HED RAUNOVODSTVO MSFI 9 VS MRS 39 ms

HEDŽ RAČUNOVODSTVO (MSFI 9 VS. MRS 39) ms Milutin Živanović Ekonomski fakultet Univerzitet u Beogradu

Pojam i značaj hedžinga Hedžing kao deo procesa upravljanja rizicima § Upravljanje rizicima (risk management) predstavlja proces koji obuhvata čitav spektar aktivnosti kao što su: definisanje željenog nivoa izloženosti rizicima, identifikovanje i merenje trenutnog nivoa izloženosti, preduzimanje brojnih aktivnosti kako bi se trenutni nivo izloženosti sveo na željeni nivo, izveštavanje akcionara o rizicima i na kraju monitoring trenutnog nivoa izloženosti rizicima kako bi se osiguralo njegovo kontinuirano održavanje na željenom nivou. § Važno je shvatiti da koncept hedžinga nije isto što i koncept upravljanja rizicima. § Pod pojmom hedžinga podrazumeva se isključivo proces redukcije (eliminacije) rizika, dok upravljanje rizicima predstavlja širi koncept i može podrazumevati kako redukciju tako i održavanje ili čak i povećanje izloženosti rizicima kako bi se oni doveli do željenog nivoa. § Preduzeća u cilju redukcije finansijskih rizika (hedžinga) mogu primenjivati dva tipa hedžinga – operativni hedžing i finansijski hedžing.

Pojam i značaj hedžinga Operativni hedžing § Operativni hedžing podrazumeva proces u okviru kojeg preduzeća vrše redukciju izloženosti određenom finansijskom riziku samim načinom organizacije poslovnog procesa. § Kao primer operativnog hedžinga može se posmatrati situacija u kojoj se preduzeća štite od izloženosti deviznom riziku putem geografske diversifikacije poslovanja. Na taj način, preduzeća putem “uparivanja” prihoda i rashoda u istim valutama izbegavaju negativan uticaj koji promena specifičnih deviznih kurseva može imati na njihov prinosni i finansijski položaj. § Kao primer operativnog hedžinga može se posmatrati i situacija u kojoj se banka štiti od kamatnog rizika i uticaja promene kamatnih stopa na finansijski i prinosni položaj tako što „uparuje“ kamatnu strukturu plasmana sa kamatnom strukturom depozita.

Pojam i značaj hedžinga Finansijski hedžing § Finansijski hedžing predstavlja proces putem kojeg se kamatni, devizni, cenovni i kreditni rizik transferišu od strane koja rizik želi da izbegne ka strani koja je voljna da taj isti rizik preuzme. § Finansijski hedžing predstavlja proces u okviru kojeg određena ugovorna strana koristeći hedž instrument (u najvećem broju slučajeva derivat) zauzima suprotnu poziciju u odnosu na onu po osnovu koje je izložena određenom tipu finansijskog rizika. Samim tim, promena vrednosti hedž instrumenta kretaće se u suprotnom smeru u odnosu na promenu vrednosti pozicije koja je predmet zaštite od rizika. § Na primer domaće preduzeće je izloženo deviznom riziku po osnovu potraživanja u stranoj valuti (evrima) u iznosu od 1. 000 evra koje dospeva za tri meseca. Domaće preduzeće može da zaključi forvard ugovor sa bankom da proda 1. 000 evra za tri meseca po deviznom kursu koji važi na današnji dan.

Pojam i značaj hedžinga Finansijski hedžing § Empirijska istraživanja (Allayannis et al. , 2001, Kim et al. , 2006) su pokazala da je finansijski hedžing daleko efikasniji od operativnog hedžinga, kao i da se ova dva tipa hedžinga ne mogu smatrati savršenim supstitutima. § Pomenuta istraživanja su pokazala da je finansijski hedžing povezan sa daleko većim stepenom fleksibilnosti i da zahteva znatno niži nivo kapitalnih ulaganja u odnosu na operativni hedžing (ulaganja u derivate su često jednaka nuli ili eventualno iznosu premije kada govorimo opcijama) § Ukoliko je efektivan finansijski hedžing dovodi do smanjenja izloženosti finansjiskim rizicima. § Smanjenje izloženosti finansijskim rizicima dovodi do stabilizacije rezultata i novčanih tokova. § Stabilizacija rezultata i novčanih tokova dovodi do smanjenja neizvesnosti u pogledu budućih performansi, to dalje dovodi do smanjenja cene kapitala a to u krajnjoj instanci do rasta vrednosti preduzeća.

Pojam i značaj hedžinga Finansijski hedžing § Pojedina empirijska istraživanja (Coughlan, 2004) su pokazala da volatilnost rezultata i volatilnost novčanih tokova stoje u negativnoj korelaciji sa promenom vrednosti preduzeća. § Istraživanja su pokazala da povećanje volatilnosti dobitka po akciji (EPS) od 1% dovodi do pada vrednosti preduzeća u proseku za 6 – 21%. § Dok povećanje volatilnosti novčanih tokova od 1% dovodi do pada vrednosti preduzeća u proseku za 0 – 14%. § Jasno je dakle da investitori kao dominantna interesna grupa vrednuju stabilnost osnovnih finansijskih parametara i da istovremeno kažnjavaju njihovu povećanu nestabilnost.

Pojam i značaj hedžinga Finansijski hedžing § U literaturi se navode brojni kanali putem kojih se implementacijom finansijskog hedžinga može uticati na stabilnost zarade i novčanih tokova i posledično na rast vrednosti preduzeća. Neki od primera su: ü Smanjenje prosečne poreske stope u sistemu progresivnog oporezivanja ü Smanjena verovatnoća odlaska u stečaj ü Slanje signala vlasnicima i poveriocima da je reč o sigurnom preduzeću ü Obezbeđivanje stabilnih internih izvora finansiranja

Pojam i značaj hedžinga Finansijski hedžing § Treba imati u vidu da nije svaki hedžing dobar i da ne mora svaki hedžing rezultirati rastom vrednosti konkretnog preduzeća. § Mnogi investitori ulažu u odgovarajuće kompanije kako bi ostvarili prinos koji je zasnovan upravo na izloženosti tih kompanija konkretnom tipu rizika. mnogi investitori koji ulažu u naftnu industriju prihvataju izloženost cenovnom riziku koji je povezan sa fluktuacijom cene nafte. Iz perspektive ovih investitora menadžeri koji ulažu u određene finansijske instrumente kako bi se zaštitili od fluktuacije cene nafte primenjuju nepotrebnu strategiju hedžinga i samim tim stimulišu akcionare da prodaju akcije, što se može nepovoljno odraziti na vrednost samog preduzeća. § Prilikom donošenja odluke da li hedžovati rizike ili ne preduzeća moraju da uzmu u obzir i neke dodatne faktore koji mogu imati opredeljujući uticaj. Preduzeća moraju pažljivo razmotriti transakcione troškove hedžinga, izloženost kreditnom riziku koja nastaje ulaganjem u konkretni derivatni ugovor, mogućnost prekida hedž transakcije u slučaju izmenjenih okolnosti, dinamiku novčanih tokova povezanih sa hedžovanjem rizika (npr. dnevna plaćanja povezana sa sistemom marginskih računa), itd.

Definicija derivata i uslovi priznavanja § Polazeći od definicije sadržane u MSFI 9 – Finansijski instrumenti, derivat predstavlja finansijski instrument ili drugi ugovor obuhvaćen ovim standardom koji poseduje sve tri od dole navedenih karakteristika kumulativno: 1) vrednost ovog finansijskog instrumenta, odnosno, ugovora menja se u zavisnosti od kretanja promenljive koja se nalazi u osnovi samog instrumenta, odnosno, ugovora (underlying). Kao promenljiva u osnovi instrumenta, odnosno, ugovora može se javiti kamatna stopa, cena robe, devizni kurs, berzanski indeks, cenovni ili kamatni indeks, kreditni rejting ili neka druga promenljiva; 2) ne zahteva početno neto ulaganje, ili zahteva početno neto ulaganje koje je manje od onog koje bi bilo potrebno za one tipove ugovora kod kojih se očekuje da na sličan način reaguju na promene u tržišnim uslovima; i 3) § izmiruje se na određeni datum u budućnosti. Data definicija zapravo uspostavlja kriterijume na bazi kojih se može utvrditi da li određeni ugovor ima sve neophodne karakteristike kako bi računovodstveno gledano bio smatran derivatom.

Definicija derivata i uslovi priznavanja § Prvi od tri uslova jasno upućuje na to da je reč o izvedenom finansijskom instrumentu čija vrednost zavisi od kretanja određene varijable koja se nalazi u njegovoj osnovi. Kretanje, odnosno, promena vrednosti varijable koja se nalazi u osnovi derivata zapravo determiniše karakter pozicije (potraživanje ili obaveza) koju će ugovorna strana imati u određenom vremenskom trenutku. § Kako bi se utvrdila i sama veličina derivatne pozicije koju ugovorna strana u konkretnom trenutku zauzima neophodno je definisanu varijablu primeniti na tzv. obračunski iznos (notional amount). Ulogu obračunskog iznosa najčešće ima iznos valute, broj akcija, broj jedinica mere za težinu, količinu ili nekih drugih jedinica definisanih ugovorom. § Obračunski iznos uglavnom predstavlja iznos koji će biti razmenjen između ugovornih strana o roku dospeća derivata. § Međutim, obračunski iznos u određenim slučajevima predstavlja samo hipotetički iznos, odnosno, služi isključivo kao obračunska osnovica putem koje će se utvrditi iznos potraživanja i obaveza koje strane imaju, a da pri tom o roku dospeća derivata ne dolazi i do stvarne razmene tog iznosa.

Definicija derivata i uslovi priznavanja Primer 1: Preduzeće “A” može ući u forvard ugovor sa bankom čime stiče pravo i obavezu da kroz 3 meseca banci proda 10. 000 evra po danas utvrđenom deviznom kursu 1 evro = 120 dinara. U tom slučaju devizni kurs predstavlja varijablu (underlying) od čijeg će kretanja zavisiti karakter pozicije strana u forvard ugovoru, a iznos od 10. 000 evra predstavlja obračunski iznos putem kojeg će se utvrditi veličina derivatne pozicije (potraživanja i obaveze) koju strane u forvardu imaju. Istovremeno, pomenuti iznos predstavlja iznos koji će biti razmenjen između ugovornih strana o roku dospeća samog forvard ugovora.

Definicija derivata i uslovi priznavanja Primer 2: preduzeće “B” kako bi se zaštitilo od rasta kamatne stope po osnovu uzetog kredita od 50 miliona dinara zaključuje kamatni svop čija obračunska vrednost iznosi 50 miliona dinara i koji podrazumeva da pomenuto preduzeće plaća kamatu po fiksnoj stopi a prima kamatu po varijabilnoj stopi pri čemu fiksna kamatna stopa iznosi 9%, dok je varijabilna kamatna stopa jednaka 9% + 6 -mesečni EURIBOR. Obračunski iznos ugovorenog svopa iznosi 50 miliona dinara, dok promenljivu koja se nalazi u osnovi svopa čini 6 -mesečni EURIBOR. Iznos potraživanja, odnosno, obaveze koju strane u opisanom kamatnom svopu imaju obračunava se primenom razlike između kamatne stope od 9% i kamatne stope od 9% + 6 -mesečni EURIBOR na obračunski iznos od 50 miliona dinara. Dakle, u navedenom primeru obračunski iznos predstavlja samo osnovicu za utvrđivanje visine potraživanja i obaveza dok o roku dospeća ne dolazi do njegove stvarne razmene između ugovornih strana.

Definicija derivata i uslovi priznavanja § Umesto obračunskog iznosa (notional amount) može postojati i tzv. odredba izmirenja (payment provision). § Odredba izmirenja, za razliku od obračunskog iznosa, predstavlja obavezu koja zahteva fiksnu isplatu ili isplatu iznosa koji se može menjati (nesrazmerno varijabli u osnovi derivata) kao posledica nekog budućeg događaja koji nije u vezi sa obračunskim iznosom.

Definicija derivata i uslovi priznavanja Primer 3: Kako bismo ilustrovali funkcionisanje odredbe izmirenja, pretpostavimo da Lice “X” zaključuje ugovor prema kojem treba da izvrši plaćanje od 5 miliona dinara ukoliko cena akcija Lica “Y” poraste za 10 dinara po akciji tokom perioda od 3 meseca. S druge strane Lice “X” bi trebalo da naplati iznos od 5 miliona dinara ukoliko cena akcija Lica “Y” padne za 10 dinara po akciji tokom istog perioda od 3 meseca. U ovom primeru varijablu koja se nalazi u osnovi derivata predstavlja cena akcije. Međutim, kao što smo mogli da vidimo, u opisanom primeru ne postoji obračunski iznos na osnovu kojeg se utvrđuje iznos potraživanja i obaveza ugovornih strana. Umesto toga, postoji odredba izmirenja (naplata ili plaćanje od 5 miliona) koja se ne menja proporcionalno sa promenom promenljive u osnovi instrumenta (cenom akcije). Nepostojanje obračunskog iznosa ne sprečava određeni instrument da ispuni kriterijume derivata koji su u samom standardu navedeni.

Definicija derivata i uslovi priznavanja § Napomenimo i to da je u praksi moguće da određeni ugovor ne sadrži ni definisani obračunski iznos (notional amount) ni odredbu izmirenja (payment provision) a da i dalje zadovoljava prvi kriterijum definicije derivata iz MSFI 9. Primer 4: Uzmimo za primer preduzeće “S” čija je funkcionalna valuta dolar i koje prodaje svoje proizvode u Nemačkoj. Preduzeće “S” zaključuje ugovor sa investicionom bankom kako bi konvertovalo dolare u evre po fiksnom deviznom kursu. Ugovor zahteva da preduzeće “S” svoje evre zarađene prodajom u Nemačkoj razmeni za dolare po fiksnom deviznom kursu 1 evro = 1, 1 dolar. Opisani ugovor sa investicionom bankom ima dve varijable u osnovi instrumenta (obim prodaje i devizni kurs evro/dolar). Međutim, ugovor ne sadrži konkretan obračunski iznos ili odredbu izmirenja, ali ipak zadovoljava definiciju derivata iz MSFI 9. Zapravo, ako se osvrnemo na prvi uslov iz definicije derivata koji je naveden u standardu, možemo videti da se tamo eksplicitno i ne spominje kao uslov da derivatni ugovor mora imati obračunski iznos ili odredbu izmirenja.

Definicija derivata i uslovi priznavanja Drugi uslov iz definicije derivata podrazumeva da prilikom ulaska u konkretni ugovor ne postoji početno neto ulaganje ili da je eventualno početno neto ulaganje manje od onog koje bi bilo potrebno kod drugih vrsta ugovora za koje se očekuje da na sličan način reaguju na promene u tržišnim uslovima. Ova karakteristika i jeste ono što derivate razlikuje od ostalih finansijskih instrumenata. Naime, derivati predstavljaju finasijske instrumente koje karakteriše visok leveridž, budući da se uz mala neto ulaganja mogu ostvariti jako visoke stope prinosa. To je jedan od razloga zbog kojih trgovina derivatima beleži velike stope rasta u odnosu na trgovinu osnovnim finansijskim instrumentima koji uglavnom zahtevaju značajna početna neto ulaganja

Definicija derivata i uslovi priznavanja Primer 5: preduzeće “B” kako bi se zaštitilo od rasta kamatne stope po osnovu uzetog kredita od 50 miliona dinara sa varijabilnom kamatnom stopom koja iznosi 3% + 6 -mesečni EURIBOR (-0, 2%) zaključuje kamatni svop čija obračunska vrednost iznosi 50 miliona dinara i koji podrazumeva da pomenuto preduzeće plaća kamatu po fiksnoj stopi od a prima kamatu po varijabilnoj stopi pri čemu fiksna kamatna stopa iznosi 2, 8%, dok je varijabilna kamatna stopa jednaka 3% + 6 -mesečni EURIBOR. Obračunski iznos ugovorenog svopa iznosi 50 miliona dinara, dok promenljivu koja se nalazi u osnovi svopa čini 6 -mesečni EURIBOR. Zadovoljava drugi kriterijum iz definicije derivata (MSFI 9) Primer 6: Preduzeće “A” ulazi u forvard ugovor sa bankom čime stiče pravo i obavezu da kroz 3 meseca banci proda 10. 000 evra po danas utvrđenom deviznom kursu 1 evro = 120 dinara. Zadovoljava drugi kriterijum iz definicije derivata (MSFI 9)

Definicija derivata i uslovi priznavanja Primer 7: Preduzeće “C” ulazi u forvard ugovor sa bankom čime stiče pravo i obavezu da kroz 3 meseca kupi 10. 000 evra po kursu 1 evro = 119 dinara. Kurs na dan ulaska u forvard ugovor iznosi 1 evro = 118 dinara. Banka zahteva od preduzeća „C“ da na dan zaključenja forvard ugoovra isplati avansno 1. 150. 000. Ne zadovoljava drugi kriterijum iz definicije derivata (MSFI 9) Primer 8: Preduzeće „P“ je zaključilo sa investicionom bankom evropsku call opciju koja mu omogućava da kupi 1. 000 akcija preduzeća „Q“ po ceni od 50$ po akciji za godinu dana. Trenutna cena akcije preduzeća „Q“ iznosi 49$ po akciji. Investiciona banka zahteva od preduzeća „P“ da avansno uplati 45. 000$. Ne zadovoljava drugi kriterijum iz definicije derivata (MSFI 9)

Definicija derivata i uslovi priznavanja Na kraju, treći kriterijum, koji mora biti ispunjen kako bi se određeni ugovor smatrao derivatom, podrazumeva postojanje mogućnosti neto poravnanja (net settlement) kao načina izvršenja konkretnog ugovora. Neto poravnanje podrazumeva da o roku dospeća derivata dolazi samo do naplate potraživanja, odnosno, isplate obaveza između ugovornih strana (u zavisnosti od karaktera pozicije) bez stvarne razmene onoga što se nalazi u osnovi derivata. Primer 9: Preduzeće „Airplane“ je zaključilo standardizovan tromesečni fjučers ugovor čija je cena vezana za naftu koja se proizvodi u severozapadnoj Evropi (Brent crude oil) kojim se štiti od skoka cene sirove nafte koju uvozi sa Bliskog istoka. Fjučers podrazumeva nabavku 5. 000 tona nafte (Brent crude oil) po ceni od 63$ po barelu koliko iznosi i trenutna tržišna cena. Na dan dospeća cena nafte iznosi 65$ po barelu. Klirinška kuća uplaćuje preduzeću iznos od 10. 000$ na marginski račun i time je ugovor izvršen.

Inicijalno i naknadno vrednovanje derivata § Inicijalno vrednovanje derivata vrši se po fer vrednosti. § Inicijalna fer vrednost derivata najčešće je jednaka nuli budući da u trenutku zaključenja derivatnog ugovora nijedna od strana nema ni potraživanje ni obavezu prema drugoj strani. § Jedino u slučaju opcija na akcije inicijalna fer vrednost se razlikuje od nule i jednaka je opcionoj premiji. § Naknadno vrednovanje derivata vrši se po fer vrednosti pri čemu se promena fer vrednosti evidentira u bilansu uspeha u obračunskom periodu u kojem je do promene fer vrednosti došlo. § Po tom osnovu mogu nastati nerealizovani dobici/gubici od promene fer vrednosti derivata (finansijska sredstva kojima se trguje)

Pojam i značaj hedž računovodstva § Hedž računovodstvo treba da obezbedi da se u finansijskim izveštajima prikažu posledice hedž transakcija. § Okolnost da se hedž instrumenti (derivati) i hedž stavke (pozicije koje su predmet zaštite) vrednuju primenom različitih osnova za vrednovanje dovodi do toga da se u bilansu uspeha u vremenski različitim trenucima priznaju dobici i gubici koji su sa njima povezani. To dalje dovodi do nestabilnosti rezultata i posledično do iskrivljene slike koju korisnici finansijskih izveštaja mogu imati o preduzeću smatrajući ga visoko rizičnim iako ono to nije budući da učestvuje u hedž transakcijama koje su visoko efektivne. § Kako bi obezbedilo realan prikaz hedž transakcija u finansijskim izveštajima, hedž računovodstvo menja uobičajena pravila priznavanja i vrednovanja bilansnih pozicija § Hedž računovodstvo menja uobičajene vremenske trenutke (obračunske periode) u kojima pozicije uključene u hedžing utiču na periodični rezultat. § Hedž računovodstvo na taj način sprečava neopravdanu fluktuaciju rezultata (engl. artificial volatility).

Hedž računovodstvo – relevantna računovodstvena regulativa § Međunarodni računovodstveni standard 39 - Finansijski instrumenti: Priznavanje i odmeravanje (aktuelan do 1. 1. 2018. godine) § Međunarodni standard finansijskog izveštavanja 9 – Finansijski instrumenti (aktuelan od 1. 1. 2018. godine uz mogućnost ranije primene) § Međunarodni standard finansijskog izveštavanja 7 – Finansijski instrumenti: Obelodanjivanja § Međunarodni standard finansijskog izveštavanja 13 – Merenje fer vrednosti

Hedž računovodstvo – delokrug standarda MSFI 9 vs. MRS 39 DELOKRUG STANDARDA MRS 39 MSFI 9 Mikro hedž računovodstvo (General hedge accounting) Makro hedž računovodstvo (Macro hedge accounting) × ×

Hedž računovodstvo – delokrug standarda MSFI 9 vs. MRS 39 § Kada je započeo izradu novog modela hedž računovodstva (MSFI 9) IASB je odlučio da u njegovom fokusu ostane „opšti model hedž računovodstva“ (mikro hedžing) i da ne dođe do proširivanja na model „makro hedž računovodstva“ (makro hedžing). § „Opšti model hedž računovodstva“ predstavlja model hedž računovodstva koji se primenjuje na sve one hedž transakcije koje kao predmet zaštite (hedž stavku) imaju pojedinačnu stavku ili zatvoreni portfolio sačinjen od grupe stavki. § Ovde je bitno shvatiti da se pod pojmom „mikro hedžing“ ne podrazumeva isključivo onaj tip hedž transakcije u kojem se kao predmet zaštite javlja pojedinačna stavka već i onaj tip hedž transakcije u kojem se kao predmet zaštite javlja zatvoreni portfolio koji uključuje veći broj pojedinačnih stvaki. § Zatvoreni portfolio je onaj portfolio u koji se ne mogu dodavati nove stavke, iz kojeg ne mogu biti isključivane postojeće stavke ili u okviru kojeg se ne može vršiti zamena jedne stavke drugom, a da se pri tome, svaka od navedenih promena ne smatra prelazom iz starog u novi portfolio.

Hedž računovodstvo – delokrug standarda MSFI 9 vs. MRS 39 § Međutim, posmatrajući poslovnu praksu, može se zaključiti da preduzeća često procenjuju stepen izloženosti riziku na nivou otvorenog portfolija, odnosno, na nivou portfolija koji se nalazi u kontinuiranoj tranziciji i kod kojeg se promene dešavaju na dnevnom nivou. Otvoreni portfolio je zapravo onaj kod kojeg svakodnevno dolazi do uključivanja novih i isključivanja postojećih stavki kao i do zamene jednih stavki drugima. § Hedž strategije koje se primenjuju na nivou otvorenog portfolija često se u praksi nazivaju dinamičkim strategijama, a model računovodstva koji se na takve hedž transakcije primenjuje „makro hedž računovodstvo“. Kao što je već napomenuto u fokusu novog standarda nalazi se isključivo „opšti model hedž računovodstva“ koji se primenjuje na nivo pojedinačne stavke ili na nivo zatvorenog portfolija. § IASB je 17. aprila 2014. godine, emitovao papir za diskusiju koji je relevantan za sve one entitete koji primenjuju dinamičke hedžing strategije. Ovakav potez predstavlja uvod u nastanak novog standarda koji bi se posebno bavio „makro hedž računovodstvom“. (Ovaj projekat još uvek nije rezultirao novim standardom).

Hedž računovodstvo – elementi hedž transakcije MSFI 9 = MRS 39 § § Osnovni elementi hedž transakcije: 1) Hedž stavka (hedged item) 2) Rizik koji je predmet zaštite (hedged risk) 3) Hedž instrument (hedging instrument) U poldeu toga šta se smatra osnovnim elementima hedž transakcije ne postoji razlika između MSFI 9 i MRS 39.

Hedž stavka – MSFI 9 = MRS 39 § Hedž stavka predstavlja poziciju po osnovu koje je preduzeće izloženo određenom riziku. § Koji uslovi moraju da budu ispunjeni kako bi određena pozicija mogla da bude naznačena kao hedž stavka u konkretnoj hedž transakciji? Entitet mora po osnovu date pozicije biti izložen određenom riziku čija realizacija dovodi do promene fer vrednosti ili novčanih tokova koji su sa tom pozicijom povezani. 1) Entitet mora u relevantnoj hedž dokumentaciji naznačiti datu poziciju kao hedž stavku na koju će biti primenjena pravila hedž računovodstva. 2)

Hedž stavka – MSFI 9 = MRS 39 § Koje pozicije mogu biti naznačene kao hedž stavka? ü Postojeća sredstva (npr. potraživanja u stranoj valuti, plasmani sa varijabilnom kamatnom stopom, zalihe gotovih proizvoda, itd. ) ü Postojeće obaveze (npr. krediti sa fiksnom kamatnom stopom, obaveze po osnovu obveznica, krediti u stranoj valuti, itd. ) ü Čvrste ugovorne obaveze (firm commitments) - predstavljaju ugovore o razmeni određene količine robe, usluga ili novca po unapred ugovorenoj ceni na unapred utvrđen datum pri čemu najčešće sadrže restriktivne kalauzule koje odvraćaju svaku od strana da odustane od izvršenja ugovora. (npr. ugovor o nabavci robe sa unapred definisanom cenom, ugovor o kreditu sa fiksnom kamatnom stopom) ü Očekivane transakcije (highly probable forecasted transactions) - Predstavlja transakciju za koju još uvek nije zaključen ugovor ali na bazi prethodnih iskustava postoji veća verovatnoća da će se ona u određenom trenutku desiti nego da do njene realizacije neće doći. (npr. planirana nabavka materijala početkom meseca, planirana prodaja robe krajem oktobra)

Hedž stavka – MSFI 9 = MRS 39 Koja su ograničenja u pogledu naznačavanja neke pozicije kao hedž stavke? q × Učešća koja se naknadno vrednuju primenom metode udela (equity method) ne mogu biti naznačena kao hedž stavka ukoliko preduzeće želi da se štiti od promene fer vrednosti ovih učešća. × Čvrsta obaveza za ulazak u poslovnu kombinaciju – samo u slučaju deviznog rizika (svi ostali rizici predstavljaju opšte poslovne rizike koji se ne mogu posebno identifikovati pa se samim tim njihov pojedinačni uticaj ne može izolovati i meriti). × Transakcije koje se obavljaju između preduzeća grupe – (samo u pojedinačnim ne i u konsolidovanim finansijskim izveštajima) budući da one ne utiču na rezultat i novčane tokove prikazane u konsolidovanim finansijskim izveštajima.

Hedž stavka – novine u MSFI 9 § Koje su novine? ü HOV koje se drže do roka dospeća (dužničke HOV) – rizik kamatne stope ü Agregirana pozicija (aggregated exposure) ü Vlasničke HOV koje se vrednuju kroz OCI ü Komponente nominalne vrednosti (layer components) ü Grupa stavki kao hedž stavka (hedžovanje neto pozicije)

Rizik koji je predmet zaštite - MSFI 9 = MRS 39 § Koji je uslov primene hedž računovodstva kada su u pitanju rizici? 1) Mora postojati mogućnost identifikovanja i merenja uticaja koji konkretna vrsta rizika ima na promenu fer vrednosti ili novčanih tokova koji su povezani sa određenom stavkom. 2) Rizik koji je predmet zaštite u konkretnoj hedž transakciji mora biti naveden u samoj hedž dokumentaciji.

Rizik koji je predmet zaštite - MSFI 9 = MRS 39 § Na koje vrste rizika se može primeniti hedž računovodstvo? § Na finansijske (tržišne) rizike: - devizni rizik - kamatni rizik - cenovni rizik (roba, HOV) § Na komponente rizika koje su povezane sa finansijskom stavkom (na primer ukoliko je banka po osnovu nekog plasmana izložena istovremeno i deviznom i kamatnom riziku njoj je dozvojleno da hedžuje isključivo kamatni rizik) § Na deviznu komponentu rizika koja je povezana sa nefinansijskom stavkom (na primer ukoliko postoji ugovor o nabavci mazuta denominovan u ruskim rubljama, nije dozvoljeno da se hedžujemo od promena u cenovnim komponentama nafte kao što su cena sirove nafte i troškovi transporta, već samo od promene deviznog kursa)

Rizik koji je predmet zaštite – novine u MSFI 9 § Koje su novine? § Sve komponente rizika povezane sa nefinansijskom stavkom (ne samo devizna komponenta) mogu biti predmet hedžinga § Ugovorno definisane komponente (contractually specified risk components) § Komponente rizika koje nisu contractually risk components) ugovorom definisane (non- MSFI 9 postavlja dva uslova koja moraju biti zadovoljena kako bi komponenta rizika povezana sa nefinansijskom stavkom mogla da bude naznačena kao hedž stavka u konkretnom hedž odnosu: § - Preduzeće mora biti sposobno da zasebno, u odnosu na ostale rizike koji su sa stavkom povezani, identifikuje komponentu rizika koju želi da naznači kao hedž stavku. - Preduzeće mora biti sposobno da pouzdano utvrdi u kojoj meri promena same

Rizik koji je predmet zaštite – novine u MSFI 9 § Ugovorno definisane komponente (contractually specified risk components) § Ugovori o nabavci ili prodaji robe ponekad sadrže tačno definisane formule na bazi kojih se eksplicitno može videti kako se utvrđuje cena stavke koja je predmet nabavke ili prodaje. U tom slučaju se za komponente rizika koje su povezane sa nefinansijskom stavkom kaže da su ugovorno definisane jer se na bazi konkretnog ugovora može jasno utvrditi priroda veze koja postoji između komponente rizika i stavke kao celine (contractually specified risk components). Pa tako, na primer, u ugovoru o nabavci električne energije može biti predstvaljena formula koja povezuje cenu električne energije sa cenom uglja standardnog kvaliteta i troškovima transmisije električne energije ili, na primer, u ugovoru o prodaji mazuta može biti predstavljena formula koja povezuje cenu mazuta sa cenom norveške nafte (kao benčmark cene kada je u pitanju cena nafte na evropskom tržištu) i troškovima rafiniranja nafte. § U pomenutim slučajevima kada je komponenta rizika ugovorno definisana pretpostavlja se da su ispunjena oba uslova koja moraju biti zadovoljena kako bi komponenta rizika povezana sa nefinansijskom stavkom mogla da bude naznačena kao hedž stavka.

Rizik koji je predmet zaštite – novine u MSFI 9 § Ugovorno definisane komponente (contractually specified risk components) § Pa tako, na primer, preduzeće može zaključiti dugoročni ugovor o nabavci dizel goriva u kojem se cena goriva utvrđuje putem formule koja uključuje cenu sirove nafte i transportne troškove. Takvo preduzeće želi da se zaštiti od uticaja koji promena cene sirove nafte može imati na cenu dizel goriva ali ne želi da se, istovremeno, štiti od uticaja koji promena transportnih troškova može imati na cenu dizel goriva. Samim tim, preduzeće ulazi u forvard ugovor, kao instrument zaštite od rizika, kojim se štiti od promene cene sirove nafte. § S obzirom da ugovor o nabavci eksplicitno prikazuje cenu sirove nafte kao komponentu rizika ona se može zasebno identifikovati. Pored toga, preduzeće može na bazi predstvaljene formule, koristeći podatke koji su dostupni na relevantnom tržištu, da utvrdi u kojoj meri promena cene sirove nafte utiče na promenu cene dizel goriva. Dakle, preduzeću se pruža mogućnost da formalno naznači hedž transakciju u kojoj će kao hedž stavku naznačiti cenu sirove nafte, koja predstvalja ugovorno definisanu komponentu rizika, dok će kao hedž instrument naznačiti forvard ugovor čiju baznu aktivu predstavlja ista ona sirova nafta (uglavnom sirova nafta standardnog kvaliteta) koja predstvalja komponentu stavke kao celine.

Rizik koji je predmet zaštite – novine u MSFI 9 § Komponente rizika koje nisu ugovorom definisane (non-contractually risk components) § Međutim, u praksi postoje i oni ugovori u kojima nije eksplicitno navedena formula na bazi koje se može videti koje su to komponente iz kojih se sastoji cena neke nefinansijske stavke. Zapravo, očekuje se da najveći broj ugovora, čiji je predmet nabavka ili prodaja neke nefinansijske stavke, neće sadržati definisane cenovne komponente (non-contractually specified risk components). § Iako je kod ovakve vrste ugovora znatno teže utvrditi da li komponente rizika zadovoljavaju uslove koji se navode u standardu kako bi preduzeće bilo u mogućnosti da ih naznači kao hedž stavku, MSFI 9 stoji na stanovištu da nije neophodno da određena komponenta bude ugovorno definisana kako bi bila podobna za naznačavanje u konkretnom hedž odnosu. U takvim okolnostima, novi model hedž računovodstva zahteva od preduzeća da kroz detaljnu analizu tržišta utvrde da li je određena komponenta rizika relevantan faktor kada se utvrđuje cena stavke kao celine, kao i da li se na tržištu mogu naći dostupni podaci putem kojih se može utvrditi kako promena u komponenti rizika utiče na promenu fer vrednosti, odnosno, promenu novčanih tokova stavke kao celine.

Rizik koji je predmet zaštite – novine u MSFI 9 § Pa tako, na primer, preduzeće može zaključiti dugoročni ugovor o nabavci kerozina pri čemu se očekuje da će isporuka uslediti za 36 meseci. Preduzeće želi da se zaštiti od uticaja koji promena cene mazuta, kao cenovne komponente, može imati na cenu kerozina ulaskom u fjučers ugovor. Jedan od razloga zbog kojih pomenuto preduzeće, u okviru usvojene hedžing strategije, želi da hedžuje samo komponentu cenovnog rizika jeste činjenica da se na tržištu derivata teško mogu pronaći derivatni ugovori koji kao baznu aktivu imaju kerozin. Međutim, u pomenutom primeru, cena mazuta ne predstavlja cenovnu komponentu koja je definisana u samom ugovoru o nabavci kerozina. Dakle, ukoliko preduzeće želi da za svrhe hedž računovodstva naznači komponentu rizika povezanu sa cenom mazuta kao hedž stavku ono mora demonstrirati da pomenuta komponenta zadovoljava uslove sadržane u MSFI 9. S obzirom da, u opisanim okolnostima, komponenta rizika nije ugovorno definisana preduzeće mora analizirati tržište nafte i naftnih derivata kako bi utvrdilo da li postoji veza između cene mazuta i cene kerozina. Pretpostavimo da preduzeće utvrđuje da veza postoji i da se ona može sagledati i kvantifikovati kroz različite margine prerade (cracking spreads) koje, zapravo, predstavljaju razliku između cene kerozina i cene mazuta, odnosno, kroz proporcije koje postoje između cena ovih naftnih derivata i koje se često objavljuju na finansijskim tržištima na kojima se trguje derivatima koji kao baznu aktivu imaju naftne derivate.

Rizik koji je predmet zaštite – novine u MSFI 9 § Samim tim, iako cena mazuta u pomenutom primeru ne predstavlja ugovorno definisanu komponentu rizika, detaljnom analizom tržišta može se uočiti da ona predstvalja komponentu koja se zasebno može identifikovati u odnosu na ostale cenovne komponente kerozina kao i da se uticaj koji promena vrednosti ove komponente ima na cenu kerozina može pouzdano meriti. Posledično, preduzeće može naznačiti cenu mazuta kao hedž stavku u opisanoj hedž transakciji budući da su zadovoljeni svi uslovi navedeni u novom modelu hedž računovodstva.

Hedž instrument – MSFI 9 = MRS 39 § Koji finansijski instrumenti mogu biti naznačeni kao hedž instrumenti? § Svi izvedeni finansijski instrumenti - derivati koji zadovoljavaju definiciju iz relevantnog standarda § Komponenta deviznog rizika nederivatnog finansijskog instrumenta (ukoliko se kao hedž stavka javlja devizna komponenta rizika)

Hedž instrument – novine u MSFI 9 q Koje su novine? q Nederivatni finansijski instrumenti koji se vrednuju po fer vrednosti kroz rezultat q Derivati čije se izmirenje vrši predajom nekotiranih vlasničkih instrumenata q Vremenska vrednost opcije – „trošak hedžinga“

Hedž instrument – novine u MSFI 9 q Nederivatni finansijski instrumenti koji se vrednuju po fer vrednosti kroz rezultat (detaljnije pojašnjenje) Kao što je nagovešteno, novi model hedž računovodstva je značajno proširio obuhvat finansijskih instrumenata koji se mogu naznačiti kao hedž instrumenti. Pored derivata, koji su polazeći od prethodnog modela bili gotovo jedini mogući hedž instrumenti, novi standard omogućava preduzećima da kao hedž instrumente naznače i nederivatne (osnovne) finansijske instrumente pod pretpostavkom da se vrednuju po fer vrednosti kroz rezultat. Ovo je od posebne važnosti za one entitete koji ne mogu lako pristupiti finansijskim tržištima na kojima se trguje derivatima.

Hedž instrument – novine u MSFI 9 q Nederivatni finansijski instrumenti koji se vrednuju po fer vrednosti kroz rezultat (detaljnije pojašnjenje) Pa tako, primera radi, pretpostavimo da postoji preduzeće koje želi da se zaštiti od cenovnih fluktuacija bakra i da kao hedž stavku naznačava čvrstu ugovornu obavezu o nabavci određene količine bakra. Međutim, ovo preduzeće analizom tržišta derivata zaključuje da ne postoji adekvatan derivat koji bi se mogao koristiti kao efektivan hedž instrument budući da je količina bakra čija je nabavka ugovorena daleko manja od količina koje se mogu naći u osnovi derivata koji kao baznu aktivu imaju bakar. Pri tome, preduzeće ne želi da zaključuje nestandardizovane termisnke ugovore na OTC tržištu jer smatra da bi se time nepotrebno izložilo dodatnom kreditnom riziku. S toga, preduzeće odlučuje da, umesto zaklučivanja derivatnog ugovora, posredstvom brokera uloži u akcije čije se cene kreću obrnuto proporcionalno cenama bakra (tzv. commodity-linked instruments). Preduzeće ulaže u onaj broj akcija koji odgovara nominalnoj vrednosti ugovorene nabavke. Ulaganja u ovakve akcije smatraju se ulaganjima u hartije od vrednosti koje se drže radi trgovanja pa se samim tim vrednuju po fer vrednosti kroz rezultat. Dakle, polazeći od opcija koje nudi MSFI 9, preduzeće može naznačiti ove akcije kao hedž instrument budući da je reč o nederivatnim finansijskim instrumentima koji se vrednuju po fer vrednosti kroz rezultat.

Uslovi za priznavanje hedž odnosa q Koji su uslovi za priznavanje hedž odnosa? 1. Hedž dokumentacija – formalni uslov 2. Efektivnost hedž odnosa – suštinski uslov

Uslovi za priznavanje hedž odnosa § Kao što je poznato, svako preduzeće mora ispuniti dva uslova kako bi na određenu hedž transakciju moglo primeniti pravila hedž računovodstva. § Prvo, preduzeće mora ispuniti formalan uslov pod kojim se podrazumeva formiranje uredne hedž dokumentacije. § Drugo, preduzeće mora ipuniti suštinski uslov koji se odnosi na efektivnost hedž transakcije. Ukoliko se u bilo kom trenutku pokaže da hedž nije „visoko efektivan“ od preduzeća se očekuje da istog trenutka prekine sa primenom hedž računovodstva na određenu hedž transakciju. Efektivnost hedž odnosa predstavlja stepen u kojem se promene fer vrednosti (novčanih tokova) koje nastaju na hedž stavki međusobno neutrališu sa promenama fer vrednosti (novčanih tokova) koje nastaju na hedž instrumentu, pri čemu se podrazumeva da su pomenute promene vrednosti nastale kao posledica izloženosti određenom riziku koji je predmet zaštite u hedž transakciji.

Hedž dokumentacija – MSFI 9 = MRS 39 § Šta sve mora sadržati hedž dokumentacija? § Strategiju upravljanja rizicima (učešće kredita sa varijabilnom kamatnom stopom se mora kretati u intervalu 30% - 50%) § Cilj upravljanja rizicima (učešće kredita sa varijabilnom kamatnom stopom u posmatranom periodu treba da iznosi 45%) § Metode za ocenu efektivnosti hedž odnosa (kvalitativne i/ili kvantitativne) § Elemente hedž transakcije (hedž stavku, rizik koji je predmet zaštite i hedž instrument) § Primenjeni model hedž računovodstva (hedž računovodstvo fer vrednosti, hedž računovodstvo gotovinskog toka, hedž računovodstvo ulaganja u inostrane operacije)

Hedž dokumentacija – novine u MSFI 9 § Koje su novine? § Detaljniji opis hedžing strategije § Detaljniji opis cilja konkretne hedž transakcije § § Opis faktora koji bi mogli uticati na neefektivnost hedž transakcije Hedž racio

Efektivnost hedž odnosa - MRS 39 § Šta se podrazumevalo pod visoko efektivnim hedž odnosom prema MRS 39? § Dva testa efektivnosti: na prospektivnoj osnovi (na početku obračunskog perioda) i na retrospektivnoj osnovi (na kraju obračunskog perioda) § U standardu MRS 39 postoji zahtev da preduzeća najmanje dva puta u okviru jednog obračunskog perioda moraju sprovesti test efektivnosti. Jednom na početku obračunskog perioda kada se sprovodi takozvani test efektivnosti na prospektivnoj osnovi kojim se iskazuju očekivanja preduzeća u pogledu buduće efektivnosti hedž transakcije i drugi put na kraju obračunskog perioda kada se sprovodi takozvani test efektivnosti na retrospektivnoj osnovi kojim se demonstrira u kojoj meri je hedž bio efektivan u prethodnom obračunskom periodu.

Efektivnost hedž odnosa - MRS 39 § Šta se podrazumevalo pod visoko efektivnim hedž odnosom prema MRS 39? § Dva testa efektivnosti: na prospektivnoj osnovi (na početku obračunskog perioda) i na retrospektivnoj osnovi (na kraju obračunskog perioda) § Hedž odnos je morao biti visoko efektivan na prospektivnoj osnovi (očekivanje da će hedž odnos biti visoko efektivan u budućim obračunskim periodima) § Hedž odnos je morao biti visoko efektivan na retrospektivnoj osnovi (dokaz da je hedž odnos bio efektivan u prethodnom obračunskom periodu - efektivnost se morala kretati u uskom intervalu 80% - 125%)

Efektivnost hedž odnosa - MRS 39 § MRS 39 je zahtevao od preduzeća da u cilju primene hedž računovodstva demonstriraju postojanje „visoko efektivnog“ hedž odnosa kako na prospektivnoj tako i na retrospektivnoj osnovi. § Ovako strogo postavljen zahtev predstavljao je veliko opterećenje za preduzeća, budući da su ona bila u obavezi da u okviru svakog obračunskog perioda sprovode dva tipa procene efektivnosti za svaku pojedinačnu hedž transakciju. § Pri tome prospektivna procena efektivnosti treba da ukaže na očekivanja u pogledu buduće efektivnosti konkretnog hedž odnosa dok retrospektivna procena efektivnosti treba da demonstrira u kojoj meri je konkretan hedž odnos bio efektivan u prethodnom obračunskom periodu ukazujući na procenat efektivnosti. MRS 39 je postavio izuzetno oštre granice kao kriterijume za ocenu pri retrospektivnoj proceni efektivnosti hedža. Pa se tako od preduzeća zahtevalo da dokumentuju da odnos između promene fer vrednosti hedž stavke i promene fer vrednosti hedž instrumenta zadovoljava arbitrarno utvrđen interval 80% - 125%. Svako odstupanje od prethodno pomenutog intervala efektivnosti (80% - 125%) dovodilo je do toga da preduzeća moraju da prekinu sa eprimenom hedž računovodstva na konkretnu transakciju. (Ovo je bio osnovni nedostatak prethodnog modela hedž računovodstva).

Efektivnost hedž odnosa – MSFI 9 § Šta se podrazumeva pod visoko efektivnim hedž odnosom prema MSFI 9? § Jedan test efektivnosti: na prospektivnoj osnovi § Ne sprovodi se testiranje hedž odnosa na retrospektivnoj osnovi (briše se granica 80% - 125%) § Hedž odnos mora biti visoko efektivan isključivo na prospektivnoj osnovi (kvalitativni i/ili kvantitativni metodi procene)

Efektivnost hedž odnosa – MSFI 9 § Novi standard, MSFI 9, u prvi plan ističe jedan potpuno novi pristup kada je u pitanju procena efektivnosti hedž transakcije. § U okviru novog modela od preduzeća se zahteva da procenu efektivnosti sprovode isključivo na prospektivnoj (a priori) osnovi koja se ne bazira na arbitrarno definisanim intervalima i koja se, u zavisnosti od postojećih okolnosti, može sprovoditi kako upotrebom kvantitativnih tako i upotrebom kvalitativnih metoda.

Efektivnost hedž odnosa – MSFI 9 § Polazeći od zahteva sadržanih u MSFI 9, na konkretan hedž odnos se mogu primeniti pravila hedž računovodstva, odnosno, hedž odnos se može smatrati „visoko efektivnim“ ukoliko su ispunjeni sledeći uslovi: 1) Između hedž stavke i hedž instrumenta postoji čvrsta ekonomska veza. 2) Kreditni rizik koji je povezan sa hedž stavkom i hedž instrumentom ne utiče značajno na promenu njihove vrednosti. 3) Hedž racio predstvalja odnos između količine hedž instrumenata koji se koriste kao instrumenti zaštite u konkretnoj hedž transakciji i količine hedž stavki koje predstavljaju predmet zaštite u toj istoj hedž transakciji. Pri tome, hedž racio ne sme biti uspostavljen tako da rezultuje u namernoj neefektivnosti hedža i postizanju ishoda koji su u suprotnosti sa osnovnim ciljem hedž računovodstva jer bi na taj način menadžment preduzeća mogao da zloupotrebi hedž računovodstvo za svrhe upravljanja dobitkom

Modeli hedž računovodstva § § § Hedž računovodstvo fer vrednosti (Fair value hedge) Hedž računovodstvo gotovinskog toka (Cash flow hedge) Hedž računovodstvo neto ulaganja u strane operacije (Foreign currency exposure hedge)

Hedž računovodstvo fer vrednosti (Fair value hedge) Primer : Preduzeće “X” je ugovorilo da će za godinu dana nabaviti 1 t nafte za 100. 000 n. j. Preduzeće “X” želi da se zaštiti da će cena nafte pasti u narednih godinu dana i zauzima kratku poziciju u jednogodišnjem fjučers ugovoru čime ugovara prodaju 1 t nafte za 100. 000. Posle 6 meseci cena nafte na tržištu je pala na 95. 000 i ostala je nepromenjena do kraja godine. Zahtev: Prikazati knjiženja koja će preduzeće “X” izvršiti u svom dnevniku.

Hedž računovodstvo gotovinskog toka (Cash flow hedge) Primer: Preduzeće “Y” na bazi dugogodišnje prakse očekuje da će za mesec dana nabaviti 1 t norveške nafte i želi da u ovom trenutku fiksira cenu koju će kroz mesec dana platiti. Samim tim preduzeće zauzima dugu poziciju u jednomesečnom fjučers ugovoru na 1 t britanske nafte u vrednosti od 100. 000 n. j. Posle 15 dana cena norveške nafte je skočila za 10. 000 n. j. dok se vrednost fjučers ugovora povećala za 12. 000 n. j. Cene su ostale nepromenjene do kraja meseca. Zahtev: Izvršiti odgovarajuća knjiženja u dnevniku preduzeća “Y”

HVALA NA PAŽNJI!