KSILOFAGNI INSEKTI Sistematsko mesto Kolo Arthropoda zglavkari Klasa

KSILOFAGNI INSEKTI

Sistematsko mesto Kolo Arthropoda (zglavkari) Klasa Chrustacea (ljuskari) Kl. Arachnoidea (paukovi) Klasa Myriapoda (stonoge) Klasa Insecta -Hexapoda (insekti)

Kolo – Arthropoda (zglavkari) Klasa – Insecta (insekti) Podklase Apterygota Pterygota (primitivni, primarno beskrilni) (krilati ili sekundarno beskrilni) 2 grupe redova Exopterygota Endopterygota (sa nepotpunim preobrazajem) (sa potpunim preobrazajem) red Isoptera (istokrilci) red Coleoptera (tvrdokrilci) red Hymenoptera (opnokrilci) red Lepidoptera (leptiri)

Grupe i vrste ksilofagnih insekata • Vrsta – osn. sistematska jedinica. Pod vrstom se podrazumeva grupa životinja koje jedna na drugu liče kao roditelji i deca. Jedinke iste vrste se pare međusobno. • Rod – više srodnih vrsta • Familija – više bliskih rodova • Red – više bliskih familija • Podklasa – više bliskih redova • Klasa – više bliskih podklasa

Vrste se označavaju sa 2 termina. Prvi je ime roda a drugi ime vrste. To je tzv. binarna nomenklatura npr. pun naziv vrste Cerambyx cerdo: (velika hrastova strižibuba) vrsta rod podfamilija podred podklasa cerdo Cerambyx Cerambycinae Cerambycidae Polyphaga Coleoptera Pterygota Insecta

Insekti su zglavkari čije je telo podeljeno na glavu, grudi i trbuh, imaju 3 para nogu i najćešće dva para krila, a telo im je bilateralno simetrično. Metamerna segmentacija - telesni segmenti različite građe. Ksilofagni insekti su insekti koji se hrane drvetom i žive u njemu bar u jednom stadijumu svog razvića ili samo koriste drvo kao stanište. Neki se ne hrane drvetom (veliki šumski mrav, sipci, npr. ), ali prave velike tehničke štete u drvetu. Naziv potiče od grčke reči xylo = drvo i latinske fago, fagare = jesti, hraniti se

MORFOLOGIJA INSEKATA OPŠTA GRAĐA INSEKATA

Glava - Cephalon (Caput) Glava insekata predstavlja čauru sastavljenu od 6 prvobitnih segmenata koji su međusobno srasli tako da se granice među njima uočavaju kao šavovi. Kod embriona svi segmenti izuzev prvog i trećeg imaju noge od kojih tokom razvića nastaju glavini ekstremiteti. Pipci nastaju od nogu drugog segmenta embriona, a usni delovi od četvrtog, petog i šestog. Na glavi se nalaze dva otvora; na prednjoj strani usni otvor oko koga su raspoređeni usni ekstremiteti, a na zadnjoj potiljačni ili ocipitalni otvor koji predstavlja vezu glave i tela. Glava insekata sastoji se iz više delova (slike):

GLAVA (caput, cephalon) occiput temporae gulo genae OCCIPUT – potiljak VERTEX – teme FRONS – čelo CLYPEUS – glavin štit LABRUM – gornja usna GENAE – obrazi TEMPORAE – slepoočnice GULO - guša LABIUM – donja usna MANDIBULAE – gornje vilice MAXILLAE – donje vilice OCELLAE – proste oči FACETAE – složene oči ANTENAE - pipci

Ekstremiteti glave Nastali modifikacijom prvobitnih nogu segmenata glave. Tu se ubrajaju pipci (antenae) i usni ekstremiteti. Pipci (antenae) su na čelu, najčešće između bočnih očiju, ređe ispred ili iza njih. To su člankoviti organi koji se sastoje iz 3 glavna dela: osnovnog članka (scapus) koji je spojen sa glavom, drške (pedicelus) koja je najčešće kratka i na svom kraju nosi višečlani nastavak, bič (flagellum). Pipci su podeljeni u 2 grupe u zavisnosti od toga da li su članci biča iste ili različite građe na antenae aequales – jednake pipke (članci u biču su iste građe) i antenae inaequales – nejednake pipke (članci u biču nisu iste građe).

Od jednakih pipaka najčešći su a) končasti (članci biča su cilindrični i skoro jednake širine), b) čekinjasti (članci postaju uži prema vrhu), c) testerasti (gornji spoljnji krajevi članaka su izvučeni kao zubac na testeri) i d) češljasti (krajevi članaka izvučeni u vidu zubaca na češlju). Od nejednakih pipaka kod ksilofaga su najčešći a) glavičasti (2 - 3 vršna članka su proširena i obrazuju glavicu) i b) prelomljeno glavičasti ( osnovni članak je izdužen, drška kratka, osnovni članci biča uski, vršni prošireni i obrazuju glavicu, a bič je prema osnovnom članku kolenasto savijen) pipci. Pomoću pipaka insekti se orjentišu u prostoru, biraju drvo prema vlažnosti, nalaze hranljive materije itd. (u njima se nalaze čulo ukusa, mirisa i pipanja).

ANTENAE AEQUALES najčešće se javljaju: a) KONČASTI b) ČEKINJASTI c) TESTERASTI d) ČEŠLJASTI

ANTENAE INAEQUALES najčešće: a) GLAVIČAST PRELOMLJENO GLAVIČAST b) PRELOMLJENO GLAVIČAST

USNI EKSTREMITETI • USNI APARAT ZA GRICKANJE a) LABRUM (gornja usna) - zatvara usni otvor sa gor. strane i pridržava hranu b) MANDIBULAE (gor. vilice)-otkidanje i grubo usitnjavanje hrane c) MAXILLAE (donje vilice) – prijem, sprovođenje i fino usitnjav. hrane. Delovi: -CARDO (čep) -STIPES (stablo) -PALPUS MAXILLARES (d. vilični sežnjaci) -LOBUS EXTERNUS (kaciga) -LOBUS INTERNUS (grizaljke) d) LABIUM (donja usna) - sprovodjenje hrane -SUBMENTUM (podbradak) -MENTUM (brada) -PALPUS LABIALES (d. usneni sežnjaci) -GLOSSA (jezici) -PARAGLOSSA (parajezici)

• Labrum (gornja usna) je jednostavna neparna ploča koja se nastavlja na glavin štit i zatvara usni otvor odozgo. Služi za pridržavanje hrane pri grickanju. • Mandibulae su parni, nečlankoviti, bočno usađeni organi, kreću se isključivo horizontalno (kao klešta) uz pomoć jakih mišića koji se nalaze u glavi. Kod ksilofagnih insekata su jako hitinizirane, čvrste, kratke i sa unutrašnje strane snabdevene jakim zupcima. Služe za otkidanje drvne mase i grubo usitnjavanje. Izražene su kod larava i imaga vrsta koje grade materinske hodnike. • Maxillae (donje vilice) bočno su raspoređene oko usnog otvora. Sastavljene su iz više članaka. Služe za prijem, sprovođenje i fino usitnjavanje hrane. Sastoje se iz više delova. Čep (cardo) je bazalni članak koji je vezan zglobno za glavinu čauru, na njega se nastavlja stablo (stipes) za koje je sa spoljne strane vezan donjovilični sežnjak (palpus maxilares) koji je člankovit i sadrži do 7 članaka. Sa unutrašnje stabla između donjoviličnog sežnjaka i kacige se nalazi grizaljka (lobus internus) koja je uvek nazubljena , a sa spoljne strane kaciga (lobus externus)

• Labium zatvara usni otvor sa donje strane, prividno je neparan jer je nastao srašćivanjem od dva dela slična donjim vilicama. Srašćivanje se desilo uglavnom u delovima čepa i stable, dok su najčešće ostali delovi i sada vidno parni. Čepovi su spajanjem obrazovali podbradak (submentum), a stabla bradu (mentum). Grizaljke mogu da srastu u jezik (glossa), a kacige u parajezike (paraglossa). Sežnjaci uvek ostaju razdvojeni i nazivaju se donjousneni sežnjaci (palpes labiales). Donja usna je pomoćni organ u ishrani insekata i najčešće služi za sprovođenje hrane.

GRUDI (Thorax) pronotum • PROTHORAX (prednje) • MESOTHORAX (srednje) • METATHORAX (zadnje) PLEURAE

Grudi su sastavljene iz 3 segmenta: prothorax (prednje), mesothorax (srednje), metathorax (zadnje grudi). Svaki segment je satavljen iz 4 hitinske ploče. Gornja ploča nosi naziv tergum ili notum, donja - sternum, a bočne - pleurae. Bočne ploče su obično tanje, manje hitinizirane od gornje i donje ploče. Na granici između donje i bočnih ploča svakog segmenta grudi se nalaze koksalne jame u koje su usađene noge (pedes), a između gornje i bočnih ploča srednjih i zadnjih grudi nalaze se krilne jame u koje su usađena krila (alae). Mnogi insekti iz reda Coleoptera imaju jako izražen i jasno odvojen prednji grudni segment. Njegova leđna strana se naziva vratni štit (pronotum) i njegov izgled i oblik su značajni su za raspoznavanje pojedinih rodova i vrsta.

GRUDNI EKSTREMITETI • PEDES (noge) a) COXA (kuk) b)TROCHANTER (butni valjak) c) FEMUR (but) d) TIBIA (golen) e) TARSUS (stopalo) 2 -5 članaka -METATARSUS (peta) -PRAETARSUS (vrh) -UNGULAE (kandže) Za kretanje, ali i pridržavanje, sakupljanje hrane, hvatanje plena i sl. (kod imaga).

GRUDNI DODACI • ALAE (krila) Uzdužni krilni nervi: 1. COSTA(ivični) 2. SUBCOSTA(podivični) 3. RADIUS(upravni) 4. MEDIUS(središni) 5. CUBITUS(ležeći) 6. ANALIS(zadnji)

Krila, kao i noge predstavljaju lokomotorne organe. Krila (alae) predstavljaju dodatke srednjeg i zadnjeg grudnog segmenta. Insekatska krila ne spadaju u ekstremitete jer nisu postala od prvobitnih nogu. To su bočni kožni izraštaji sastavljeni od dve intimno spojene lamele između kojih se nalaze šuplja zadebljanja koja se nazivaju krilnim nervima (venae). Krilni nervi se mogu pružati od osnove ka kraju krila i tada se nazivaju uzdužnim nervima ili poprečno spajajući uzdužne nerve, pa se nazivaju poprečnim nervima. Uzdužni nervi nose nazive: costa, subcosta, radius, medius, cubitus i analis

Zajedno sa poprečnim nervima, uzdužni nervi obrazuju mrežu na krilima koja se naziva nervaturom krila i ima veliki značaj u determinaciji vrsta. Krila koja se nalaze na prednjim grudima nazivaju se prednja, a na zadnjim donja ili zadnja. Insekti nikada nemaju više od dva para krila, mogu imati samo jedan par krila (red Diptera), ali mogu biti i bez njih odn. mogu ih imati samo u vreme parenja (termiti i mravi). Oblik krila može biti različit: trouglast, ovalan, pravougaon, izdužen. . . Prednja i zadnja krila mogu biti iste ili različite konzistencije. Na osnovu ove karekteristike insekti se dele na određene sistematske kategorije. Tvrdokrilci (red Coleoptera) imaju potpuno ili delimično hitinizirana prednja krila koja se pokrioca (elytrae) ili polupokrioca (hemielytrae). Pokrioca pri letu služe kao kormila, a svoju primarnu funkciju su potpuno izgubila. Krila iste konzistencije imaju termiti i opnokrilci. Hitin – linearni polisaharid sastavljen od aminošećera. Daje čvrstoću kožnim izraštajima insekata, kao što su krila.

Trbuh - ABDOMEN Trbuh insekata je najčešće sastavljen od 10 segmenata (prvobitno ih je bilo 12). Sastavljeni su od 4 ploče: gornje (tergum ili notum), donje (sternum) i dve bočne (pleurae) koje su jako tanke i elastične tako da trbuh insekata može menjati svoj volumen. Segmenti su međusobno povezani rastegljivom kožicom koja se naziva intersegmentalna membrana i povećava mogućnost promenu dimenzija trbuha što je veoma značajno kod ženki nakon kopulacije (termiti, i do 10 puta). U trbuhu insekata su smešteni organi za varenje i polni organi koji kod ženki zauzimaju najveću zapreminu.

TRBUH- ABDOMEN PLOČE: - TERGUM ili NOTUM (gornja ploča) - STERNUM (donja ploča) - PLEURE (bočne ploče) INTER-SEGMENTALNA MEMBRANA (rastegljiva kožica) koja omogućava promenu volumena pri disanju i prilikom oplodnje kod ženki (termiti) SEGMENTI (ranije 12, a sada 10)

DODACI TRBUHA • STYLI – nisu člankoviti, sa donje strane poslednjeg trbusnog segmenta (za podizanje od podloge prilikom kretanja) • CERCI – člankoviti, sa gornje strane poslednjeg trbusnog segmenta (za napad i odbranu) • Styli i cerci su prisutni kod malog broja vrsta insekata • GENITALNI DODACI – LEGALICE (OVIPOSITOR) za polaganje jaja a) LAŽNE (Hylotrupes bajulus) b) PRAVE (Siricidae)

KOŽA • FUNKCIJA : štiti unutr. organe i daje određeni oblik jedinki • ULOGA spoljašnjeg skeleta (egzoskelet) - za unutrašnje izraštaje kože vezani mišići • GRAĐA: 1. Membrana bazilaris (osnovna membrana) 2. Hipodermis – sloj epitelnih ćelija čija je uloga lučenje hem. materije koja se sastoji iz hitina i belančevina. Od ove materije je izgrađen poslednji sloj – kutikula. 3. Kutikula – različite debljine (istanjena na zglobovima i spojevima) a) endokutikula – donji, najmekši i najdeblji sloj b) egzokutikula – srednji, tanji i čvršći sloj c) epikutikula – gornji, najtanji, najčvršći sloj sastavljen od belančevina , polifenolih, voštanih i cementnih materija u slojevima, koji štiti od prekomernog isparavanja, kvašenja i dejstva otrova. • U unutrašnjosti kože se nalaze razne žlezde i čulni elementi, a dodaci kože su kožni izraštaji, dlačice, ljuspice, ampule. . .

ANATOMIJA INSEKATA RASPORED UNUTRAŠNJIH ORGANA 4 5 6 2 1 8 9 7 3

Telesna duplja insekata je podeljeno pomoću 2 uzdužne, polupropusne membrane na tri sinusa: 1. Perikardijalni (leđni) sinus – aorta i srce 2. Visceralni (srednji) sinus – organi za varenje, polni organi, masno telo i Malpigijevi sudovi 3. Perineuralni (trbušni) sinus – periferni deo centralnog nervnog sistema i ganglije 4. Aorta 5. Srce 6. Organi za varenje 7. Malpigijevi sudovi 8. Polni organi 9. Periferni delovi centralnog nervnog sistema

MIŠIĆNI SISTEM I MIŠIĆI TELA 1. MIŠIĆI GLAVE – pokreću antene, delove usnog aparata 2. MIŠIĆI GRUDI – pokreću krila, noge i glavu 3. MIŠIĆI TRBUHA – šire i skupljaju trbuh, služe za pokretanje legalice i bušenje drveta II MIŠIĆI EKSTREMITETA - pokreću pojedine članke, npr. golen prema butu - Mišići insekata su poprečno-prugastog tipa, jako razvijeni, vezani za unutrašnje nabore kutikule - Pored lokomotorne, mišići imaju i druge funkcije; učestvuju u pokretanju unutrašnjih organa (prednji želudac), omogućuju disanje, pokreću organe za proizvodnju zvuka (“mrtvački sat”) i polne organe pri parenju

NERVNI SISTEM • Lančastog tipa, izgrađen od nervnih čvorova (ganglija) koje su međusobno povezane uzdužnim (konektivi) i porečnim (komisure) vezama • Položaj– sa trbušne strane (osim nadždrelne ganglije) • Podela: centralni i utrobni (simpatički) I CENTRALNI N. S. se sastoji iz tri dela: 1) Glaveni deo je sastavljen od nadždrelne ganglije koja inervira pipke, proste i facetovane oči, gornju usnu i dr. i podždrelne koja inervira gornje i donje vilice i donju usnu, a obe su nastale od tri para nervnih čvorova.

2) Grudni deo se sastoji iz tri ganglije od kojih polaze nervni završeci za grudne dodatke i ekstremitete 3) Trbušni deo se nalazi u perineuralnom sinusu i sastoji se od onoliko ganglija koliko ima trbušnih segmenata, a inervira trbušne mišiće, unutrašnje organe, trbušne dodatke itd. II UTROBNI (SIMPATIČKI) N. S. se deli na; 1) Stomatogastrični (najrazvijeniji, počinje neparnom ganglijom u blizini mozga, a završava se na granici između prednjeg i srednjeg creva i inervira prednje crevo, srce, pljuvačne žlezde i dr. 2) Ventralni (šalje ogranke prema stigmama), 3) Kaudalni (inervira polne organe i zadnje delove zadnjeg creva)

Nervni sistem je u vezi i sa unutrašnjom sekrecijom. U nekim nervnim centrima se nalaze krupne neuro-sekretorne ćelije koje luče hormone preobražaja. Pored njih postoje i specijalni organi sa istom funkcijom, a najvažniji su: 1) Krilasta tela (corpora allata)- luče juvenilni hormon (kontroliše razvoj insekata) 2) Srčana tela (corpora cardiaca)- luče hormon aktivacije 3) Protorakalna žlezda – luči hormon presvlačenja

ORGANI KRVOTOKA • Krvotok insekata je otvorenog tipa, što znači da krvna tečnost slobodno struji kroz telesne šupljine. Srce ili leđni sud se nalazi na leđnoj strani u perikardijalnom sinusu, sastavljano je iz komorica kojih najčešće ima 8 povezanih otvorima na kojima se nalaze zalisci. Zalisci krv usmeravaju u samo jednom pravcu. Krv u komore iz perikardijalnog sinusa ulazi kroz otvore (ostie). Na srce se nastavlja jednostavna, nediferencirana cev (aorta) i završava se u glavi. Krv se iz aorte se izliva u glavu i grudi, zatim u perineuralni sinus, iz njega u visceralni gde se prečišćava pomoću Malpigijevih sudova i prima hranu iz crevnog epitela putem osmoze i tako prečišćena se vraća u perikardijalni sinus kroz pukotinaste otvore na gornjoj uzdužnoj membrani. Membrane trepere i potpomažu strujanje krvi.

TOK KRVI KROZ TELO INSEKATA SRCE SINUS SRCE AORTA GLAVA VISCERALNI SIN. GRUDI PERINEURALNI PERIKARDIJALNI S. KRV Krv je žućkasta, zelenkasta ili bezbojna tečnost u kojoj plivaju hemociti, sastavljena je iz belančevina, šećera, hormona, mineralnih supstanci. . . Uloga krvi je prenošenje hranljivih materija do tkiva i ćelije , ali ne i posredovanje pri disanju.

ORGANI ZA VARENJE – Crevni kanal 1. STOMODEUM –PREDNJE CREVO – služi za usitnjavanje, delimično varenje i sprovođenje hrane do srednjeg creva a) Usna duplja b) Ždrelo (pharynx) c) Jednjak (oesophagus) d) Voljka (ingluvies) e) Prednji želudac (proventriculus) 2. MESENTERON – SREDNJE CREVO – služi za asimilaciju i varenje hrane uz pomoć enzima koje luče epitelne ćelije 3. PROCTODEUM – ZADNJE CREVO – služi za formiranje i izbacivanje izmeta a) Tanko crevo b) Debelo crevo c) Pravo crevo (rectum) pljuvačne žlezde rektalna ampula

ORGANI ZA DISANJE • Insekti dišu sistemom traheja (dušnjačkih cevi) koje su sa spoljnom sredinom vezane preko stigmi (stigmata). Stigme su otvori koji se nalaze na površini tela, na bokovima drugog i trećeg grudnog segmenta i na osam segmenata trbuha. Oko svakog otvora se nalazi jak hitinski prsten koji je sa periferne strane obrastao dlačicama i čekinjama koje služe kao filter za vazduh. Na stigme se nastavlja proširenje u vidu komorice (atrium), na čijem kraju je aparat za otvaranje i zatvaranje stigmi. • Traheje su vezane za 2 leđna i 2 trbušna uzdužna traheolna stabla i porečne dušnjačke mostove.

Od krupnih trahealnih cevi odlaze sitnije, koje se granaju na sve finije grane. Ove se završavaju najfinijim ograncima (traheole) koji prodiru u respiratorne ćelije. Preko njih se tkivima predaje kiseonik, a iz ćelija uzima CO 2 i vodena para, koji se preko stigmi izbacuju napolje.

HIPOTEZE O DISANJU - DVOTAKTNO I takt – trbuh se širi, vazduh ulazi preko traheja i traheola do tkiva gde se vrši razmena materija II takt – trbuh se skuplja, CO 2 i vodena para izlaze iz organa - ČETVOROTAKTNO I takt – stigme otvorene, trbuh se širi II takt – stigme zatvorene, trbuh se skuplja III takt – stigme zatvorene, trbuh se širi IV takt – stigme otvorene, trbuh se skuplja

ČULNI ORGANI Insekti imaju svih pet čula (čulo pipanja, mirisa, ukusa, sluha i vida). Organi čula pipanja, mirisa i ukusa su građeni po istom principu i nose naziv senzile. Senzile se sastoje iz jedne ili više čulnih ćelija koje su, sa jedne strane preko protoplazmatičnog nastavka vezane sa nekom kutikularnom tvorevinom (dlačicom, pločicom, ampulom, konusom i sl. ), a sa druge, putem nervnih vlakana sa nervnim centrom (ganglijom).

Položaj senzila: Čulo pipanja - po celom telu (pipci, noge, trbušni dodaci. . . ) Čulo mirisa - na pipcima (pronalaze vrste drv. ) Čulo ukusa - na usnim delovima i stopalima prednjih nogu Značaj čula mirisa i ukusa – pomoću mirisa insekti nalaze materijal pogodan za razvoj svog potomstva, npr. ; Siricidae (ose drvenarice) pronalaze fiziološki slaba i oborena stabla i masovno se koncentrišu na njih; Ergates faber L. privlači miris sastojaka tera (katran, kuvana borova smola); Hylotrupes bajulus L. privlači miris terpena;

Organi čula sluha se kod insekata nalaze po celom telu (na grudima, trbuhu, ekstremitetima i sl. ). Postoje dva tipa organa čula sluha, a to su: 1) Hordotonalni (prostije građe i registruju samo treperenja i vazdušna strujanja), 2) Timpanalni (često komplikovane građe i primaju zvuk, što potvrđuje činjenica da su prisutni kod insekata koji proizvode zvuk). Neke vrste registruju 8 pa do 40 000 vibracija u sekundi.

Organi čula vida su facetae (bočne, složene) i ocellae (proste, tačkaste) oči. • Facetovane oči su izgrađene iz velikog broja (mrav 6 -9 hilj. , vilin konjic 28000) prostih očiju (omatidiae) koje se sastoje iz prozračnog sočiva, kristalnog tela, vidnog štapića (rhabdomen) i ćelija mrežnjače (retina) koje su preko optičkog režnja u vezi sa nadždrelnom ganglijom. • Oko svake omatidiae se nalazi omotač od pigmentisanih ćelija koje ne propuštaju svetlost u susedne oči što prouzrokuje da insekti vide mozaično.

Proste oči (ocellae) su slično građene kao omatidiae. Pomoću njih insekti razlikuju svetlost i tamu. Kod ksilofagnih larvi se sreću i bočne oči koje su mnogo prostije građe i nazivaju se stemate, ali je čulo vida uglavnom redukovano.

POLNI ORGANI Polovi su kod insekata razdvojeni. Polne žlezde su smeštene u visceralnom sinusu sa obe strane crevnog kanala i u njima se obrazuju polne ćelije koje spajanjem daju zigot ili oplođeno jaje. Ženski polni organi se sastoje iz sledećih delova: a) Ovarium (jajnik) – sastoji se od više jajnih cevi (ovariola) koja su podeljene na jajne komorice (vitelarijum) gde jajne ćelije dozrevaju. Diferenciranje jajnih ćelija se odvija u vrhu j. cevi koja se naziva germarium. b) Oviducti (parni jajovodi) su kratke, široke cevi u koje uviru j. cevi (ovariole) i služe za sprovođenje jaja. c) Vagina (neparni jajovod) je široka hitinizirana cev čiji su zidovi snbdeveni snažnim mišićnim omotačem i u vezi je sa legalicom, a sastoji se iz kese za sparivanje (bursa copulatrix) koja ima poseban otvor gde se vrši sparivanje, semene kese (receptaculum seminis) u kojoj se posle parenja čuva sperma i akcesorne žlezde koje mogu imati raznovrsne funkcije (npr. lepljenje jaja za podlogu).

Zenski polni organi a. Ovarium (jajnik) -Ovariolae (jajne cevi) -Germarium (vrh jajne cevi)diferenciranje j. ćelija -Vitellarium (jajne komorice)dozrevanje j. ćelija b. Oviducti (parni jajovodi) - sprovodjenje zrelih jaja c. Vagina (neparni jajovod) - Bursa copulatrix (kesa za sparivanje) - Receptaculum seminis (semene kese) - Akcesorne žlezde (lepljenje jaja za podlogu)

MUŠKI POLNI ORGANI a. Testes (semenici) –proizvode spermatozoide, sastoje se iz semenih cevi u koje uviru p. semenovodi b. Vasa deferentia (parni semenovodi) – sprovode spermu i na njihovom kraju se nalaze vesiculae seminales (semeni mehuri) c. Ductus ejaculatorius (neparni semenovod) U njemu se nalazi žlezda čiji se sekret meša sa spermom i u vezi je sa spoljnim kopulatornim organom (penis)

CORPUS ADEPOSUS (masno telo) • • Organ koji služi za deponovanje rezervnih materija. Sastoji se iz krupnih ćelija koje u sebi sadrže masti, belančevine i ugljene hidrate. Položaj - u svim telesnim regionima, ali najveći deo se nalazi u visceralnom sinusu Građa (oblik) – u vidu većih aglomeracija (gomilanja) listića, kuglica i sl. Uloga – da nagomilane rezervne materije omoguće stvaranje energije za obavljanje životnih procesa (značajno za insekte koji se ne hrane u stadijumu imaga – drvotočci i neke strižibube) Značajno je da je to mesto gde se pomoću simbiontskih mikroorganizama proizvode vitamini Bgrupe (aneurin, riboflavin, nikotinska kiselina, paraaminobenzoeva kiselina, holin, inositol, biotin itd. )