ANALIZA EFEKATA FISKALNE POLITIKE U OKVIRU ISLM MODELA

ANALIZA EFEKATA FISKALNE POLITIKE U OKVIRU IS-LM MODELA 1

Sadržaj • • • Odnos štednje i investicija u zatvorenoj privredi Determinante investicija u zatvorenoj privredi Uticaj kamatnih stopa na tražnju i BDP Uticaj povećanja poreza na tražnju i BDP Tražnja za novcem u zatvorenoj privredi Kako kamatne stope menjaju uticaj fiskalne politike na privredu (dohodak i tražnju) • Alternativne kombinacije fiskalne i monetrane politike 2

Alternativni uslovi ravnoteže na tržištu robe u zatvorenoj privredi • Ravnoteža na tržištu dobara u zatvorenoj privredi opisana je jednačinom: Y = C+I+G (1) • Ukoliko od ponude i tražnje oduzmemo poreze T, a C prebacimo na levu stranu dobije se jednačina: Y-T-C= I+G-T (2) gde je leva strana jednačine po definiciji jednaka privatnoj štednji S: S=I+G-T (3) ukupne investicije u zatvorenoj privredi su jednake zbiru privatne (S) i državne štednje(T-G): I=S+(T-G) (4) Napomena: G ne sadrži transfere stanovništvu i privredi, plaćanje kamata na javni dug i sl. Iste pozicije su oduzete i od T. 3

Alternativni uslovi ravnoteže na tržištu robe u zatvorenoj privredi • Relacija 4. je poznata kao IS relacija (eng, “Investment equal Savings” • Ravnoteža na tržištu roba se može iskazati alternativno kroz uslove: Ponuda = tražnja (Jednačina 1. ) ili Investicije= štednja (Jednačina 4. ) 4

Grafički prikaz alternativnih uslova ravnoteže na robim tržištima D S I=S Y=D Y I 5

Investicije, proizvodnja i kamatna stopa • Pretpostavka o egzogenom karakteru investicija je nerealna, • Najvažniji faktori koji utiču na investicije su bruto domaći proizvod (Y, BDP) i kamatna stopa (i) • Stoga se investicije mogu predstaviti kao funkcija proizvodnje i kamatne stope: I= I(Y, i) gde je: (5) i 6

Ravnoteža dohotka i tražnje • Takodje moguće je u napustiti pretpostavku o lineranoj vezi lične potrošnje (C) i raspoloživog dohotka (Y-T) • Tada se uslov ravnoteže u zatvorenoj privredi može izraziti jednačinom: Y =C(Y-T)+I(Y, i) +G (6) Za datu vrednost kamatne stope i, tražnja D je rastuća funkcija dohotka Y • • Povećanje domaćeg proizvoda (dohotka, Y) dovodi do povećanja lične potrošnje (C) i investicija (I), a time i ukupne tražnje (D) • Pretpostavlja se da porast dohotka za 1 dovodi do rasta tražnja koji je manji od 1. U opštem slučaju to ne mora biti tačno, ali empirijska istraživanja potvrduju ovu pretpostavku. • Ravnoteža na tržištu roba se uspostavlja na liniji od 45 stepeni na kojoj je dohodak (Y) jedak tražnji (D) 7

Proizvodnja (dohodak) i tražnja za datu kamatnu stopu D DD Y 1 Y 8

Uticaj kamatnih stopa na tražnju i BDP • U trenutku t 1, pri nivou kamatnih stopa i 1 dohodak (Y=Y 1) i tražnja (DD 1) su u ravnoteži u tački A 1 • Povećanje kamatnih stopa sa i 1 na i 2 dovodi do smanjenja investicija (I) • Smanjenje investicija (I) dovodi do pada tražnje (D), a time i domaćeg proizvoda (Y) • Dodatno, pad domaćeg proizvoda utiče na pad lične potrošnje (C=C(Y-T)) i na dodatni pad investicija (I=I(Y, i)) • Usled pada investicija i lične potrošnje tražnja kriva tražnje se pomera na niži nivo (DD 2) • Pri nižem nivou tražnje ravnoteža dohotka i tražnje se uspostavalja u tački A 2, kojoj odgovara niži nivo dohotka Y 2 • Prema tome povećanje kamatnih stopa pod ostalim nepromenjenim uslovima dovodi do smanjenaj ravnotežnog dohotka • Usled procesa multiplikacije pad tražnje i domaćeg proizvoda je veći do incijalnog pada investicija 9

BDP i tražnja pri promeni kamatnih stopa D DD 1 A 1 za i 1 DD 2 za i 2>i 1 A 2 Y 1 Y 10

Veza BDP i kamatnih stopa • Vezu izmedju BDP i kamatnih stopa moguće je predstaviti i grafički – povećanje kamatnih stopa smanjuje ravnotežni nivo domaćeg proizvoda – odnos kamatnih stopa i domaćeg proizvoda predstavlja jedan od načina izražavanja IS krive 11

BDP i kamatne stope (IS kriva) i i 2 i 1 Kriva IS Y 2 Y 12

Uticaj povećanja poreza na tražnju i BDP • Inicijalno, tražnja i dohodak su u ravnoteži u tački A 1 – Ravnoteži u tački A 1 odgovara dohodak na nivou Y 1 i kamatne stope na nivou i 1 • Povećanje poreza (T), uz nepromenjenu kamatnu stopu, smanjuje raspoloživi dohodak (Y-T), • Smanjenje raspoloživog dohotka utiče na smanjenje lične potrošnje (C=C(Y-T) i investicija I=(Y, i), a time i ukupne tražnje • Smanjenjom nivou tražnje odgovara niži nivo ravnotežnog domaćeg proizvoda (Y 2) u tački A 2 13

Uticaj povećanja poreza na BDP i A 2 A 1 i 1=i 2 IS za T 1 IS za T 2, T 2>T 1 Y 2 Y 14

Nominalna tražnja za novcem u zatvorenoj privredi • Nominalna tražnja za novcem je definisana jednačinom: Md=(PY)L(i) (7) gde je Md tražnja za novcem, P nivo cena, Y realni dohodak, i kamatna stopa, a L(i) funkcija kamatne stope. • Nominalna tražnja za novcem raste sa povećanjem nominalnog dohotka (PY), a opada sa povećanjem kamatnih stopa: • U uslovima ravnoteže tražnja za novcem je jednaka ponudi novca tj. : Md=Ms=M=(PY)L(i) (8) 15

Realna tražnja za novcem u zatvorenoj privredi • Deljenjem jednačine (8) sa cenama P, dobija se realna tražnja za novcem: M/P=YL(i) • Realna tražnja za novcem raste sa povećanjem realnog dohotka, a opada sa povećanjem kamatnih stopa: • Prethodna jednačina se naziva LM jednačina (L – liquidity, a M - money) 16

Uticaj povećanja dohotka na kamatnu stopu i tražnju za novcem • • • Dohodak, kamatne stope i realna ponuda i tražnja za novcem su u ravnoteži u tački i A 1 Rast dohotka imlicira pomeranje sa krive Y 1 na krivu Y 2, Uz datu kamatnu stopu (i 1)) ravnoteža se pomera iz tačke i 2 A 1 u tačku A 2 Povećanje dohotka prati rast realne tražnje za novcem sa i 1 nivoa (M/P)1 na nivo (MP)2 Povećanje dohotka sa Y 1 na Y 2 uz datu realnu ponudu novca (M/P)1 povećava kamatnu stopu sa nivoa i 1 na nivo i 2 A 3 A 2 A 1 Y 2, Y 2>Y 1 (M/P)1 (M/P)2 M/P 17

Dohodak i kamatne stope • Ravnoteža na finansijskom tržištu implicira da rast realnog dohotka povećava realnu tražnju za novcem i kamatnu stopu • Za datu ponudu novca rast dohotka utiče na povećanje kamatnih stopa (LM kriva) i i 2 i 1 A 2 A 1 Y 2 Y 18

• • • Fiskalna politika, BDP i kamatna stopa U tački A 1 je uspostavljena ravnoteža na tržištu roba i finansijskom tržištu Povećanje poreza (T) smanjuje raspoloživi dohodak (Y-T), usled čega se kriva IS pomera u levo Pad dohotka smanjuje tražnju za novcem zbog čega padaju kamatne stope sa i 1 na i 2 Nova ravnoteža se uspostavlja u tački A 2 Smanjenje kamatnih stopa smanjuje ali ne poništava uticaj viših poreza na pad tražnje i dohotka Da kamatne stope nisu smanjene ravnoteža u tački A 3 bi implicirala pomeranje krive LM na gore, a to bi odgovralo nižem niovu dohotka Y 3 i LM A 3 i 1 A 2 i 2 IS za T 1 IS za T 2, T 2>T 1 Y 3 Y 2 Y 19

Analiza efekata fiskalne i monetarne politike u IS-LM modelu BDP Kamatne stope Povećanje poreza Pad Smanjenje poreza Rast Povećanje potrošnje Rast Smanjenje potrošnje Pad Rast ponude novca Rast Pad Smanjenje ponude novca Pad Rast 20

Slučaj 1. Fiskalna kontrakcija i monetarna ekspanzija • U tački A 1 postoji ravnoteža na robnim i finansijskim tržištima Smanjenje deficita LM 1 • Smanjenje fiskalnog deficita, smanjuje domaću tražnju i domaći proizvod (IS kriva se pomera sa IS 1 na IS 2) Monetarna ekspanzija LM 2 A 1 i 1 • Pod ostalim nepromenjeim i uslovima nova ravnoteža bi b se uspostavila u tački B, a i 2 dohodak bi opao na Yb • Ako se dogodi monetarna ekspanzija ona pomera LM krivu sa LM 1 na LM 2 usled čega padaju kamatne stope sa i 1 na i 2 B A 2 IS 1 IS 2 Yb Y 21

Slučaj 1. Fiskalna kontrakcija i monetarna ekspanzija • Smanjenjem kamatnih stopa podstiče investicije i ličnu potrošnju • Rast investicija i lične potrošnje kompenzira pad državne tražnje tako da ukupna tražnja ostaje nepromenjena • Ravnotežni BDP takodje ostaje nepromenjen • Ukoliko je poverenje potrošača i preduzetnika veće potrebno smanjenje kamatnih stopa je manje 22

Slučaj 2. Fiskalna ekspanzija i monetarne restrikcija • • • Ravnoteža na robnim i finansijskim tržištima je uspostavljena u tački A 1 Povećanjem fiskalnog deficita raste domaća tražnja, usled čega se kriva IS pomera sa IS 1 na IS 2 Povećanje domaće tražnje implicira rast BDP sa nivoa Y 1 na nivo Yb i kamatnim stopama ib Realni BDP ne može da prati visok rast tražnje, usled čega raste inflacija, a u otvorenoj privredi i spoljni deficit Bez monetarne kontrakcije privreda bi bila u tački B Fiskalna ekspanzija LM 2 Monetarna restrikcija A 2 i 2 B ib i 1 LM 1 IS 2 A 1 IS 1 Y 2 Yb 23

Slučaj 2. Fiskalna ekspanzija i monetarna restrikcija • Centralna banka može da poveća kamatne stope, što dovodi do monetarne restrikcije (pomeranje LM krive sa LM 1 na LM 2) • Nova ravnoteža se uspostavlja na preseku krivih IS 2 i LM 2, kojima odogovara ravnotežni dohodak Y 2 i kamatne stope i 2 • Novi ravnotežni nivo dohotka (Y 2) je veći od inicijalnog (Y 1), ali manji nego što bi bio da nije primenjena monetarne restrikcija (Yb) • Kamatne stope su na višem nivou (i 2), nego što su bile u inicijalnom stanju (i 1) ili nakon fiskalne ekspanzije (ib) 24

Dinamika prilagođavanja makroekonomskih agregata • Promene u fiskalnoj i monetarnoj politici ne izazivaju trenutno prilagodavanje u investicijama, potrošnji i BDP, – ovo je potrebno imati u vidu pri formulisanju i ocenjivanju efekata mera ekonomske politike • Smanjenje raspoloživog dohotka usled povećanje poreza ne dovodi do trenutnog pada lične potrošnje - prilagodjavanje se ostvaruje u toku nekoliko kvartala • Smanjenje tražnje ne dovodi do trenutnog pada investicija • Slično, smanjenje kamatnih stopa ne dovodi do trenutnog jednokratnog povećanja investicija i tražnje, već utiče na njihov rast ka novom ravnotežnom nivou u toku nekoliko kvartala • Empirijska istraživanja potvrđuju da IS-LM model relativno dobro opisuje efekte fiskalne i monetarne politike na privredu 25