VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA NOVI SAD Prezentacija

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA NOVI SAD Prezentacija iz predmeta Globalizacija OSNOVNE KARAKTERISTIKE EVROPSKOG UDRUŽENJA SLOBODNE TRGOVINE "EFTA" I ODNOS SA SRBIJOM Profesor: Ćuzović dr Đorđe Student: Snježana Petroski broj indeksa: 2017/200024 NOVI SAD, Januar 2019

Istorijat EFTA q q q q EFTA je osnovana 4. januara 1960. Finska se pridružila 1961. god Island se priključuje kao punopravni član 1970. Nemačka i Velika Britanija su napustile EFTA-u 1972. Lihtenštajn pristupa 1991. Tokom 1995. Austrija, Finska i Švedska napuštaju EFTA-u 2009. potpisan ugovor sa Srbijom

Karakteristike EFTA organizacije q. Evropsko udruženje slobodne trgovine (EFTA) - organizacija osnovana sa ciljem promovisanja slobodne trgovine i ekonomske integracije, čije je formiranje usko povezano sa nesporazumom nastalim oko pristupanja Velike Britanije Evropskoj ekonomskoj Zajednici. q. Osnovana Stokholmskom konvencijom. Zemlje osnivači bile su Austrija, Danska, Norveška, Portugal, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija, a naknadno su im se priključili Island i Finska. q. EFTA danas broji četiri članice: Republika Island, Kneževina Lihtenštajn, Kraljevina Norveška i Švajcarska Konfederacija. q. Glavni cilj EFTA - postizanje slobodne trgovine industrijskim prozvodima između zemalja članica i širenje odnosa sa trećim zemljama. q. Ostali ciljevi EFTA-e su: • Širenje privreda zemalja članica • Racionalno korišćenje resursa • Poboljšanje životnog standard stanovnika zemalja članica • Finansijska stabilnost q. Ostale prvobitne članice napustile su EFTA po pristupanju Evropskoj uniji.

Sporazumi q Sporazum o Evropskom ekonomskom prostoru (EEA) Sporazum o Evropskom ekonomskom prostoru, koji je stupio na snagu 1. januara 1994. godine, okuplja države članice EU i tri članice EFTA - Island, Lihtenštajn i Norvešku - na jedinstvenom tržištu. q Sporazum EEA predviđa uključivanje propisa EU koji pokriva četiri slobode - slobodno kretanje roba, usluga, ljudi i kapitala q Švajcarka nije deo EEA već svoje odnose reguliše bilateralnim sporazumom sa Evropskom Unijom. q q Organi koji su osnovani u cilju sprovođenja EEA sporazuma u: q Savet EEA q Zajednički komitet EEA q Zajednički parlamentarni komitet EEA q Konsultativni komitet EEA

Sporazumi q Sporazum o slobodnoj trgovini (FTA) � Cilj politike trećih zemalja EFTA-e je da zaštiti ekonomske interese svojih država članica, da podrži i ojača proces evropske i međuregionalne integracije, kao i da doprinese naporima za liberalizaciju trgovine i investicija. � Prvi FTA sporazum slobodne trgovine je zaključen 2000. godine sa Meksikom � Neki od subjekata na koje se odnose FTA sporazumi § Industrijski proizvodi § Riba i drugi morski poizvodi § Poljoprivredni proizvodi § Pravila o poreklu § Itd

Organizacija q Savet EFTA-e q EFTA Savet je najviši organ upravljanja u EFTA-i. Savet se obično sastaje osam puta godišnje na nivou ambasadora i dva puta godišnje na ministarskom nivou. q Savet razmatra suštinskih pitanja, naročito u vezi sa razvojem odnosa sa trećim zemljama i upravljanje sporazuma o slobodnoj trgovini, . q Pitanjima koja se odnose na EEA se bavi komitet u Briselu

Organizacija q EFTA sekretarijat q Vođenjem Sekretarijata se bavi generalni sekretar uz pomoć dva zamenika od kojih se jedan nalazi u Ženevi, a drugi u Briselu. q Sedište u Ženevi se bavi upravljanjem i pregovaranja sporazuma o slobodnoj trgovini sa zemljama koje nisu članice EU i pružaju podršku Savetu EFTA-e. q U Briselu, Sekretarijat pruža podršku za upravljanjem EEA sporazumom i pomaže države članice u pripremi novog zakonodavstva za EEA integraciju.

EFTA i Srbija q q EFTA države potpisale su sporazum o slobodnoj trgovini sa Srbijom u Ženevi, Švajcarska, 17. decembra. 2009 godine. Sporazum obuhvata sledeće glavne teme: § Trgovina robom § Intelektualna svojina § Investicije, usluge i vladine nabavke § Administracija i rešavanje sporova q Zaključenjem sporazuma sa EFTA, Republika Srbija postaje privlačnija za strane investitore i stvaraju se uslovi za nove investicije u domaću privredu. q S druge strane, postignuta asimetričnost liberalizacije trgovine u korist Srbije, uz mogućnost korišćenja i dijagonalne kumulacije porekla proizvoda, uticaće da srpski izvozni proizvodi budu konkurentniji na tržištima država EFTA, što će stvoriti uslove za značajnije povećanje obima srpskog izvoza

EFTA i Srbija q Trgovina robom § Stupanjem Sporazuma na snagu, EFTA ukida sve carine na srpske industrijske proizvode, uključujući ribu i druge morske proizvode. Srbija postepeno ukida svoje carine za uvoz industrijskih proizvoda iz zemalja članica EFTA-e, do 2014. § Sporazum takođe predviđa tarifne koncesije na prerađene poljoprivredne proizvode. Trgovina osnovnim poljoprivrednim proizvodima pokriva tri bilateralna poljoprivredna sporazuma između članica EFTA-e i Srbije §Intelektualna svojina Odredbe o zaštiti prava intelektualne svojine pokrivaju između ostalog, patente, zaštitne znakove, autorska prava i geografske oznake 21

EFTA i Srbija q EFTA - tržište od potencijalnih 13, 5 miliona potrošača. q Lihtenštajn i Švajcarska, su međunarodni finansijski centri i sedišta velikih preduzeća i multinacionalnih kompanija. qŠvajcarska je svetski lider u farmaciji, biotehnologiji, mašinskoj industriji, ručnoj izradi satova, bankarstvu i osiguranju. q Privreda Lihtenštajna je visoko industrijalizovana, specijalizovana u oblasti istraživačko-razvojne delatnosti, proizvodima visoke tehnologije i preciznih elemenata. q Norveška i Island proizvodnja ribe, metalska industrija i pomorski transport. q Privreda Islanda obiluje velikim izvorima obnovljive enerije: bogatstvo ribolovnog područja i hidro i geotermalna energija. q. Norveška privreda i privreda Islanda obiluju prirodnim resursima, u okviru kojih su prirodni izvori nafte, hidroenergija i ribarstvo. q. Drugi važan sektor je sektor usluga iz oblasti pomorskog transporta i naftne industrije. � � Investicije, usluge i javne nabavke � Odredbe o investicijama se uglavnom odnose na promociju investicija. Sporazum takođe osigurava slobodan transfer plaćanja za tekuće transakcije i kretanja kapitala. � Što se tiče usluga, Sporazum se odnosi na GATS. Administracija i rešavanje sporova � Poglavlje 7 sadrži pravila i procedure za rešavanje sporova koje proizilaze iz Sporazuma između jedne ili više EFTA država članica i Srbije

EFTA i Srbija q Srbija najviše prodaje u zemlje EFTE mineralna goriva, ulja i voskove, bitumenozne materije, delove i pribor za mašine, ploče, limove, aluminijum i proizvode od aluminijuma, trake, delove karoserija, delove nameštaja od drveta itd. q. U razmeni sa zemljama EFTE, Srbija ostvaruje deficit. q Iz EFTA zemalja Srbija uvozi farmaceutske proizvode, lekove, kotlove, mašine i uređaje, reaktore, herbicide, električnu energiju, mašine za pakovanje ili zavijanje, boje, mešavine mirisnih materija i novinsku hartiju.

EFTA i Srbija q Srbija izvozi - aluminijum i proizvode, voće, autodelove, bakar i proizvode. q U poslednjoj deceniji 10 vodećih proizvoda u izvozu Srbije u EFTA činilo je 88, 6% ukupnog izvoza Srbije u ovu integraciju. q. Istovremeno, uvoz ovih proizvoda u EFTA učestvovao je sa 50% u ukupnom uvozu EFTA. Najveće stope rasta izvoza iz Srbije zabeležene su u izvozu autokomponenti, kotlova (mašina, reaktora), proizvoda od gvožđa i čelika, kao i delova za električne mašine i opremu. Sedam od deset najznačajnijih izvoznih proizvoda Srbije u EFTA organizaciji, nalazi se na listi 20 proizvoda koje EFTA najviše uvoze.

Pitanja � � � 1. Šta je EFTA? 2. Glavni ciljevi EFTA? 3. Razmena između zemalja EFTA i Srbije?

HVALA NA PAŽNJI