Beogradska poslovna kola Visoka kola strukovnih studija Projektovanje

Beogradska poslovna škola Visoka škola strukovnih studija Projektovanje informacionih sistema SADRŽAJ: LOGIČKA ARHITEKTURA mr Rade Matić

LOGIČKA ARHITEKTURA Logička arhitektura IS je izvedena iz odnosa suštinskih poslova (procesa) i podataka koje ove generišu, odnosno koriste. Pod suštinskim procesima ovde se podrazumevaju oni procesi koje treba da obavljaju zaposleni u svakoj tehnologiji (pa i idealnoj) i organizaciji da bi se obezbedilo funkcionisanje i ostvarivanje ciljeva sistema. Drugim rečima, pri definisanju logičke arhitekture nisu uzeti u obzir procesi i poslovi koji su posledica postojeće organizacije i tehnologije, već su suštinski poslovi izvučeni iz postojeće organizacije. Osnovni cilj logičke arhitekture je da se precizno definišu pojedini podsistemi odnosno poslovni procesi koje IS treba da podrži. Podsistemi su prikazani preko hijerarhijskih dijagrama dekompozicije poslovnih procesa koji ih čine.

Definisanje opšte logičke arhitekture budućeg informacionog sistema na osnovu analize poslovnih procesa Da bi se projektovala ovakva arhitektura IS, izvršena je identifikacija i analiza svih poslovnih procesa koji se odvijaju u organizaciji koja je predmet analize. Za identifikaciju i prikazivanje poslovnih procesa koristi se metoda Strukturne sistem analize, odnosno Dijagrami dekompozicije. Cilj razvoja nekog IS nije da automatizuje postojeće stanje, postojeći način obavljanja poslovnih procesa, već da da novo rešenje bazirano na stvarnim potrebama i savremenim tehnološkim dostignućima.

Polazna osnova za definisanje dugoročnog plana razvoja nekog IS je njegova stabilna “logička arhitektura”. Logičku arhitekturu čini skup međusobno povezanih podsistema. Svaki podsistem predstavlja logički, kolekciju poslovnih procesa i klasa podataka (dokumenata, evidencija, baza podataka) koje oni generišu odnosno koriste. U prvom delu se obično daje opšta arhitektura IS i samo opšte karakteristike pojedinih podsistema i poslovnih procesa najvišeg nivoa preko dijagrama njihove dekompozicije. Detaljan opis svakog podsistema daje se u posebnim delovima projekta.

Identifikovanje poslovnih funkcija Funkcija je sastavljena od logičkog skupa tekućih aktivnosti ili procesa koja održava poslovni cilj organizacije (proizvodnja, servis). Funkcijom može da se upravlja ali ona ne može da se izvršava. Jedna organizaciona celina sadrži jednu ili više funkcija; Jedna funkcija može da se obavlja u jednoj ili više organizacionih celina. Identifikovanje poslovnih procesa Kad se identifikuje poslovna funkcija, definišite poslovne procese koji čine poslovnu funkciju. Poslovni proces je jasna, očigledna, vidljiva aktivnost opisana sa svojim ulazima i izlazima. Proces opisuje jedinstveno ponašanje koje ima svoj početak i kraj. Proces se stalno izvršava i ponavlja.

Poslovni proces može biti: n Ručni (manuelni) n Automaski n Polu automatski (uz neku automatsku pomoć) Odgovarajući izrazi (glagoli) za imenovanje poslovnih procesa: Kupovanje, Sticanje, Dobijanje, Ocenivanje, Procenivanje, Izvršavanje, Praćenje, Izgrađivanje, Kreiranje, Pravljenje, Proveravanje, Definisanje, Izračunavanje, Sprovođenje, Upravljanje, Vođenje, Određivanje, Podnošenje, Razvijanje, Ispitivanje, Kontrolisanje, Pregledanje, Identifikovanje, Održavanje, Trgovanje, Dobijanje, Nabavljanje, Planiranje, Snimanje, Pamćenje, Pomeranje, Sklanjanje, Izveštavanje, Biranje, Uzimanje, Specificiranje, Testiranje, Ažuriranje, Evidentiranje itd. .

Razlika između poslovne funkcije i poslovnog procesa Funkcije, koje opisuju šta jedna organizacija radi, može da se dekomponuje na procese koji opisuju kako je posao ispunjen, završen, ostvaren. Ako se neka aktivnost može izvršiti, onda je to proces. U suprotnom to je funkcija. Na primer, ne možete da izvršite funkciju MARKETINGA ali možete da izvršite poslovni proces KONTAKTIRANJE KUPCA. Funkcija može da se dekomponuje na druge funkcije i poslovne procese a poslovni procesi mogu samo da se dekomponuju na druge poslovne procese. Kriterijumi dekompozicije Treba da postoji jedan kriterijum koji se koristi za odvajanje nivoa dekompozicije. Kriterijum je pravilo koje se primenjuje za vreme procesa kreiranja dijagrama dekompozicije. Kriterijum, ili pravilo, dekompozicije specificira vezu između funkcije koja se dekomponuje i njenih konstituisanih poslovnih procesa.

HIJERARHIJSKA DEKOMPOZICIJA POSLOVNOG SISTEMA (STABLO PROCESA) Poslovni sistem Funkcija-1 Funkcija-2 . . . . P-1. 1 P-1. 2. . . P-1. n P-2. 1 P-2. 2. . . P-2. f . . P – proces, PP - podproces . . . Funkcija-m P-m. 1 P-m. 2. . . P-m. j . . .

• Skup logički povezanih poslovnih procesa predstavlja poslovnu funkciju. • Funkcije i procesi su nezavisni od organizacije tj. , organizacione strukture. Kako treba početi opis poslovnog procesa Šta i ko inicira poslovni proces? Može biti neki dokument (Molba za izdavanje diplome, Zahtev za. . , Prijava za. . , i sl. ). Ko je uloge (procesori) učestvuju u poslovnom procesu (Referent, Šef sale, Direktor i sl. ). Koja dokumenta se još kreiraju i teku kroz poslovni proces (Narudžbenica, Prijava za. . , Diploma, Taksa, Podnesak i sl. ). Ovo crtati pomoću Dijagrama aktivnosti – UML.

PRIMER: Hijerarhijska dekompozicija

Primer 2:

Primer 3 (samostalno): Turistička agencija n n n Funkcije Procesi Podprocesi