Politika korupcija Prof dr Miodrag Jovanovi Definicija u

Politička korupcija Prof. dr Miodrag Jovanović

Definicija u u u Čl. 2 Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije: "korupcija" je odnos koji se zasniva zloupotrebom službenog, odnosno društvenog položaja ili uticaja, u javnom ili privatnom sektoru, u cilju sticanja lične koristi ili koristi za drugoga. Politička korupcija predstavlja zloupotrebu poverene vlasti u privatne svrhe, koju politički lideri vrše sa ciljem da uvećaju moć ili bogatstvo. Ona se od birokratske ili lake korupcije razlikuje po subjektu izvršenja, odnosno što su njeni akteri politički lideri ili izabrani službenici, koji su dobili mandat da vrše javnu vlast i koji snose odgovornost njenog vršenja u javnom interesu.

Pol. korupcija i vladavina prava u u u The Criminal Law Convention on Corruption Saveta Evrope, kaže u svojoj preambuli: "Korupcija ugrožava vladavinu prava, demokratiju i ljudska prava, podriva dobru vladavinu (good governance), pravičnost i društvenu pravdu, uništava nadmetanje, sprečava ekonomski razvoj i ugrožava stabilnost demokratskih institucija i moralnih osnova društva. “ Politička korupcija je prepreka transparentnosti u javnom životu. U etabliranim demokratijama, podriva se vera u politiku i poverenje u političke partije, a u zemljama u tranziciji i sama vera u demokratiju kao politički poredak. “Politička korupcija je u stvari dostigla tačku u kojoj korumpira politiku. ” – Đ. Sartori

Problemi sa standardnom definicijom u u različiti normativni izvori na osnovu kojih razlikujemo ispravno vršenje vlasti od slučajeva njene zloupotrebe (javno mnjenje, zakonske definicije, shvatanje politike u liberalnodemokratskim državama Zapada vs. različiti kulturni konteksti) zakoni su nekonzistentni u kvalifikovanju akata kao politički koruptivnih (npr. finansiranje političkih partija – u V. Britaniji ali i kod nas, nerešeno je pitanje uzetih kredita, koji mogu imati karakter tajnog finansiranja, a ne podležu javnom objavljivanju)

Problemi sa standardnom definicijom u demokratska zabluda ("svaka vlast kvari, apsolutna vlast kvari apsolutno" (Lord Ekton), te stoga, tamo gde postoji višepartijski sistem, demokratski izbori, podela vlasti, tamo će korupcija teže naći plodno tle) u liberalna zabluda (ako ukinemo maksimalnu državu, sa povećanom javnom potrošnjom i socijalnim funkcijama, ukinućemo i korupciju) u korupcionaške afere u etabliranim liberalnim-demokratijama, poput Italije, Francuske, Nemačke i Velike Britanije, nasuprot niske korupcije u jednopartijskom i autoritarnom Singapuru u neke od država sa najvećim poreskim opterećenjima i javnom potrošnjom, kakve su Kanada, Holandija, Danska, Norveška i Švedska, beleže vrlo nizak stepen političke korupcije

Problemi sa standardnom definicijom u 1. 2. 3. 4. rentijersko ponašanje (rent-seeking behaviour): SAD – "soft money", neograničeni fondovi koje pojedinici, korporacije i sindikati mogu donirati za političke svrhe, koji se obično koriste u političke kampanje; "pork barelling" – plan administracije da u određenim oblastima utroši veće količine novca da bi dobila podršku birača u tim krajevima, što znači da na uštrb opšte dobrobiti, daje prednost određenom elektoratu; "logrolling" – praksa po kojoj jedan predstavnik kongresa pomaže izglasavanje zakona, očekujući za uzvrat uslugu za neki svoj budući zakonski predlog; Japan - "amakudari" sistem, kod kojeg penzionisani visoki državni službenici zauzimaju važne pozicije u bankama i korporacijama

Uzroci političke korupcije Neposredni faktori: a) obimna pravna regulativa i izdavanje različitih vrsta administrativnih dozvola i odobrenja; b) nejasni poreski propisi, koji iziskuju duge procedure i česte kontakte građana i poreskih službenika; c) vladine odluke u sferi javne potrošnje, investicionih projekata i ekstrabudžetskih sredstava; d) obezbeđivanje dobara i usluga po cenama nižim od onih tržišnih, kao i druge diskrecione odluke (npr. u pogledu privatizacije, upotrebe nepokretnosti u državnoj svojini, stranih investicija itd. ); e) sistem finansiranja političkih partija. u

Uzroci političke korupcije Posredni faktori: a) kvalitet činovničkog aparata (što je u manjoj meri zapošljavanje i napredovanje zasnovano na sistemu zasluga, to je veći stepen koruptivnog ponašanja); b) visina zarada u javnom sektoru; c) kazneni sistem i kaznena politika; d) institucionalni mehanizmi kontrole, kao i kontrola od strane javnog mnjenja i medija; e) transparentnost pravila, zakona i procedura; f) kakav primer pružaju najviši državni zvaničnici i politički lideri. u

Politička korupcija u Srbiji u “Jedan mi reče da ga je njegov ministar odlikovao za retke zasluge i požrtvovanja prema Otadžbini, jer je rukovao mnogim državnim novcem punu godinu dana, a u kasi je, pri pregledu, nađeno samo dve hiljade dinara manje nego što treba da bude. Pravo je, govorilo se, jer je mogao sve upropastiti, ali mu plemenitost i rodoljublje nije dalo da to učini. ” - R. Domanović, Stradija

Transparency International 2011 u u u Srbija je zabeležila pad indeksa percepcije korupcije sa 3, 5, koliki je imala u protekle dve godine, na 3, 3 i pala sa 86. na 78. mesto (od 183 zemlje) po indeksu percepcije korupcije Glavni problemi: nedovoljna reforma pravosuđa, kršenje antikorupcijskih zakona, vaninstitucionalna moć političkih stranaka koja utiče na rad javnog sektora, netransparentan proces donošenja odluka, nepotrebne procedure i nedovoljni kapaciteti organa koji vrše nadzor nad primenom zakona Na pitanje kako se u izveštaj Transparensija uklapa tvrdnja predsednika Srbije da su najviši državni funkcioneri "ratnici protiv kriminala", ministar policije je odgovorio da bi trebalo odvojiti sitnu korupciju od sistemske korupcije.

Percepcija javnog mnjenja – Galup media 2011 u u u Indirektno iskustvo U novembru 2011. 39% ispitanika navodi da je neko iz njihovog najbliţeg socijalnog okruženja (rođaci ili bliski prijatelji) dao mito u prethodna tri meseca. Ovaj procenat je nešto viši nego u prethodnom talasu oktobra 2010. (34%). U 42% slučajeva mito je ponuđen radi dobijanja neke usluge, u 32% je direktno traţen, a u 27% slučajeva ponuđen je kako bi se izbegli problemi sa nadleţnima. Direktno iskustvo Manji broj ispitanika (11%) navodi svoju direktnu umešanost u korupciju. Broj građana koji su dali (ili priznaju da su dali) mito sličan je kao u prethodnim talasima. Većina ispitanika koji su dali mito (56%) učinila je to jednom, 24% dva puta, 12% tri puta i 8% je to učinilo četiri ili više puta. U najvećem broju slučajeva mito je dat lekarima (44%), zatim policajcima (26%) i zaposlenima u drţavnoj upravi (19%). Trend incidence korupcije kod sluţbenika u drţavnoj upravi je u porastu, u stagnaciji kod policije i u padu kod lekara. Korupcija u drugim sektorima se ređe navodi.

Percepcija javnog mnjenja – Galup media 2011 u Molim vas da mi kažete vaše mišljenje u vezi sa sledećim tvrdnjama? u Skala 1 – 4; Tabela prikazuje % odgovora "Delimično se sla žem i “U potpunosti se slažem“ sa tvrdnjom Okt-09 Mar-10 Okt-10 Nov-11 Korupcija je uobičajena u našoj zemlji 87% 89% 83% 88% Osoba koja daje mito je podjednako odgovorna kao i osoba koja ga prima 57% 59% 58% 57% Elita ne brine mnogo za korupciju na nižem nivou, jer ne utiče na njih. Samo obični ljudi nose teret korupcije u svakodnevnom životu. 76% 87% 81% 80% Smanjivanje korupcije je odgovornost samih građana 59% 54% 59% 52% Korupcija je očekivana u izvesnoj meri 60% 59% 56% 48% Korupcija je prihvatljiva na izvesnim nivoima 35% 32% 28% u u u

Percepcija javnog mnjenja – Galup media 2011 u u u u u Molim vas da mi kažete vaše mišljenje u vezi sa sledećim tvrdnjama? Skala 1 – 4; Tabela prikazuje % odgovora "Delimično se sla žem i “U potpunosti se slažem“ sa tvrdnjom Okt-09 Mar-10 Okt-10 Nov-11 Političari nemaju stvarnu volju da se bore protiv korupcije, jer mnogi od njih imaju koristi od nje 81% 87% 84% 83% Sudstvo ima važnu ulogu, ali je previše korumpirano da bi se bavilo slučajevima korupcije 79% 81% 80% 83% Samo policija (uz posebno data ovlašćenja) mo že da istražuje korupciju širokih razmera 62% 59% 62% 56% Policija je previše korumpirana da bi istra živala slučajeve korupcije 70% 71% 60% 72% Pošto postojeća Vlada/političari nije/nisu u stanju da spreče korupciju, trebalo bi je/ih smeniti 72% 74% 70% 82% Set nedavno donetih zakona o korupciji neće funkcionisati 52% 61% 53% 56% NVO su previše slabe (nemaju dovoljno kapaciteta) da se bore protiv korupcije, samo dr žavne institucije mogu da pomognu u borbi protiv korupcije 67% 69% 66% 63% NVO danas imaju značajnu ulogu u borbi protiv korupcije 37% 32% 36% 45% Političke partije i zdravstveni sistem se opaţaju kao sektori u kojima je korupcija najprisutnija. Isti sektori su u ovom kontekstu najčešće navođeni i u prethodnim talasima.

Tipologija političke korupcije u 1. 2. 3. 4. 5. Mogući su različiti kriterijumi za tipologiju političke korupcije. Za Srbiju su najkarakterističniji sledeći oblici: “trgovina” poslaničkim mandatima; neregularnosti u finansiranju političkih partija; sukob interesa visokih državnih funkcionera; korupcija u sferi javnih nabavki; korupcija u pravosuđu.

“Trgovina” poslaničkim mandatima u u u Prelasci parlamentarnih predstavnika iz jedne u drugu političku partiju podstiču sumnje o tzv. “trgovini” poslaničkim mandatima. Ta pojava nije karakteristična samo za naše društvo – u Italiji od 1996. do 1999. skoro 100 poslanika je menjalo partijske dresove, neki i po 4 puta; nasuprot tome – u V. Britaniji, od 1950. do 1996. samo 6 poslanika je prešlo iz jedne u drugu partiju. Da li rešenje pruža nova ustavna odredba, po kojoj poslanici mogu “slobodno i neopozivo da stave svoj mandat na raspolaganje stranci sa čije liste su izabrani”?

Finansiranje političkih stranaka u u ključni problem ogledao se u odsustvu istinske kontrole finansiranja, jer su tela kojima su podnošeni relevantni izveštaji (skupštinski odbor, RIK) bili pretežno sastavljeni od predstavnika samih stranaka koji nisu pokazali dovoljno političke volje da se nose sa tim problemom. Zakonom o Agenicji za borbu protiv korupcije, sve te ingerencije su prebačene na Agenciju Javnost je posebno osetljiva na pitanje uticaja krupnog privatnog kapitala (tajkuna) na donošenje političkih odluka od javnog interesa Neophodno je što pre pravno regulisati sferu dozvoljenog lobiranja i legitimnog uticaja privatnog interesa

Važeća zakonska rešenja koja su stvarala najveće probleme u praksi su: • vezanost iznosa sredstava iz privatnih izvora iznosom sredstava iz javnih izvora, • mogućnost primanja priloga u gotovom novcu, bez obzira na iznos, • predmet kontrole su samo političke stranke, a ne i grupe građana i koalicije koje takođe učestvuju na izborima, a potom i u vlasti, • postojeće rešenje o raspodeli sredstava za finansiranje redovnog rada stranaka dodatno stimuliše trgovinu mandatima u parlamentima (pojedine stranke koje su na izbore izlazile u okviru koalicija, budući da samostalno ne bi mogle da pređu cenzus od pet odsto, po ulasku u republički parlament su osnivale samostalne poslaničke klubove i na taj način ostvarile pravo na finansiranje redovnog rada), • sistem sankcija koji se odnosi samo na političke stranke, ne i na ostale političke subjekte, kao što su grupe građana i koalicije • nisu propisane ni sankcije za finansijere koji prekorače propisane limite

Sukob interesa u u Petogodišnja primena Zakona pokazala je da tzv. soft sistem sankcionisanja (mere nejavnog upozorenja i javnog objavljivanja preporuke za razrešenje, kao i mera javnog objavljivanja preporuke izabranom funkcioneru da podnese ostavku) nisu bitnije ojačale političku kulturu izbegavanja sukoba interesa Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije uvode se novčane kazne

Zakonska definicija Čl. 27 Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije “Funkcioner je dužan da javnu funkciju vrši tako da javni interes ne podredi privatnom. Funkcioner je dužan da se pridržava propisa koji uređuju njegova prava i obaveze i da stvara i održava poverenje građana u savesno i odgovorno vršenje javne funkcije. Funkcioner je dužan da izbegava stvaranje odnosa zavisnosti prema licu koje bi moglo da utiče na njegovu nepristrasnost u vršenju javne funkcije, a u slučaju da ne može da izbegne takav odnos ili takav odnos već postoji, da učini sve što je potrebno radi zaštite javnog interesa. Funkcioner ne sme da koristi javnu funkciju za sticanje bilo kakve koristi ili pogodnosti za sebe ili povezano lice. ” u

Karakteristični oblici sukoba interesa u u u samozapošljavanje (funkcioner ili javni službenik koristi svoj položaj da obezbedi ugovor za sopstvenu konsultantsku firmu, ili obezbeđuje honorarni posao za člana svoje porodice); prihvatanje određene koristi (primanje mita ili prihvatanje poklona koji se ne mogu smatrati znakom pažnje); uticanje (funkcioner traži određene usluge, odnosno beneficije, u zamenu za upotrebu svog uticaja, ali na način kojim bi dao prednost interesima određenog lica); korišćenje poverljivih informacija (kada se manipuliše na tržištu nekretnina ili berze na osnovu posedovanja poverljivih informacija koje su dostupne javnom funkcioneru); rad izvan službe (prodavanje privatnih savetodavnih usluga od strane funkcionera drugim licima, i stavljanje do znanja da će im se obezbediti određene olakšice ili beneficije od strane države); promena posla (kada javni funkcioneri napuštaju službu i zapošljavaju se u privatnom sektoru u istoj delatnosti).

Korupcija i javne nabavke u 1. 2. 3. u Tri faze karakteristične za tranziciona društva: maksimalna neefikasnost u trošenju novca poreskih obveznika u oblasti javnih nabavki (početak do sredine 1990 -ih) donošenje zakona o javnim nabavkama, javno oglašavanje tendera, povećanje broja ponuđača i zaključenih ugovora (sredina 1990 -ih do 2000) harmonizacija sa propisima EU, institucionalno jačanje Uprave za javne nabavke, koja daje savete, prati i kontroliše proces javnih nabavki (od 2000. naovamo) U Srbiji je zakon donet tek 2002, ali je veliki put prevaljen za znatno kraće vreme

Izveštaj Državne revizorske institucije u U izveštaju Državnog revizora, posebno se apostrofiraju brojne javne nabavke u nekoliko ministarstava koje su izvršene protivno zakonskim propisima u Postupanje po izveštaju i preporukama Državnog revizora predstavljaće test za izgradnju ove institucije, koja je jedan od oslonaca izgradnje pravne države

Korupcija u pravosuđu Ovaj vid korupcije ostavlja najdublje tragove po uspostavljanje vladavine prava. u Postoje brojni “čepovi” u funkcionisanju srpskog pravosuđa koji otvaraju prostor za koruptivno ponašanje: od sudskih pozivara, preko prijema podnesaka, do nepostojanja ustavom zagarantovanog prava na “prirodnog sudiju” i zloupotrebe procesnih prava u Korupcije objektivno ima, pogotovo se u javnosti ona vezivala za trgovinske sudove, ali je očigledno po sredi i neizbalansirano medijsko izveštavanje na ovu temu u

Borba protiv političke korupcije u u u Jačanje i institucionalna nezavisnost nadzornih tela (posebno Agencije za borbu protiv korupcije) Zaokruživanje i popravljanje postojećeg regulatornog pravnog okvira Dosledna primena Zakona o slobodnom pristupu informacijama i institucionalna nezavisnost Poverenika za informacije (uvođenje instituta “duvača pištaljke” whistleblowing) Stvaranje uslova za nezavisno delovanje Državne revizorske institucije Aktivno učešće građana, civilnog sektora i samih nosilaca političke vlasti u borbi protiv političke korupcije.

Poziv na oprez u “U odbacivanju prljave vode korupcije dete se mora spasiti. Odbojnost prema strankama i nepoverenje u političare neizbežno se odražava na institucije u kojima oni borave. A ako se reprezentativne institucije uopšteno dožive kao neprimereni instrumenti demokratije, onda spasavanje deteta postaje teško ostvarljiv poduhvat. ” (Đ. Sartori)