernu poljoprivredu izjednačavaju sa agrobiznis kompleksom

l Poljoprivreda je jednostavna proizvodnja sirovih produkata ili proizvodnja koja prerađivačkoj industriji isporučuje sirov materijal l Poljoprivreda je oblast proizvodnje u kojoj se proizvode, dorađuju ili prerađuju primarni proizvodi biljnog i životinjskog porekla radi zadovoljenja određenih čovekovih potreba → širi pristup (više aktivnosti koje se ne obavljaju samo na poljoprivrednom gazdinstvi) l Uže poimanje poljoprivrede → sinonim za zemljoradnju u kombinaciji sa stočarstvom l Širina poimanja poljoprivrede određena je stepenom opšte razvijenosti zemlje

Različiti aspekti definisanja poljoprivrede l Proizvodno l Poslovno l Radno - pofesionalni pristup - kultni pristup l Ekološko l Agro - tehnološki i organizacioni pristup – patriotski pristup - globalistički pristup

Proizvodno-tehnološki i organizacioni pristup Da li poljoprivreda obuhvata samo primarnu proizvodnju ili objedinjava međusobno povezane delatnosti primarnog, sekundarnog i tercijalnog sektora? l Poljoprivreda je vrlo složen sistem koji počiva na neraskidivim vezama i uzajamnim odnosima čitavog niza delatnosti l Složeni sistem – agroindustrijski kompleks (agroprivreda) – ne obuhvata se samo primarna poljoprivredna proizvodnja l Sinonim moderne poljoprivrede koju čini niz različitih delatnosti

Poslovno - pofesionalni pristup Da li je poljoprivreda način života ili biznis kao i svaki drugi biznis? l U periodu tradicionalnog shvatanja poljoprivrede ona se izjednačava sa načinom života l 70 -tih godina XX veka - poljoprivredu ne treba posmatrati kao način života – to je način da se obezbedi zarada (egzistencija) ¡ l Problem: prezaduživanje farmera 80 -tih god. – način života i biznis (poslovni cilj: profit, dodatni ciljevi: održavanje stila života, prenošenje nasledstva na članove porodice, razvoj zajednice i sl. ) Zanimanje poljoprivrednika = svaka druga profesija

Radno - kultni pristup Da li poljoprivrednici imaju “urođeni” pristup svome poslu? l Primenjuje se u razvijenim zemljama zapadne tržišne ekonomije l Za farmere je tipično isticanje zadovoljstva koje im pruža rad sam po sebi: - l Obavljanje poslova u otvorenom prostoru Posmatranje procesa rasta kod biljaka i životinja Nezavisnost, susretanje sa izazovom i rizikom Ekonomskim rezultatima poslovanja se daje niži prioritet

Ekološko - patriotski pristup Da li je bavljenje poljoprivredom prevashodno profesija ili je to svojevrsni identitet? l Za porodično gazdinstvo profit je poslovni cilj, ali upravitelji ovim gazdinstvom imaju dodatne ciljeve kao što je: održanje stila življenja, prenošenje gazdinstva putem nasleđa na članove porodice, negovanje dobrosusedskih odnosa i odgovornosti za opšti razvoj komune u kojoj se živi l Što ukazuje na zaključak da bavljenje poljoprivredom nije prevashodno profesija ili životna šansa, već je to svojevrsni IDENTITET.

Agro - globalistički pristup Da li konvencionalna poljoprivreda može na adekvatan način da odgovori izazovima globalnog problema na relaciji “hrana-siromaštvo-populacija”? l Maltus je krajem XVIII veka isticao da je oskudica hrane neizbežna l ‚‚Zelena revolucija” (tehnološki progres) – donekle odagnala sumnje u pogledu mogućnosti proizvodnje hrane za rastuću populaciju l UN, FAO, WTO – pokrenuta pitanja za prehrambenu bezbednost, kvalitet okruženja i održivost rasta i razvoja agrosektora

Pojmovno određenje termina poljoprivreda, agroprehrambeni sistem i agroprivreda l Poljoprivreda – se u savremenim uslovima upotrebljava za označavanje primarne poljoprivredne proizvodnje (biljne i stočarske) Sirovinska osnova – prerade i finalizacije proizvoda ¡ Proizvode – ne nabavljamo direktno od proizvođača ¡ Lanac od proizvođača do potrošača uključuje mnoštvo dodatnih aktivnosti ¡ l Agroprehrambeni sistem – primarna proizvodnja i prehrambena industrija ¡ poljoprivredna Prehrambena industrija – prerada sirovina poljoprivrednog porekla i njihova ponuda na tržištu

Moderna poljoprivreda (agroprivreda) – ne oslanja se samo na veze između proizvođača i potrošača (inputi za proizvodnju: mašine, gorivo, zaštitna sredstva i sl. ) l Značajno je sagledati intenzitet veza između poljoprivrede i tržišta rada, tržišta kapitala i tržišta usluga l l Agrobiznis, agrobiznis kompleks, agroindustrijski kompleks, agroprivreda = moderan sistem za proizvodnju i distribuciju hrane l Izum reči “agribusiness” se pripisuje John Davis-u, (zameniku ministra poljoprivrede u Ajzenhaurevoj vladi – SAD 1956. god) i vezuje se za proces vertikalne integracije u prehrambenom kompleksu i pitanje kontrole tržišta (uticaj države) l Kod nas je termin agroindustrijski kompleks lansiran početkom 1960 -tih odakle se širio u drugim bivšim socijalističkim zemljama, danas zemljama u tranziciji

l Definicija agrobiznisa: Agrobiznis predstavlja zbir svih operacija koje su vezane za proizvodnju i distribuciju vanpoljoprivrednih inputa, proizvodne operacije na farmi, te skladištenje, preradu i distribuciju poljoprivrednih sirovina i proizvoda od njih. Moderna poljoprivreda je homogena privredna delatnost koju obavljaju: sitne porodične farme, velike korporacije, kreditne institucije i drugi snabdevači inputima, marketing i prerađivačke firme, transportna mreža, veletrgovina, restorani i trgovina na malo.

Funkcionalna organizacija prehrambenog agrobiznisa u SAD – vidi se da kao složeni sistem za proizvodnju hrane i zadovoljenje zahteva potrošača uključuje brojne delatnosti koje su međusobno povezane i krajnje zavisne jedne od drugih