KONTEKSTI RAZVOJA TOKOM RANOG DETINJSTVA Porodica kao kontekst

KONTEKSTI RAZVOJA TOKOM RANOG DETINJSTVA Porodica kao kontekst za razvoj Kros-kulturna istraživanja porodične organizacije i socijalizacije Mediji koji povezuju zajednicu i dom Televizija: Šta je stvarno? Šta je izmišljeno? Knjige Malo dete u zajednici Različiti oblici dnevnog smeštaja Razvojni efekti dnevnog smeštaja Obdaništa

Porodica kao kontekst za razvoj �Faktori koji utiču na život dece - povezani niz konteksta, set koncentričnih struktura - svaka se sadrži u sledećoj �Različiti nivoi konteksta recipročno utiču jedan na drugog. Porodica �oblikuje ponašanje dece u okviru porodičnog konteksta �bira deci druge kontekste u kojima će boraviti �Varijacije strukture- nuklearne, jednoroditeljske, proširene, poligamne, istopolne

Porodica kao kontekst za razvoj � Kros-kulturna poređenja porodičnog života i strukture ličnosti – deca se razvijaju u skladu sa opštim zahtevima ekonomskih aktivnosti i društvenog života njihove kulture Ø odgovornost-zavisnost; Ø intimnost- autoritarnost • Uloga braće i sestara- značajno, zavisno od kulture; Ø prihvatanje - odbacivanje, ambivalencija, dominacija, imitacija, kompeticija, podrška, . . Ø kompatibilnost temperamenta, polova, uzrast Ø odnos roditelja, različit odnos prema deci, mešanje

Obrasci porodične socijalizacije Dimenzije roditeljskog ponašanja: �kontrola (strogost-permisivnost/autonomija) �afektivnost (toplina i briga- hladni i nezainteresovani) varijacije u okviru svakog društva, zavisno od faktora, kao što su vrednosti, verovanja, obrazovanje, prihodi i ličnosti članova. Pitanja �Koji faktori koji utiču na obrasce? �Kako obrasci utiču na decu? Koji je najbolji?

Obrasci porodične socijalizacije Obrasci socijalizacije: • Autoritarne porodice koriste postavljene standarde i naglašavaju konformizam. • Autoritativne porodice naglašavaju održavanje kontrole kroz razgovor i objašnjavanje, visoki zahtevi, recipročna komunikacija • Permisivne porodice izbegavaju otvorenu kontrolu i veruju da bi deca trebala sama da donose svoje odluke. • Neangažovane – zanemarivanje, bez kontrole, nezainteresovaje

Efekti obrazaca porodične socijalizacije � Deci autoritarnih roditelja nedostaje socijalno umeće snalaženja sa drugom decom, često se povlače iz socijalnih kontakata i retko preuzimaju inicijativu, traže spoljni autoritet da bi odlučili šta je ispravno, nedostaje spontanosti i intelektualne radoznalosti � Deca autoritativnih roditelja imaju više samopouzdanja, samokontrole i želje za istraživanjem i zadovoljnija su. Roditelji postavljaju visoke standarde za svoju decu, oni im i objašnjavaju zašto su nagrađeni ili kažnjeni, što poboljšava dečije razumevanje i prihvatanje socijalnih pravila. � Deca permisivnih roditelja su relativno nezrela; imaju teškoća sa kontrolom svojih impulsa, prihvatanjem odgovornosti za socijalne postupke i

Efekti obrazaca porodične socijalizacije Drugi faktori Ø polne razlike u efektima uticaja Ø oprezno zaključivanje o stepenu efekata roditeljskog stila kao uzroku ličnosti deteta Ø razlike između dece u istoj porodici- stil nema uticaj ili varira zavisno od deteta Ograničenja rezultata Ø nereprezentativan uzorak; Ø uticaj stila u kombinaciji sa etnicitetom, ekonomskim statusom, genetikom, . . . ?

Jednoroditeljske porodice- 30 -60% Rizik za razvojne teškoće? Mlade, neudate majke su često: � manje emocionalno zrele, � manje zainteresovane za materinstvo, verbalni kontakt � nepovoljni sredinski, finansijski i obrazovni resursi Deca su često: � agresivnija, � slabije sa slabijom samo-kontrolom kognitivno napreduju od dece starijih bračnih parova.

Posledice razvoda � Deca često ispoljavaju negativne reakcije- strah da će biti napuštena, lična odgovornost za razvod, želja za pomirenjem roditelja, slabljenje školskog uspeha, depresivnost, poremećaj spavanja, nervoza, agresija � Promene roditelja- materijalne teškoće, manje vremena, više obaveza, soc. izolacija, opadanje spoljne kontrole i zahteva prema detetuslabljenje samo-kontrole, manje stimulacije, slabljenje spoljne podrške � Poremećaji u ponašanju - razvod kao uzrok teškoća? Početak teškoća pre razvoda, zbog roditeljskog konflikta (longitudinalne studije- pre i posle razvoda, uzrast 7 i 11 g. ; polne i uzrasne

Posledice razvoda Ozbiljnost i trajanje krize izazvane razvodom zavise od različitih faktora: �uzrast, �pol dece, �temperament �efekata razvoda na roditelja sa kojim dete živi, �porodičnih prihoda, �kvaliteta razvoda i roditeljske saradnje, �strukture nove porodice (novog braka roditelja sa kojim dete živi).

Siromaštvo � Utiče na porodični život na mnogo načina, povećavajući stres roditelja i istovremeno smanjujući raspoloživa sredstva za rešavanje problema. � Stres je, povratno, povezan sa autoritarnim vaspitnim stilom- adaptibilan u odnosu na rizične uslove života; zanimanje koja traže poslušnost, tačnost, preciznost, rutinu. � Cirkularno prenosi � Proširene se potkrepljuje, transgeneracijski porodice predstavljaju jedan od načina suočavanja sa siromaštvom. Prisustvo nekoliko odraslih smanjuje stres za roditelje i obezbeđuje više sredstava za rešavanje uzroka stresa.

Siromaštvo Rizik za zanemarivanje i zlostavljanje �Povećanje svesti ili zlostavljanja? �Nepouzdani podaci, nejasna definicija �Deca- uzrast, zdravlje, temperament, pol za seksualno zlostavljanje; �Zlostavljači- ličnost, mentalni poremećaj 10%, istorija zlostavljanja samo 30%; �Rizici- socio-ekonomski, gubitak posla, sukobi, kulturno prihvatljivo telesno kažnjavanje, razvodi, promiskuitet; �Efekti- emocionalni, socijalni, kognitivni. �Prevencija- smanjenje siromaštva, organizovana podrška/socijalna mreža, obuka za roditeljstvo, medijska kampanja

Uticaj medija � Uticaji društva na porodični kontekst kroz medije, kao što su novine, televizija, radio i knjige - posredovano iskustvo. � Sadržaj i oblik prezentovanja- za svaki medij komunikacije pretpostavlja se da utiče na razvoj deteta na poseban način. � Glavni faktor uticaja televizije na razvoj dece je velika količina vremena koju deca provode gledajući je. � Konfuzija oko realnosti-Televizijski potencijali za realizam otežavaju deci razlikovanje stvarnog i izmišljenog, mogućeg i nemogućeg (ponekad i odrasli!)-slike ili stvarni objekti, događaji � TV forme- razumevanje sadržaja i sleda događaja je otežano filmskim tehnikama, kao što su brzi kadrovi, zumiranja, flešbek, brzina smenjivanja sadržaja. Uticaj na ponašanje- nema vremena za razmišljanje, refleksiju; očekivanja o manjim naporima � Televizijski sadržaji utiču na osnovna verovanja ljudi o svetu. Stereotipi- etnički, rodni, uzrasni, . . U meri u kojoj je raelnost

Uticaj medija � Brojni podaci pokazuju da nasilje na televiziji povećava agresivnost dece- direkno i indirekno (malo stimulacije i pažnje) � Roditelji mogu posredovati u uticaju televizije na dete, kontrolišući šta deca gledaju, gledajući sa njima TV i razgovarajući o tome šta gledaju. � Čitanje deci pruža jedan rani model aktivnosti koje će biti važne u školi- pismenost i pažnja. Zona narednog razvoja. Roditelji imaju daleko veću kontrolu nad brzinom i sadržajem materijala koji se čita deci, nego onog koje dete vidi na televiziji. � Uticaj bajki- (ne)primerenost sadržaja? simboli, konflikti- B. Betelhajm- nerealnost daje bezbednu distancu i potvrđuje granicu ka realnom

Malo dete u zajednici � Kada deca počnu da provode vreme van kuće, njihovo iskustvo se značajno menja. � Kućni smeštaj – manje promena, manje iskustva � Porodični dnevni smeštaj- manja kontrola uslova � Centri za dnevni smeštaj se razlikuju s obzirom na socijalno okruženje, filozofiju- program i disciplinovanje, fizičku opremljenost- roditeljske preferencije � Veličina grupe je od posebnog značaja za kvalitet uslova: što je manja grupa, bolji su uslovi za brigu o deci i individualizovani tretman (manje od 15 dece); kulturne specifičnosti (kolektivizam vs. nezavisnost) � Efekti- dnevni smeštaj ima jasnije efekte na

Malo dete u zajednici � Glavni efekti : ◦ povećana samostalnost i manje povinovanje roditeljskim željama, relniji odnos prema sebi ◦ veća sposobnost učestvovanja u vršnjačkim grupnim aktivnostima- odbacivanja i prihvatanja, grupni identitet, popularnost � Obdaništa/predškolsko - nastala tokom 20. veka, kao sredstvo unapređivanja razvoja dece koja se moraju suočiti sa složenošću života u gradu i priprema za školu. � Podsticaj � Od motorike, kognicije, talenata, igra i zabava. ranih 60 -tih godina, predškolsko obrazovanje je predstavljano kao sredstvo borbe protiv školskog neuspeha siromašnih ljudi (Head Start program).