Energetika Energetika je grana teske industrije i od

Energetika -Energetika je grana teske industrije i od velikog je znacaja za svaku zemlju.

Savremeni zivot se tesko moze zamisliti bez ELEKTRICNE ENERGIJE. Najveci potrosaci elektricne energije su domacinstva i industrija. U nasoj zemlji najveci deo elektricne energije se proizvede u termoelektranama (TE), zatim u hidroelektranama (HE), a najmanji deo u kombinovanim termoelektranama-toplanama (TE-TO).

proizvodnja elekticne energije (2007)

Potrosnja elektricne energije (2007)

Hidroenergija je cist, obnovljiv i neiscrpan izvor energije. Prema istrazivanjima, koja je izvrsio institut “Jaroslav Cerni”, ukupan hidroenergetski potencijal reka u Srbiji je veliki. Od ukupnog hidroenergetskog potencijala, tehnicki je koristivo 73%, a od toga je vec iskorisceno 52%

Prva hidroelektrana u Srbiji izgradjena je u Uzicu, na reci Djetinji, 1900. godine. Izgradjena je samo 4 godine posle prve hodroelektrane u svetu (na reci Nijagari), sa Teslinim sistemom visefaznih struja. Prestala je sa radom 1970, ali je na stogodisnjicu izdradnje ponovo pokrenuta I radi i danas.

Hidroelektrana na reci Djetinji

Veci broj hidroenergetskih objekata stariji je od 40 godina, zbog cega je u planu njihova rekonstrukcija, modernizacija i povecanje postojecih kapactiteta. Pored toga, planira se i izgradnja jos desetak novih velikih hidroelektrana. U Srbiji je utvrdjeno i 856 mesta za mogucu izgradnju malih hidroelektrana.

Male hidroelektrane spadaju u kategoriju povlascenih proizvodjaca energije, a dozvole za njihovu izgradnju izdaje Ministarstvo rudarstva i energetike. Dosad je ovo ministarstvo izdalo dozvole za izgradnju 14 mini-hidroelektrana.

Potpisivanjem Ugovora o osnivanju energetske zajednice, Srbija je preuzela obavezu da promovise i podstakne proizvodnju elektricne energije koriscenjem i drugih obnovljivih izvora energije osim mini-hidroelektrana. To su energije vetra, solarna energija, geotermalna energija i energija biomase. U tom cilju izdata je dozvola za izgradnju vetroelektrane na podrucju opstine Vrsac.

Od 26. janura 2009. godine, Republika Srbija je postala clan i jedan od osnivaca Medjunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA).

TESKA INDUSTRIJA

Teska industrija obuhvata eksploataciju mineralnih sirovina , proizvodnju energije , kao i proizvodnju sredstava i materijala (sirovina) koji se koriste u daljoj proizvodnji. Osim rudarstva i energetike , ostale grane teske industrije su metalurgija , metalska industrija i teska hemijska industrija.

Metalurgija je grana teske industrije koja se bavi dobijanjem i preradom metala iz ruda. Najcesce se deli na crnu i obojenu metalurgiju. Crna metalurgija obuhvata topljenje gvozdene rude i proizvodnju sirovog gvozdja i celika, kao i metala koji se koriste za oplemenjivanje celika ( nikl hrom, molibden, kobalt, volfram I dr. )

Obojena metalurgija se zasniva na preradi teskih ruda obojenih metala (bakar , olovo , cink , antimon) , lakih ruda obojenih metala (aluminijum, magnezijum) i plemenitih metala.

Proces proizvodnje u zelezari

Jedina fabrika za preradu rude gvozdja i proizvodnju celika u Srbiji je zelezara u Smederevu. Sirovine potrebne za proizvodnju celika se uvoze.

Centri obojene metalurgije u kojima se vrsi primarna prerada nalaze se u neposrednoj blizini velikih rudnika. Ruda bakra se preradjuje u Boru , topionica olova i cinka nalazi se u Zvecanu , a topionica antimona u Zajaci. U Sapcu se nalazi topionica cinka i fabrika za izradu belih limova , a u Sevojnu valjaonica bakra i aluminijuma.

Valjaonica bakra u Sevojnu

Plemeniti metali nalaze se u prirodi u elementarnom stanju u obliku zica , listica i grumenja i u nekim rudama – najcesce olovo – cinkanim i bakarnim. Dobijaju se kao sporedni proizvodi proizvodnji olova , cinka i bakra u Zvecanu u Boru.

Metalska industrija se direktno nadoveziju na metalurgiju i obuhvata preradu metala u polufabrikate ili gotove proizvode. Prema vrsti proizvoda deli se na metalopreradjivacku industriju , masinku industriju , elektroindustriju i brodogradnju. Metalopreradjivacka industrija proizvodi raznovrstan alat , celicne konstrukcije , zeleznicke sine , ploce za stednjake , ramove za bicikle i drugo.

Masinska industrija obuhvata proizvodnju prevoznih sredstava (sinska , privredna i putnicka vozila), proizvodnju poljoprivrednih masina , kao i uredjaja koji se koriste u domacinstvu. Podela masinske industrije izvrsena je prema vrsti proizvoda. Centri masinske industrije su sirom Srbije , a takoreci sva veca naselja , posebno gradska , centri su masinske industrije.

Proizvodnja u fabrici ‘’ Ikarbus’’

Elektroindustrija proizvodi razne masine i uredjaje za proizvodnju, prenos i potrosnju elektricne energije. To su generatori , transformatori , kontrolni i signalni uredjaji , rendgenski aparati , kablovi , elektricni aparati za domacinstvo, motori za liftove , radio i TV aparati , oprema za automatizaciju i elektronika.

Uredjaji za prenos elektricne energije

Teska hemijska industrija razvija se kao prateca grana industrije uz crnu i obojenu metalurgiju. Njene sirovine su biljnog , mineralnog i zivotinjskog porekla.

Petrohemija pored prerade nafte obuhvata i proizvodnju njenih derivata. U sastavu Naftne industrije Srbije nalaze se dve rafinerije , u Pancevu i Novom Sadu. Petrohemija se jos bavi dobijanjem , proizvodnjom i preradom organskih i neorganskih hemijskih proizvoda , koji se koriste u daljoj proizvodnji.

Najvazniji proizvodi teske hemijske industrije su sumporna kiselina , vestacka djubriva , plasticne mase i deterdzenti. Sumporna kiselina dobija se kao prateci proizvod pri preradi ruda bakra , olova i cinka.

KRAJ Tanja Marjanovic i Aleksandra Djurdjevic , VIII-1