Meunarodni monetarni sistem Poglavlje 8 Uvod ta ini

Međunarodni monetarni sistem Poglavlje 8

Uvod • Šta čini međunarodni monetarni sistem? Međunarodni institucionalni aranžmani (monetarni aranžmani i sistemi deviznog kursa), pravila, običaji, mehanizmi i instrumenti za obavljanje međunarodnih plaćanja • Različiti monetarni sistemi u zavisnosti od: - kombinacije režima deviznog kursa i vrste deviznih rezervi

Karakteristike i ciljevi međunarodnog monetarnog sistema • Zadatak → nesmetano odvijanje ekonomskih procesa • → postizanje zadovoljavajuće efikasnosti • Adam Smit: MMS kao veliki točak • Ciljevi: 1. Maksimiziranje ukupne proizvodnje i zaposlenosti u svetu 2. Postizanje željene raspodele ekonomskog blagostanja među narodima, kao i među različitim grupama unutar svakog naroda

• - Šta je neophodno da se ostvare ciljevi? Dobro organizovan MMS Međunarodna podela rada Postojanje slobodnog toka dobara, usluga, kapitala i radne snage Þ Nema mera direktne kontrole ! - Međunarodna saradnja Dobar je onaj MMS koji minimizira rivalstvo čime se stvaraju pretpostavke za postizanje zajedničkih koristi kroz efikasnu međunarodnu podelu rada, a za to je potrebna saradnja !

Prilagođavanje, likvidnost i pouzdanost 3 testa za procenu performansi MMS-a: • Prilagođavanje sposobnost zemalja da obnove narušenu ravnotežu PB • Likvidnost obim DR koje su na raspolaganju za finansiranje neravnoteže PB • Pouzdanost (poverenje) da bi se izbegle destabilizujuće špekulacije

Prilagođavanje • Troškovi !! • Zemlja koja smanjuje deficit → prihvata mere koje vode u deflaciju i nezaposlenost • Zemlja koja smanjuje suficit → prihvata mere koje vode u inflaciju • Koja je uloga MMS-a? Da omogući zemljama izbor politika koje će minimizirati troškove prilagođavanja, uz njihovu pravičnu raspodelu između zemalja ! + skratiti vreme prilagođavanja

Poteškoće: - Teško je unapredvideti troškove – mogu da variraju u zavisnosti od stanja privrede - Svaka zemlja je prvenstveno zainteresovana za svoje troškove, a ne za ukupne - Protivljenje određenih interesnih grupa Þ Zemlje nerado prihvataju prilagođavanje Þ Zemlje nastoje da inicijativu za obnavljanje SR prebace na druge zemlje

Likvidnost • Dobar je onaj MMS koji može obezbediti dovoljno DR (i njihov rast), kako bi zemlje mogle da finansiraju PB neravnoteže! • Tako se može izbeći ili odložiti prilagođavanje koje vodi u deflaciju ili inflaciju !!

Koja je glavna funkcija DR (likvidnosti)? • Privremena neravnoteža → finansiranje • Trajna (fundamentalna) neravnoteža → prilagođavanje ALI Ako zemlja ima dovoljno DR prilagođavanje može da bude blaže ! Blaže prilagođavanje → manji troškovi prilagođavanja Glavni zadatak DR je da omoguće finansiranje neravnoteže PB, a optimalan je onaj nivo DR koji obezbeđuje najefikasniju kombinaciju finansiranja i prilagođavanja.

Poverenje • Struktura portfolia ! - Vlasnici različitih aktiva ne ispoljavaju nagle promene u kompoziciji svog portfelja - Spremnost holdera različitih rezervnih aktiva da ih i dalje drže u svom portfelju Kriza poverenja → kada holderi naslućujući promene vrednosti pojedinih aktiva postanu nezadovoljni sastavom svojih portfolia i pokušaju da promene njegovu strukturu

Dobar MMS mora posedovati zaštitu od pojave krize poverenja ili mora biti u stanju da na zadovoljavajući način izađe na kraj sa tim krizama !

Zlatni standard (1870 -1914) • Era bimetalizma - prednost: ublažavanje fluktuacija cena, do kojih je dolazilo u zemljama gde je korišćen samo jedan od metala - Krah 1870. kao posledica 2 velika šoka: 1. novonastala Nemačka napušta srebrni i uvodi zlatni standard 2. SAD 1873. postavljaju zlato u središte mon. sistema Þ 2 ekonomske posledice: 1. srebrne valute su depresirale u odnosu na zlato 2. počeo je period usporene deflacije u zemljama koje su prihvatile zlato

Pogodnosti • • Rast međunarodne trgovine Rast investicija Devizni kursevi i cene stabilni Dinamičan privredni rast Slobodan prekogranični tok radne snage i kapitala Povećano blagostanje u svetu Retki sukobi politika različitih zemalja Þ Zlatno doba zlatnog standarda

• Velika Britanija u središtu zlatnog standarda Þ Funta je bila široko prihvaćena van granica i počeli su da je izjednačavaju sa zlatom Þ Rastao je udeo svetske trgovine finansiran funtom

- Vodeće evropske zemlje prihvatile zlatni standard i imale fiksne devizne kurseve - Manje razvijene zemlje Latinske Amerike imale velike fluktuacije deviznih kurseva – razlozi: 1. velike oscilacije u tražnji za njihovim proizvodima 2. preokret u međunarodnim tokovima kapitala

Kako se vršilo prilagođavanje u zlatnom standardu? • Automatski mehanizam postizanja ravnoteže u PB deficit→ izvoz zlata→ ↓NM → ↓P → ↑X, ↓M → uravnoteženje PB suficit→ priliv zlata→ ↑NM → ↑P → ↓X, ↑M → suficit se smanjuje Þ Obaveza zemlje da menja stanje NM u skladu sa kretanjem PB Þ Uskraćeno korišćenje monetarne politike za postizanje UR Þ Zemlje sa deficitom → restriktivna kreditna politika Þ Zemlje sa suficitom → ekspanzivna kreditna politika - Sterilizacija – da ili ne? ?

Uspeh zlatnog standarda Mit ! • Svet nisu pogodili dramatični šokovi • Sinhronizovane ekonomske aktivnosti • Paralelno kretanje uvoza i izvoza • Ekonomska politika vodila računa o spoljnoj ravnoteži • Učesnici razvijene industrijske zemlje Þ Zlatni standard postojao u mirnom periodu i nije ni bio testiran u nepovoljnim uslovima

• Mit o zlatnom standardu odražavao je 2 pogrešna shvatanja: 1. Da je automatski mehanizam postizanja ravnoteže funkcionisao glatko 2. Da su monetarne vlasti sledile pravila igre, dozvoljavajući da tokovi zlata ispolje svoj puni uticaj na NM i P Međutim! Do ravnoteže dolazilo veoma brzo uz neznatne tokove zlata i male promene relativnih cena !! => neravnoteža finansirana kretanjem kapitala Odliv zlata i pad NM → ↑ kamatna stopa → privlačenje stranog kapitala → pokriće deficita

• U VB glavni instrument za uspostavljanje ravnoteže → eskontna stopa ! Deficit → CB ↑ eskontnu stopu → priliv kapitala → jačanje £ → ↓ odliv zlata Suficit → CB ↓ eskontnu stopu → odliv kapitala → slabljenje £ → ↓ priliv zlata Stabilizujuća kretanja kapitala su održavala SR

Zlatni VS. Zlatno-devizni standard 100% zlatno pokriće novca u opticaju DR: zlato + valute (koje imaju fiksni paritet prema zlatu) DR: pored zlata uključuju se i drugi oblici aktive Smanjivanje zlatnog pokrića NM Þ Otežano automatsko prilagođavanje (ako je NM pokrivena deviznim rezervama sa 50% => odliv zlata od 1 novčane jedinice zahtevao je smanjivanje NM za 2 nov. jed. )