Analiza fiskalne politike u MundellFlemingovom modelu 1 Ravnotea

Analiza fiskalne politike u Mundell-Flemingovom modelu 1

Ravnoteža na tržištu roba u otvorenoj privredi • Ravnoteža na tržištu roba u otvorenoj privredi podrazumeva da je domaći proizvod (dohodak) jednak tražnji za domaćim dobrima: Y= C(Y-T)+I(Y, r)+G-εIM(Y, ε)+X(Y*, ε) (1) • Pojedine komponente tražnje variraju pod uticajem sledećih faktora: – lična potrošnja (C) raste kada raste raspoloživi dohodak (Y-T) – investicije(I) rastu kada raste domaći proizvod (Y), a opadaju kada rastu realne kamate stope (r) – državna potrošnja (G) je egzogena tj. ne zavisi od varijabli u modelu – uvoz (IM) raste kada raste domaći proizvod (Y) i kada nacionalna valuta realno aprecira tj. kada ε opada – izvoz (X) raste kada raste svetski proizvod (Y*) i kada nacionalna valuta deprecira tj. kada ε raste 2

Ravnoteža na tržištu roba u otvorenoj privredi • Sa stanovišta ekonomske politike relevantno je da pod ostalim nepromenjenim uslovima: – rast realnih kamatnih stopa smanuje domaću tražnju i domaći proizvod dok – deprecija (rast) realnog deviznog kursa povećava tražnju za domaćim dobrima, a smanjuje domaću tražnju za uvoznim dobrima, što utiče na rast neto izvoza, a time i na rast ukupne tražnje za domaćim dobrima i rast domaćeg proizvoda • Prethodna jednačina može se pojednostaviti korišćenjem identiteta, prema kome je neto izvoz jednak razlici izvoza i uvoza tj: NX(Y, Y*, ε) = X(Y*, ε) – εIM(Y, ε) • Prethodni faktori utiču na neto izvoz na sledeći način: – neto izvoz opada kada domaći proizvod (Y) raste – neto izvoz raste kada svetski proizvod (Y*) raste – neto izvoz raste kada domaća valuta realno deprecira 3

Ravnoteža na tržištu roba u otvorenoj privredi • Zbog jednostavnosti moguće je pretpostaviti da su domaća i svetska inflacija jednake nula, tj. da su nivoi cena P i P* konstantni i jednaki 1: – tada realni devizni kurs postaje jednak nominalnom (ε=E *(P*/P)=E), a – realne kamatne stope postaju jednake nominalnim (r=i) • Nakon navedenih pojednostavljenja jednačina kojom se opisuje ravnoteža na tržištu roba u otvorenoj privredi dobija sledeći oblik: Y= C(Y-T)+I(Y, i)+G+NX(Y, Y*, E) (2) 4

Ravnoteža na finansijskom tržištu u privredi sa slobodnim tokovima kapitala • Ravnoteža na finansijskom tržištu u zatvorenoj privredi, u kojoj postoje samo dva oblika finansijske imovine (novac i obveznice), definisana je jednačinom: M/P=YL(i) (3) gde realna tražnja za novcem (M/P) raste sa rastom realnog domaćeg proizvoda (Y), a opada sa rastom kamatnih stopa (i) • U privredi sa slobodnim tokovima kapitala u odnosima sa svetom osim novca i domaćih obveznica postoje i strane obveznice • Pretpostavlja se da stranci mogu da kupuju domaće obveznice, a domaći subjekti strane obveznice • Potrfolio ulaganja u obveznice zavisi od očekivane stope prinosa na domaće i strane obveznice 5

Ravnoteža na finansijskom tržištu u privredi sa slobodnim tokovima kapitala • Ravnoteža na finansijskom tržištu u privredi sa slobodnim tokovima kapitala uspostavlja se kada je očekivani prinos na domaće i strane obveznice jednak • Jednak prinos na domaće i strane obveznice podrazumeva da važi sledeći arbitražni uslov: (3) gde su sa i i i* označene domaće i strane kamatne stope za period (t, t+1), respektivno. Sa Et je označen nominalni devizni kurs na kraju perioda t, a sa očekivani nominalni devizni kurs na kraju perioda t+1. • Prethodni arbitražni uslov naziva se nepokriveni paritet kamatnih stopa, prema kome su domaće kamatne stope (1+i) jednake proizvodu stranih kamatnih stopa (1+i*) za perod (t, t+1) i očekivane promene nominalnog kursa u periodu (t, t+1). 6

Ravnoteža na finansijskom tržištu u privredi sa slobodnim tokovima kapitala • Pri relativno niskim kamatnim stopama i niskoj očekivanoj stopi promene deviznog kursa jednačina (3) se može aproksimirati na sledeći način: iz čega sledi da su domaće kamatne stope jednake zbiru svetskih kamatnih stopa i očekivane promene nominalnog deviznog kursa. • Ukoliko se pretpostavi da je očekivani kurs dat tada se nepokriveni paritet kamatnih stopa može izraziti na sledeći način: gde je sa označen dati očekivani kurs. 7

Kamatne stope i devizni kurs • Prethodna jednačina se može transformisati na taj način da se jasno uočava kako domaće i strane kamatne stope utiču na sadašnji (spot) kurs: rast domaćih kamatnih stopa (i) utiče na aprecijaciju domaće valute (tj. pad kursa), dok rast stranih kamatnih stopa (i*) utiče na deprecijaciju (rast kursa) domaće valute • Odnos izmedju domaćih kamatnih stopa i kursa prikazan je na sledećem grafikonu i i 0 Kamatni paritet A E aprecija 8

Ravnoteža na tržištu dobara i finansijskom tržištu u otvorenoj privredi • Ravnoteža u otvorenoj privredi je postignuta kada: – postoji ravnoteža na tržištu dobara – finansijskom tržištu i – kada važi nepokriveni paritet kamatnih stopa • Formalno, uslovi ravnoteže su definisani prethodno definisanim jednačinama: Y= C(Y-T)+I(Y, i)+G+NX(Y, Y*, E) M/P=YL(i) i • Uvrštavanjem pariteta kamatnih stopa u prvu jednačinu sistem jednačina se pojednostavljuje i prilagodjava standardnoj analizi u ISLM okviru 9

Ravnoteža na tržištu dobara i finansijskom tržištu u otvorenoj privredi • Nakon, zamene IS kriva u otvorenoj privredi dobija oblik: dok LM kriva ima identičan oblik kao i u zatvorenoj privredi: M/P=YL(i) • Dati teorijski okvir omogućava: – analizu medjuzavisnosti kursa, kamatnih stopa i domaćeg proizvoda, kao i – efekte fiskalne i monetarne politike u otvorenoj privredi 10

Medjuzavisnost kursa, kamatnih stopa i domaćeg proizvoda • U otvorenoj privredi rast kamatnih stopa utičena domaći proizvod kroz dva mehanizma: – povećanje kamatnih stopa smanjuje: investicije, tražnju za domaćih dobrima i domaći proizvod – povećanje kamatnih stopa utiče na aprecijaciju domaće valute, što smanjuje neto izvoz (opada strana tražnju za domaćim dobrima, a raste domaća tražnja za stranim dobrima), a potom i domaći proizvod • Iz prethodnog sledi da rast kamatnih stopa kroz oba mehanizma utiče na smanjenje domaćeg proizvoda • Uticaj rasta domaćeg proizvoda na kamatne stope je identičan kao i u zatvorenoj privredi: – rast domaćeg proizvoda, uz datu realnu ponudu novca (M/P), utiče na rast kamatnih stopa • Na osnovu prethodnih relacija moguće je grafički predstaviti IS-LM model u privredi u kojoj postoji slobodni tokovi robe i kapitala 11

IS-LM u privredi sa slobodnim tokovima robe i kapitala LM i i A Paritet kamatnih stopa B i 1 IS Y 1 Y E 1 E aprecija 12

Efekti fiskalne politike u otvorenoj privredi • Pretpostavimo da se privreda nalazi u ravnoteži u tački A 1 • Pretpostavimo da se državna potrošnja poveća za ΔG>0, a da porezi ostaju nepromenjeni ΔT=0 • Povećanjem državne potrošnje povećava se domaća tražnja (jer je G njen deo), kao i domaći proizvod koji odgovora višem nivou domaće tražnje • Povećanje domaćeg proizvoda na rast lične potrošnje i investicija (C=C(Y-T) i I=I(Y, i), što kroz proces multiplikacije utiče na dodatni rast tražnje i domaćeg proizvoda • Ukoliko realna ponuda novca (M/P) ostane nepromenjena tada se, zbog rasta realnog domaćeg proizvoda, povećavaju domaće kamatne stope sa i 1 na i 2 • Rast domaćih kamatnih stopa dovodi do aprecijacije domaće valute 13

Efekti fiskalne politike u otvorenoj privredi • Aprecija domaće valute smanjuje domaću tražnju za domaćim dobrima, a povećava domaću tražnju za stranim dobrima (neto izvoz opada, trgovinski bilans se pogoršava) • Usled aprecijacije domaće valute ravnotežni domaći proizvod je na nižem nivou u odnosu na nivo na kome bi bio u zatvorenoj privredi, ali je i dalje veći u odnosu na nivo koji je odgovarao ravnoteži u tački A 1 • Nova ravnoteža se uspostavlja u tački A 2, uz viši nivo domaćeg proizvoda, više kamatne stope i veću vrednost domaće valute 14

Efekti fiskalne politike u otvorenoj privredi LM 1 i ΔG>0 i A 2 i 2 A 1 A 1 i 1 IS 2 IS 1 Y 2 Y E 2 E 1 E aprecija 15

Efekti fiskalne ekspanzije na elemente domaće tražnje • Državna potrošnja (G) raste po definciji • Lična potrošnja (C) raste jer rastu domaća tražnja za domaćim dobrima i domaći proizvod (C=C(Y-T)) • Uticaj rasta državne potrošnje na investicije (I=I(Y, i)) zavisi od toga da li će preovladati efekat rasta domaćeg proizvoda ili efekat rasta kamatnih stopa: – ako prevlada efekat rasta domaćeg proizvoda investcije rastu – ako prevlada efekat rasta kamatnih stopa investicije opadaju • Neto izvoz opada (spoljnotrgovinska pozicija se pogoršava) usled: – rasta domaće tražnje za uvoznim dobrima i – aprecijacije domaće valute 16

Efekti monetarne politike u otvorenoj privredi • Inicijalnoj ravnoteži u tački A 1 odgovara ravnotežni dohodak (=tražnji za domaćim dobrima), kamatna stopa i 1 i devizni kurs E 1 • Ukoliko se pri nepromenjenom nivou BDP smanji ponuda novca (ΔM<0), to dovodi po rasta kamatne stope sa nivoa i 1 na nivo i 2 i pomeranje krive LM na gore • Pomeranjem krive LM sa nivoa LM 1 na nivo LM 2 uspostavlja se nova ravnoteža u tački A 2 • Novoj ravnoteži odgovara niži nivo dohotka(Y 2<Y 1), viši nivo kamatnih stopa (i 2>i 1) i veća vrednost domaće valute (E 2<E 1, potrebno je manje jedninica domaće valute za jednu jedinicu strane valute) 17

Efekti monetarne politike u otvorenoj privredi LM 2 LM 1 i Paritet kamatnih stopa A 2 i 2 i 1 i A 1 ΔM<0 Y 2 Y 1 Y E 2 E 18

Fiskalna politika u uslovima fiksnog deviznog kursa • Pretpostavimo da se u zemlji vodi politika fiksnog deviznog kursa • Inicijalna ravnoteža uspostavljena je u tački A 1, pri ravnotežnom dohotku Y 1 i kamatnim stopama i 1 i deviznim kursom E 1 • Ukoliko se državna potrošnja poveća za (ΔG>0), to ima za posledicu pomeranje IS krive u desno i uspostavljanje nove ravnoteže u tački A 2, odnosno: – rast domaće tražnje i ravnotežnog dohotka sa nivoa Y 1 na nivo Y 2, – uz datu realnu ponudu novca (M/P)1 kamatne stope rastu sa nivoa i 1 na nivo i 2, • Rast kamatnih stopa doveo bi do aprecijacije domaće valute sa nivoa E 1 na nivo E 2 – što je suprotno politici fiksnog deviznog kursa 19

Fiskalna politika u uslovima fiksnog deviznog kursa • Ukoliko se želi održati fiksni kurs neophodno je primeniti ekspanzivnu monetarnu politiku, odnosno smanjiti kamatne stope • Smanjenjem kamatnih stopa raste tražnja za novcem i kriva LM se pomera na nivo LM 2 • Novom nivou krive LM 2 odgovara ravnotežna tačka A 3 u kojoj je: – ravnotežni dohodak Y 3>Y 2>Y 1 – kamatne stope su na inicijalnom nivou (i 1=i 2) – devizni kurs je na fiksnom nivou (E 1=E 2), 20

Fiskalna politika u uslovima fiksnog deviznog kursa i LM 1 ΔG>0 i 2 ΔM>0 LM 2 A 1 A 2 A 3 i 1 A 1=A 3 IS 2 IS 1 Y 2 Y 3 Y E 2 E 1 E 21

Fiskalna politika u uslovima fiksnog deviznog kursa • U uslovima fiksnog deviznog kursa fiskalna politika snažnije deluje na BDP nego u uslovima fleksibilnog kursa, • U uslovima fiksnog kursa monetarna politika se prilagodjava fiskalnoj politici sa ciljem da se održi fiksni kurs • Monetarna politika koja ima za prioritetan cilj održanje fiksnog kursa ne može u punoj meri da se koristi za regulisanje likvidnosti privrede 22