Statistika finansijskog sektora Statistika finansijskog sektora Sadraj predavanja

Statistika finansijskog sektora

Statistika finansijskog sektora Sadržaj predavanja • • • Monetarni agregati i kamatne stope Berzanski indeksi Statistika finansijske stabilnosti i razvijenosti finansijskog sistema Indeks koncentracije u finansijskom sektoru - HHI indeks Statistika valutne supstitucije Statistički sistem i statistika finansijskog sektora 2

Statistika finansijskog sektora Monetarni agregati i kamatne stope • Statistika finansijskog sektora prikuplja, obradjuje i publikuje podatke o kretanjima i funkcionisanju – monetarnog sistema – finansijskih tržišta – finansijskih institucija 3

Statistika finansijskog sektora Monetarni agregati i kamatne stope • Osnovne komponente se odnose na: – kretanje monetarnih agregata i kamatnih stopa – stabilnost i razvijenost finansijskog sistema – statistiku cena hartija od vrednosti i berzanskih roba • Za zemlje u razvoju važni su i pokazatelji – koncentracije u finansijskom sektoru – statistika valutne supstitucije 4

Statistika finansijskog sektora Monetarni agregati i kamatne stope • Zadatak monetarne i finansijske statistike je – da omoguće analizu makroekonomske pozicije zemlje i finansijskih tržišta – da budu osnova za donošenje mera ekonomske politike 5

Statistika finansijskog sektora Monetarni agregati i kamatne stope • Monetarna statistika obuhvata: – finansijske stokove (stocks) i tokove (flows) na strani aktive i pasive finansijskih institucija • Finansijska statistika je šira kategorija – obuhvata sve finansijske stokove između svih sektora nacionalne ekonomije i između ovih sektora i inostranstva 6

Statistika finansijskog sektora Monetarni agregati i kamatne stope Monetarni agregati • Koriste se za merenje količine novca u opticaju u nacionalnoj ekonomiji • Statistički se prate u nominalnoj vrednosti • Mogu se formirati na različitim nivoima obuhvata ukupne ponude novca 7

Statistika finansijskog sektora Monetarni agregati i kamatne stope • Najuža definicija monetarnih agregata je tzv. monetarna baza • Različite definicije monetarne baze za pojedine zemlje • Ovaj agregat najčešće obuhvata – gotov novac u opticaju – depozite koje poslovne banke drže kod centralne banke (obavezne rezerve i drugi depoziti) 8

Statistika finansijskog sektora Monetarni agregati i kamatne stope • Uska definicija novca (narrow money) ili M 1 obuhvata: – gotov novac u opticaju – depozite po vidjenju • M 2 uz M 1 obuhvata i oročene štedne depozite u domaćoj valuti • Novčana masa M 3 najčešće uz M 2 obuhvata i druge kategorije koje se u širem tumačenju mogu smatrati novcem – investicione jedinice fondova na tržištu novca – REPO ugovori – obveznice sa rokom dospeća do 2 godine 9

Statistika finansijskog sektora Monetarni agregati i kamatne stope • M 3 često se koristi kao šira definicija novca (broad money) • U Srbiji agregat M 3 uz M 2 obuhvata devizne depozite • Za potrebe izveštavanja prema MMF-u standardni izveštaj o monetarnim agregatima tri dela: 1. Široka ponuda novca (Broad Money) 2. Desezonirana široka ponuda novca (Broad Money Seasonally Adjusted) 3. Monetarni agregati (Monetary Agregates) • Samo su podaci iz prve sekcije izveštaja (Broad Money) u potpunosti standardizovani na međunarodnom nivou 10

ra l Ka ija na da Č D ile an Es ska t M oni ađ ja ar sk Is a la nd Iz ra e Ja l pa Ko n r M eja N ek ov s i Z iko e N lan or d ve š Po ka lj Šv ska Šv ed aj ska ca rs Ve k lik Tu a a rs Br ka ita ni ja Ev SA O EC ro D D zo -u na ku pn o Br az il Ki na In Ind do ija ne zi j Ju R a žn us a ija Af rik a st Au Statistika finansijskog sektora Monetarni agregati i kamatne stope Stope rasta M 3 po zemljama 25 20 15 10 2010 5 2011 0 -5 -10 Napomena: Podaci su korigovani za sezonski uticaj Izvor: OECD, (2012), Main Economic Indicators 11

Statistika finansijskog sektora Monetarni agregati i kamatne stope Kamatne stope • Kamatne stope predstavljaju cenu novca • Izražavaju se na godišnjem nivou • Kompenzacija vlasnicima novca za odlaganje njihove potrošnje • Cena koju zajmoprimci moraju platiti da bi mogli koristiti tuđi novac 12

Statistika finansijskog sektora Monetarni agregati i kamatne stope • Visina kamatnih stopa zavisiće pre svega od kreditnog boniteta dužnika i od roka dospeća • Postoji čitav spektrum cena po kojima se novac i kapital daju u zajam dužnicima – različitog kreditnog boniteta – sa različitim rokovima vraćanja 13

Statistika finansijskog sektora Monetarni agregati i kamatne stope • Kamatne stope koje obračunavaju banke u osnovi se dele na: – kamatne stope koje se plaćaju na izvore finansiranja (depozite) – pasivne kametne stope – kamatne stope na plasmane (kredite) –aktivne kamatne stope • Razlika između ove dve kamatne stope u proseku na nivou banke predstavlja tzv. neto kamatnu marginu – razlika u ceni nabavljanja i ceni prodaje finansijskih sredstava 14

Statistika finansijskog sektora Monetarni agregati i kamatne stope • Kamatna margina (NIM – Net Interest Margin) predstavlja jedan od osnovnih izvora dobiti u poslovima klasičnog komercijalnog bankarstva • Kamatna stopa po viđenju odnosi se na: – prekonoćne pozajmice između banaka – depozite po viđenju – druge dnevne (intraday) pozajmice u finansijskom sistemu • U Evropskoj uniji kamatna stopa ovog tipa je EONIA • U Srbiji se koristi BEONIA 15

Statistika finansijskog sektora Monetarni agregati i kamatne stope • Kratkoročna kamatna stopa odnosi se na pozajmice sa rokom dospeća ispod godine dana • Najčešće je u upotrebi kamatna stopa na 3 meseca • U okviru njih postoji široki dijapazon specifičnih kamatnih stopa u zavisnosti od kreditnog boniteta dužnika • Bezrizična kamatna stopa se formira na kratkoročne državne obveznice (T-Bills) • Alternativno se uzima kamatna stopa koja se formira na međubankarskom tržištu novca kao što su tržišta u Frankfurtu (EURIBOR) i tržišta u Londonu (LIBOR) 16

Statistika finansijskog sektora Monetarni agregati i kamatne stope • To je kamatna stopa koja se nudi na davanje kredita određene ročnosti drugoj banci koja je član tržišta • Ove kamatne stope smatraju se dobrom aproksimacijom bezrizičnih kamatnih stopa • Dužnik je banka, ne država pa nisu potpuno bezrizične • Koriste se kao referentne kamatne stope • Na osnovu njih se formiraju fleksibilne kamatne stope u finansijskom sistemu • Referentna kamatna stopa predstavlja tržišno promenljivu osnovicu – kretanje je van uticaja dve ugovorne strane – dostupno je i poznato učesnicima na finansijskom tržištu 17

Statistika finansijskog sektora Monetarni agregati i kamatne stope • Dugoročna kamatna stopa odnosi se na cenu pozajmica sa rokom dospeća preko godine dana • Neke dugoročne kamatne stope odnose se na zajmove sa rokovima dospeća od 20, 30 i više godina • Najčešće se dugoročnom kamatnom stopom smatra ona koja se obračunava na pozajmicu sa rokom od deset godina 18

Statistika finansijskog sektora Monetarni agregati i kamatne stope • Različita ročnost kamatnih stopa pozajmica istog dužnika kreira niz kamatnih stopa koje se zovu kriva prinosa (yield curve) • Predstavlja terminsku strukturu kamatnih stopa • Po pravilu su dugoročne kamatne stope više od kratkoročnih, mogu biti i obrnute situacije • Kamatni spredovi mogu da ukazuju na fazu privrednog ciklusa i sentiment investitora na tržištu • Predstavljaju razliku u kamatnim stopama – za različite ročnosti istog dužnika – za iste ročnosti dužnika sa različitim kreditnim bonitetom 19

Statistika finansijskog sektora Monetarni agregati i kamatne stope • U uslovima recesije i negativnih očekivanja na tržištu dolazi do pomeranja investitora ka sigurnijim plasmanima – zahtevana stopa prinosa na rizičnije plasmane raste, tj. cena takvih obveznica pada • Obrnuto se dešava sa sigurnijim plasmanima – zahtevana stopa prinosa pada, tj. cena takvih obveznica raste 20

Statistika finansijskog sektora Monetarni agregati i kamatne stope • Analiza kamatnih spredova može se koristiti i za analizu deviznog tržišta • Kretanje razlike u kamatnim stopama u različitim valutama za iste ročnosti i dužnike istog ili sličnog kreditnog boniteta može koristiti radi procene budućeg kretanja deviznih kurseva – teorija pariteta kamatnih stopa 21

Statistika finansijskog sektora Monetarni agregati i kamatne stope Spredovi prinosa (kamatne stope) između desetogodišnje i tromesečne državne obveznice SAD 22

Statistika finansijskog sektora Monetarni agregati i kamatne stope Kriva prinosa na obveznice SAD-a 23

Statistika finansijskog sektora Monetarni agregati i kamatne stope Prinos obveznica SAD-a Obveznice trezora i municipalne obveznice Napomena: Municipalne obveznice su izdate od lokalnog nivoa vlasti Izvor: Yahoo Finance, datum 13. april 2013. 24

Statistika finansijskog sektora Monetarni agregati i kamatne stope Prinos korporativnih obveznica SAD-a Izvor: Yahoo Finance, datum 13. april 2013. 25

Statistika finansijskog sektora Monetarni agregati i kamatne stope • Kamatne stope su dobra indikacija – trenutnih i budućih privrednih kretanja po očekivanjima investicione javnosti – kretanja očekivane inflacije - bitno može uticati na nivo nominalnih kamatnih stopa • Posebno se prati kretanje realnih kamatnih stopa kao indikatora koji je oslobođen distorzije inflacionih očekivanja 26

Statistika finansijskog sektora Monetarni agregati i kamatne stope • Posebnu kategoriju kamatnih stopa predstavljaju kamatne stope koje formiraju centralne banke • Po pravilu su najniže kamatne stope u finansijskom sistemu • Utiču na sve druge kamatne stope u sistemu • Predstavljaju referentne kamatne stope u datom finansijskom sistemu • Formiraju se odlukama centralnih banaka ili njihovom politikom na otvorenom tržištu – odluka o ciljanoj kamatnoj stopi centralne banke 27

Statistika finansijskog sektora Monetarni agregati i kamatne stope Kretanje različitih kamatnih stopa na depozite sa različitim dospećem u evrima kod banaka u Evropskoj Monetarnoj Uniji 2003 -2010. 28

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi • Kako se kreću cene na finansijkom tržištu? • Mogu se formirati za sve relativno homogene aktive, uključujući i robe i obveznice • O berzanskim indeksima se najčešće govori u kontekstu tržišta akcija • Mogu predstavljati finansijsko tržište u celini ili pojedine njegove segmente – pojedine industrijske oblasti ili pojedine vrste hartija od vrednosti 29

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi • Berzanski indeksi mogu biti proseci i indeksi • Proseci su ponderisani ili neponderisani proseci cena hartija od vrednosti • Indeksi se računaju kao odnosi posmatranih prema baznim ponderisanim prosecima cena izabranih hartija od vrednosti 30

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi • U SAD-u u grupu proseka ubrajamo: – Dau Džons sistem indeksa (Dow Jones Averages) – Velju lajn kompozitni prosek (Value Line Composite Average) • Grupa indeksa je znatno brojnija • Najpoznatiji indeks u SAD-u je S&P 500 • Svaki berzanski indeks polazi od baznog vremena posmatranja i bazne vrednosti – indeksira se sa 1, 100 ili 1000 – time se obezbeđuje njegova visoka informativnost i momentalna uporedivost podataka vremenske serije berzanskih indeksa 31

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi • Kao ponderi koriste se cene izabranih akcija ili njihove tržišne kapitalizacije (proizvod cene i broja hartija od vrednosti) • Tri grupe tržišnih indeksa 1. Indekse izrađuju specijalizovane institucije – subjektivno biraju koje će se hartije od vrednosti naći u strukturi indeksa 2. Indekse izrađuju specijalizovane institucije – objektivni kriterijumi u izboru hartija od vrednosti koje ulaze u indeks (najčešće kapitalizacija) 3. Indekse računaju sama tržišta obuhvatajući sve posmatrane hartije od vrednosti kojima se na njima 32 trguje

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi • Dau Džons sistem indeksa je najstariji u svetu • Jedan od najpopularnijih u SAD-u • 1884. formiran je prvi berzanski indeks koji je uprosečivao je cene 11 akcija železničkih kompanija • 1896. indeks je obuhvatao 20 akcija železničkih kompanija – iste godine kreiran je i industrijski indeks sa 12 industrijskih akcija • Oba indeksa objavljuje The Wall Street Journal 33

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi • Dau Džons industrijski prosek (DJIA) – 1916. imao 20 akcija – Od 1928. do danas 30 akcija – Železnički Dow Jones prerasta u transportni indeks • Dau Džons industrijski prosek (Dow Jones Industrial Average) • Dau Džons transportni prosek (Dow Jones Transportation Average) • Dau Džons uslužni prosek (Dow Jones Utility Average) • Dau Džons 65 kompozitni prosek (Dow Jones 65 Composite) 34

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi • Standard i Pur (S&P) je drugi najznačajniji berzanski indeks u SAD-u – Standard i Pur 500 kompozitni prosek akcija (Standard & Poor’s Composite 500 Stocks Average) – Standard i Pur 400 industrijski prosek akcija (Standard & Poor’s 400 Industrial Stocks Average) – Standard i Pur 20 transportni prosek akcija (Standard & Poor’s 20 Transportation Stocks Average) 35

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi – Standard i Pur 40 uslužni prosek akcija (Standard & Poor’s 40 Utility Stocks Average) – Standard i Pur finansijski prosek akcija (Standard & Poor’s Financial Stocks Average) 36

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi • U S&P uključene su akcije NYSE, AMEX i vanberzanskog indeksa • NYSE - New York Stock Exchange-najveća berza akcija u SAD-u i svetu • AMEX – American Stock Exchange – druga nacionalna berza u SAD-u, sediste u Njujorku • Njujorška berza objavljuje kompozitni indeks NYSE Composite – obuhvata sve akcije sa NYSE • Računaju se podindeksi: industrijski, uslužnokomunalni, transportni i finansijski 37

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi • Indeks AMEX tržišne vrednosti (AMEX Market Value Index) – obuhvata sve akcije iz AMEX-a • Računa se 16 podindeksa u 2 grupe: industrijskoj i geografskoj • NASDAQ kompozitni indeks (NASDAQ Composite) obuhvata akcije sa NASDAQ sistema u okviru OTC tržišta i izdvajaju se 6 podindeksa • NASDAQ – National Association of Securities Dealers Automated Quotations (kompjuterski automatizovani sistem trgovanja nacionalnog udruženja brokersko dilerskh kuća) • Deo vanberzanskog sistema u SAD-u 38

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi Pri izradi berzanskih indeksa mora se voditi računa o: 1. Veličini uzorka 2. Reprezentativnosti 3. Ponderisanju 4. Praktičnim jedinicama mere 39

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi 1. Veličina uzorka mora biti takva da se njom dovoljno precizno može predstaviti tržišni segment koji se aproksimira • Mali uzorci mogu biti nedovoljno precizni • Veliki uzorci su komplikovani za izračunavanje i neekonomični 40

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi 2. Reprezentativan uzorak je onaj koji dobro predstavlja populaciju kojoj pripada • Indeks treba da odražava promene u svakom segmentu skupa • Pravilnim izborom elemenata skupa može se zadržati reprezentativnost na nivou malog uzorka 41

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi 3. Ponderisanje određuje značaj pojedinih elemenata uzorka • Cenovno ponderisanje je kada su hartije ponderisane svojom cenom • Vrednosno ponderisanje, ponder tržišna kapitalizacija - hartije koje ulaze u indeks su ponderisane spram vrednosti koje imaju na tržišnom segmentu koji se želi aproksimirati • Ako su hartije od vrednosti podjednako zastupljene u indeksu bez obzira na tržišno učešće, ponderi su jednaki 42

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi 4. Berzanski indeksi treba da budu izraženi u praktičnim jedinicama mere radi lakšeg tumačenja i korišćenja Poređenje dva najpopularnija indeksa u SAD-u • DJIA je prosek, a S&P je kompozitni indeks • Oba aproksimiraju kretanja finansijskog tržišta SAD • DJIA se svakodnevno publikuje u dnevnom listu The Wall Street Journal i nedeljno u Barron’s • Prosek cena 30 akcija tzv. “blue chip stocks” (velikih, renomiranih i visoko kvalitetnih kompanija), kompanije su uglavnom kotirane na 43 NYSE

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi • • S&P se objavljuje od 1923. Uzorak od 500 akcija se koristi od 1957. Uzorak S&P je 16, 7 puta veći od DJIA Mala veličina uzorka DJIA je prednost, ali reprezentativnost može biti narušena • U današnje vreme veličina uzorka S&P ne stvara probleme zahvaljujući razvoju kompjuterske tehnologije • S&P obuhvata akcije kotirane na različitim tržištima u SAD-u 44

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi • Popularnost DJIA potiče iz vremena kada je promet na NYSE bio apsolutno dominantan – po broju transakcija, po njihovom obimu i po broju kotiranih akcija • Izračunavanje indeksa sa većim uzorkom je bilo preskupo • Ni jedno ni drugo više nije slučaj • DJIA je često kritikovan da nije dobra aporksimacija tržišnih kretanja u SAD-u • Od skoro uključuje i neke kompanije koje se kotiraju i van NYSE 45

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi Izvor: Yahoo Finance Napomena: Stanje na dan 19. 03. 2013. 46

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi • S&P ponderiše svaku akciju u svom sastavu sa njenom tržišnom kapitalizacijom • DJIA akcije imaju ponder jednak njihovoj ceni • DJIA obuhvata 30 akcija (d=30), dobija se sabiranjem cena svih 30 akcija i njihovim deljenjem sa 30 47

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi • d se kasnije menjao radi zadržavanja uporedivosti sa prethodnim periodom • d se menjao zbog: – cepanja akcija (stock splits) – isplata dividendi u obliku akcija (stock dividends) 48

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi Primer uticaja cepanja akcija na berzanski indeks (prosek) 49

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi • Cene akcija A, B, C i D su date u koloni C 1 • Vrednost berzanskog indeksa po metodologiji DJIA je 45 (180/4) • Došlo je do cepanja akcija D u razmeri 5: 1 • Znači da je došlo do smanjenja jedinične cene akcija D 5 puta (sa 75 na 15) • Ako koristimo neizmenjenu DJIA formulu dobijemo da je vrednost indeksa 30 (120/4) • Pad vrednosti indeksa nije rezultat tržišnog kretanja cena akcija, već mehaničkog povećavanja broja akcija jednog od preduzeća 50

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi • Vrši se korekcija vrednosti d kojom se elimiše efekat capanja akcija ili podele dividendi u obliku akcija • Vrednost d se množi sa koeficijentom redukcije delioca k 51

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi • ∆C je razlika između stare cene akcije D i njene nove cene prouzrokovane cepanjem akcija • Korigovani delioc se izračunava: • d’=d*k=4*0, 66667=2, 66667 • U imeniocu umesto d koristimo korigovano d’ • Nova vrednost indeksa koristeći DJIA formulu je 45 (120/2, 66667) 52

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi • S&P uzima u obzir i cene i količine • Bazna vrednost je uzeta iz perioda 1941 -1943. i arbitrarno određena na nivou od 10 53

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi • S&P verovatno bi za iste promene cena akcija dao različite promene u odnosu na indeks istog sastava izračunat po metodologiji DJIA • Cepanje akcija i podela dividendi u obliku akcija ne utiče na vrednost S&P • Npr. u prethodnom primeru neka je bilo 100 akcija D, tržišna kapitalizacija je iznosila 100*75=7. 500 • Nakon cepanja imamo 500 akcija tržišne kapitalizacije 500*15=7. 500 54

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi • U Evropi je poslednjih 10 godina popularan STOXX sistem berzanskih indeksa • Ova grupa indeksa pokriva evropski finansijski prostor po regionu, sektoru, veličini i investicionom stilu • Ovi se indeksi izračunavaju na bazi tržišne kapitalizacije po formuli 55

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi • Mt - tržišna kapitalizacija indeksa u vremenu t • Bt - prilagođena bazna kapitalizacija indeksa u vremenu t • Xt – konverzioni faktor cene akcija u lokalnoj valuti radi izražavanja u evrima • Ct- faktor prilagođavanja tržišne kapitalizacije baznog datuma • p- cena, q-broj akcija, ft-faktor slobodne flotacije 56

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi • U Velikoj Britaniji najpoznatiji sistem indeksa objavljuje Financial Times, FT-SE 100 ili FOOTSIE • Predstavlja ponderisanu vrednost cena 100 akcija sa baznom vrednošću od 1. 000 na dan 03. 01. 1984. • Akcije koje ga sačinjavaju imaju tržišnu kapitalizaciju od više od jedne mlrd. GBP • Prisustvo akcija u uzorku se svaka tri meseca revidira • FT-30 (Financial Times Industrial Ordinary Share Index), kretanje 30 vodećih preduzeća u Britaniji • Postoje i mnogi drugi indeksi u Velikoj Britaniji 57

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi Izvor: Yahoo Finance 58

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi • U Japanu najpoznatiji je Nikkei indeks koji se naziva – Nikkei Dow Jones Index ili – Nikkei Stock average ili – Nikkei 225 • Prvi put izračunat 1949. • NIKKEI je cenovno ponderisan indeks - obuhvata cene 225 akcija sa prve i najznačajnije sekcije Tokijske berze • Članstvo akcija se revidira jednom godišnje i 6 akcija može biti zamenjeno • TOPIX je formiran 1968. sa baznom vrednošću 100, obuhvata sve akcije prve sekcije Tokijske berze 59

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi • U Nemačkoj je najznačajniji berzanski indeks DAX (Deutsche Aktienindex) • Sačinjava ga 30 akcija vodećih nemačkih preduzeća Frankfurtske berze • Bazna vrednost 1. 000 • U Francuskoj je glavni berzanskih indeks CAC GENERAL INDEX (Cotation Assistée en Continue Général Index) • Bazna vrednost je 100 • Zasniva se na vrednosti 250 akcija kotiranih na Euronext berzi (Pariskoj berzi) 60

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi • U Švajcarskoj se koristi Swiss Bank Industry (SBI) sa baznom vrednošću 100 • U Italiji se koristi MIB General sa baznom vrednošću 1. 000 • U zemljama u tranziciji poznati su sledeći indeksi: – Češka PX-50 Index – Mađarska BUX Index – Poljska WIG Index – Rumunija BET Index – Rusija RTS Index – Slovačka SAX Index – Slovenija SBI Index – Turska IMKB Index 61

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi • Prvi indeks u Srbiji je Belex fm • Najznačajniji indeksi su Belex line i Belex 15 • Koriste se kao domaći indikatori konjukture na finansijskom tržištu 62

Statistika finansijskog sektora Berzanski indeksi Belex 15 Izvor: Beogradska berza 63

Statistika finansijskog sektora Statistika finansijske stabilnosti i razvijenosti finansijskog sistema • Za prećenje finansijske stabilnosti na nivou zemlje i na međunarodnom nivou koriste se: • Makroprudencijalni indikatori (Macroprudential Indicators MPI) ili • Indikatori finansijske stabilnosti (Financial Soundness Indicators FSI) 64

Statistika finansijskog sektora Statistika finansijske stabilnosti i razvijenosti finansijskog sistema • Na finansijsku stabilnost mogu uticati i faktori koji nisu u okviru uže definisanog finansijskog sistema zemlje – finansijska stanja korporativnih dužnika i domaćinstava – kretanje vrednosti kolaterala – eksterna stabilnost zemlje – nivo javnog i spoljnog duga zemlje – stopa privrednog rasta i sl. 65

Statistika finansijskog sektora Statistika finansijske stabilnosti i razvijenosti finansijskog sistema • ECB definiše finansijsku stabilnost kao „. . . stanje finansijskog sistema – koji je sastavljen od finansijskih institucija, tržišta i tržišne infrastrukture – u kome je sistem sposoban da podnese šokove i razvoj finansijskih debalansa i time umanji ili izbegne mogućnost narušavanja procesa finansijskog posredovanja u meri koja može značajno pogoršati alokaciju štednje ka profitabilnim investicijama. “ 66

Statistika finansijskog sektora Statistika finansijske stabilnosti i razvijenosti finansijskog sistema Inicijalno MPI su od strane MMF-a bili podeljeni u nekoliko osnovnih kategorija: 1. kapitalna adekvatnost 2. kvalitet aktive zajmodavca 3. kvalitet aktive zajmoprimca 4. profitabilnost i indikatori konkurentnosti 5. likvidnost 6. osetljivost na indikatore tržišnog rizika 67

Statistika finansijskog sektora Statistika finansijske stabilnosti i razvijenosti finansijskog sistema U okviru MPI kapitalne adekvatnosti izdvajaju se sledeći indikatori: • Koeficijent kapitalne adekvatnosti po Basel standardima – Stopa osnovnog kapitala (Tier I) prema riziko ponderisanoj aktivi (aktiva banaka ponderisana riziko ponderima prema Bazelskoj regulativi) – Stopa osnovnog kapitala i dopunskog kapitala (Tier I + Tier II) prema riziko ponderisanoj aktivi – Stopa ukupnog kapitala (Tier I+Tier. III) prema riziko ponderisanoj aktivi 68

Statistika finansijskog sektora Statistika finansijske stabilnosti i razvijenosti finansijskog sistema • Raspodela koeficijenata kapitalne adekvatnosti (broj banaka na određenom nivou kapitalne adekvatnosti u finansijskom sistemu) • Stopa zaduženosti tj. leveridž racio (odnos ukupne bilansne aktive prema sopstvenim sredstvima) 69

Statistika finansijskog sektora Statistika finansijske stabilnosti i razvijenosti finansijskog sistema U okviru MPI kvaliteta aktive zajmodavca izdvajaju se sledeći indikatori: • Raspodela bilansnih pozicija aktive po kategorijama rizičnosti po Bazel standardima • Stopa ukupne pozicije u finansijskim derivatima u aktivi prema sopstvenim sredstvima • Stopa ukupne pozicije u finansijskim derivatima u pasivi prema sopstvenim sredstvima • Raspodela kredita po sektorima • Raspodela kredita koji su prolongirani po sektorima 70

Statistika finansijskog sektora Statistika finansijske stabilnosti i razvijenosti finansijskog sistema • Raspodela kredita koji su prolongirani po zemljama ili regionima • Stopa kredita datih povezanim licima prema ukupnim kreditima • Stopa ukupnog iznosa velikih kredita prema sopstvenim sredstvima • Stopa bruto problematičnih kredita prema ukupnoj aktivi • Stopa problematičnih kredita umanjenih za rezervacije prema ukupnoj aktivi 71

Statistika finansijskog sektora Statistika finansijske stabilnosti i razvijenosti finansijskog sistema U okviru MPI kvaliteta aktive zajmoprimca izdvajaju se sledeći indikatori: • Stopa korporativnog duga prema sopstvenim sredstvima („debt-equity ratio“) • Stopa korporativnog duga prema akcijskom kapitalu • Stopa troškova finansiranja duga prema ukupnom korporativnom prihodu • Neto devizna izloženost korporacije • Stopa ukupnog duga domaćinstava prema BDP-u • Broj prijava za zaštitu od kreditora (stečaja) 72

Statistika finansijskog sektora Statistika finansijske stabilnosti i razvijenosti finansijskog sistema • Stopa operativnih troškova prema neto kamatnom prihodu • Stopa troškova rada prema operativnim troškovima • Margina (spred) između aktivnih i pasivnih kamatnih stopa • Učešće aktive tri najveće depozitne institucije u ukupnoj aktivi depozitnih institucija 73

Statistika finansijskog sektora Statistika finansijske stabilnosti i razvijenosti finansijskog sistema U okviru MPI likvidnosti izdvajaju se sledeći indikatori: • Raspodela tromesečnih kamatnih stopa u lokalnoj valuti na međubankarskom tržištu za različite depozitne institucije • Prosečni tromesečni bid-ask spred (razlika između tražene i nuđene kamatne stope) na tromesečne depozite u lokalnoj valuti • Stopa likvidne aktive prema ukupnoj aktivi • Stopa likvidne aktive prema likvidnoj pasivi • Prosečno dospeće aktive • Prosečno dospeće pasive 74

Statistika finansijskog sektora Statistika finansijske stabilnosti i razvijenosti finansijskog sistema • Prosečan dnevni promet u kratkoročnim državnim hartijama od vrednost • Prosečan bid-ask spred u kratkoročnim državnim hartijama od vrednosti • Stopa kredita centralne banke odobrenih depozitnim institucijama prema ukupnoj pasivi depozitnih institucija • Stopa depozita prema ukupnim (ne interbankarskim) kreditima • Stopa deviznih depozita prema ukupnim (ne interbankarskim) deviznim kreditima 75

Statistika finansijskog sektora Statistika finansijske stabilnosti i razvijenosti finansijskog sistema • U okviru MPI osetljivosti na indikatore tržišnog rizika izdvajaju se sledeći indikatori: • Stopa ukupne devizne aktive prema sopstvenim sredstvima • Stopa neto devizne pozicije prema sopstvenim sredstvima • Prosečan period revizije kamatnih stopa na aktivu • Prosečan period revizije kamatnih stopa na pasivu • Trajanje aktive • Trajanje pasive 76

Statistika finansijskog sektora Statistika finansijske stabilnosti i razvijenosti finansijskog sistema • Stopa ukupne pozicije u akcijama prema sopstvenim sredstvima • Stopa neto pozicije u akcijama prema sopstvenim sredstvima • Stopa ukupne pozicije u robama prema sopstvenim sredstvima • Stopa neto pozicije u robama prema sopstvenim sredstvima 77

Statistika finansijskog sektora Statistika finansijske stabilnosti i razvijenosti finansijskog sistema • Evropska centralna banka MPI posmatra na osnovu konsolidovanih bankarskih podataka • Osnovni MPI na bazi konsolidovanih bankarski podataka odnose se na: – profitabilnost – kvalitet bilansa – kapitalnu adekvatnost 78

Statistika finansijskog sektora Statistika finansijske stabilnosti i razvijenosti finansijskog sistema I Prihod, troškovi i profitabilnost • Struktura prihoda • Struktura troškova • Efikasnost • Indikatori profitabilnosti • Stavke prihoda, troškova i profita u odnosu na ukupnu aktivu 79

Statistika finansijskog sektora Statistika finansijske stabilnosti i razvijenosti finansijskog sistema II Kapitalna adekvatnost III Bilans stanja • Sveobuhvatni podaci za sektor • Struktura aktive • Struktura pasive • Vanbilansne stavke • Indikatori likvidnosti IV Kvalitet aktive 80

Statistika finansijskog sektora Statistika finansijske stabilnosti i razvijenosti finansijskog sistema Makroprudencijalni indikatori za depozitne institucije po metodologiji MMF-a dele se na: • Osnovni skup indikatora • Preporučeni dopunski set indikatora 81

Statistika finansijskog sektora Statistika finansijske stabilnosti i razvijenosti finansijskog sistema Osnovni set od 12 MPI po metodologiji MMF-a obuhvata: 1. Kapitalna adekvatnost • Regulatorni kapital u odnosu na riziko ponderisanu aktivu • Regulatorni osnovni kapital (Tier I) u odnosu na riziko ponderisanu aktivu • Problematični krediti umanjeni za rezervacije u odnosu na kapital 82

Statistika finansijskog sektora Statistika finansijske stabilnosti i razvijenosti finansijskog sistema 2. Kvalitet aktive • Problematični krediti u odnosu na ukupne kredite • Sektorska raspodela kredita prema ukupnim kreditima 3. • • Prihodi i profitabilnost Profit po aktivi (ROA) Profit po akcijskom kapitalu (ROE) Kamatna margina prema ukupnom prihodu Ne kamantni troškovi prema ukupnom prihodu 83

Statistika finansijskog sektora Statistika finansijske stabilnosti i razvijenosti finansijskog sistema 4. Likvidnost • Likvidna aktiva prema ukupnoj aktivi (stopa likvidnosti aktive); • Likvidna aktiva prema kratkoročnoj pasivi; 5. Osetljivost na tržišni rizik • Neto otvorena devizna pozicija u odnosu na kapital 84

Statistika finansijskog sektora Statistika finansijske stabilnosti i razvijenosti finansijskog sistema • Razvoj finansijskog sektora se prati i po drugim parametrima • Za banke to su uglavnom sledeći pokazatelji: – aktiva banaka prema BDP-u – odobreni krediti prema BDP-u – dug stanovništva bankarskom sektoru per capita – dug korporacija bankarskom sektoru prema BDPu – bankarski krediti prema aktivi korporacija i sl. 85

st r Au alia Be str lg ia Ca ium Cz na ec h C da Re h il D pub e en li m c Fi ark nl a F n G ran d er c m e G any r H ee un ce g Ic ar el y I an Is rel d ra an el d ( 1 It ) a Ja ly pa Lu xe Ko n m re bo a N M ur e g N the exi ew r co Z lan ea ds N lan or d w Po ay Sl ov P la ak or nd R tu ep ga ub l Sp lic Sw Sw ain itz ed U er en ni te T lan d d U K urk ni in e te gd y d o St m at e EU s O EC N 15 D AF - TA T ot al Au Statistika finansijskog sektora Statistika finansijske stabilnosti i razvijenosti finansijskog sistema Direktne bruto premije osiguranja (životnog i neživotnog) u % BDP-a 50. 0 45. 0 40. 0 2009 35. 0 2010 30. 0 25. 0 20. 0 15. 0 10. 0 5. 0 0. 0 Izvor: Insurance and Pensions: Key tables from OECD - ISSN 2075 -5066 - © OECD 2012: 86

Statistika finansijskog sektora Statistika finansijske stabilnosti i razvijenosti finansijskog sistema U industriji osiguranja često se računaju i drugi pokazatelji kao što su: • Gustina industrije osiguranja (predstavlja prosečni trošak osiguranja po glavi stanovnika) • Učešće životnog osiguranja (meri relativni značaj životnog u odnosu na neživnotno osiguranje) • Premije po zaposlenom (može se smatrati pokazateljem efikasnosti osiguranja kao privredne grane) 87

Statistika finansijskog sektora Statistika finansijske stabilnosti i razvijenosti finansijskog sistema Imovina privatnih penzionih fondova u odnosu na BDP po zemljama u 2010. 88

Statistika finansijskog sektora Indeks koncentracije u finansijskom sektoru – HHI indeks • Za merenje koncentracije u bankarskom sektoru često se koristi Herfindal-Hiršmanov indeks – Može se koristiti i za merenje koncentracije u drugim oblastima • Ovaj pokazatelj se dobija kao suma kvadrata tržišnih učešća (MS) svih banaka na tržištu: 89

Statistika finansijskog sektora Indeks koncentracije u finansijskom sektoru – HHI indeks • Koncentracija u bankarskom sektoru može se meriti po čitavom nizu pokazatelja: – aktiva banaka – ukupni krediti – krediti pojedinih kategorija – depoziti ukupni – depoziti stanovništva – ukupni prihodi – prihodi od kamata i sl. 90

Statistika finansijskog sektora Indeks koncentracije u finansijskom sektoru – HHI indeks • HHI koristi se za dobijanje informacija pri odobravanju eventualnih spajanja ili preuzimanja u finansijskom sektoru • Najčešće korišćena granična vrednost indeksa je 1800. • Ako udruživanjem banaka dođe do povećanja HHI iznad 1800 i ako je ukupna promena HHI nakon udruživanja manja od 200, smatra se da koncentracija na tržištu nije narasla preko granice koja može ugroziti konkurenciju 91

Statistika finansijskog sektora Indeks koncentracije u finansijskom sektoru – HHI indeks Kretanje HHI u zavisnosti od broja firmi i tržišnog učešća 92

Statistika finansijskog sektora Indeks koncentracije u finansijskom sektoru – HHI indeks • HHI ne uzima u obzir mogućnost saradnje i kooperacije tržišnih učesnika na štetu potrošača • Njegova relatino niska vrednost ne znači da konkurencija potencijalno ne može biti ugrožena • Ovaj pokazatelj uzima u obzir broj firmi na tržištu i daje veće pondere firmama sa većim tržišnim učešćem • Maksimalnu vrednost indeksa je 10. 000 u slučaju da postoji samo jedan učesnik sa tržišnim učešćem od 100% i to je situacija postojanja monopola • Najmanja vrednost HHI gravitira nuli kada broj firmi teži velikom broju sa izrazito malim individualnim tržišnim učešćem 93

Statistika finansijskog sektora Indeks koncentracije u finansijskom sektoru – HHI indeks Pokazatelji koncentracije i konkurencije u bankarskom sistemu u Srbiji 94

Statistika finansijskog sektora Indeks koncentracije u finansijskom sektoru – HHI indeks • Pokazao se kao dobra mera koncentracije horizontalnih udruživanja firmi • Empirijski je dokazano da njegove više vrednosti uzrokuju veće profitne margine što indikuje postojanje manje konkurencije • U svetu se HHI koristi i predstavlja važan pokazatelj za regulatore i druge državne organe • U Srbiji se koncentracija u bankarskom sektoru prati od strane NBS uz korišćenje HHI za veći broj pokazatelja bankarskih aktivnosti 95

Statistika finansijskog sektora Statistika valutne supstitucije • Korišćenje inostrane valute za funkcije novca u nezavisnom monetarnom sistemu u teoriji se zove dolarizacija – za mnoge zemlje centralne, istočne i jugoistočne Evrope (CESEE) to je zapravo evroizacija • Valutna substitucija je po pravilu spontan proces uzrokovan nedostatkom poverenja u domaći novac • Ako se strana valuta koristi kao osnova za odobravanje i vraćanje kredita svi dužnici koji imaju prihode u domaćoj valuti na sebe preuzimaju valutni rizik – promena deviznog kursa može bitno promeniti njihovu sposobnost izmirivanja obaveza 96

Statistika finansijskog sektora Statistika valutne supstitucije • Visoko učešće strane valute u kreditiranju smanjuje efektivnost referentne kamatne stope centralne banke (osnovni alat monetarne politike) • Visoka upotreba strane valute kao obračunskog sredstva izaziva višu korelaciju između kretanja deviznog kursa i cena • Analiza korišćenja evra važno je za: – ECB (zbog planiranja likvidnosti) – zemlje u kojima se evro koristi iako nije nacionalna valuta (zbog finansijske stabilnosti i sprovođenja monetarne politike) 97

Statistika finansijskog sektora Statistika valutne supstitucije • Centralna banka Austrije redovno od 2007. godine polugodišnje sprovodi anketu i istraživanje Euro Survey o ulozi evra i devizno izražene aktive u zemljama Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope (CESEE) – zemlje članice EU (Češka, Poljska, Mađarska, Bugarska, Rumunija) – zemlje (potencijalne) kandidate Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Makedonija i Albanija • Anketa se sprovodi na ograničenom uzorku od oko 1000 ispitanika po zemlji 98

Statistika finansijskog sektora Statistika valutne supstitucije Indikatori očekivanja • Prvi deo analize rezultata tiče se tzv. Indikatora ekonomskog sentimenta (očekivanja ispitanika) • Anketirani građani daju odgovore na pitanja o: – trenutnoj ekonomskoj situaciji u zemlji – ekonomskim perspektivama njihovih država – očekivanjima o ekonomskoj situaciji njihovog domaćinstva – stabilnosti i kredibilitetu njihovih valuta – očekivanjima u vezi stabilnosti njihovih valuta u narednih pet godina – stabilnosti i kredibilitetu evra – očekivanjima u vezi stabilnosti evra u narednih pet godina itd. 99

Statistika finansijskog sektora Statistika valutne supstitucije Saglasnost sa izjavom: U sledećih pet godina lokalna valuta će biti veoma stabilna i kredibilna 100

Statistika finansijskog sektora Statistika valutne supstitucije Saglasnost sa izjavom: U sledećih pet godina evro valuta će biti veoma stabilna i kredibilna 101

Statistika finansijskog sektora Statistika valutne supstitucije Indikatori držanja Evro gotovine • Sledeći deo analize odnosi se na motive držanja evro gotovine. To su uglavnom: – navike ljudi – posledice skorašnje finansijske nestabilnosti • Procenat ispitanika koji je pozitivno odgovorio na pitanje da li drži gotovinu u evrima je relativno visok u svim posmatranim zemljama • Razlozi su različiti između zemalja Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope – Jugoistočna Evropa - “rezerva iz opreza” – Centralna i Istočna Evropa - plaćanje turističkih aranžmana u inostranstvu 102

Statistika finansijskog sektora Statistika valutne supstitucije Krediti u stranoj valuti • Kretanja u ovoj oblasti su važna zbog provere dejstva regulatornih reformi • Cilj jačanja finansijske stabilnosti i efikasnosti monetarne politike je smanjiti izloženost domaćinstava valutnom riziku 103

Statistika finansijskog sektora Statistika valutne supstitucije Indeksi valutne supstitucije • Indeks gotovinske valutne supstitucije (Currency Substitution Index – CSI) • • CSI = FCC / (LCC + FCC) FCC – strana valuta u cirkulaciji LCC – domaća valuta u cirkulaciji Granična vrednost je 50% Na nivoima indeksa iznad 50 može se zaključiti da je strana valuta u gotovini zastupljenija od domaće valute 104

Statistika finansijskog sektora Statistika valutne supstitucije Indeks gotovinske valutne substitucije po zemljama CESEE 105

Statistika finansijskog sektora Statistika valutne supstitucije • Indeks depozitne valutne supstitucije (Deposit Substitution Index –DSI) DSI = FCD / (LCD + FCD) • DSI – depoziti u stranoj valuti • LCD – depoziti u domaćoj valuti • Ukupni indeks valutne supstitucije – Indeks evroizacije EI = (FCC + FCD) / (LCC + FCC + LCD + FCD) 106

Statistika finansijskog sektora Statistika valutne supstitucije Indeks Evroizacije po komponentama i kroz vreme za zemlje CESEE 107

Statistika finansijskog sektora Statistika valutne supstitucije Indeks depozitne valutne substitucije po zemljama CESEE 108

Statistika finansijskog sektora Statistički sistem i statistika finanijskog sektora • Evropski sistem centralnih banaka (ESCB) ili Evrosistem je zadužen za prikupljanje, obradu i objavljivanje monetarnih i finansijskih podataka i pokazatelja • ESCB obuhvata ECB i nacionalne centralne banke EMU • Najveći deo statistike finansijskog sektora u Srbiji obavlja se u okviru Narodne banke Srbije i Republičkog zavoda za statistiku • Uključene su i druge institucije finansijskog tržišta kao što su: – Komisija za hartije od vrednosti – Beogradska berza – Centralni registar 109 – Udruženje banaka Srbije