MEUNARODNI MONETARNI SISTEM Poglavlje 8 Defekti mehanizma stvaranja

MEĐUNARODNI MONETARNI SISTEM Poglavlje 8

Defekti mehanizma stvaranja međunarodne likvidnosti ◦ Raste potreba svih zemalja da ↑DR ↑$ u DR svih zemalja 3 razloga za gomilanje $ u DR svih zemalja : 1. rezervna valuta 2. zamena za zlato 3. donosi kamatu Šta se dešavalo u SAD? Deficit bilansa tekućih transakcija SAD

Mere za sprečavanje deficita SAD Kratkoročna kamatna stopa na visokom nivou Dugoročna kamatna stopa na niskom nivou Mere direktne kontrole odliva kapitala Intervencije na deviznom tržištu Mere u cilju povećanja X

◦ Dolarske rezerve u inostranstvu su rasle (Uzrok: rastuća potreba međ. likvidnosti) ◦ Zamene $ za zlato vodile su ↓ rezervi zlata u SAD ÞKoličina $ u inostranstvu nadmašila rezerve zlata u SAD ! ÞPretilo da potkopa poverenje u $ ÞMoglo da pokrene lavinu njegove zamene za zlato

DILEMA: Deficit u SAD-u ILI Manjak međunarodne likvidnosti ◦ Potrebno naći način da se povećaju međ. rezerve, a da to ne dovede do nestabilnosti u MMS-u

PREDLOZI 1. Omogućiti zemljama da svoje DR investiraju u međ. depozite kod MMF-a umesto u $ 2. Izdavanje novog međ. novca - dodelio bi se ZUR - odlazio bi u razvijene zemlje 3. Jednokratno povećati cenu zlata 4. Kreiranje specijalnih prava vučenja - 1967. u Rio de Žaneiru - dodatak međ. rezervama - nisu imala pokriće u zlatu

◦ Deficit u SAD nastavio da raste ! ◦ Razlika između SAD i ostalih država Mogle da koriste emisiju $ kako bi finansirale deficit Imale ograničena sredstva u vidu DR za finansiranje deficita ◦ 2 koristi koje su SAD imale: 1. 2. Prisvajale emisionu dobit → nastaje kada se emituje novac za korišćenje u zemlji ili kao međ. sredstvo plaćanja Nedostatak: ograničenja za monetarnu politiku Sukob između SAD i zemalja sa suficitom (Nemačka i Japan)

Specijalna prava vučenja ◦ Usled manjka međ. likvidnosti ◦ Veštačka valuta koju je kreirao MMF ◦ Korišćenje u transakcijama CB radi finansiranja deficita, ali ne i u komercijalnom poslovanju ◦ Uloga sredstva dodatne međ. likvidnosti ◦ Uloga zajedničkog etalona za određivanje vrednosti nacionalnih valuta

◦ SPV raspodeljena zemljama članicama MMF-a proporcionalno prema visini njihovih kvota ◦ Svako odstupanje povlačilo je plaćanje kamate od 1, 5% (danas-tržišna kamatna stopa) ◦ Cilj ove mere?

Koja je vrednost SPV? ◦ Vrednost zlatnog sadržaja koji je imao 1$ iz 1969. god. ◦ 1971. i 1973. dve devalvacije $ Þ Vrednost SPV = 1, 20$ ◦ Nakon sloma Bretonvudskog sistema: vrednost SPV kao ponderisani prosek korpe 16 reprezentativnih valuta ◦ 1981. → 5 valuta ◦ Nakon uvođenja evra → 4 valute ◦ Od 1. 10. 2016. $(41, 73%) 5 valuta €(30, 93%) juan (10, 92%) ¥(8, 33%) £(8, 09%)

Kako se određuje dnevna vrednost SPV? Na dan 22. 12. 2015. Vrednost $ iskazana u SPV Vrednost SPV u $

Alokacija SPV ◦ 1970 -72. emitovano 9, 3 mlrd SPV ◦ 1979 -81. 12, 1 mlrd SPV 21, 4 mlrd SPV ◦ 1997. → predlog jednokratne alokacije SPV kojom bi se udvostručio postojeći iznos Ideja → svim zemljama omogućiti učešće u raspodeli SPV → omogućiti ekonomsku pomoć najsiromašnijima Link projekat ◦ 2009. specijalna alokacija od 21, 5 mlrd SPV ◦ 2009. – 3. opšta alokacija od 161, 2 mlrd SPV ◦ Ukupno oko 204 mlrd SPV

◦ Obilje $ u MMS krajem 1970 -ih dovodi do ideje da se u MMF-u otvori Račun valutne supstitucije ◦ Zemlje sa viškom $ → SPV (po unapred određenom kursu) ◦ Zašto bi zemlje to želele? ◦ Ko se protivio? ◦ Kamatne stope na SPV određuju se kao ponderisan prosek kamatnih stopa na kratkoročne finansijske instrumente na tržištima valuta koje su u korpi valuta za obračun SPV.

Danas ◦ SPV kao sredstvo obračuna između MMF-a i njegovih članica ◦ Mnoge međ. organizacije koriste SPV kao jedinicu svog obračuna ◦ Nekoliko zemalja vezuje svoje valute za SPV ◦ Neki fin. instrumenti denominirani u SPV