UVOD U KLINIKU PSIHOLOGIJU PSIHODIJAGNOSTIKU Staa Miloin spec

UVOD U KLINIČKU PSIHOLOGIJU, PSIHODIJAGNOSTIKU Staša Miloščin spec. medicinske psihologije

DEFINICIJA KLINIČKE PSIHOLOGIJE • Nejasna razgraničenja (opštom) psihologijom; psihijatrijom; psihopatologijom; antropologijom i sl. (M. Biro, 1987)

DEFINICIJA KLINIČKE PSIHOLOGIJE • Prva literatura se svodila na psihodijagnostiku ( opis testova ) • Prve definicije-opis i nabrajanje instrumentarijuma ili lista usluga koje nudi: psihodijagnostika; istraživanje; kasnije psihoterapija i prevencija

DEFINICIJA KLINIČKE PSIHOLOGIJE • Zanemarivanje samostalnog teorijskog doprinosa-obostrani uticaj opšte psihologije i kliničke psihologije • Većina teorija ličnosti je potekla od kliničkih psihologa

DEFINICIJA KLINIČKE PSIHOLOGIJE • Primenjena nauka usmerena rešavanju problema pojedinca. Koristi dostignuća psihologije, psihijatrije, psihopatologije, psihoanalize, antropologije i daje svoj nezavisni doprinos

PREDMET KLINIČKE PSIHOLOGIJE • Pitanje odnosa prema psihijatriji i psihopatologiji, granice disciplina i “dupliranje“ kapaciteta • Pojave kojima se bavi psihijatrija tj. bolesti psihologija posmatra kao aberacije normalnog ponašanja

PREDMET KLINIČKE PSIHOLOGIJE • Psihijatrija-empirijska nauka; psihologijateorijska i eksperimentalna nauka tj. /posredno praktična • Neodrživ stav: psihijatrija se bavi patologijom ponašanja a psihologija normalnim ponašanjem

PREDMET KLINIČKE PSIHOLOGIJE • Psihopatologija-interes za patologiju „kao takvu“ • Klinička psihologija-bavi se ličnošću u celini patološkim delom oblika ispoljavanja ličnosti i naučno zasnovanom korekcijom tog aspekta pojedinca

PREDMET KLINIČKE PSIHOLOGIJE • Psihopatologija-izučavanje opštih pravila javljanja i manifestacija patoloških oblika ponašanja a klinička psihologija se interesuje za čoveka sa takvim ponašanjem

PREDMET KLINIČKE PSIHOLOGIJE • Psihopatologija-izučavanje opštih pravila javljanja i manifestacija patoloških oblika ponašanja a klinička psihologija se interesuje za čoveka sa takvim ponašanjem • Psihijatrija se takođe bavi pojedincem

PREDMET KLINIČKE PSIHOLOGIJE • Klinička psihologija-naginje akademskoistraživačkom modelu koji ne priznaju ili stavljaju u zagrade termin „bolest“ a patološke oblike ponašanja tretira kao varijacije normalnog koje se moraju posmatrati u kontesktu celovite ličnosti

PREDMET KLINIČKE PSIHOLOGIJE • Mnogi psihijatri kritikuju pojam „duševne bolesti“ • Mnogi klinički psiholozi kritikuju teorijski pristup kliničkoj psihologiji („sterilan“, „skolastički“)žele više akcije

ISTORIJAT KLINIČKE PSIHOLOGIJE • Rani koreni, mnogo pre nego je postala samostalna naučna disciplina • 18 vek-interes za individualne razlike, astronom Besel „lična jednačina“ • 19 vek Franc Gal-“frenologija“-svaka sposobnost ili delatnost je u nekom delu mozga

ISTORIJAT KLINIČKE PSIHOLOGIJE • Čezare Lombrozo-kriminalce identifikovao na osnovu facijalnih karaktersitika • Krečmer i Šeldon-koncept konstitutivne tipologije • Ser Frensis Golton-uveo proceduru sistematskog merenja i pojam „test“ • Katel-uveo termin „mentalni test“ • Katel i Golton- koncept “indeksa mentalnih kapaciteta i mentalnih struktura“

ISTORIJAT KLINIČKE PSIHOLOGIJE • Bine i Simon (1905. ) instrument za izučavanje kompleksnih mentalnih struktura / Bine. Simonova skala

ISTORIJAT KLINIČKE PSIHOLOGIJE • Psihodinamska tradicija-prvobitne koncepcije poremećenog ponašanja tumačene natprirodnim silama • Egipćani, Hebreji, stari Grci-opsednutost „duhovima“ • U srednjem veku egzorcizam • Hipokrat-etiologiju moždanih oboljenja svodio na poremećaj 4 telesna soka (krv, crna žuč, žuta žuč, sluz)

ISTORIJAT KLINIČKE PSIHOLOGIJE • Sve do Renesanse duševno oboleli se tretiraju “varvarski“ • Kraj 18 veka, Filip Pinel-principi „moralne terapije“, blagost, obzirnost, preteča humanističkih i radikalnih pravaca u psihoterapiji (poboljšanja išla i do 70 %!!!)

ISTORIJAT KLINIČKE PSIHOLOGIJE • 1896. datum roženja kliničke psihologije, Witmerosnovao prvu “psihološku kliniku“ namenjena deci, rešavanju problema u školi (7 psihologa, 4 socijalna radnika) • Ekspanzija psihologije tokom I svetskog rata-alfa I beta test, Vuvortov „psihoneurotski inventar“; mnogi psiholozi shvatili da njihovo znanje ima veliku praktičnu korist • Potom još veći broj psihodijagnostičkih testova, „testovni romantizam“ (preko 500 testova)

ISTORIJAT KLINIČKE PSIHOLOGIJE • Nakon II svetskog rata-ekspanzija psihodijagnostike, izučava se kao poseban predmet na univerzitetimaosnov za stasavanje u nezavisnu disciplinu

TEORIJSKI OKVIRI KLINIČKE PSIHOLOGIJE • Psihodinamski model-Frojd • ljudsko ponašanje i razvoj je determinisano mehanizmima koji su intrapsihički (“konflikt”) • Svako ponašanje ima svoje poreklo u detinjstvu • Prioritet prošlosti nad sadašnjošću • Nemogućnost naučne provere

TEORIJSKI OKVIRI KLINIČKE PSIHOLOGIJE • Bihejvioristički model • Ponašanje je naučeno i neodvojivo od socijalnog konteksta • Nagrada, kazna, potkrepljenje, generalizacija. . • Međusobne razlike-proizvod jedinstvenih istorija učenja • Azenk, Volpi, Bandura, Roter • Atomiziraju ponašanje, zanemaruju pojedinca

TEORIJSKI OKVIRI KLINIČKE PSIHOLOGIJE • Fenomenološki model • Odbacivanje apsolutnog determinizma, jedini uzročnik ponašanja je percepcija realnosti • Svaka individua ima jedinstveno viđenje • Problemi-kada osoba ne ostvari individualni rast • Rodžers, Maslov, Keli, Frankl • „Nenaučni pristup“ • Neki zaboravljaju motivaciju, strukturisanost, razvoj

TEORIJSKI OKVIRI KLINIČKE PSIHOLOGIJE • Medicinski model • Intraorganizmički poremećaj, „lezija“ CNS patoanatomska, neurofiziološka, biohemijska, elektrohemijska • Bolest „ščepa“ a zadatak terapije je da to ukloni i čoveka vrati u normalno, zdravo stanje • Koncept dijagnoze, etiologije, patogeneze i toka bolesti

KLASIFIKACIJA • ICD (SZO) • DSM(Američka psihijatrijska asocija) • Dijagnostičke kategorije su deskriptivne, kombinacija simptoma i sindroma • Preklapaju se • Mešaju se kriterijumi od etiologije do opisa • Veštačke-nastaju dogovorom stručnjaka, stalno se menja • DSM pokušaj operacionalizovanja