PRIMARNI KSILOFAGNI INSEKTI 1 Cerambyx cerdo slika 1

PRIMARNI KSILOFAGNI INSEKTI 1

• Cerambyx cerdo /slika 1, 4/ (velika hrastova strižibuba) red Coleoptera, fam. Cerambycidae - hrast i dr. lišćare - Dužina tela 3 do 5 cm, crno, cilindricno telo, naboran vratni štit, pipci duži od tela (mužjak) ili iste dužine (ženka), pokrioca pri vrhu svetlija - Larve do 9 cm, cerambicidni tip /sl. 2/ 2

Cerambyx cerdo - Generacija 3 -godiš. - Rojenje maj i jun Polaže jaja pojedinačno u pukotine kore ili meh. povrede (100 -150 kom), a rado i u sveže panjeve. Embr. razviće 2 -3 nedelje. Mlada larva prvo gradi hodnike između kore i beljike nabijene crvotočinom. II god. se ubušuje u drvo, a III god. se probijaju duboko. Pred kraj lar. razvića grade kukasti hodnik na čijem kraju izgrizaju lut. kolevku i prelaze u stadijum lutke (5 -6 nedelja). -Hodnici širine do 25 mm i dužine do 1 m u beljici i srčevini, velika tehnička 3 štetočina.

4

• Cerambyx scopolii /slika 5, 6/ (mala hrastova strizibuba) Red Coleoptera, fam. Cerambycidae -Bukva, hrast i dr. lišćari i voćkarice -Liči na C. cerdo ali manji, jednobojno crn, dužina tela oko 18 do 30 mm -Cerambicidni tip larve -Polaže jaja u grane, sveže panjeve, u pukotine kore 5

Cerambyx scopolii -Larveni hodnici prvo izmedju kore i beljike, vijugavi, nabijeni crvotočinom, a kasnije se ubušuju i sa lutk. kolevkom imaju kukast izgled i dužinu do 12 cm -Generacija 2 -godišnja -Rojenje početak maja do sredine jula 6

Cerambyx scopolii 7

Saperda carharias (velika topolina strižibuba) red Coleoptera, fam. Cerambycidae -Generacija 2 - 3 god. -rojenje jun-jul - Topola, vrba i dr. meki lišćari, najćešće mlada stabla - Dužina tela 2 -3 cm, cilindrično, crno, obraslo sivosmeđim dlačicama, pipci dužine tela ili malo kraći (ženke) - Cerambicidni tip larve, dužine do 3 cm 8

Saperda carharias - Polaže jaja u pridanku, a pre polaganja izgriza jajne komorice u kori. Izlegle larve se probijaju kroz koru i grade pećinaste hodnike pune crvotočine, zatim prodiru pliće u beljiku i tu I put prezime. Iduće godine prodiru duboko u drvo i grade vertikalne hodnike ispunjene iverčicama dugačkim do 2 cm, a hodnici i do 1 m i tu prezime II put. Grade i hodnike za izbacivanje iveraka. III god. u maju, junu grade lutkine kolevke pri površini, zapušene iverjem. Za 2 -3 nedelje izlaze imaga. - Imaga imaju dopunsko ždranje (lišće topole) do polne zrelosti 9

10

• Lamia textor (buba tkač) red Coleoptera, fam. Cerambycidae -Generacija 2 -god. , -rojenje maj, jun Meki lišćari vrba, topola i trepetljika Pipci kraći od tela. Telo je jako i zdepasto, crno, posuto pegicama Larva je cerambicidnog tipa, dužine do 40 mm i debljine prsta O polaganju jaja nema podataka Čim se ispile, larve prodiru u drvo gradeći jako široke hodnike koji se pružaju u različitim pravcima. Naročito je ugrožen pridanak i donji delovi stabla, a nekada se spuštaju i u deblje žile. Velika tehnič. štetočina.

12

• Buprestis cupressi (Čempresov krasac) red Coleoptera, fam. Buprestidae -Čempres Rojenje jul, avgust 2 - godišnja gener. -Larve (buprestoidni tip), žive u dubećim stablima čempresa svih starosti i u drvetu grade spljoštene, izdužene i eliptične hodnike koji su nabijeni crvotočinom i prodiru do centra debla. -Velika fiziološka i tehnička štetočina - Imago je dužine do 15 mm 13

Buprestis cupressi 14

Cossus cossus (vrbotočac) red Lepidoptera, fam. Cossidae -Veliki br. lišćara, voćkarice, pa čak i ariš - raspon krila i do 9, 5 cm, telo mrkopepeljasto, prednji deo krila sa mrkim popr. prugama a ostali deo sa sivim ljuspicama (kao mermer) - Polaže jaja u gomilama. Jako plodne ženke, i do 1000 jaja - larve (gusenice) do 10 cm, blago spljoštenog tela, crvene boje sa crvenosmeđim 15 pločama

• Cossus cossus (vrbotočac) - lutka u kokonu od iveraka i/ili zemlje (ako se ne čauri u drvetu) - Izlegle larve se ubušuju kroz koru do beljike i grade plitičasti hodnik. Larve posle izgradnje zajedničke komorice u kojoj I put prezime, grade pojedinačne, uglavnom vertikalne hodnike dužine do 1 m u kojima provedu II zimu. Čaure se u blizini izletnog otvora, a mali broj i u zemlji u blizini stabla. Generacija 2 -godišnja rojenje jun, jul, aktivni samo noću 16

Hodnici su karakteristični po tome što su presvučeni jednom mrkom skramom koju luče gusenice, a koja ima oštar i dugotrajan miris na sirće. Kroz ubušni otv. larve sve vreme izbacuju crvotočinu sa crvenkastim izmetom. Hodnici su dugi i široki jer gusenice nemaju enzime za varenje celuloze, pa se hrane šećerima, skrobom i belančevinama kojih ima u min količinama u drvetu. 17

Napad vrbotočca može se dijagnosticirati po krupnim ubušnim otvorima na donjim partijama stabala i gomilicama ivera i izmeta gusenica. Neprijatan miris koji ima mrka skrama od sekreta gusenice kojom su presvučeni hodnici. Drvo napadnuto i oštećeno gusenicama vrbotočca neupotrebljivo je u 18 tehničke svrhe

19

• Zeuzera pyrina (drvesnica) Red Lepidoptera, fam. Cossidae - Sve lišćare, posebno tvrde (jasen) ali zabeležena i na smrči - Telo sa belim dlačicama i plavim prugama na trbuhu, na grudima 6 plavih pega. Krila bela sa metalno plavim pegama. Lete noću. - Raspon krila ženki do 7, a mužjaka do 5 cm. Ženka ima končaste a mužjak češljaste pipke (polni dimorfizam). - Larva sa velikim br. plavih pega, 20 - valjkastog oblika, do 5 cm

Zauzera pyrina Polaže jaja pojedinačno u pupoljke, mlade izbojke, tanje grane. Mlade gusenice odn. larve su ubušuju kroz koru i ispod nje grade plitičaste hodnike. Zatim se ubušuju do srži gde prezime. U proleće se ubušuju u deblje grane i grade vert. hodnik sa 2 kraka. Povremeno izbacuju crvotočinu i izmet, koji se gomilaju ispod stabla. Na leto odlaze u deblje grane ili tanja stabla i sve vreme izbacuju crvotočinu i izmet. Velika tehnička i fiziološka štetočina. -Gener. 2 -god. , -rojenje jun, jul 21

Zauzera pyrina 22

Trochilium apiforme (T. apiformis; Sesia apiformis) (veliki topolin staklokrilac) red Lepidoptera, fam. Sessidae Topola i dr. lišćari (vrba, breza, lipa, jasen) L tela do 15 mm, raspon krila do 45 mm. Lete danju. Gusenice su beličastožute sa crnom glavom i žućkastim vratnim štitom. Po telu imaju retke bele dlačice. Na kraju posl. trbušnog segmenta ima trnoliki izraštaj. Hrane se skrobom, belanč. i šećerima - Gener. 2 -god. , - rojenje jun, jul

Polaže jaja (1200 -1800) u pukotine kore u donjim delovima stabla ili na korenu. Gusenice se izlegu posle mesec dana, prodiru u beljiku i grade plitičasti hodnik sabijen crvotočinom u kome I put prezime. U proleće se ubušuju duboko u drvo, gradeći duge i široke hodnike i tu II put prezime. Sl. proleća se približavaju otvoru za izbacivanje crvotočine, proširuju ga i u blizini izgrizaju lut. kolevku u kojoj ispletu kokon od paučinaste mase i iveraka. 24

Trochilium apiformis Stadijum lutke oko mesec dana traje. Lutka probije zidove kokona i do polovine se izbacuje kroz izletni otvor pred izlazak leptira.

Sciapteron tabaniformis (Paranthrene tabaniformis) (mali topolin staklokrilac) red Lepidoptera, fam. Sessidae - Topola i dr. meki lišćari - Raspon krila do 35 mm, telo do 12 mm, prednja krila neprozirna (prekrivena ljuspicama), a zadnja prozirna. - Polaže jaja na tanji materijal, posebno u donjim delovima 26

Izlegle gusenice se ubušuju kroz povrede u beljiku gde gradi plitičasti hodnik. Kasnije se ubušuje u drvo gradeći vertikalni hodnik do 6 cm dužine i tu I put prezimi. U proleće buši centralni hodik na čijem kraju II put prezimi. Sl. godine se čaure u kokonu na kraju hodnika od crvotočine i paučinastih niti. Stadijum lutke oko mesec dana - Gener. 2 -god. , 27 - rojenje (april) maj-avgust

POLIFAGE 28

Fam. Formicidae (mravi) (red Hymenoptera – opnokrilci) Žive socijalnim životom (u kolonijama). U njima žive: - Krilati mužjaci i ženke - Radnici (ženke sa zakržljalim polnim organima) - Vojnici (krupniji radnici, odbrana i održavanje reda u koloniji) Mravinjaci: - podzemni - nadzemni ( biljni otpaci, lišće, četine, grančice, zemlja, . . . ) - u drvetu (stabla, trupci, konstrukcije, trulo i natrulo drvo) - od kartonskih materijala (zemlja i drvo povezani sekretom) Ishrana: dr. insektima i njihovim larvama, životinjskim i biljnim otpacima, bilj. plodovima, nektarom, izmetom biljnih i štitastih vaši (medna rosa) i sl. Neke vrste gaje gljive u lejama mravinjaka. 29 Hranu inače donose radnici.

Veoma je čest u planinskim oblastima. Napadnuta stabla dugo Red Hymenoptera ; fam Formicidae izgledaju potpuno zdrava. Hodnici počinju od pridanka i dostižu u visinu i do 10 m Camponotus herculeanus (Veliki šumski mrav) Mravinjaci ove vrste mogu se naći i u lišćarskom i u četinarskom drvetu, pa se, dakle, radi o polifagnoj ksilofagnoj vrsti koja predstavlja značajnu tehničku štetočinu drveta. 30

Prilikom izgradnje hodnika, mravi izgrizaju mekše delove goda štedeći tvrđi, jesenji deo, tako da nastalo oštećenje ima izgled koncentričnih krugova u poprečnom preseku stabla. Iz ulaznih otvora mravi permanentno izbacuju iverje koje se nagomilava u podnožju napadnutog drveta, što predstavlja jasan dijagnostički detalj njegovog prisustva Rojenje krajem maja i početkom juna. Posle svadbenog leta i parenja ženke odbacuju krila i počinju sa formiranjem nove kolonije. U toku prve godine ona odgoji svoje prvo potomstvo i na proleće izađu prvi radnici koji se dalje staraju o dobavljanju 31 hrane.

32

Red Isoptera (istokrilci) Termiti • Liče na mrave, ali nisu srodni sa njima. Ono što je slično je socijalni način života (u kolonijama). Pored mužjaka i ženki, tu su radnici, vojnici, larve, krilate i beskrilne nimfe. Krilate nimfe mogu se razviti u ženke, ukoliko kraljica ugine. • Termitnjaci se nalaze delom ispod zemlje, a delom u drvetu. Nemaju otvore spolja, jer termiti ne izlaze osim kada je vreme parenja. Iznutra je termitnjak sastavljen od velikih šupljina ispregrađivanih masom načinjenom od pljuvačnog sekreta radnika, čestica zemlje, drveta i izmeta. 33

Reticulitermes lucifugus (evropski termit) Red Isoptera; f. Rhinotermitidae 1 – radnici U toplim i vlažnijim krajevima. Napada stubove, objekte, žel. pragove, trupce na stovarištima i u šumi, muzejske zbirke, arhive i dr. predmete od celuloznih materijala. Krilate jedinke su do 9 mm, crne sa žućkastim delovima nogu. Radnici su do 5 mm i bele boje, a vojnici do 6 mm i nešto tamniji. Termitnjaci su delom u zemlji, a delom u drvetu. Rojenje u maju Generacija 1 god.

Reticulitermes flavipes (žutonogi američki termit) Red Isoptera; fam. Rhinotermitidae Uvežen iz SAD-a preko luke u Hamburgu Polne jedinke oko 6. 5 mm, mrke boje. Javljaju se cele godine, a najintenzivnije rojenje je krajem zime i početkom proleća. Radnici sivo-bele boje, slepi i ne napuštaju termitnjak. Karakteristično je da podnose niže temperature, često se spušta duboko u zemlju i relativno brzo širi na nove prostore. 35

Razviće vrsta iz roda Reticulitermes: Iz jaja izlaze larve I stupnja koje su međusobno iste građe. Posle presvlačenja dolazi do podele odn. javljaju se 2 vrste larvi, sa malom i velikom glavom. Od glavatih postaće radnici i vojnici (polno nerazvijene jedinke), a od larvi sa malom glavom nimfe, ali i radnici i vojnici. Nimfe sa kraćim patrljcima krila postaju polno zrele putem neotenije. One sa dugim patrljcima krila nakon još jednog presvlačenja daju krilate polne jedinke. U kolonijama ovih vrsta, dakle, sreću se sledeći oblici: - jaja - larve u raznim razvojnim stupnjevima - odrasli radnici i vojnici - nimfe I forme - nimfe II forme - krilati mužjaci i ženke beskrilni mužjaci i ženke 36