KVALITET AKTA O PROCENI RIZIKA U POSTUPKU SUDSKOMEDICINSKOG

KVALITET AKTA O PROCENI RIZIKA U POSTUPKU SUDSKOMEDICINSKOG VEŠTAČENJA Bela Prokeš* Olivera Pejak Prokeš** *Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika Novi Sad, **Apelacioni sud u Novom Sadu,

Veštačenju, kao dokaznom sredstvu, stranke u postupku (u ma kom svojstvu one bile) pribegavaju da bi potkrepile svoje argumente i sud uverili u istinitost svojih argumenata i dali mu dovoljno činjenica potrebnih za donošenje odluke. Suština veštačenja je davanje stručnog nalaza i mišljenja. Nalaz je opis predmeta veštačenja, dok je mišljenje stručni sud ili stručni zaključak koji u skladu sa najboljom praksom i primenom svoje struke, veštak izriče u skladu sa zadatkom veštačenja.

U slučaju da je dat zadatak u smislu procene umanjenja radne sposobnosti pojedinca za rad na “svom radnom mestu” ili “u okvirima njegove radne/profesionalne osposobljenosti”, a naročito ako se u zadatak veštačenja uključi i obaveza veštaka da se izjasni “na kojim radnim mestima/radnim zadacima bi oštećeni mogao da radi”, onda procena rizika, odnosno, akt o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini može -, i treba -, da ima veoma važnu ulogu kao izvor potpunih i, što je važno, nepristrasnih podataka, kako o radnom mestu na kome

Procena rizika od povreda na radu ili oštećenja zdravlja, odnosno oboljenja zaposlenog, je osnov za uspešnu primenu i sprovođenje mera za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu i u radnoj okolini kod poslodavca. To je propisano članom 13 Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005, 91/2015 i 113/2017 - dr. zakon). Procena kao rezultat ima izrađen (“donesen”) Akt o proceni rizika za sva radna mesta u radnoj sredini i u radnoj okolini.

Pravilnikom o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini ("Sl. glasniku RS" br. 72/06, 84/06 - ispr. , 30/10 i 102/15), precizno je propisan način i postupak procene rizika od nastanka povreda na radu ili oštećenja zdravlja, odnosno oboljenja zaposlenog na radnom mestu i u radnoj okolini. Zakonom i Pravilnikom iskazano je da procena rizika predstavlja sistematsko proučavanje svih aspekata koji su u stanju da izazovu telesnu povredu, oštećenje zdravlja, sredstava za eliminaciju opasnosti i, shodno tome, projektovanje mera prevencije ili zaštite koje treba preduzeti radi eliminacije rizika,

Posebno, članom 10 Pravilnika, predviđeno je da se procena rizika zasniva na. . . “na osnovu prikupljenih podataka i prepoznatih, odnosno utvrđenih opasnosti i štetnosti i utvrđene liste opasnosti i štetnosti u radnoj okolini na svakom radnom mestu, izborom i primenom odgovarajućih metoda vrši se procenjivanje rizika - verovatnoće nastanka i težine povreda na radu, oštećenja zdravlja ili oboljenja zaposlenog. Procenjivanje rizika vrši se za svaku prepoznatu, odnosno utvrđenu opasnost ili štetnost, upoređivanjem sa dozvoljenim vrednostima propisanim odgovarajućim propisima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, tehničkim

Verovatnoća nastanka povrede na radu, oštećenja zdravlja ili oboljenja zaposlenog u vezi sa radom, prouzrokovanih opasnostima i štetnostima na radnom mestu i u radnoj okolini, procenjuje se na osnovu prethodne analize koja uzima u obzir učestalost i trajanje izloženosti zaposlenih opasnostima i štetnostima, verovatnoću nastanka opasnog događaja i tehničke ili druge mogućnosti za njihovo izbegavanje, odnosno ograničenje. ”. . . “Ako se utvrdi da na radnom mestu i pored potpuno primenjenih mera u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i drugih mera, postoje opasnosti i štetnosti, koje prema nalazu procenjivača rizika mogu da izazovu povredu ili ugroze zdravlje

Da bi se procena rizika uradila u skladu sa članom 10 Pravilnika (Sl. gl. RS. br 72/06, 84/06 ispr. , 30/10 i 102/15), članom 3 precizno je propisan obuhvat procene rizika, a članovima 4 do 7 istog Pravilnika, detaljno se navode koje podatke je potrebno uzeti u obzir prilikom procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini posmatrane radne organizacije. Tako je potrebno uzeti u obzir: -. . , -opis tehnološkog i radnog procesa, -opis sredstava za rad (i njihovo grupisanje) i sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, -snimanje organizacije rada -prepoznavanje i utvrđivanje opasnosti i

Iz navedene liste možda je najvažniji “opis sredstava za rad i sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu”, jer se u okviru njega opisom, a kasnije i analizom, obuhvataju: -objekti koji se koriste kao radni i pomoćni prostor, sa svim pripadajućim instalacijama; -oprema za rad (mašine, uređaji, postrojenja, instalacije, alat i sl. ) koja se koristi u procesu rada; -konstrukcije i objekti za kolektivnu bezbednost i zdravlje na radu; -pomoćne konstrukcije i objekti, kao i konstrukcije i objekti koji se privremeno koriste za rad i kretanje zaposlenih (skela, radna platforma, tunelska podgrada, itd ); -druga sredstva za rad koja se koriste u procesu rada;

Ovaj “opis. . ” je neophodan da bi se, zajedno sa “prepoznavanjem i utvrđivanjem opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj okolini”, izvršila analiza prikupljenih podataka koji se odnose na: - tehnološki i radni proces, sredstva za rad i sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu, - organizaciju rada i - stanje bezbednosti i zdravlja na radu u trenutku kada se vrši procena rizika, a koji obuhvataju preglede i ispitivanja opreme za rad, ispitivanje uslova radne okoline, prethodne i periodične lekarske preglede zaposlenih, povrede na radu i profesionalne bolesti, sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu, mere koje se preduzimaju, nalaze iz inspekcijskog nadzora i uputstva za

Ovi delovi akta o proceni rizika trebalo bi da bude potpuna slika -, katalog -, svega onoga čemu je zaposleni radnik na svom radnom mestu izložen, i to prema vrsti, obliku, obimu, koncentraciji, nivou, dužini trajanja i svim drugim karakteristikama od značaja za sagledavanja uslova koji “vladaju” na radnom mestu i u radnoj okolini.

Sažimajući prethodno istaknuto, ukoliko se akt o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini uradi u potpunosti saglasno Pravilniku o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini, koristeći “najbolju praksu” iz ove oblasti, akt o proceni rizika postaje veoma važan, dragocen, neizostavan, izvor svekolikih podataka o konkretnom radnom mestu, međutim. . . .

. . . mora se, istaći i činjenica da je danas izrada akata o proceni rizika, njihovih “revizija”, izmena i dopuna, postao unosan posao. Unosan posao koji se često radi samo zato što to propisuje Zakon i samo zato što postojanje akta u radnoj organizaciji, i njegovu primenu, kontrolišu odgovarajući inspektori. Radi se, neretko, samo zato da se izbegnu kazne, zabrane rada itd. Pri tome, i to treba reći, inspektori kontrolišu samo postojanje, odnosno, nepostojanje akta o proceni rizika; da li izrađeni akt formalno ispunjava sve Zakonom i Pravilnikom propisane zahteve, te da li se primenjuje.

Oni ne kontrolišu obuhvat prepoznatih i utvrđenih opasnosti i štetnosti, odnosno, objektivni stručni kvalitet tako izrađenog akta, pa se događa da mnoga radna mesta koja bi objektivno trebalo da budu proglašena za radna mesta sa povećanim rizikom, iz “razno-raznih razloga”, jednostavno, ne budu proglašena za takva radna mesta. Vrlo često, isključivi kriterijum za odabir ustanove i/ili lica zaduženih za izradu akta o proceni rizika jeste cena izrade akta – i to tako da "što niža cena – to bolje". Niska cena izrade akta ne znači, naravno, i da će on biti urađen nekvalitetno. Ali, uz dužno poštovanje prema mnogima, “koga interesuje

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu dopušta da lica za bezbednost i zdravlje na radu sa položenim Stručnim ispitom o praktičnoj osposobljenosti lica za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, u sopstvenoj radnoj organizaciji (prema Zakonu SAMO u sopstvenoj), mogu izraditi akt o proceni rizika, kao i njegove izmene i dopune. Ova mogućnost, koliko god se čini dobrom, jer "ko bolje poznaje uslove i način rada u sopstvenom preduzeću ? ", toliko to može biti i mogućnost opterećena čitavim nizom subjektivnih i objektivnih nepovoljnosti, od uticaja poslodavca; sindikata; pojedinih zaposlenih ili bilo koga drugog zainteresovanog na proces procene rizika, do neiskustva i nesnalaženja u procesu sakupljanja i analize potrebnih podataka; korišćenju adekvatne/neadekvatne metodologije; bodovanja i/ili ocenjivanja određenih bitnih podataka itd, itd. I sve to tokom izrade prvog, možda i jedinog, akta o

postoji mnogo aktova o proceni rizika gde je na konkretnom radnom mestu prepoznato i utvrđeno postojanje “para, gasova i dimova” (šifra štetnosti 21) bez da se izrađivač akta udubio u to kojim konkretnim hemijskim materijama su radnici tokom rada na tom radnom mestu izloženi, Možda najbolji primeri tome su kada je prilikom jednog sudskomedicinskog veštačenja, uvidom u zatraženi akt o proceni rizika utvrđeno (u aktu je navedeno !) da su radnici izloženi “parama, gasovima i dimovima”, a uvidom u tzv “lager-listu” i “tehnološki postupak” da se u proizvodnji koriste 21 na hemikalija, ili u drugom slučaju, navedeno je da su radnici tokom proizvodnje izloženi uticaju 7 hemikalija - koje su sve bile sirovine, a ostale hemijske materije – katalizatori, stabilizatori, usporivači hemijskog procesa, odnosno “pomoćne materije”, su, jednostavno, “zaboravljene”. Da ne govorimo o analizi mogućeg sinergističkog, adirajućeg, antagonističkog, ili bilo kog drugog delovanja prisutnih hemijskih materija na zdravlje zaposlenih, ili takvog delovanja prisutnih fizičkih štetnosti medjusobno, odnosno fizičkih i hemijski štetnosti medjusobno.

Akt o proceni rizika trebalo bi da bude izvor nepristrasnih podataka, naročito ako se tokom razgovora u cilju pregleda/veštačenja od oštećenog (zainteresovanog ? ) dobiju nejasni, konfuzni, podaci o njegovom radnom mestu, ili se navodi oštećenog razlikuju od navoda svedoka koji su tokom postupka svedočili o radnim zadacima oštećenog i/ili načinu, vrsti, učestalosti i obimu vršenja poslova oštećenog.

-medicinskog veštačenja gde je predmet spora bila adekvat-nost raspoređivanja obolelog radnika na novo radno mesto. Naime, oboleli radnik, tužilac, koji se razboleo od malignog oboljenja za čiji nastanak nije “okrivljeno” radno mesto na kome je do tada radio, i koji je bio odgovarajuće hiruški zbrinut i nadziran od strane specijalista, smatrao je da je po povratku sa bolovanja neadekvatno raspoređen na drugo (novo) radno mesto, odnosno, da radno mesto na koje ga je radna organizacija rasporedila dodatno ugrožava njegovo zdravlje i da može biti uzrok novog pogoršanja zdravlja, čak do ponovne pojave malignog oboljenja. Ovaj primer, u radu će se razmatrati bez želje da se analiziraju i komentarišu mišljenja veštaka angažovanih u ovom sporu, već da se prikaže primer korišćenja akta o proceni rizika u procesu

U cilju osnovnog sudsko-medicinskog veštačenja i sa zadatkom veštačenja (parafrazirano) da se veštak opredeli o adekvatnosti raspoređivanja obolelog radnika na (sporno) radno mesto koje je predložilo preduzeće, a prema datom mišljenju službe medicine rada o njegovoj radnoj sposobnosti, od strane suda je određen stalni sudski veštak, specijalista medicine rada. Nakon sveobuhvatne analize svih njemu dostavljenih podataka (sudskog predmeta, medicinske dokumentacije, Akta o proceni rizika itd), od strane suda određeni veštak je dao mišljenje – kakvo je dao. Radna organizacija je bila nezadovoljna

U skladu sa odredbama članova 259 do 275, a posebno člana 261. Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS. “ br. 72/2011) radna organizacija je angažovala drugog veštaka specijalistu medicine rada sa zadatkom da prouči osnovno veštačenje i da, ukoliko postoje, dâ primedbe na njega. U tu svrhu je angažovanom veštaku, osim osnovnog, veoma detaljno, izrađenog nalaza i mišljenja sudskog veštaka određenog od strane suda, radna organizacija je dostavila svu traženu dokumentaciju, među kojom je bio i tada važeći Akt o proceni rizika.

ostalu dostavljenu dokumentaciju, veštak angažovan od strane radne organizacije, uočio je da je sudski veštak angažovan od strane suda svoje mišljenje zasnovao na kontradiktornim podacima o poslovima i uslovima rada na radnom mestu na kome je tužilac radio u spornom periodu i koje podatke taj veštak nije proverio. Naime, veštak je u svom Nalazu i mišljenju citirao nekoliko manje ili više značajno različitih opisa poslova tužioca i njegovih uslova rada koje je dobio iz nekoliko izvora – iz "Akta o proceni rizika na radnom mestu i radnoj okolini"; od tužioca, kao i od dva svedoka. Jednostavno je poverovao tužiocu koji je navodio detalje različite i od onoga navedenog u

Obzirom da su se ovi podaci manje ili više međusobno razlikovali, veštak angažovan od strane radne organizacije smatrao je da je prvi veštak BIO U OBAVEZI da na licu mesta, obilaskom tužiočevog radnog mesta, proveri pravo stanje stvari, a ne da veru jednostavno pokloni bilo kom od navedenih izvora podataka, i na osnovu toga donese svoje mišljenje saopšteno u Nalazu i mišljenju koje je predao sudu. Ovakav predlog (da veštak izvrši obilazak radne organizacije) je podneskom tužene strane upućen sudu, koji ga je prihvatio i naložio prvom veštaku obilazak radne organizacije, odnosno, spornog radnog mesta, da bi se lično uverio u stvarno stanje uslova rada na spornom radnom

svom “Odgovoru na podnesak tuženog. . . “, od suda angažovani veštak je više puta naveo da postoji “diskrepancija između viđenog stanja na ovom radnom mestu i stanja koje je navedeno u aktu”, kao i rečenicu "Veštak na veštačenju tog-i-tog datuma uočava potrebu za preispitivanjem identifikacije profesionalnih štetnosti (prisustvo i procene službe za medicinu rada) ekspozicije zaposlenih, primenjenih mera za otklanjanje rizika, odnosno, reviziju Akta". Veštak angažovan od strane suda za osnovno veštačenje imao je u svom “Odgovoru. . . “ još sličnih zapažanja o tome da se stvarni uslovi rada koje je zapazio prilikom boravka u odgovarajućim prostorijama tužene – radnim mestima gde radi tužilac, veoma razlikuju od onoga

Prethodni primer veoma slikovito pokazuje da, postojeći Akt o proceni rizika u tuženoj radnoj organizaciji, na osnovu koga je funkcionisao ukupni sistem bezbednosti i zdravlja na radu u njoj, i koji je, kao takav, korišćen tokom sudskomedicinskog veštačenja kao izvor "verodostojnih" podataka o uslovima rada, nije bio urađen u skladu sa “najboljom praksom“ u ovoj oblasti, makar da je i bio urađen u skladu sa Zakonom i Pravilnikom. Kao takav, on je očigledno bio izvor pogrešnih i netačnih podataka o uslovima rada na određenom radnom mestu i u radnoj okolini, i na kojim podacima su bili izvedeni zaključci sa mogućim zakonskim (sudskim) posledicama.