STRATEGIJA EKSPANZIJE IZVOZA LJUBODRAG SAVI ekonomika industrije Zato

STRATEGIJA EKSPANZIJE IZVOZA LJUBODRAG SAVIĆ ekonomika industrije

Zašto ova strategija? v Neuspeh ISI strategije –porast interesovanja za izvozno orijentisanu v Prelaz od jedne ka drugoj kritičan period v Koegzistiranje obe strategije v Pripremljenost za prelaz je ključni faktor v Deficit bilansa plaćanja najčešći faktor v Neke zemlje nikada ne ostvare kvalitativni skok ekonomika industrije

Da li su strategije uslovljene? v Da li formirana struktura industrije utiče na buduću strategiju? v Dva teorijska shvatanja v Azijski tigrovi – prelaz na nižem nivou primene ISI strategije v Argentina, Brazil, Meksiko zadržali ISI i pored pokušaja prelaska na novu v Problemi u razvoju - usko domaće tržište ekonomika industrije

Šta se desilo u ovim zemljama? v Diversifikovana industrijska struktura v Veće učešće kapitalnih i proizvoda viših faza prerade v Izvoz uglavnom u druge manje razvijene zemlje v Nije dostignut potreban nivo međunarodne konkurentnosti ekonomika industrije

Analiza iskustava v Kruger - 10 velikih zemalja v Korelacija između trgovinske liberalizacije i visine izvoza v Balasa – izvoz u zemljama jugoistočne Azije veći nego u navedenih 10 velikih zemalja v Na ekspanziju izvoza prešle na nižem nivou ISI strategije v Izvozna strategija presudno zavisi od sistema podsticaja ekonomika industrije

Šta se preduzima pre izvozne startegije? v Devalvacija nacionalne valute v Set mera. IP sa ciljem podsticanja izvoza v Eliminisanje carinskih i necarinskih barijera v Tržišno formiranje cena ekonomika industrije

Načini sprovođenja izvozne strategije v Primarna izvozna industrijalizacija v Izvozna orijentacija temeljena na uvoznosupstitutivnim industrijama v Radno-intezivni procesi ekonomika industrije

Primarna izvozna industrijalizacija v Karakteristična za zemlje u razvoju v Izvoz neprerađenih proizvoda v Izvoz proizvoda viših faza prerade v Poslednja faza ISI strategije v Nezadovoljavajući rezultati ekonomika industrije

Barijere za izvoz iz zemalja u razvoju v Protekcionističke mere: carinske i necarinske barijere, kvantitativna uvozna ograničenja, licencni aranžmani, zdravstveni i drugi propisi, “dobrovljni” izvozni aranžmani v Rast tarifa prevoza ovih roba v Uticaj moćnih TNC – koje kontrolišu sve faze v Ova strategija ozbiljno limitirana - prelazna ekonomika industrije

Izvoz uvozno-supstitutivnih industrija v Kohabitacija prethodne i nove strategije v Zadržavanje starih mera i koncipiranje novih v Izvoz podstican na tri nivoa: v Strategijski - spoljno-trgovinsak razmena v Ekonomski - devizni kurs v Politike posebnih sektroa ekonomika industrije

Primenjivane mere v Zadržana carinska zaštita v Izvoz se podstiče: v Krediti za izvoz v Vezivanje prava uvoza za ostvareni izvoz v Izvozne priznanice i ovlašćenja što odgovara višestrukim deviznim kursevima, jer omogućava zadržavnje dela ili celine izvozne zarade v Dvojne cene za domaće i strano tržište ekonomika industrije

Uloga stranih partnera v Važno mesto zajedničkih ulaganja i poslovnotehničke saradnje v Strani investitori dolaze zbog: v Jeftine radne snage, prodaje svoje tehnike i tehnologije, izvoza na treća tržišta v Zemlja domaćin je zainteresovana zbog: v Kapitala, opreme lakšeg osvajanja trećih tržišta v Posebno je značajna uloga MNK ekonomika industrije

Radno – intezivni procesi v “nova podela rada” radno intezivne proizvodnje se sele u manje razvijene zemlje v Elektronika, tekstilana, auto delovi, optička oprema i sl. ekonomika industrije

Koristi za razvijene zemlje v Niži troškovi rada v Sniženje troškova transporta v Nedovoljna zakonska regulativa v Slaba sindikalna organizovanost v Povoljnosti za investiciej i retransfer profita v Posebno su značajne slobodne carinske zone v Koristi imaju i nerazvijene zemlje ekonomika industrije

Izvozno orijentisana industrijalizacija - zaključak v Ofanzivan nastup na inostranom tržištu v Efekti ove strategije zantno veći v Razrešava nagomilane probleme prethodne strategije (tržište, platni bilans, zaposlenje. . ) v Zbog orijentacije na svetsko tržište izvozna strategija rizičnija jer zavisi od konjukture svetske ekonomije ekonomika industrije

Izvozno orijentisana industrijalizacija - zaključak v Ali na svetsko trište se mora izaći pre ili kasnije v Obe strategije imaju svoje mesto v ISI na nižem a izvozna ekspanzija na višem nivou razvoja industrije ekonomika industrije