FINANSIRANJE POSLOVNOG PODUHVATA 1 Finansiranje poduhvata Vano da

FINANSIRANJE POSLOVNOG PODUHVATA 1

Finansiranje poduhvata • Važno da se preduzetnici upoznaju sa različitim opcijama finansiranja koje su im dostupne, kao i očekivanjima i zahtevima istih. • Izbor najboljeg izvora finansiranja zavisi od različitih faktora, kao što su količina potrebnog kapitala, tajming, kad je potreban i kada se vraća. • Upravljanje finansiranjem zahteva vreme, a ishitrene odluke mogu značajno „koštati“ preduzetnike i njihove poslovne poduhvate. 2

Izvori kapitala • Najpre je potrebno razmotriti dva opšta tipa finansiranja: 1. Finansiranje dugom - obezbeđenje pozajmljenih sredstava za preduzeće, koji podrazumeva određeni instrument sa kamatama. 2. Finansiranje kapitalom - predstavlja obezbeđenje sredstava u zamenu za udeo u vlasništvu preduzeća. 3

Izvori kapitala • Finansijska sredstva su takođe dostupna iz internih i eksternih izvora. Najčešće se koriste interno generisani izvori. • Prihodi koji se interno generišu: iz ostvarenog profita, prodaje imovine, smanjenja kapitala, produženja otplate ili naplatom potraživanja. • Potencijalni izvori eksternog finansiranja se procenjuju na osnovu: trajanja dostupnosti izvora, postojećih troškova i kontrole koju preduzeće gubi. 4

Lični izvori • Najjeftiniji izvor u smislu troškova i kontrole i bezuslovno neophodan za privlačenje eksternih izvora. • Samofinansiranje u celosti se najčešće koristi od strane preduzetnika koji su visoko posvećeni korišćenju sopstvenih resursa. • Lične investicije ne moraju biti samo u novčanim sredstvima, već mogu podrazumevati i vreme i lično angažovanje za otpočinjanje biznisa. 5

Porodica i prijatelji • Najčešći ulagači zbog svog odnosa sa preduzetnikom, što je dobro za prevazilaženje nivoa nesigurnosti ulagača i preduzetnika. • Zajmove ili ulaganja članova porodice ili prijatelja treba tretirati kao ulaganja nepoznatih ulagača. • Potrebno je pismeno ugovoriti detalje - količina uloženog novca, pravila, prava i obaveza ulagača, šta će se dešavati ako poduhvat ne uspe. 6

Bankarski zajmovi • Najčešći izvor kratkoročnih zajmova, koje koriste preduzetnici koji imaju na raspolaganju zalog. • Dobijeni izvori su u obliku finansiranja dugom, pa zahtevaju određen oblik garancije ili zaloga. • Otplata se osigurava imovinom ili novčanim tokovima unutar preduzeća (potraživanja 80%, zalihe 50%, oprema 50 -80%, nepokretnosti 75%). • Odluka zavisi od 5 C – character, capacity, capital, collateral, conditions 7

Partnerstva u istraživanju i razvoju • Izvor sredstava za preduzetnike u oblasti visoko-tehnološkog razvoja. • Na primer sponzorisano preduzeće koje razvija tehnologiju uz pomoć sredstava koja dobija iz partnerstva individualnih investitora. • Partnerstva ograničena na istraživanje i razvoj po pravilu prolaze kroz tri faze: finansiranje, razvoj i izlazak. 8

Privatni plasmani • Privatni investitori, koji se nazivaju i poslovni anđeli, a koji mogu biti članovi porodice, prijatelji ili imućni pojedinci. • Investitor najčešće zauzima položaj akcionara preduzeća koji u određenoj meri može uticati na njegov smer kretanja i funkcionisanje. • Kod odabira investitora, preduzetnik mora dobro razmotriti stepen njihovog učešća u svakodnevnom funkcionisanju preduzeća. 9

Finansiranje „od nule“ • Metod koji se može primeniti umesto prikupljanja eksternog kapitala. Obuhvata sve moguće metode zadržavanja novca. • Popusti kod dobavljača, odlaganje plaćanja, količinski popusti, popusti za redovne kupce, promotivni popusti za reklamiranje proizvoda dobavljača). • Neki dobavljači daju mogućnost konsignacionog finansiranja. 10

Finansiranje poslovanja • Prema vremenskom horizontu, finansiranje u razvoju se može podeliti na: 1. finansiranje u ranim fazama - prvi oblik finansiranja preduzeća, dostupan u dve varijante: inicijalni (seed) i početni (start-up) kapital. 2. razvojno finansiranje - finansiranje u cilju brzog proširenja poslovanja. Do razvojnog kapitala se lakše dolazi nego u ranoj fazi. 3. akviziciono finansiranje - finansiranje otkupa druge kompanije kod klasične akvizicije, otkupa uz polugu i prelaska u privatno vlasništvo 11

Tržišta rizičnog kapitala • Tržišta rizičnog kapitala su tržišta koja omogućavaju finansiranje dugom i kapitalom za finansijski neizvesne poduhvate. • Postoje tri tržišta rizičnog kapitala, koja se mogu koristiti za finansiranje rasta preduzeća: 1. tržište (formalnog) rizičnog kapitala, 2. tržište neformalnog rizičnog kapitala i 3. javno tržište akcija (berza). 12

Rizični kapital • Odnosi se na deo vlasničkog kapitala pod stručnom upravom koji se formira iz sredstava bogatih partnera. • Investitor preuzima akcionarsku participaciju kroz akcije, garancije ili konvertibilne hartije od vrednosti i učestvuje u nadzoru. • Cilj jeste da ostvari visok prinos na investiciju u vidu kapitalnog dobitka koji se realizuje prodajom vlasničkog udela. 13

Razvoj tržišta rizičnog kapitala 1. mala privatna preduzeća za rizični kapital 2. sektori velikih korporacija, koji investiraju u nove poduhvate 3. državni fondovi za rizični kapital 4. fondovi za rizični kapital pod pokroviteljstvom univerziteta 14

Proces ulaganja rizičnog kapitala • Preduzetnici treba da razumeju ciljeve rizičnih investitora kao i sam proces ulaganj akapitala • Pošto finansiranje preduzeća u ranim fazama nosi veći rizik, očekuje se veći povraćaj na investicije u ovoj fazi (oko 50 %) u odnosu na kasnije faze. • Investitor neće tražiti kontrolu na preduzećem, već prihvata da se preduzeće i sam preduzetnik izlože najvećem delu rizika. • Investitor od kompanije očekuje da zadovolji tri opšta kriterijuma: jako rukovodstvo, jedinstvenost tržišne prilike, značajno povećanje kapitala. 15

Proces ulaganja rizičnog kapitala • Proces finansiranja poduhvata se može podeliti na četiri primarne faze: 1. preliminarni izbor - inicijalno ocenjivanje ugovora koji započinje pripremom biznis plana 2. dogovor o opštim uslovima - ostvarivanje uvida u opšte uslove sporazuma 3. detaljna procena - proces vrednovanja investicije, procenjuje se potencijal u najboljem i rizik u najgorem slučaju 4. konačno prihvatanje - detaljan interni investitorski dokument koji prikazuje konačne uslove ugovora 16

Pronalaženje rizičnih investitora • Najveća koncentracija rizičnih investitora je u najrazvijenijim gradovima. • Preduzetnik treba da pristupi investitoru na profesionalan, poslovan način • Osmisliti sažetu i razrađenu prezentaciju • Ugovorna struktura – uslovi transakcija između preduzetnika i izvora finansiranja 17

Neformalni rizični kapital • Neformalno tržište čine fizička lica - nevidljive grupe bogatih ulagača poslovni anđeli, koji traže šanse za ulaganja akcionarskog tipa u poduhvate. • Sklapaju jedan do dva ugovora godišnje, pri čemu se pojedina ulaganja kreću od 10. 000 do 500. 000 dolara, odnosno 175. 000 u proseku. • Očekivani povraćaj opada – od desetostrukog povraćaj za preduzeća u začetku, do trostrukog povraćaja za preduzeća starija od 5 godina. • Anđeli su strpljivi i nije im problem da čekaju i 7 do 10 godina na povraćaj investicije. 18

Izlazak na berzu • Nastaje kada preduzetnik i drugi vlasnici preduzeća nude i prodaju javnosti deo kompanije. • Kao rezultat nastaje priliv novca od povećanog broja akcionara i akcija, koji kompaniji pruža relativno likvidna ulagačka sredstva. • Prednosti : sticanje novog akcijskog kapitala, ostvarivanje boljeg vrednovanja zbog veće likvidnosti akcijskog uloga i povećanje sposobnosti kompanije da u budućnosti pribavlja sredstva. • Nedostaci: izlaganje javnosti i potencijalni gubitak kontrole koji može nastati u kompanijama na berzi. 19

Pre i nakon izlaska na berzu • Neki od ključnih kriterijuma koje treba razmotriti su: veličina preduzeća, finansijsko stanje, trenutni tržišni uslovi i hitnost izlaska na berzu. • Inicijalna javna ponuda akcija se u velikom broju slučajeva vrši putem takozvanog potpisivanja emisije (underwriting). • Nakon prodaje inicijalne javne ponude akcija, preduzetnik treba da obezbedi tržišnu podršku nakon izlaska na berzu, neguje odnos sa finansijskom zajednicom i ispunjava zahteve za izveštajima. 20

Model procesa investiranja 21

Hvala na pažnji 22