Aktuelna pitanja na podruju finansijskog izvetavanja Normativna osnova

Aktuelna pitanja na području finansijskog izveštavanja – Normativna osnova finansijskog izveštavanja

Mešovita osnova finansijskog izveštavanja PROŠLOST SADAŠNJOST Istorijski trošak Fer vrednost BUDUĆNOST ?

ISTORIJSKI TROŠAK FER VREDNOST Vlasništvo nije odvojeno od upravljanja – privredom dominiraju inokosna preduzeća (to ne znači da ne postoje i korporacije, samo što one nisu stub razvoja privrede) Vlasništvo je odvojeno od upravljanja – svetskon privredom dominira korporativni oblik preduzeća (značajan uticaj globalizacije) Stabilno okruženje (nema značajnih tehničko-tehnoloških napredaka, stabilni tržišni uslovi) Nestabilno okruženje (novi oblici transakcija, razvoj informacionih tehnologija, pojava novih finansijskih instrumenata) Nerazvijeno tržište kapitala Razvijeno tržište kapitala Poverioci (banke) predstavljaju osnovnog snabdevača kapitalom Investitori predstavljaju osnovnog snabdevača kapitalom Osnovni korisnici finansijskih izveštaja: poverioci Osnovni korisnici finansijskih izveštaja: investitori Osnovna kvalitativna karakteristika – pouzdanost (relevantnost u drugom planu) Osnovna kvalitativna karakteristika – relevantnost (pouzdanost u drugom planu) Bilans uspeha – osnovni finans. izveštaj Bilans stanja – pomoćni finans. Izveštaj Bilans stanja – osnovni finans. izveštaj Bilans uspeha – pomoćni finans. izveštaj

ISTORIJSKI TROŠAK FER VREDNOST Iz čega se sastoji rezultat i čemu služi? Poštuju se opreznost, realizacija i uzročnost Ne poštuju se opreznost, realizacija i uzročnost Nedostaci - na nerealnoj pretpostavci monetarne stabilnosti - relevantnost finansijskih informacija je ugrožena - ne rešava probleme priznavanja/nepriznavanja pojedinih komponenti sredstava i obaveza Nedostaci - volatilnost finansijskih izveštaja, - efekat procikličnosti, - merenje fer vrednosti po modelima, - održavanja kapitala Prednosti - ne dozvoljava povećanje vrednosti sredstava u bilansima entiteta - zabranjuje priznavanje nerealizovanih dobitaka Prednosti - obezbeđuje relevantnije informacije - veća transparentnost finansijskih izveštaja - u uslovima finansijske krize pravovremeno informiše menadžment ali i investitore i regulatorna tela

Fer vrednost – relevantna regulativa q. Da li postoji računovodstveni standard koji se bavi fer vrednošću? - MSFI 13 – Merenje fer vrednosti (stupio na snagu 1. 1. 2015. ) - Ne postavlja nove zahteve u vezi sa tim šta se obavezno, odnosno, opciono vrednuje po fer vrednosti - Na jednom mestu daje osnovne smernice i uputstva u vezi sa tim kako bi trebalo utvrđivati fer vrednost i šta bi u vezi sa tim trebalo obelodaniti u napomenama

Fer vrednost – definicija qŠta je fer vrednost i kako se definiše? Fer vrednost predstavlja cenu koja se može ostvariti prilikom prodaje nekog sredstva ili platiti prilikom transfera obaveze u redovnoj transakciji između tržišnih participanata (učesnika) na dan merenja. (MSFI 13)

Fer vrednost – pojašnjenje definicije q. Cena koja se može ostvariti prilikom prodaje nekog sredstva ili platiti prilikom transfera obaveze - fer vrednost kao „izlazna cena“ (MSFI 13) - pre MSFI 13 fer vrednost se posmatrala kao „ulazna cena“ q. Redovna transakcija - dovoljno dug period da se izvrše uobičajne marketinške aktivnosti - hipotetička transakcija na aktivnom i likvidnom tržištu q. Tržišni participanti (učesnici) - fer vrednost se utvrđuje iz perspektive tržišta (hipotetičkih prodavaca i kupaca), ne iz perspektive entiteta - nezavisne strane u transakciji - voljne strane u transakciji - obaveštene strane u transakciji

Fer vrednost – smernice za utvrđivanje (glavno i najpovoljnije tržište) q. Na - kom tržištu se utvrđuje fer vrednost? Na glavnom tržištu qŠta se dešava ukoliko preduzeće nema pristup glavnom tržištu? - Onda se fer vrednost utvrđuje na najpovoljnijem tržištu qŠta se dešava ukoliko preduzeće nema pristup ni glavnom ni najpovoljnijem tržištu? - Onda se fer vrednost utvrđuje na tržištu na kojem preduzeće obavlja transakcije

Fer vrednost – smernice za utvrđivanje (glavno i najpovoljnije tržište) Da li preduzeće ima pristup glavnom tržištu? Da Fer vrednost se utvrđuje na glavnom tržištu Da Fer vrednost se utvrđuje na najpovoljnijem tržištu Ne Da li preduzeće ima pristup najpovoljnijem tržištu? Ne -Fer vrednost se utvrđuje na tržištu na kojem preduzeće obavlja transakcije

Fer vrednost – smernice za utvrđivanje (pristupi i tehnike merenja fer vrednosti) q. Da li su pristupi i tehnike merenja fer vrednosti isto? Tržišni pristup (npr. tehnika kotiranih cena) Prinosni pristup (npr. tehnika DNT) Troškovni pristup (npr. tehnika troškova zamene)

Fer vrednost – smernice za utvrđivanje (inputi i hijerarhijski nivoi) q. Koji tipovi inputa (informacija) se mogu koristiti prilikom merenja fer vrednosti? - tržišno uočljivi inputi (informacije dostupne na tržištu) - tržišno neuočljivi inputi (informacije dobijene na osnovu pretpostavki menadžmenta) q. Koji hijerarhijski nivoi fer vrednosti postoje? - fer vrednost nivoa 1 - fer vrednost nivoa III

Fer vrednost – smernice za utvrđivanje (inputi i hirerarhijski nivoi) Da li postoji kotirana cena na aktivnom tržištu za identično sredstvo? Ne Da li su prilikom merenja FV u značajnoj meri korišćeni tržišno neuočljivi inputi? Da Da li je izvršena bilo kakva korekcija kotirane cene? Ne Fer vrednost nivoa I Da Ne Da Fer vrednost nivoa III

Fer vrednost – merenje fer vrednosti nefinansijskih sredstava q Namere entiteta u pogledu konkretnog sredstva nisu relevantne za vrednovanje (da li će entitet koristiti sredstvo, kako će ga koristiti, ili će sredstvo prodati) Bitna je namera hipotetičkih tržišnih participanata u pogledu upotrebe/prodaje sredstava. q q Ukoliko bi hipotetički tržišni participanti dato sredstvo: 1) prodali – vrednovanje bi se zasnivalo na ceni koja bi proistekla iz date hipotetičke transakcije prodaje 2) koristili – vrednovanje bi se zasnivalo na vrednosti koja bi proistekla iz najbolje moguće upotrebe datog sredstva.

Fer vrednost – merenje fer vrednosti nefinansijskih sredstava q Fer vrednost sredstva koja odražava njegovu najveću i najbolju upotrebu q MSFI 13 ne sadrži detaljne smernice u kojim slučajevima bi maksimalna vrednost za tržišne participante bila dostignuta – da li upotrebom sredstva u kombinaciji sa drugim sredstvima kao grupe, drugim sredstvima i obavezama, ili samostalnim korišćenjem sredstva. q Fer vrednost nefinansijskog sredstva – visoko zavisna od procene entiteta kako bi tržišni participanti koristili, i u skladu sa tim vrednovali sredstvo. q Značajno prisustvo prosuđivanja – dovodi se u pitanje nepristrasnost q Entitet mora da iskazuje nefinansijsko sredstvo po fer vrednosti koja

Fer vrednost – merenje fer vrednosti nefinansijskih sredstava (primer) • Entitet „A“ je u poslovnoj kombinaciji stekao zemljište i zgradu fabrike. Postojeća namena zemljišta je industrijska upotreba. S obzirom da obližnje parcele zemljišta imaju drugačiju namenu – na njima se grade stambene zgrade namenjene prodaji, entitet „A“ odlučuje (iz perspektive tržišnih participanata) da je najbolja moguća upotreba zemljišta izgradnja stanova. Stoga se pri utvrđivanju fer vrednosti zemljišta polazi od pretpostavke da će fabrika biti srušena i da će zemljište u celosti biti raspoloživo za stambenu izgradnju. - fer vrednost placa u celini je 300. 000 nj, po odbitku troškova rušenja fabrike. - vrednost fabrike, po njenoj sadašnjoj upotrebi je 100. 000 nj. - vrednost zemljišta pretpostavljajući njegovu sadašnju upotrebu je 30. 000 nj.

Fer vrednost – merenje fer vrednosti nefinansijskih sredstava q. MSFI 13 ne sadrži detaljne smernice u pogledu primene mogućih pristupa q Potencijalni problemi u izveštavanju: - sloboda koja je ostavljena sastavljačima finansijskih izveštaja – mogućnost izbora onog pristupa koji će maksimizirati vrednost nefinansijskog sredstva (sklonost ka precenjivanju sredstva), - najveća i najbolja upotreba sredstva se razmatra iz perspektive hipotetičkih tržišnih participanata – pretpostavka najveće i najbolje upotrebe variraće od entiteta do entiteta i od perioda do perioda (problem vremenske i prostorne uporedivosti), - vrednovanje nefinansijskih sredstava nije u skladu sa njihovom stvarnom nameravanom upotrebom – narušava se fundamentalna kvalitativna karakteristika korisnih finansijskih informacija (verodostojna prezentacija)

Glavno i najpovoljnije tržište (primer) • Preduzeće A poseduje obične akcije preduzeća B koje su klasifikovane u kategoriju finansijskih sredstava po fer vrednosti sa promenama u dobitku/gubitku (HOV namenjene trgovanju). Preduzeće A na dan 31. 12. 2016. god. treba da utvrdi fer vrednost ovih akcija. Za te potrebe neophodno je identifikovati glavno tržište. • Pretpostavimo da su dostupne informacije o godišnjem obimu trgovine, cenama i transakcionim troškovima na tri berze, što je prikazano u narednoj tabeli (transportni troškovi su jednaki nuli). • Pitanja: 1) Koja od tri razmatrane berze se može smatrati glavnim, a koja najpovoljnijim tržištem ? 2) Pod pretpostavkom da preduzeće A može trgovati na sve tri berze, koju vrednost će izabrati za vrednovanje običnih akcija ? 3) Pod pretpostavkom da preduzeće A nema pristup berzi 1, koju vrednost će izabrati za vrednovanje običnih akcija ?

Preduzeće A Berza 1 trguje na Berza 2 Berza 3 Obim (godišnji) 60. 000 24. 000 12. 000 Cena po akciji 50 48 53 Transportni troškovi - - - Moguća fer vrednost 50 48 53 Transakcioni troškovi (provizija) (1) (2) Neto prodajna cena 49 46 51

Utvrđivanje fer vrednosti – tržišni pristup (primer) � Preduzeće M-invest na dan 31. 12. 2016. godine poseduje 50 običnih akcija preduzeća Bioprotein koje posluje kao otvoreno akcionarsko društvo. Pregledom istorije trgovanja na berzi može se zaključiti da se akcijama ovog preduzeća nije trgovalo u poslednjih godinu dana. Zbog toga se kotirana cena akcija preduzeća Bioprotein ne može smatrati relevantnom za utvrđivanje fer vrednosti ovih akcija. � Preduzeće M-invest je odlučilo da pri utvrđivanju fer vrednosti običnih akcija preduzeća Bioprotein iskoristi kotiranu cenu običnih akcija uporedivog preduzeća iz iste delatnosti Sojaprotein u iznosu od 800 RSD po akciji, tako da će fer vrednost ovih akcija iznositi 40. 000 RSD (50 akcija x 800 RSD po akciji). � Pitanje: Kojem hijerarhijskom nivou fer vrednosti pripada ovako utvrđena fer vrednost ?

Utvrđivanje fer vrednosti – tržišni pristup (nastavak) � Eksterni revizor je izrazio mišljenje da fer vrednost običnih akcija utvrđena na prethodni način nije u skladu sa zahtevima standarda MSFI 13 (zašto? ), tako da je potrebno izvršiti naknadno prilagođavanje prethodno utvrđene fer vrednosti uzimanjem u obzir rizika likvidnosti. � Menadžment preduzeća, odgovarajući na ovaj zahtev, na bazi procene donosi odluku o prvobitno utvrđenu fer vrednost umanji za 10%, tako da fer vrednost akcija preduzeća Bioprotein, nakon izvršenog prilagođavanja iznosi 36. 000 RSD (50 x 720 RSD po akciji). � Pitanje: Kojem hijerarhijskom nivou fer vrednosti pripada na prethodni način prilagođena fer vrednost ?

Kratka pitanja 1) Ako matično preduzeće proda državne obveznice zavisnom preduzeću, da li se cena koja je postignuta u toj transakciji može smatrati fer vrednošću hartija koje su bile predmet transakcije ? Odgovor: Ne, jer su u pitanju povezane strane. 2) Ako entitet ne želi da proda određeno finansijsko sredstvo po ceni po kojoj se trguje tim sredstvom na glavnom tržištu, da li je ta cena odraz fer vrednosti za to sredstvo ? Odgovor: Da, pošto namera (odnosno odsustvo namere) ne utiče na visinu fer vrednosti. Ona je specifična za tržište, a ne za entitet. 3) Da li ograničenje raspolaganja konkretnim finansijskim sredstvom (na primer sredstvo položeno kao kolateral) utiče na visinu fer vrednosti tog sredstva (da li je to faktor koji treba uzeti u razmatranje) ? Odgovor: Ne, jer je to ograničenje koje je karakteristično za entitet, a ne za samo sredstvo. 4) Kada se koristi više različitih tehnika vrednovanja, koje faktore treba uzeti u obzir prilikom ocenjivanja rezultata primene pojedinih tehnika ? Odgovor: Pouzdanost tehnike i inputa koje ona koristi Maksimiziranje upotrebe tržišno uočljivih inputa (A) i minimiziranje korišćenja neuočljivih inputa (B) (npr. 0, 8 x. A + 0, 2 x. B).

Kratka pitanja - nastavak 5) Ako se pri utvrđivanju fer vrednosti nekog finansijskog sredstva koriste informacije sa tržišta, kao i procene menadžmenta koje se zasnivaju na internim projekcijama, u koji nivo fer vrednosti će biti klasifikovana tako utvrđena fer vrednost ? Odgovor: U fer vrednost nivoa 3, jer je nivo vrednosti opredeljen korišćenim inputima najnižeg hijerarhijskog nivoa. 6) Pretpostavimo da banka odobri bitnom klijentu kredit pod uslovima koji su povoljniji od tržišnih. Da li se iznos koji je klijentu plasiran u okviru tako odobrenog kredita može smatrati fer vrednošću datog kredita ili ne ? Obrazložite odgovor. Odgovor: Ne, zato što fer vrednost ne treba da bude pod uticajem karakteristika konkretne transakcije, nego je određena trenutnim uslovima na glavnom tržištu.

Hvala na pažnji !