TEORIJSKE OSNOVE INDUSTRIJALIZACIJE Ljubodrag Savi ekonomika industrije 1

TEORIJSKE OSNOVE INDUSTRIJALIZACIJE Ljubodrag Savić ekonomika industrije 1

Teorijske osnove industrijalizacije ► Industrijalizacija - najvažnija karakteristika privrednog razvoja u poslednja tri veka ► Teorijska izučavanja industrijalizacije ispitivala q Zakonitosti q Društveno‑ekonomske uslove q Faktore q Efekte skladnog razvoja industrije, u cilju q Potpunijeg korišćenja prirodnih resursa q Porasta opšteg blagostanja ljudi ekonomika industrije 2

Teorije industrijalizacije Početne teorije industrijalizacije q Fiziokrati - poljoprivreda q Ekonomisti romantičari – bez industrije q Socijalisti-utopisti - komune ► Teorije industrijalizacije 19 veka q A. Smit, D. Rikardo – klasičari q J. Stjuart Mil ► ekonomika industrije 3

Teorije industrijalizacije Dvadeseti vek q J. M. Keynes - makroekonomija + država ► q Lenjinizam – socijalistička industrijalizacija q Kvantitativna teorija novca - Fridman q Teorija ekonomije ponude - reganomika ekonomika industrije 4

Teorija uravnoteženog rasta ► Za zemlje jugoistočne Evrope ► Industrijalizacija proizvodnjom potrošnih dobara q porast zaposlenosti q povećanje tražnje q ponovo porast zaposlenosti ► Prihvatljivost ove teorije q uvažava realnost razvoja ove grupe zemalja q obilje radne snage q nedostatak kapitala q postiže brze efekte ► Nedostatak teorije - spor i jednostran razvoj ekonomika industrije 5

Proširena teorija uravnoteženog rasta Nerazvijenim zemljama se preporučuje q izgradnja infrastrukture q saobraćaja q naročito energije ► ekonomika industrije 6

Teorija balansiranog rasta Treća verzija, uključuje i proizvodnju kapitalnih dobara, čime je obuhvaćena celokupna struktura industrijske proizvodnje ► Žestoka kritika ► Osnovni prigovor ovoj teoriji - prevazilazi mogućnosti nerazvijenih zemalja ► Nerazvijene zemlje nemaju odgovarajuće preduslove q tržište i sredstva q znanje i državne organe q administraciju ► ekonomika industrije 7

Teorije neuravnoteženog razvoja Alternativne teorije q grane koje proizvode potrošna dobra q najveći broj input-autput veza (Hiršman) q “polovi rasta” (Peru) q teška industrija (Galenson i Lajbenštajn) q teorija razvojnih faza (Klark i Fišer) ► ekonomika industrije 8

Teorija razvojnih faza q Objašnjenje strukturnih promena privrede q Niži nivo – najveći broj zaposlenih u poljoprivredi, q Srednji nivo – najviše zaposlenih u industriji, opada udeo zaposlenih u poljoprivredi q Viši nivo – najviše zaposlenih u sektoru usluga, smanjuje se broj zaposlenih u industiji, a u poljoprivredi svega nekoliko procenata ekonomika industrije 9

Značaj sektora za rast zaposlenosti ZAPOSLENOST PRIMARNI SEKUNDARNI TERCIJARNI VREME ekonomika industrije 10