PODELA KSILOFAGNIH INSEKATA Ksilofagni insekti kao razarai drveta

PODELA KSILOFAGNIH INSEKATA

Ksilofagni insekti kao razarači drveta • Podela ksilofagnih insekata se može izvršiti na osnovu različitih kriterijuma, ali obično prema: - materijalu na kome žive - slojevima drveta - dubini prodiranja - stanju drveta - poreklu i sl.

PODELA PREMA SLOJU DRVETA (MIKROSTANIŠTU) • KORARI – razvijaju se u živoj ili mrtvoj kori. Njihovi hodnici ne dopiru do beljike ili to čine samo delimično. Tipični korari su: -neki sipci (Polygraphus polygraphus), -izvesni drvotočci (Ernobius) -i gusenice nekih mikroleptira. Za zaštitu drveta ovi insekti nemaju značaj. • POTKORNJACI – žive između kore i beljike. Hodnici im se najčešće nalaze u kori, ali mogu da plitko zalaze i u beljiku. Tipični predstavnici su: -sipci potkornjaci (Scolytidae), -surlaši (Curculionidae, rod Pissodes i Hylobius), -neke strižibube (Acanthocinus sp. ), -pojedini krasci (Buprestidae). Potkornjaci su u šumarstvu veoma značajni, jer mogu izazvati masovno sušenje šumskih kompleksa, ali u zaštiti drveta nemaju značaj.

• BELJIKARI – razvijaju se u beljici tokom celog života ili samo u završnim fazama razvića. Među beljikare se ubrajaju najopasniji razarači drveta kao što su: -bube beljikari (Lyctidae), -mnoge strižibube : Hylotrupes bajulus (kućna strižibuba) kod bora i ariša, a kod smrče i jele napada i srčiku Phymatodes sp. – predstavnici roda Callidium, Plagionatus sp. – osolike strižibube, -Bostrychidae – bube kapucineri, -neke Scolytidae – sipci drvenari.

• SRČIKARI – insekti čiji hodnici prodiru najdublje u drvo, ponekad do same srži, pa su stoga i najveće tehničke štetočine. Ovde spadaju mnoge: -Anobidae - drvotočci, -Lymexylidae -lađari, -Cerambycidae -strižibube, -Platypodidae - srčikari, -Siricidae – ose drvenarice -Cossidae - vrbotočci, -mravi i termiti.

PODELA KSILOFAGNIH INSEKATA PREMA STANJU DRVETA • PRIMARNI –napadaju samo dubeća stabla u kojima je strujanje sokova intenzivno. Hrane se pretežno rastvorenim hranljivim materijama, ali su neki sposobni da razaraju pentozane i heksozane (gusenice Cossus cossus), a larve Cerambyx cerdo celulozu. • SEKUNDARNI – sveže posečeno drvo ili fiziološki oslabela stabla usled napada primarnih insekata ili drugih biotičkih ili abiotičkih činioca. Strujanje sokova u ovakvom materijalu je minimalno ili ne postoji.

• TERCIJERNI – vazdušno suvo drvo u kome se % higroskopne vlage kreće između 7 i 20. Oni su prilagođeni načinu života u suvoj sredini, luče fermente koji razlažu polioze i celulozu, ili žive u simbiozi sa mikroorganizmima koji poseduju te fermente. Kada jednom nasele drvo ne napuštaju ga dok ga potpuno ne razore. • KVATERNI – trulo ili natrulo drvo, u različitom stepenu raspadanja. Ovi insekti se pored drveta, hrane i micelijom gljiva koja je bogata hranljivim supstancama (belančevine i lako pristupačni ugljeni hidrati). Prema fazi truleži u kojoj se drvo nalazi kvaterne insekte možemo podeliti na: • insekte mokrog drveta, • insekte natrulog (suvog) drveta i • insekte trulog drveta.