Statistika finansijskog sektora Statistika finansijskog sektora Sadraj predavanja

Statistika finansijskog sektora

Statistika finansijskog sektora Sadržaj predavanja • • • Monetarni agregati i kamatne stope Berzanski indeksi Statistika finansijske stabilnosti i razvijenosti finansijskog sistema Indeks koncentracije u finansijskom sektoru HHI indeks Statistika valutne supstitucije Statistički sistem i statistika finansijskog sektora 2

Statistika finansijskog sektora Monetarni agregati i kamatne stope • Statistika finansijskog sektora prikuplja, obradjuje i publikuje podatke o kretanjima i funkcionisanju – monetarnog sistema – finansijskih tržišta – finansijskih institucija 3

Statistika finansijskog sektora Monetarni agregati i kamatne stope • Osnovne oblasti se odnose na: – kretanje monetarnih agregata i kamatnih stopa – stabilnost i razvijenost finansijskog sistema – statistiku cena hartija od vrednosti i berzanskih roba • Za zemlje u razvoju važni su i pokazatelji: – koncentracije u finansijskom sektoru – statistika valutne supstitucije 4

Statistika finansijskog sektora Monetarni agregati i kamatne stope • Zadatak monetarne i finansijske statistike je – da omoguće analizu makroekonomske pozicije zemlje i finansijskih tržišta – da budu osnova za donošenje mera ekonomske politike 5

Statistika finansijskog sektora Monetarni agregati i kamatne stope • Monetarna statistika obuhvata: – finansijske stokove (stocks) i tokove (flows) na strani aktive i pasive finansijskih institucija • Finansijska statistika je šira kategorija – obuhvata sve finansijske stokove između svih sektora nacionalne ekonomije i između ovih sektora i inostranstva 6

Statistika finansijskog sektora Monetarni agregati i kamatne stope Monetarni agregati • Koriste se za merenje količine novca u opticaju u nacionalnoj ekonomiji • Statistički se prate u nominalnoj vrednosti • Mogu se formirati na različitim nivoima obuhvata ukupne ponude novca 7

Statistika finansijskog sektora Monetarni agregati i kamatne stope • Najuža definicija monetarnih agregata je tzv. monetarna baza • Različite definicije monetarne baze za pojedine zemlje • Ovaj agregat najčešće obuhvata – gotov novac u opticaju – depozite koje poslovne banke drže kod centralne banke (obavezne rezerve i drugi depoziti) 8

Statistika finansijskog sektora Monetarni agregati i kamatne stope • Uska definicija novca (narrow money) ili M 1 obuhvata: – gotov novac u opticaju – depozite po vidjenju • M 2 uz M 1 obuhvata i oročene štedne depozite u domaćoj valuti • Novčana masa M 3 najčešće uz M 2 obuhvata i druge kategorije koje se u širem tumačenju mogu smatrati novcem – investicione jedinice fondova na tržištu novca – REPO ugovori – obveznice sa rokom dospeća do 2 godine 9

Statistika finansijskog sektora Monetarni agregati i kamatne stope • M 3 često se koristi kao šira definicija novca (broad money) • U Srbiji agregat M 3 uz M 2 obuhvata devizne depozite • Za potrebe izveštavanja prema MMF u standardni izveštaj o monetarnim agregatima tri dela: 1. Široka ponuda novca (Broad Money) 2. Desezonirana široka ponuda novca (Broad Money Seasonally Adjusted) 3. Monetarni agregati (Monetary Agregates) • Samo su podaci iz prve sekcije izveštaja (Broad Money) u potpunosti standardizovani na međunarodnom nivou 10

Statistika finansijskog sektora Monetarni agregati i kamatne stope Indeksi kretanja M 3 po zemljama za 2015. i 2016. (2010=100) Izvor: OECD database 11

Statistika finansijskog sektora Monetarni agregati i kamatne stope Kamatne stope • Kamatne stope predstavljaju cenu novca • Izražavaju se na godišnjem nivou • Kompenzacija vlasnicima novca za odlaganje njihove potrošnje • Cena koju zajmoprimci moraju platiti da bi mogli koristiti tuđi novac 12

Statistika finansijskog sektora Monetarni agregati i kamatne stope • Visina kamatnih stopa zavisiće pre svega od kreditnog boniteta dužnika i od roka dospeća • Postoji čitav spektrum cena po kojima se novac i kapital daju u zajam dužnicima – različitog kreditnog boniteta – sa različitim rokovima vraćanja 13

Statistika finansijskog sektora Monetarni agregati i kamatne stope • Kamatne stope koje obračunavaju banke u osnovi se dele na: – kamatne stope koje se plaćaju na izvore finansiranja (depozite) – pasivne kametne stope – kamatne stope na plasmane (kredite) –aktivne kamatne stope • Razlika između ove dve kamatne stope u proseku na nivou banke predstavlja tzv. neto kamatnu marginu – razlika u ceni nabavljanja i ceni prodaje finansijskih sredstava 14

Kratkoročne i dugoročne kamatne stope u izabranim zemljama u 2016. godini u % na godišnjem nivou. Izvor: OECD database Australija Austrija Republika Češka Finska Francuska Nemačka Grčka Mađarska Italija Japan Letonija Norveška Poljska Republika Slovačka Slovenija Španija Švajcarska Velika Britanija SAD Rusija Kratkoročne kamatne stope 1, 99 0, 26 0, 26 0, 95 0, 26 0, 07 0, 26 1, 07 1, 70 0, 26 0, 75 0, 49 0, 64 11, 60 Dugoročne kamatne stope 2, 34 0, 38 0, 43 0, 37 0, 47 0, 09 8, 36 3, 14 1, 49 0, 07 0, 53 1, 33 3, 04 0, 54 1, 15 1, 39 0, 36 1, 31 1, 84 10, 44 15

Statistika finansijskog sektora Monetarni agregati i kamatne stope • Kamatna margina (NIM – Net Interest Margin) – Osnovni izvor dobiti u poslovima klasičnog komercijalnog bankarstva • Kamatna stopa po viđenju odnosi se na: – prekonoćne pozajmice između banaka – depozite po viđenju – druge dnevne (intraday) pozajmice u finansijskom sistemu • U Evropskoj uniji kamatna stopa ovog tipa je EONIA • U Srbiji se koristi BEONIA 16

Statistika finansijskog sektora Monetarni agregati i kamatne stope • Kratkoročna kamatna stopa – Pozajmice sa rokom dospeća ispod godine dana – Kamatna stopa na 3 meseca je najčešća • u okvi ru njih po sto ji ši ro ki di ja pa zon specifičnih ka mat nih sto pa u za vi sno sti od kre dit nog bo ni te ta du žni ka • Bezrizična kamatna stopa se formira na kratkoročne državne obveznice (T Bills) • Alternativno se uzima kamatna stopa koja se formira na međubankarskom tržištu novca kao što su tržišta u Frankfurtu (EURIBOR) i tržišta u Londonu 17 (LIBOR)

Statistika finansijskog sektora Monetarni agregati i kamatne stope • Kamatna stopa koja se nudi na davanje kredita određene ročnosti drugoj banci koja je član tržišta – Dobra aproksimacija bezrizičnih kamatnih stopa • Dužnik je banka, ne država pa nisu potpuno bezrizične • Koriste se kao referentne kamatne stope • Referentna kamatna stopa predstavlja tržišno promenljivu osnovicu – kretanje je van uticaja dve ugovorne strane – dostupno je i poznato učesnicima na finansijskom tržištu 18

Statistika finansijskog sektora Monetarni agregati i kamatne stope • Dugoročna kamatna stopa – Rok dospeća preko godinu dana • Neke dugoročne kamatne stope odnose se na zajmove sa rokovima dospeća od 20, 30 i više godina • Najčešće se dugoročnom kamatnom stopom smatra ona koja se obračunava na pozajmicu sa rokom od deset godina 19

Statistika finansijskog sektora Monetarni agregati i kamatne stope • Različita ročnost kamatnih stopa pozajmica istog dužnika kreira niz kamatnih stopa koje se zovu kriva prinosa (yield curve) – Terminska struktura kamatnih stopa – Dugoročne kamatne stope su više od kratkoročnih, ali može se desiti i obrnuto • Kamatni spredovi mogu da ukazuju na fazu privrednog ciklusa i sentiment investitora na tržištu • Predstavljaju razliku u kamatnim stopama – za različite ročnosti istog dužnika – za iste ročnosti dužnika sa različitim kreditnim 20 bonitetom

Statistika finansijskog sektora Monetarni agregati i kamatne stope • U uslovima recesije i negativnih očekivanja na tržištu dolazi do pomeranja investitora ka sigurnijim plasmanima – zahtevana stopa prinosa na rizičnije plasmane raste • cena takvih obveznica pada • Obrnuto se dešava sa sigurnijim plasmanima – zahtevana stopa prinosa pada • cena takvih obveznica raste 21

Statistika finansijskog sektora Monetarni agregati i kamatne stope • Analiza kamatnih spredova može se koristiti i za analizu deviznog tržišta • Kretanje razlike u kamatnim stopama u različitim valutama za iste ročnosti i dužnike istog ili sličnog kreditnog boniteta može koristiti radi procene budućeg kretanja deviznih kurseva – teorija pariteta kamatnih stopa 22

Statistika finansijskog sektora Monetarni agregati i kamatne stope Spre do vi pri no sa (ka mat ne sto pe) iz me đu de se to go di šnje i tro me seč ne dr žav ne ob ve zni ce S 2013 2017. Izvor : Federal Reserve Bank of Saint Louis, baza podataka 23

Statistika finansijskog sektora Monetarni agregati i kamatne stope • Kamatne stope su dobra indikacija – trenutnih i budućih privrednih kretanja po očekivanjima investicione javnosti – kretanja očekivane inflacije bitno može uticati na nivo nominalnih kamatnih stopa • Posebno se prati kretanje realnih kamatnih stopa kao indikatora koji je oslobođen distorzije inflacionih očekivanja 24

Statistika finansijskog sektora Monetarni agregati i kamatne stope • Posebnu kategoriju kamatnih stopa predstavljaju kamatne stope koje formiraju centralne banke • Po pravilu su najniže kamatne stope u finansijskom sistemu • Utiču na sve druge kamatne stope u sistemu • Predstavljaju referentne kamatne stope u datom finansijskom sistemu • Formiraju se odlukama centralnih banaka ili njihovom politikom na otvorenom tržištu – odluka o ciljanoj kamatnoj stopi centralne banke 25

Statistika finansijskog sektora Monetarni agregati i kamatne stope Kre ta nje ka mat nih sto pa na de po zi te troškovi i zaduživanja za preduzeća i domaćinstva u evrozoni, 2008− 2016. Izvor: ECB, Press Release, 2 Februar 2017. 26

Statistika finansijskog sektora Monetarni agregati i kamatne stope Tipičan izgled krive prinosa 27

Statistika finansijskog sektora Monetarni agregati i kamatne stope • Ti pi čan iz gled kri ve pri no sa je ras tu ći – ob ve zni ce sa du žim ro kom do spe ća nu de ve ću ka mat nu sto pu tj. sto pu pri no sa • Rav na kri va pri no sa – isti nivo prinosa za dugoročne i kratkoročne obveznice • Opa da ju ća kriva prinosa – sto pe pri no sa na du go roč ne ob ve zni ce ma nje od sto pa pri no sa na krat ko roč ne ob ve zni ce • Kri va pri no sa ope ri še sa no mi nal nim ka mat nim sto pa ma, tj. no mi nal nim sto pa ma pri no sa 28

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi • Kako se kreću cene na finansijkom tržištu? • Mogu se formirati za sve relativno homogene aktive, uključujući i robe i obveznice • O berzanskim indeksima se najčešće govori u kontekstu tržišta akcija – Mogu predstavljati finansijsko tržište u celini ili pojedine njegove segmente – Pojedine industrijske oblasti ili pojedine vrste hartija od vrednosti 29

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi • Berzanski indeksi mogu biti proseci i indeksi • Proseci su ponderisani ili neponderisani proseci cena hartija od vrednosti • Indeksi se računaju kao odnosi posmatranih prema baznim ponderisanim prosecima cena izabranih hartija od vrednosti 30

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi • U SAD u u grupu proseka ubrajamo: – Dau Džons sistem indeksa (Dow Jones Averages) – Velju lajn kompozitni prosek (Value Line Composite Average) • Grupa indeksa je znatno brojnija • Najpoznatiji indeks u SAD u je S&P 500 • Svaki berzanski indeks polazi od baznog vremena posmatranja i bazne vrednosti – indeksira se sa 1, 100 ili 1000 – time se obezbeđuje njegova visoka informativnost i momentalna uporedivost podataka vremenske serije berzanskih indeksa 31

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi • Kao ponderi koriste se cene izabranih akcija ili njihove tržišne kapitalizacije (proizvod cene i broja hartija od vrednosti) 1. Indekse izrađuju specijalizovane institucije – subjektivno biraju koje će se hartije od vrednosti naći u strukturi indeksa 2. Indekse izrađuju specijalizovane institucije – objektivni kriterijumi u izboru hartija od vrednosti koje ulaze u indeks (najčešće kapitalizacija) 3. Indekse računaju sama tržišta obuhvatajući sve posmatrane hartije od vrednosti kojima se na njima trguje 32

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi • Dau Džons sistem indeksa je najstariji u svetu • Jedan od najpopularnijih u SAD u • 1884. formiran je prvi berzanski indeks koji je uprosečavao cene 11 akcija železničkih kompanija • 1896. indeks je obuhvatao 20 akcija železničkih kompanija – iste godine kreiran je i industrijski indeks sa 12 industrijskih akcija • Oba indeksa objavljuje The Wall Street Journal 33

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi • Dau Džons industrijski prosek (DJIA) – 1916. imao 20 akcija – Od 1928. do danas 30 akcija – Železnički Dow Jones prerasta u transportni indeks • Dau Džons industrijski prosek (Dow Jones Industrial Average) • Dau Džons transportni prosek (Dow Jones Transportation Average) • Dau Džons uslužno komunalni prosek (Dow Jones Utility Average) • Dau Džons 65 kompozitni prosek (Dow Jones 65 Composite) 34

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi • Standard i Pur (S&P) je drugi najznačajniji berzanski indeks u SAD u – Standard i Pur 500 kompozitni prosek akcija (Standard & Poor’s Composite 500 Stocks Average) – Standard i Pur 400 industrijski prosek akcija (Standard & Poor’s 400 Industrial Stocks Average) – Standard i Pur 20 transportni prosek akcija (Standard & Poor’s 20 Transportation Stocks Average) 35

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi – Standard i Pur 40 uslužno komunalni prosek akcija (Standard & Poor’s 40 Utility Stocks Average) – Standard i Pur finansijski prosek akcija (Standard & Poor’s Financial Stocks Average) 36

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi • U S&P uključene su akcije NYSE, AMEX i vanberzanskog indeksa • NYSE New York Stock Exchange najveća berza akcija u SAD u i svetu • AMEX – American Stock Exchange – druga nacionalna berza u SAD u, sediste u Njujorku • Njujorška berza objavljuje kompozitni indeks NYSE Composite – obuhvata sve akcije sa NYSE • Računaju se podindeksi: industrijski, uslužno komunalni, transportni i finansijski 37

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi • Indeks AMEX tržišne vrednosti (AMEX Market Value Index) – obuhvata sve akcije iz AMEX a • Računa se 16 podindeksa u 2 grupe: industrijskoj i geografskoj • NASDAQ kompozitni indeks (NASDAQ Composite) obuhvata akcije sa NASDAQ sistema u okviru OTC tržišta i izdvajaju se 6 podindeksa • NASDAQ – National Association of Securities Dealers Automated Quotations (kompjuterski automatizovani sistem trgovanja nacionalnog udruženja brokersko dilerskh kuća) • Deo vanberzanskog sistema u SAD u 38

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi Pri izradi berzanskih indeksa mora se voditi računa o: 1. Veličini uzorka 2. Reprezentativnosti 3. Ponderisanju 4. Praktičnim jedinicama mere 39

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi 1. Veličina uzorka mora biti takva da se njom dovoljno precizno može predstaviti tržišni segment koji se aproksimira • Mali uzorci mogu biti nedovoljno precizni • Veliki uzorci su komplikovani za izračunavanje i neekonomični 40

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi 2. Reprezentativan uzorak je onaj koji dobro predstavlja populaciju kojoj pripada • Indeks treba da odražava promene u svakom segmentu skupa – Pravilnim izborom elemenata skupa može se zadržati reprezentativnost na nivou malog uzorka 41

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi 3. Ponderisanje određuje značaj pojedinih elemenata uzorka • Cenovno ponderisanje je kada su hartije ponderisane svojom cenom • Vrednosno ponderisanje, ponder tržišna kapitalizacija hartije koje ulaze u indeks su ponderisane spram vrednosti koje imaju na tržišnom segmentu koji se želi aproksimirati • Ako su hartije od vrednosti podjednako zastupljene u indeksu bez obzira na tržišno učešće, ponderi su jednaki 42

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi 4. Berzanski indeksi treba da budu izraženi u praktičnim jedinicama mere radi lakšeg tumačenja i korišćenja Poređenje dva najpopularnija indeksa u SAD u • DJIA je prosek, a S&P je kompozitni indeks • Oba aproksimiraju kretanja finansijskog tržišta SAD • DJIA se svakodnevno publikuje u dnevnom listu The Wall Street Journal i nedeljno u Barron’s • Prosek cena 30 akcija tzv. “blue chip stocks” (velikih, renomiranih i visoko kvalitetnih kompanija), kompanije su uglavnom kotirane na 43 NYSE

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi • • S&P se objavljuje od 1923. Uzorak od 500 akcija se koristi od 1957. Uzorak S&P je 16, 7 puta veći od DJIA Mala veličina uzorka DJIA je prednost, ali reprezentativnost može biti narušena • U današnje vreme veličina uzorka S&P ne stvara probleme zahvaljujući razvoju kompjuterske tehnologije • S&P obuhvata akcije kotirane na različitim tržištima u SAD u 44

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi • Popularnost DJIA potiče iz vremena kada je promet na NYSE bio apsolutno dominantan – po broju transakcija, po njihovom obimu i po broju kotiranih akcija • Izračunavanje indeksa sa većim uzorkom je bilo preskupo • Ni jedno ni drugo više nije slučaj • DJIA je često kritikovan da nije dobra aporksimacija tržišnih kretanja u SAD u • Od skoro uključuje i neke kompanije koje se kotiraju i van NYSE 45

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi • S&P ponderiše svaku akciju u svom sastavu sa njenom tržišnom kapitalizacijom • DJIA akcije imaju ponder jednak njihovoj ceni • DJIA obuhvata 30 akcija (d=30), dobija se sabiranjem cena svih 30 akcija i njihovim deljenjem sa 30 46

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi • d se kasnije menjao radi zadržavanja uporedivosti sa prethodnim periodom • d se menjao zbog: – cepanja akcija (stock splits) – isplata dividendi u obliku akcija (stock dividends) 47

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi Primer uticaja cepanja akcija na berzanski indeks (prosek) 48

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi • Cene akcija A, B, C i D su date u koloni C 1 • Vrednost berzanskog indeksa po metodologiji DJIA je 45 (180/4) • Došlo je do cepanja akcija D u razmeri 5: 1 • Znači da je došlo do smanjenja jedinične cene akcija D 5 puta (sa 75 na 15) • Ako koristimo neizmenjenu DJIA formulu dobijemo da je vrednost indeksa 30 (120/4) • Pad vrednosti indeksa nije rezultat tržišnog kretanja cena akcija, već mehaničkog povećavanja broja akcija jednog od preduzeća 49

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi • Vrši se korekcija vrednosti d kojom se elimiše efekat capanja akcija ili podele dividendi u obliku akcija • Vrednost d se množi sa koeficijentom redukcije delioca k 50

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi • ∆C je razlika između stare cene akcije D i njene nove cene prouzrokovane cepanjem akcija • Korigovani delioc se izračunava: • d’=d*k=4*0, 66667=2, 66667 • U imeniocu umesto d koristimo korigovano d’ • Nova vrednost indeksa koristeći DJIA formulu je 45 (120/2, 66667) 51

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi • S&P uzima u obzir i cene i količine • Bazna vrednost je uzeta iz perioda 1941 1943. i arbitrarno određena na nivou od 10 52

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi • S&P verovatno bi za iste promene cena akcija dao različite promene u odnosu na indeks istog sastava izračunat po metodologiji DJIA • Cepanje akcija i podela dividendi u obliku akcija ne utiče na vrednost S&P • Npr. u prethodnom primeru neka je bilo 100 akcija D, tržišna kapitalizacija je iznosila 100*75=7. 500 • Nakon cepanja imamo 500 akcija tržišne kapitalizacije 500*15=7. 500 53

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi • U Evropi je poslednjih 10 godina popularan STOXX sistem berzanskih indeksa – Evropski finansijski prostor po regionu, sektoru, veličini i investicionom stilu • Izračunavaju na bazi tržišne kapitalizacije 54

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi • Mt tržišna kapitalizacija indeksa u vremenu t • Bt prilagođena bazna kapitalizacija indeksa u vremenu t • Xt – konverzioni faktor cene akcija u lokalnoj valuti radi izražavanja u evrima • Ct faktor prilagođavanja tržišne kapitalizacije baznog datuma • p cena, q broj akcija, ft faktor slobodne flotacije 55

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi • U Velikoj Britaniji najpoznatiji sistem indeksa objavljuje Financial Times – FT SE 100 ili FOOTSIE • Predstavlja ponderisanu vrednost cena 100 akcija sa baznom vrednošću od 1. 000 na dan 03. 01. 1984. • Akcije koje ga sačinjavaju imaju tržišnu kapitalizaciju od više od jedne mlrd. GBP • Prisustvo akcija u uzorku se svaka tri meseca revidira • FT 30 (Financial Times Industrial Ordinary Share Index) – kretanje 30 vodećih preduzeća u Britaniji 56

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi • • • Ostali indeksi u Velikoj Britaniji: FT SE Mid 250 FT SE Ac tu a ri es 350 FT SE Small Cap In dex FT SE Ac tu a ri es In du stry Ba skets FT Ac tu a ri es All Sha re In dex FT A(ctu a ri es) World Sha re In dex FT Go vern ment Se cu ri ti es In dex FT SE Euro track 100 in dex FT SE Euro track 200 in dex FT SE Euro track 100 57

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi • U Japanu najpoznatiji je Nikkei indeks koji se naziva – Nikkei Dow Jones Index ili – Nikkei Stock average ili – Nikkei 225 • Prvi put izračunat 1949. • NIKKEI je cenovno ponderisan indeks obuhvata cene 225 akcija sa prve i najznačajnije sekcije Tokijske berze • Članstvo akcija se revidira jednom godišnje i 6 akcija može biti zamenjeno • TOPIX je formiran 1968. sa baznom vrednošću 100, obuhvata sve akcije prve sekcije Tokijske berze 58

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi • U Nemačkoj je najznačajniji berzanski indeks DAX (Deutsche Aktienindex) • Sačinjava ga 30 akcija vodećih nemačkih preduzeća Frankfurtske berze • Bazna vrednost 1. 000 • U Francuskoj je glavni berzanskih indeks CAC GENERAL INDEX (Cotation Assistée en Continue Général Index) • Bazna vrednost je 100 • Zasniva se na vrednosti 250 akcija kotiranih na Euronext berzi (Pariskoj berzi) 59

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi • U Švajcarskoj se koristi Swiss Bank Industry (SBI) sa baznom vrednošću 100 • U Italiji se koristi MIB General sa baznom vrednošću 1. 000 • U zemljama u tranziciji poznati su sledeći indeksi: – Češka PX 50 Index – Mađarska BUX Index – Poljska WIG Index – Rumunija BET Index – Rusija RTS Index – Slovačka SAX Index – Slovenija SBI Index – Turska IMKB Index 60

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi • Prvi indeks u Srbiji je Belex fm • Najznačajniji indeksi su Belex line i Belex 15 • Koriste se kao domaći indikatori konjunkture na finansijskom tržištu 61

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi Indeks kretanja izabranih nacionalnih berzanskih indeksa u 2016. godini po kvartalima (2010=100) Australija Republika Češka Finska Francuska Nemačka Grčka Mađarska Italija Japan Korea Letonija Norveška Poljska Republika Slovačka Slovenija Španija Švajcarska Ujedinjeno Kraljevstvo SAD Rusija Izvor: OECD database Q 1 2016 Q 3 Q 2 107, 9 76, 1 116, 1 123, 6 139, 7 31, 6 107, 2 99, 4 154, 1 109, 3 169, 6 143, 4 106, 0 137, 9 77, 4 81, 1 124, 5 109, 6 133, 8 124, 6 112, 8 74, 8 114, 0 125, 4 142, 2 35, 0 118, 3 97, 3 148, 7 112, 4 174, 4 154, 3 109, 0 142, 1 79, 2 81, 5 124, 3 113, 5 143, 4 133, 1 Q 4 117, 0 73, 5 121, 2 126, 4 146, 2 32, 9 123, 1 92, 5 147, 8 115, 0 181, 5 160, 2 109, 8 139, 2 80, 9 80, 3 127, 8 123, 7 148, 4 137, 0 117, 4 77, 1 124, 0 131, 5 151, 8 35, 4 133, 8 96, 0 161, 4 114, 3 201, 2 171, 0 114, 5 138, 8 80, 8 83, 7 125, 6 126, 7 149, 1 144, 4 62

Statistika finansijskog sektora Statistika finansijske stabilnosti i razvijenosti finansijskog sistema • Makroprudencijalni indikatori (Macroprudential Indicators MPI) • Indikatori finansijske stabilnosti Soundness Indicators FSI) (Financial 63

Statistika finansijskog sektora Statistika finansijske stabilnosti i razvijenosti finansijskog sistema • Na finansijsku stabilnost mogu uticati i faktori koji nisu u okviru uže definisanog finansijskog sistema zemlje – finansijska stanja korporativnih dužnika i domaćinstava – kretanje vrednosti kolaterala – eksterna stabilnost zemlje – nivo javnog i spoljnog duga zemlje – stopa privrednog rasta i sl. 64

Statistika finansijskog sektora Statistika finansijske stabilnosti i razvijenosti finansijskog sistema • ECB definiše finansijsku stabilnost kao „. . . stanje finansijskog sistema – koji je sastavljen od finansijskih institucija, tržišta i tržišne infrastrukture – u kome je sistem sposoban da podnese šokove i razvoj finansijskih debalansa i time umanji ili izbegne mogućnost narušavanja procesa finansijskog posredovanja u meri koja može značajno pogoršati alokaciju štednje ka profitabilnim investicijama. “ 65

Statistika finansijskog sektora Statistika finansijske stabilnosti i razvijenosti finansijskog sistema Inicijalno MPI su od strane MMF a bili podeljeni u nekoliko osnovnih kategorija: 1. 2. 3. 4. 5. 6. kapitalna adekvatnost kvalitet aktive zajmodavca kvalitet aktive zajmoprimca profitabilnost i indikatori konkurentnosti likvidnost osetljivost na indikatore tržišnog rizika 66

Statistika finansijskog sektora Statistika finansijske stabilnosti i razvijenosti finansijskog sistema • Evropska centralna banka MPI posmatra na osnovu konsolidovanih bankarskih podataka (CBD) • Osnovni MPI na bazi konsolidovanih bankarski podataka odnose se na: – profitabilnost – kvalitet bilansa – kapitalnu adekvatnost 67

Statistika finansijskog sektora Statistika finansijske stabilnosti i razvijenosti finansijskog sistema I Prihod, troškovi i profitabilnost • Struktura prihoda • Struktura troškova • Efikasnost • Indikatori profitabilnosti • Stavke prihoda, troškova i profita u odnosu na ukupnu aktivu 68

Statistika finansijskog sektora Statistika finansijske stabilnosti i razvijenosti finansijskog sistema II Kapitalna adekvatnost III Bilans stanja • Sveobuhvatni podaci za sektor • Struktura aktive • Struktura pasive • Vanbilansne stavke • Indikatori likvidnosti IV Kvalitet aktive 69

Statistika finansijskog sektora Statistika finansijske stabilnosti i razvijenosti finansijskog sistema Makroprudencijalni indikatori za depozitne institucije po metodologiji MMF a dele se na: • Osnovni skup indikatora • Preporučeni dopunski set indikatora 70

Statistika finansijskog sektora Statistika finansijske stabilnosti i razvijenosti finansijskog sistema Osnovni set od 12 MPI po metodologiji MMF a obuhvata: 1. Kapitalna adekvatnost • Regulatorni kapital u odnosu na riziko ponderisanu aktivu • Regulatorni osnovni kapital (Tier I) u odnosu na riziko ponderisanu aktivu • Problematični krediti umanjeni za rezervacije u odnosu na kapital 71

Statistika finansijskog sektora Statistika finansijske stabilnosti i razvijenosti finansijskog sistema 2. Kvalitet aktive • Problematični krediti u odnosu na ukupne kredite • Sektorska raspodela kredita prema ukupnim kreditima 3. • • Prihodi i profitabilnost Profit po aktivi (ROA) Profit po akcijskom kapitalu (ROE) Kamatna margina prema ukupnom prihodu Nekamantni troškovi prema ukupnom prihodu 72

Statistika finansijskog sektora Statistika finansijske stabilnosti i razvijenosti finansijskog sistema 4. Likvidnost • Likvidna aktiva prema ukupnoj aktivi (stopa likvidnosti aktive) • Likvidna aktiva prema kratkoročnoj pasivi 5. Osetljivost na tržišni rizik • Neto otvorena devizna pozicija u odnosu na kapital 73

Statistika finansijskog sektora Statistika finansijske stabilnosti i razvijenosti finansijskog sistema • Razvoj finansijskog sektora se prati i po drugim parametrima • Za banke to su uglavnom sledeći pokazatelji: – aktiva banaka prema BDP u – odobreni krediti prema BDP u – dug stanovništva bankarskom sektoru per capita – dug korporacija bankarskom sektoru prema BDP u – bankarski krediti prema aktivi korporacija i sl. 74

Statistika finansijskog sektora Statistika finansijske stabilnosti i razvijenosti finansijskog sistema • Stepen uče šća in du stri je osi gu ra nja (Pe ne tra tion of in su ran ce in du stry ) • Od nos go di šnje bru to pre mi je osi gu ra nja pre ma BDP u • In for ma ci j a o zna ča ju in du stri je osi gu ra nja u do ma ćoj pri vre di 75

Statistika finansijskog sektora Statistika finansijske stabilnosti i razvijenosti finansijskog sistema Stepen učešća industrije osiguranja u izabranim zemljama u 2014. i 2015. godini Izvor: OECD database 76

Statistika finansijskog sektora Statistika finansijske stabilnosti i razvijenosti finansijskog sistema U industriji osiguranja često se računaju i drugi pokazatelji kao što su: • Gustina industrije osiguranja (predstavlja prosečni trošak osiguranja po glavi stanovnika) – Odnos bruto premije prema broju stanovnika – Mera razvijenosti industrije osiguranja • Učešće životnog osiguranja – Odnos bruto premije životnog osiguranja prema ukupnim bruto premijama osiguranja – Meri relativni značaj životnog u odnosu na neživnotno osiguranje 77

Statistika finansijskog sektora Statistika finansijske stabilnosti i razvijenosti finansijskog sistema • Premije po zaposlenom – Odnos bruto premije osiguranja prema broju zaposlenih u osiguravajućim kompanijama – Može se smatrati pokazateljem efikasnosti osiguranja kao privredne grane • Stepen razvijenosti penzionih fondova – Vrednost imovine penzionih fondova u BDP u 78

Statistika finansijskog sektora Statistika finansijske stabilnosti i razvijenosti finansijskog sistema Imovina privatnih penzionih fondova u odnosu na BDP po zemljama u 2006. i 2016. godini u % Izvor: OECD (2017), Pension Market in Focus. 79

Statistika finansijskog sektora Indeks koncentracije u finansijskom sektoru – HHI indeks • Za merenje koncentracije u bankarskom sektoru često se koristi Herfindal Hiršmanov indeks – Može se koristiti i za merenje koncentracije u drugim oblastima • Ovaj pokazatelj se dobija kao suma kvadrata tržišnih učešća (MS) svih banaka na tržištu: 80

Statistika finansijskog sektora Indeks koncentracije u finansijskom sektoru – HHI indeks • Koncentracija u bankarskom sektoru može se meriti po čitavom nizu pokazatelja: – aktiva banaka – ukupni krediti – krediti pojedinih kategorija – depoziti ukupni – depoziti stanovništva – ukupni prihodi – prihodi od kamata i sl. 81

Statistika finansijskog sektora Indeks koncentracije u finansijskom sektoru – HHI indeks • HHI koristi se za dobijanje informacija pri odobravanju eventualnih spajanja ili preuzimanja u finansijskom sektoru • Najčešće korišćena granična vrednost indeksa je 1800 • Udru ži va njem ba na ka do đe do po ve ća nja HHI iz nad 1. 800 i ako je ukup na pro me na HHI na kon udru ži va nja ma nja od 200, sma tra se da kon cen tra ci ja na tr ži štu ni je na ra sla pre ko gra ni ce ko ja mo že ugro zi ti kon ku ren ci ju 82

Statistika finansijskog sektora Indeks koncentracije u finansijskom sektoru – HHI indeks Kretanje HHI u zavisnosti od broja firmi i tržišnog učešća 83

Statistika finansijskog sektora Indeks koncentracije u finansijskom sektoru – HHI indeks • HHI ne uzima u obzir mogućnost saradnje i kooperacije tržišnih učesnika na štetu potrošača • Relatino niska vrednost ne znači da konkurencija potencijalno ne može biti ugrožena • Ovaj pokazatelj uzima u obzir broj firmi na tržištu i daje veće pondere firmama sa većim tržišnim učešćem 84

Statistika finansijskog sektora Indeks koncentracije u finansijskom sektoru – HHI indeks Pokazatelji koncentracije i konkurencije u bankarskom sistemu u Srbiji Izvor: NBS, (2017), Bankarski sektor u Srbiji, Sektor za kontrolu banaka, Izveštaj T 3 2017. 85

Statistika finansijskog sektora Indeks koncentracije u finansijskom sektoru – HHI indeks • Pokazao se kao dobra mera koncentracije horizontalnih udruživanja firmi • Empirijski je dokazano da njegove više vrednosti uzrokuju veće profitne margine što indikuje postojanje manje konkurencije • U Srbiji se koncentracija u bankarskom sektoru prati od strane NBS uz korišćenje HHI za veći broj pokazatelja bankarskih aktivnosti 86

Statistika finansijskog sektora Statistika valutne supstitucije • Korišćenje inostrane valute za funkcije novca u nezavisnom monetarnom sistemu u teoriji se zove dolarizacija – za mnoge zemlje Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope (CESEE) to je zapravo evroizacija • Devizni rizik – promena deviznog kursa može bitno promeniti sposobnost izmirivanja obaveza dužnika 87

Statistika finansijskog sektora Statistika valutne supstitucije • Visoko učešće strane valute u kreditiranju smanjuje efektivnost referentne kamatne stope centralne banke (osnovni alat monetarne politike) • Viša korelaciju između kretanja deviznog kursa i cena • Analiza korišćenja evra važno je za: – ECB (zbog planiranja likvidnosti) – zemlje u kojima se evro koristi iako nije nacionalna valuta (zbog finansijske stabilnosti i sprovođenja monetarne politike) 88

Statistika finansijskog sektora Statistika valutne supstitucije • Centralna banka Austrije redovno od 2007. godine polugodišnje sprovodi anketu i istraživanje Euro Survey o ulozi evra i devizno izražene aktive u zemljama Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope (CESEE) – zemlje članice EU (Češka, Poljska, Mađarska, Bugarska, Rumunija) – zemlje (potencijalne) kandidate Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Makedonija i Albanija • Anketa se sprovodi na ograničenom uzorku od oko 1000 ispitanika po zemlji 89

Statistika finansijskog sektora Statistika valutne supstitucije Indikatori očekivanja • Indikator ekonomskog sentimenta (očekivanja ispitanika) • Anketirani građani daju odgovore na pitanja o: – trenutnoj ekonomskoj situaciji u zemlji – ekonomskim perspektivama njihovih država – očekivanjima o ekonomskoj situaciji njihovog domaćinstva – stabilnosti i kredibilitetu njihovih valuta – očekivanjima u vezi stabilnosti njihovih valuta u narednih pet godina – stabilnosti i kredibilitetu evra – očekivanjima u vezi stabilnosti evra u narednih pet godina itd. 90

Statistika finansijskog sektora Statistika valutne supstitucije Saglasnost sa izjavom: U sledećih pet godina lokalna valuta će biti vrlo stabilna i kredibilna (levi graf. Članice EU, desni graf. Zemlje kandidati Izvor: Oe. NB Euro Survey 91

Statistika finansijskog sektora Statistika valutne supstitucije Indikatori držanja Evro gotovine • Motivi držanja gotovine u evrima: – navike ljudi – posledice skorašnje finansijske nestabilnosti • Držanje gotovine u evrima je relativno visoko u svim posmatranim zemljama • Razlozi su različiti između zemalja Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope – Jugoistočna Evropa “rezerva iz opreza” – Centralna i Istočna Evropa plaćanje turističkih aranžmana u inostranstvu 92

Statistika finansijskog sektora Statistika valutne supstitucije Procenat anketiranih koji drže gotovinu u devizama u zemljama CESEE, 2008. Izvor: Oe. NB Euro Survey 93

Statistika finansijskog sektora Statistika valutne supstitucije Razlozi držanja gotovine u evrima u zemljama CESEE, 2008. Izvor: Oe. NB Euro Survey 94

Statistika finansijskog sektora Statistika valutne supstitucije Krediti u stranoj valuti • Kretanja u ovoj oblasti su važna zbog provere dejstva regulatornih reformi • Smanjiti izloženost domaćinstava valutnom riziku • Za u sta vlja nje ra sta i trend po ste pe nog sma nji va nja uče šća kre di ti ra nja sta nov ni štva u stra noj va lu ti u ukup nim kre di ti ma je va žan cilj ja ča nja fi nan sij ske sta bil no sti i efi ka sno sti mo ne tar nih po li ti ka 95

Statistika finansijskog sektora Statistika valutne supstitucije Učestalost kredita u lokalnoj valuti i kredita u stranoj valuti po zemljama CESEE, prosek 2010 2012. Izvor: Oe. NB Euro Survey 96

Statistika finansijskog sektora Statistika valutne supstitucije Indeksi valutne supstitucije • Indeks gotovinske valutne supstitucije (Currency Substitution Index – CSI) CSI = FCC / (LCC + FCC) • • FCC – strana valuta u cirkulaciji LCC – domaća valuta u cirkulaciji Granična vrednost je 50% Na nivoima indeksa iznad 50 može se zaključiti da je strana valuta u gotovini zastupljenija od domaće valute 97

Statistika finansijskog sektora Statistika valutne supstitucije Indeks gotovinske valutne supstitucije po zemljama CESEE Izvor: Oe. NB Euro Survey 98

Statistika finansijskog sektora Statistika valutne supstitucije • Indeks depozitne valutne supstitucije (Deposit Substitution Index –DSI) DSI = FCD / (LCD + FCD) • DSI – depoziti u stranoj valuti • LCD – depoziti u domaćoj valuti • Ukupni indeks valutne supstitucije – Indeks evroizacije EI = (FCC + FCD) / (LCC + FCC + LCD + FCD) 99

Statistika finansijskog sektora Statistika valutne supstitucije Indeks depozitne valutne supstitucije po zemljama CESEE Avgust 2008. April 2010. Septembar 2010. Republika Češka 4, 8% 4, 3% 3, 9% Mađarska 17, 6% 16, 4% 13% Poljska 9, 7% 7, 2% 6, 2% Bugarska 57, 5% 55, 7% 51, 6% Rumunija 35, 6% 32, 6% 31, 1% Albanija 41, 9% 40, 2% 43, 7% Bosna i Hercegovina 50, 4% 49, 5% 47% Hrvatska 68, 4% 76, 9% 77% 58% 63, 1% 58, 2% 97, 6% 97, 4% Makedonija Srbija Izvor: Oe. NB Euro Survey 100

Statistika finansijskog sektora Statistički sistem i statistika finanijskog sektora • Evropski sistem centralnih banaka (ESCB) ili Evrosistem – Glavna institucija je Evropska centralna banka (ECB) – Prikuplja, obrađuje i objavljuje monetarne i finansijske podatke i pokazatelje • U Srbiji NBS i RZS • Uključene su i druge institucije finansijskog tržišta kao što su: – Komisija za hartije od vrednosti – Beogradska berza – Centralni registar – Udruženje banaka Srbije 101