Visoka poslovna kola strukovnih studija Novi Sad Investiciono

Visoka poslovna škola strukovnih studija Novi Sad Investiciono bankarstvo

• • 5. Upravljanje rizikom kratkoročnog kredita banke Kreditni referenti imaju ključnu ulogu u upravljanju rizicima u banci; U pitanju je dvostruka uloga jer donose odluke o kreditima kao o glavnim oblicima plasmana ali i vode računa o potrebama klijenata banke za kreditima; Pri analizi kreditne sposobnosti preduzeća, u svetu se koristi tehnika 5 C koja obuhvata sledeće: Character – karakteristike zajmotražioca; Capacity – kapacitet zajmotražioca ili sposobnost plaćanja; Capital – kapital zajmotražioca; Collateral – obezbeđenje kredita putem zaloge ili hipoteke; Conditions – uslovi poslovanja zajmotražioca, odnosno eksterni ekonomski uslovi;

Faktori ocene kreditne sposobnosti i njihova povezanost sa rizicima izražavaju se na sledeći način; • Karakter – moralni rizik • Kapacitet – poslovni rizik • Kapital – imovinski rizik • Kolateral – rizik zaloge • Uslovi poslovanja – tržišni rizik Karakter zajmotražioca kredita – uže shvatanje izraza karakter polazi od opisivanja ličnih osobina i karakteristika zajmotražioca, stavljajući u prvi plan njegovu spremnost da vrati kredit pod ugovorenim uslovima; Razlikujemo analizu i ocenu karakteristika zajmotražioca u smislu njegovih karakteristika i njegovog poslovnog ugleda i analizu karakteristika preduzeća kojim on upravlja;

§ § § Sa aspekta kreditne sposobnosti, važniji je karakter preduzeća od karaktera pojedinca kao menadžera ili vlasnika; Kada je u pitanju preduzeće, pod karakterom se podrazumeva: § Poslovna reputacija, § Pripadnost vrsti i delatnosti i § Pravni status preduzeća. Izvori informacija o poslovnoj reputaciji su: § Neposredni intervjui sa menadžmentom preduzeća, § Uvid u poslovne knjige preduzeća i § Intervjui sa najvažnijim poslovnim partnerima.

§ § Prilikom pojave novog, nepoznatog zajmotražioca kredita, potrebno je utvrditi njegov svojinski karakter, pravni status i njegov odnos sa okruženjem; Sledeća tabela prikazuje elemente i indikatore karaktera zajmotražioca kredita: Elementi Indikatori Odgovornost Osobine ličnosti menadžera ili vlasnika Integritet Poslovna iskustva sa zajmotražiocem (sopstvena iskustva i iskustva najvažnijih kupaca i dobavljača) Tačnost Blagovremenost izmirenja obaveza Doslednost Stanje poslovnih knjiga (ažurnost, preglednost i pouzdanost)

Kapacitet – sposobnost dužnika da otplaćuje odnosno vraća uzeti kredit; § Razlikujemo finansijski i proizvodni kapacitet; § Pozitivan neto tok gotovine za vraćanje kredita je glavni pokazatelj kapaciteta za banku; Izvori otplate kredita mogu biti sledeći: § Tokovi gotovine; § Prihodi ostvareni prodajom imovine; § Prihod ostvaren emitovanjem i prodajom akcija; § Sredstva dobijena od drugih kreditora odnosno refinansiranje kredita; § Banke najviše cene pozitivne tokove gotovine kao izvor otplate kredita; § Za analizu kapaciteta preduzeća kao faktora kreditne sposobnosti naročito su važne informacije o budućem poslovanju zajmotražioca kredita; §

§ § § Kapital kao faktor kreditne sposobnosti podrazumeva finansijsku vrednost preduzeća; Meri se kao neto vrednost imovine vlasnika; Kapital = Ukupna aktiva – ukupne obaveze Kapital preduzeća je indikator uspeha u prošlosti

Obezbeđenje kredita ili kolateral ima zadatak pokriće slabih tačaka kreditne sposobnosti preduzeća; Instrument obezbeđenja može biti bilo koja podobna imovina u aktivi kojom zajmotražilac kredita raspolaže; Navedene slabe tačke mogu biti nedovoljna raspoloživost sopstvenog kapitala, nedovoljan finansijski kapacitet ili nepovoljna makroekonomska situacija na tržištu;

§ § § Uslovi poslovanja na tržištu Uslovi poslovanja preduzeća odnose se na ekonomsku sredinu u kojoj preduzeće posluje; Analiza treba da obuhvati i ekonomske projekcije u periodu vraćanja kredita; Što je period vraćanja duži, manje su mogućnosti za realno sagledavanje budućih tržišnih kretanja;

Primer Kreditnog skoring sistema kompanije M Karakteristike Rang Zbir bodova Važnost Ukupna važnost Vreme u poslu Manje od 1 godine = -2 Više od 6 godina =5 -1 1 -1 Menadžment / iskustvo Manje od 5 godina = 0 Više od 10 godina =5 5 3 15 Dug (kredit)/neto vrednost racio Više od 2 puta = -1 Manje od 0, 5 = 4 0 2 0 Stepen konkurencije Visok stepen =0 Monopol = 2 1 1 1 Trgovačko iskustvo Slabo = 0 Odlično = 5 4 3 12 Uvažavanje menadžmenta Nisko uvažavanje = -2 Visoko uvažavanje = 2 1 2 2 Tok gotovine < 1% od prodaje = -2 > 2% od prodaje = 5 3 3 9 Ukupno 38

6. Upravljanje rizikom dugoročnog kredita banke § Dugoročni krediti odobravaju se na period od 5 do 20 godina za investicione potrebe odnosno potrebe proširene reprodukcije; § Rizici prilikom njihovog odobravanja su mnogo veći nego kod kratkoročnih. Pri njihovom odobravanju zahteva se mnogo obimnija dokumentacija i obračunavaju se veće kamatne stope. Postoje tri grupe indikatora ocene kreditne sposobnosti investicionih projekata: Prva grupa obuhvata analizu profitabilnosti, kvalitet poslovne strategije i stopu kapitalizacije;

Profitabilnost u prethodnom periodu predstavlja pouzdan indikator uspešnosti poslovanja preduzeća; Pošto kod novoosnovanih preduzeća ne postoji takav indikator, ulaganja se smatraju rizičnim; Druga grupa indikatora obuhvata konkurentnost na tržištu, nivo tehnologije i opremljenost proizvodnih kapaciteta, nivo inovacija i dr; Treća grupa indikatora obuhvata likvidnost i solventnost preduzeća, sposobnost servisiranja dugova i sl. Neophodna je stroga, objektivna i brižljiva analiza, ocena i selekcija investicionih projekata;

Izdvajaju se tri pristupa u analizi i selekciji investicionih projekata: § Bankarski ili klasičan pristup – koristi se od strane banaka u cilju ograničenja rizika i zaštite uloženih sredstava; § Razvojni pristup – koristi se kod projekata bitnih za razvoj određene privredne grane, delatnosti ili regiona; § Društveni pristup – društveno ekonomski kriterijumi koji imaju šire društveno ekonomske implikacije; § Pri oceni i analizi investicionih projekata, banke analiziraju finansijske izveštaje za prethodne tri godine, na dan podnošenja zahteva sa analizom profitabilnosti, likvidnosti, zaduženosti, strukture troškova, rizika projekta i rizika investitora; § Za ocenu projekta neophodan je poslovni plan sa projekcijama poslovanja za period otplate kredita;

7. Kreditiranje stanovništva i upravljanje kreditnim rizikom banke Kreditiranje stanovništva podrazumeva odobravanje raznih vrsta uglavnom namenskih kredita za podsticanje raznih vidova potrošnje, rešavanje primarnih stambenih potreba, za razvoj preduzetništva i sl. Mogu se klasifikovati sledeće grupe kredita: • Potrošački, • Stambeni i • Agrarni. Većina kredita odobrenih stanovništvu osim hipotekarnih, smatraju se potrošačkim. Oni obuhvataju gotovinske kredite, kreditne kartice, kredite za vozila, kredite za refinansiranje, kreditne linije (minus po tekućem računu) i dr.

Stambeni ili hipotekarni krediti mogu biti: § Krediti za kupovinu gotovih kuća i stanova, § Krediti za kupovinu kuća i stanova u izgradnji, § Krediti za adaptaciju i preuređenje stanova i kuća, § Krediti za kupovinu placeva i njihovo komunalno uređenje i dr. Karakteristike kredita namenjenenih stanovništvu su sledeće: § Potrošački krediti imaju standardizovane i uprošćene metode kreiranja, najkraće rokove otplate i manjeg su obima; § Stambeni krediti imaju nešto složeniju proceduru, odobravaju se na nešto duže rokove i većeg su obima; § Agrarni krediti imaju svoje specifičnosti zbog specifičnosti same poljoprivredne proizvodnje, variraju u obimu i uglavnom se vraćaju odjednom, nakon završenog proizvodnog ciklusa;

Metode procene kreditne sposobnosti kredita odobrenih stanovništvu su: § Metod kritične procene (primarno je iskustvo kreditnog referenta, uvid u prihode zajmotražioca, obezbeđenje kredita, kreditna istorija i zaposlenje zajmotražioca); § Empirijski metod procene (sistem bodovanja ili credit scoring system se zasniva na korišćenju statističkih podataka kao što su štedni i tekući računi zajmotražioca, starosna dob, broj izdržavanih lica, kreditne reference, prihod zajmotražioca, odnos kredita prema prihodu, nivo formalnog obrazovanja, vreme zadržavanja na sadašnjoj adresi, vreme zaposlenja i dr).

8. Međunarodno kreditiranje i upravljanje kreditnim rizikom banke Međunarodne kredite delimo na državne i kredite privatnom sektoru; Državni krediti imaju različitu namenu, od opštih finansijskih potreba države, za finansiranje uvoza, za razvoj putne mreže, za izgradnju i dr; Cilj svih državnih kredita jeste povećanje deviznih rezervi zemlje; Krediti privatnom sektoru dele se na kredite za finansiranje prometa robe (uvoza i izvoza) i na kredite za finansiranje drugih projekata kao što je izgradnja fabrika i sl; Prema procesu obezbeđenja inostranih kredita, razlikujemo sindicirane i klub kredite;

§ § § Sindicirani aranžman obuhvata učešće više banaka koje mogu biti a) liderske banke, b) banke participanti i c) banke agenti; Liderske banke imaju ključnu ulogu u aranžmanu od organizacije, određivanja uslova kreditiranja, proceni rizika i dr); Banke participanti odobravaju sredstva; Banke agenti imaju posredničku ulogu u isplati, distribuciji i naplati kredita; Kad su u pitanju manji iznosi kredita, debitori to rešavaju individualno sa pojedinom bankom a takve kredite zovemo klub krediti; Procedura za dobijanje klub kredita je uprošćena i kratka;

Osnovne karakteristike međunarodnih kredita: § Kreditni plasmani prelaze granicu države; § Krediti se obično konvertuju u drugu valutu; § Krediti se daju na duže rokove uz grejs period; § Ugovori o kreditima naročito uzimaju u obzir pravnu stranu; § Uvažava se pravo i sposobnost date zemlje da izvršava odluke; § Poštuju se kreditne klauzule u ugovoru koje definišu mesto i metod plaćanja;

§ § Složenost kreditne analize i procedure dobijanja međunarodnih kredita kao i nemogućnost predviđanja budućih ekonomskih i političkih događaja u zemljama dužnicima ovaj posao čini rizičnijim od kreditiranja na domicilnom tržištu; Razlikujemo rizik zemlje i rizik suvereniteta; Rizik zemlje (country risk) je rizik ekonomskih ili političkih promena u stranoj zemlji i širi je od rizika suvereniteta; Rizik zemlje je povezan sa nedostatkom deviznih rezervi koje prouzrokuju kašnjenje u plaćanju kreditnih obaveza prema kreditorima;

§ Rizik suvereniteta je rizik izostanka plaćanja od strane države čineći tako velik problem za banke kreditore a kreditor nema pravni lek protiv zajmoprimca koji odbija da izmiri svoje eksterne obaveze;