EVIDENCIJA UVOZA I IZVOZA ROBE Pojam i znaaj

EVIDENCIJA UVOZA I IZVOZA ROBE

Pojam i značaj spoljnotrgovinskog prometa n n U spoljnotrgovinskom prometu preduzeća su dužna da se pridržavaju dobrih poslovni običaja i poslovnog morala, da čuvaju interes i ugled zemlje i da posluju na način kojim se ne nanosi šteta drugim organizacijama, odnosno društvenoj zajednici Spoljnotrgovinski promet posredno služi i za unošenje u zemlju savremene tehnologije, proizvodnog iskustva, moderne organizacije i sl. Devizni prihodi od izboza omogućuju da se pokriju uvozne potrebe, čime se nacionalna privreda svestranije i potpunije uključuje u međunarodnu podelu rada.

Osnovne karakteristike uvoza i izvoza n n - - Poslove spoljnotrgovinskog prometa može da obavlja organizacija koja je za te poslove upisana u sudski registar. Spoljnotrgovinske organizacije mogu taj promet obavljati : U svoje ime i za svoj račun U svoje ime i za tuđ račun U tuđe ime i za tuđ račun Trajna orijentacija naše zemlje je slobodan uvoz i izvoz. Kontigentima se određuje obim uvoza pojedine robe za određeni period ili po količini ili po vrednosti robe. I uvoz i izvoz se mogu regulisati izdavanjem dozvole. Roba se razvrstava na slobodan uvoz i izvoz, osim one robe koja se pri uvozu razvrstava na određene kontigente i robe koja se pri izvozu i uvozu razvrstava na robu na osnovu dozvole.

Kalkulacije uvoza i izvoza n n Kalkulacija uvoza ili izvoza jeste obračun sastavljen u određenoj formi koji treba da pokaže poslovni rezultat pojedinog uvoznog ili izvoznog posla. S obzirom na vreme izrade, kalkulacija može biti predračunska, obračunska i konačna (definitivna) Obično se izrađuje po unapred utvrđenom obrascu Uvozna kalkulacija , u prvom delu sadrži opšte podatke o poslu: naziv i mesto dobavljača, vrstu i količinu robe, paritet, vrednost – franco granica u stranoj valiti i u dinarima, broj prijave zaključka, broj i datum prijave o izvršenom uvozu, oznaku carine…U drugom, računskom delu, kalkulacijom su obuvaćeni elementi obračuna, i to u stranoj valuti i u dinarima

Struktura uvozne kalkulacije 1. Faktura inostranog dobavljača 2. Troškovi u inostranstvu I Vrednost robe na granici 3. Carina, carinske dažbine i PDV 4. Troškovi u zemlji 5. Opšti troškovi uvoza II Nabavna vrednost uvezene robe 6. Trgovačka marža III. Prodajna vrednost uvezene robe bez PDV-a 7. Porez na dodatu vrednost IV. Prodajna vrednost uvezene robe sa PDV-om

Izvozna kalkulacija n n - Sadrži bitne odredbe ugovora (ime inostranog kupca, mesto, zemlju, valutu plaćanja i njen kuts, vrstu i količinu robe, cenu i vrednost u stranoj valuti i u dinarima, rok i način isporuke, datum izvoza, način i rok plaćanja, broj prijave…). U drugom delu sadrži nabavnu cenu i vrednost izvezene robe, zavisne troškove prodaje, izvozne olakšice, carinske dažbine, ruc. Kod izvozne kalkulacije se pojedine stavke iskazuju i u odgovarajućoj stranoj valuti i u dinarima i javlja se i kursna razlika. Moguće je više situacija sa primenom pdv-a: Da uvoznik nije u sistemu PDV-a i u tom slučaju mu obračun pdv-a čini deo nabavne vrednosti uvezene robe Da se ulazni pdv ne može koristiti kao odbitak Da se ulaznio pdv može koristiti kao odbitak

Dokumentacija (Uvoz robe) n n Složenu knjigovodstvenu evidenciju spoljnotrgovinskog poslovanja prati specifična i obimna dokumentacija Svaki pojedini posao, posebno se evidentira u knjigovodstvu i za to postoji poseban dokumenat Zaključak, koji nosi svoj broj i koji se javlja kao nosilac svih troškova “pri uvozu robe”. Svaki zaključeni posao s inostranstvom se prijavljuje – podnosi se prijava Devizno dokumentarnoj kontroli. Uz prijavu se prilažu dokazi o obezbeđenju prava na uvoz i podaci o obezbeđenju sredstava za plaćanje uvoza. Posle pribavljanja profakture kupac obično uplaćuje avans za uvoz po konkretnom Zaključku. Najčešći način plaćanja uvoza je akreditivom i to Dokumentarnim akreditivom. Suština dokumentarnog akreditiva je u tome što kupac preko banke stavlja prodavcu na raspolaganje iznos kupovne cene koji prodavac može podići tek kada izvršnoj banci podnese dokumente da je poslao robu na adresu kupca. Banka , izvršilac akreditiva, dužna je da se strogo pridržava dati uputstava i snosi odgovornost ako primi dokumente koji ne odgovaraju instrukcijama.

Kupljena, uvezena roba se carini. Posle carinjenja se dobija dokumenat Uvozna carinska deklaracija i tada kupac može da preuzme robu. Faktura inostranog dobavljača je dokumenat na osnovu koga će se obračunati fakturna vrenost uvezene robe n Posle završenog uvoza sastavlja se na osnovu svih prethodnih dokumenata, uvozna kalkulacija , koja se dostavlja knjigovodstvu na knjiženje. n

Dokumentacija (Izvoz robe) n n n Svaki izvoz robe ima Zaključak – sa svojim brojem. Ima još i sledeća dokumentacija: Prijava o sklopljenom ugovoru o izvozu Izvozna carinska deklaracija Faktura koja se ispostavlja inostranom kupcu Posle prodaje robe transporteru dobija se dokumenat, i to zavisno od vrste prevoznog sredstva : železnički tovarni list, brodski tovarni list ili avionski tovarni list. Naplata potraživanja od inostranog kupca pri izbozu robe obavlja se akreditivom, doznakom ili čekom

Evidencija uvoza robe Imamo sledeću evidenciju: a) Uvoz robe iz inostranstva u svoje ime i za sopstveni račun b) Uvoz robe iz inostranstva u svoje ime a za tuđi račun Vrlo često trgovinska preduzeža koja su registrovana za obavljanje spoljnotrgovinskih poslova uvoze robu za račun domaćih preduzeža koja nemaju pravo da se bave uvozno izvoznim poslovima (najčešće za račun proizvodnih preduzeća koja treba da uvezu reprodukcioni materijal ili trgovinsku robu) n

Evidencija izvoza robe a) U svoje ime i za sopstveni račun b) U svoje ime i za tuđi račun a) Spoljnotrgovinska preduzeća mogu nabaviti robu od rpoizvodnih preduzeža, platiti je u dinarima, a zatim te proizvode za svoj račun prodati u inostranstvu i naplatiti u devizama. Zakonskim propisima je utvrđeno da spoljnotrgovinska preduzeća koja se bave izvozom robe moraju sa domaćim proizvođačima sklopiti sporazum o zajedničkom poslovanju. Spoljnotrgovinsko preduzeće dužno je da plati fakturu za kupljenu robu domaćem proizvođaču u zakonskom roku nezavisno od toba da li je izvršena naplata te prodate robe od inostranog kupca.

b) Ako domaći proizvođač želi da proda robu u inostranstvu a za to nema ovlašćenja, spoljnotrgovinsko preduzeće može da izveze robu u svoje ime a za račun domaćeg proizvođača.