Saveznitvo sa institucijama Tamara Tomaevi EXPOSE Prilika za

Savezništvo sa institucijama Tamara Tomašević EXPOSE

Prilika za savezništvo Prema novom Zakonu, socijalna zaštita se definiše kao „organizovana društvena delatnost od javnog interesa čiji je cilj pružanje pomoći i osnaživanje za samostalan i produktivan život u društvu pojedinaca i porodica, kao i sprečavanje nastajanja i otklanjanja posledica socijalne isključenosti.

Pluralizam usluga Uspostavlja sistem baziran na licenciranju i pluralizmu pružalaca usluga, unapređuje kvalitet stručnog rada osnivanjem komore socijalne zaštite, kontinuiranom obukom i licenciranjem stručnih radnika i pružalaca usluga

Načela. . Osnovna načela socijalne zaštite prema novom Zakonu su: najbolji interes korisnika, najmanje restriktivno okruženje, zabrana diskriminacije, načelo efikasnosti, blagovremenosti i celovitosti socijalne zaštite, javnosti rada, kao i dostupnosti i individualizacije socijalne zaštite (korisniku se obezbeđuje individualizovan pristup i stručni radnik, voditelj slučaja).

Individualni pristup svakom korisniku i njegovo učešće u svim fazama obezbeđivanja usluge – procena, planiranje, realizacija i evaluacija usluge, čine osnov promena u sistemu. Korisnik se na taj način stavlja u aktivnu poziciju donosioca odluke o sebi, korisnik postaje centralna figura u sistemu, oko čijih potreba se organizuju aktivnosti sistema.

PRAVA. . . • Pravo na informacije, pravo na učešće u donošenju odluka, pravo na slobodan izbor usluga (izbor usluge i pružaoca usluge), pravo na poverljivost podataka, privatnost, i pravo na pritužbu.

8 oblasti kvaliteta života, Šalok i Verdugo Osnova su im principi dobrobiti, pravljenja sopstvenih izbora i učešća u društvu: 1. emocionalno blagostanje 2. međuljudski odnosi 3. materijalno blagostanje 4. lični razvoj 5. fizičko blagostanje 6. samoopredeljenje 7. socijalna inkluzija 8. prava. Izvor: Schalock RL and Verdugo MA, The concept of quality of life and its role in enhancing human rights in the field of intellectual disability)

Emotivno blagostanje Zadovoljstvo (satisfakcija, raspoloženja, uživanje) Slika o sebi (identitet, samopoštovanje, samopouzdanje) Manjak stresa (predvidljivost i kontrola)

. Međuljudski odnosi Interakcije (društvene mreže, društveni kontakti) Odnosi (porodica, prijatelji i vršnjaci) Podrška (emotivna, fizička, finansijska)

Materijalno blagostanje Finansijski status (prihod, beneficije) Zaposlenje (radni status, radno okruženje) Prebivalište (vrsta smeštaja, vlasništvo)

Fizičko blagostanje • Zdravlje (funkcionisanje, simptomi, kondicija, ishrana) • Dnevne aktivnosti (briga o sebi, pokretljivost) • Zdravstvena zaštita • Slobodno vreme (rekreacija, hobi)

Lični razvoj • Obrazovanje (postignuća, obrazovni status) • Lične kompetencije (kognitivne, socijalne, praktične) • Učinak (uspeh, postignuća, produktivnost)

Samoopredeljenje • Nezavisnost/samostalnost • Ciljevi i lične vrednosti (želje i očekivanja) • Izbor (prilika, mogućnosti, preferencija)

Socijalna inkluzija • Integrisanost i učešće u zajednici • Uloge u zajednici (saradnici i volonteri) • Socijalna podrška (mreže podrške, usluge)

Prava • Ljudska prava, ženska, prava manjina, . . . • Zakonski okviri. . .

USLUGE CSR-a iniciramo kada • Kada osoba nema sredstava za preživljavanje i potrebna jo/mu je materijalna pomoć. • Kada osoba nema gde da stanuje. • Kada ju/ga neko u porodici maltretira, • Kada usled maloletstva, starosti, bolesti, invalidnosti ili ometenosti u razvoju nije u stanju da se samostalno brine o sebi Prilika za saradnju: • Možeš da ih pozoveš i ako ti nemaš ovakvih problema, ali znaš nekoga ko ih ima, jer centar mora da reaguje po službenoj dužnosti kad sazna da je nekome potrebna ova vrsta pomoći.

CSR Centar za socijalni rad odlučuje o starateljstvu, usvojenju, smeštaju u ustanovu socijalne zaštite ili drugu porodicu, o materijalnoj pomoći. Centar upućuje korisnike na korišćenje usluga u zajednici, kao što su dnevni boravak, stanovanje uz podršku, personalna asistencija i dr. Korišćenje bilo koje novčane naknade, smeštaja u ustanovu ili korišćenje lokalne usluge moguće je samo uz procenu i rešenje ili uput centra.

MATERIJALNA POMOĆ Svi zahtevi za dodelu materijalne pomoći, bilo državne, bilo lokalne, stižu pravniku zaposlenom u centru, odnosno, u službu za pravne poslove ili posebnu kancelariju za materijalna davanja u okviru pravne službe. Osnovna procedura obraćanja centru uvek je ista, ali detalje postupka za dodeljivanje lokalne pomoći reguliše sam grad, odnosno opština.

NOVČANA NADOKANADA • Novčana socijalna pomoć namenjena je osobama koje nemaju dovoljno sredstava za život i isplaćuje se mesečno. To je osnovni oblik novčane pomoći socijalno ugroženim osobama, koji se do nedavno zvanično zvao “materijalno obezbeđenje”. • Osnovni uslov za sticanje prava na novčanu socijalnu pomoć jeste da pojedinac, odnosno porodica ima mesečne prihode manje od punog iznosa socijalne pomoći. Uz to je potrebno da budu zadovoljeni neki dodatni uslovi. . .

DODATNI USLOVI ZA NN: Ako nemaju drugih nepokretnosti osim stambenog prostora koji odgovara njihovim potrebama (soba po članu domaćinstva, odnosno dve sobe za osobe koje primaju i dodatak za tuđu negu) i zemljišta površine do 0, 5 hektara (za pojedince nesposobne za rad i porodice u kojima su svi članovi nesposobni za rad, ovaj limit iznosi jedan hektar); Ako pojedinac, odnosno član porodice nije prodao ili poklonio nekretninu ili se odrekao prava na njeno nasleđivanje, ili ako je protekao period u kojem bi od tržišne vrednosti te nekretnine mogao sebi da obezbedi da mesečno troši onoliko koliko iznosi socijalna pomoć; Pomoć može da dobije i onaj ko ima više nekretnina, ako centru za socijalni rad da saglasnost za upis hipoteke na svoje nepokretnosti u visini valorizovanog iznosa isplaćene pomoći. Ako ne poseduju pokretnu imovinu čijim korišćenjem ili prodajom, bez ugrožavanja osnovnih životnih potreba, mogu sebi da obezbede sredstva u visini šestostrukog mesečnog iznosa socijalne pomoći; Ako pojedinac, odnosno član porodice nije zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju.

LICA KOJA NISU RADNO SPOSOBNA • • • Žena starija od 60 godina i muškarac stariji od 65 godina; Dete do 15 godina, a starija deca ako su na redovnom školovanju; Mladi na redovnom školovanju, najkasnije do navršene 26. godine života; Osoba koju je Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje proglasio potpuno nesposobnom za rad; Trudnice i roditelj deteta koji koristi porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta; Nezaposlena osoba koje se stara o članu porodice koji dobija dodatak za tuđu negu i pomoć; Osoba sa invaliditetom kojoj je komisija Nacionalne službe za zapošljavanje utvrdila treći stepen radne sposobnosti; Osoba za koju je pokrenut postupak utvrđivanja radne sposobnosti ili lišavanja poslovne sposobnosti — dok taj postupak traje. Ako je neko na školovanju, obuci ili nekoj drugoj vrsti angažovanja u skladu sa sporazumom koji je sklopio sa centrom za socijalni rad, smatra se nesposobnim za rad dok to traje.

Novčana socijalna pomoć i RSL • • Pravo na novčanu socijalnu pomoć može ostvariti i radno sposobna osoba: ako se nalazi na školovanju ili osposobljavanju za rad; ako se vodi na evidenciji nezaposlenih, a nije odbila ponuđeno zaposlenje ili stručno osposobljavanje; ako joj je prestao radni odnos, ali ne njenom voljom, saglasnošću ili krivicom (zbog disciplinske ili krivične odgovornosti), osim ako je od prestanka rada proteklo godinu dana ili je po prestanku radnog odnosa nastupila nesposobnost za rad; ako se sama stara o svom detetu sa smetnjama u razvoju, tako da ne može da bude radno angažovana. Ukoliko neki radno sposobni član porodice ne ispunjava ove uslove, pravo na pomoć neće se priznati ni drugim radno sposobnim članovima te porodice, već samo onima koji su nesposobni za rad. Pojedinac koji je sposoban za rad, odnosno porodica u kojoj je većina članova sposobna za rad, dobijaće socijalnu pomoć samo do devet meseci u toku kalendarske godine.

Dodatak za pomoć i negu drugog lica • Dodatak za pomoć i negu drugog lica (poznatiji kao dodatak za tuđu negu) jeste novčana pomoć osobama koje zbog povrede ili bolesti ne mogu da zadovolje osnovne životne potrebe bez tuđe pomoći, na primer, da spreme sebi hranu, da jedu, idu u toalet i slično. Smisao ove pomoći jeste u tome da se plati nekom drugom da im pomogne, a da osobe kojima je potrebna ovakva pomoć same urede ko će im i kako pomoći. • Ova pomoć može se dobiti ako nisi već dobio novac za tu namenu po nekom drugom osnovu, na primer, po osnovu prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja.

Uvećan dodatak • Uvećan dodatak imaju: osobe s telesnim oštećenjem od 100 odsto po jednom osnovu; osobe koje imaju više oštećenja, s tim da nivo oštećenja iznosi po 70 i više odsto po najmanje dva osnova; osobe koje imaju organski trajni poremećaj neurološkog i psihičkog tipa.

Dokumentacija Da bi dobio ovaj dodatak, moraš podneti zahtev na odgovarajućem obrascu u centru za socijalni rad opštine u kojoj živiš. Uz zahtev treba da podneseš i: • predlog za veštačenje od lekara opšte prakse (izabranog lekara); • fotokopiju zdravstvene knjižice (stranica na kojoj se vidi ime i prezime i osiguranje); • fotokopiju lične karte; • najnoviji nalaz sprecijaliste; • fotokopiju rešenja međuopštinske komisije za kategorizaciju ili raniji nalaz prvostepenog organa veštačenja o prirodi i težini bolesti ili povrede; • izvod iz matične knjige rođenih; • uverenje da ne primaš penziju i dodatak za tuđu negu i pomoć preko fonda PIO; • uverenje o državljanstvu ako nisi rođen u Srbiji; • neki centri traže i fotokopiju uplatnica za komunalije.

Žalbe • Ako nisi zadovoljan odlukom centra za socijalni rad o tvom zahtevu za dodelu dodatka za tuđu negu, možeš da se žališ u roku od 15 dana od dana prijema rešenja centra. • Žalba se podnosi Ministarstvu rada i socijalne politike, odnosno Pokrajinskom sekretarijatu za socijalnu zaštitu ako se centar koji je izdao rešenje nalazi na teritoriji Vojvodine, ili gradskoj upravi ako je centar s teritorije grada Beograda.

Pomoć za radno osposobljavanje • Pomoć za osposobljavanje za rad daje se deci i mladima sa smetnjama u razvoju i odraslim osobama sa invaliditetom koje se (u skladu sa svojim fizičkim i psihičkim sposobnostima i godinama života) mogu obučiti za nekakav rad. • Pomoć se sastoji od plaćanja troškova samog osposobljavanja, dakle, obuke, troškova smeštaja u učenički ili studentski dom ili internat i naknade troškova prevoza od mesta stanovanja do mesta gde se obavlja obuka.

Neophodna dokumentacija • • • Uz zahtev za ostvarivanje ovog prava, centru za socijalni rad treba podneti: izvod iz matične knjige rođenih; fotokopiju lične karte ili, za mlađe od 16 godina, zdravstvenu knjižicu; rešenje o kategorizaciji koje izdaje opštinska odnosno gradska komisija za procenu preostalih sposobnosti (na komisiju upućuje centar za socijalni rad); zdravstvenu dokumentaciju koja se pribavlja kod lekara specijaliste.

KO dobija novac ? • Novac za samo osposobljavanje, odnosno obuku, isplaćuje se školi, fakultetu ili drugoj ustanovi koja sprovodi tu obuku, a novac za smeštaj u domu ili internatu — direktno toj ustanovi. • Jedini novac koji dobija sam korisnik ove pomoći jeste naknada troškova prevoza, koja se isplaćuje u visini najniže cene javnog prevoza na relaciji od njegove kuće ili doma (internata) u koji je smešten, do ustanove u kojoj se sprovodi obuka za osposobljavanje za rad.

Jednokratna novčana pomoć • • • Pravo na jednokratnu novčanu pomoć obezbeđuje se ljudima koji se iznenada, trenutno, nađu u socijalno nezavidnoj situaciji. Postoji mnogo situacija u kojima nekom najednom postane neophodna jednokratna pomoć. Samo budžet i mašta lokalne samouprave, u čijoj je nadležnosti i ova vrsta pomoći, ograničavaju u kojim okolnostima neko može da je dobije. Lokalne samouprave su u jednoj situaciji obavezne da odobre jednokratnu novčanu pomoć: kada osobe koje su upućene na porodični ili domski smeštaj nemaju novac za neophodnu odeću, obuću i troškove prevoza do mesta gde treba da budu smeštene. Samo u slučaju „izuzetnog ugrožavanja standarda većeg broja ljudi“, kaže Zakon o socijalnoj zaštiti, najpre velikih elementarnih nepogoda, reagovaće republička vlada i podeliti jednokratnu pomoć iz državnog budžeta.

KO ima pravo • Osim osoba upućenih na domski ili porodični smeštaj, jednokratnu pomoć može dobiti i porodica koja je postradala u poplavi, požaru ili zemljotresu, neko ko je upravo izašao iz socijalne ustanove ili zatvora, porodica u kojoj je neko umro, postao nesposoban za rad ili je ta porodica iz drugih razloga odjednom dospela u stanje da ne može da zadovolji najosnovnije potrebe.

Procena hitnosti podrške Procena hitnosti • Kada je za rešenje tvog problema potrebna neka usluga socijalne zaštite, prijemni radnik u centru prvo mora da proceni koliko je slučaj hitan. On posebno uzima u obzir: • da li je potrebno osigurati tvoju bezbednost; • da li si u uzrastu koji te čini posebno ranjivim (dete, stara osoba); • situaciju i težinu okolnosti koje te ugrožavaju; • da li si povređen; • prethodna saznanja centra o tvom slučaju, ako ona postoje. • On može da oceni da slučaj zahteva neodložno, hitno ili redovno postupanje.

Način postupanja • Ako je slučaj neodložan, to jest, ako ti je ugožen život, zdravlje ili razvoj, prijemni radnik mora odmah, a najkasnije za 24 sata, da organizuje neodložnu intervenciju (da te uputi u sigurnu kuću ili u drugu porodicu, da pozove policiju, lekara…). • U svim drugim slučajevima, predmet prosleđuje rukovodiocu odgovarajuće službe, koji dodeljuje slučaj konkretnom socijalnom radniku koji će ga voditi — voditelju slučaja.

Početna procena • Voditelj slučaja prvo će obaviti početnu procenu na osnovu koje se donosi plan usluga i mera koje je neophodno sprovesti. Početna procena je, u stvari, prikupljanje podataka o osobi kojoj je potrebna pomoć, iz svih mogućih izvora. Zavisno od hitnosti, postupak početne procene mora da počne: • odmah ako je slučaj neodložan; • u roku od 72 sata ako je slučaj hitan; • u roku od pet dana u redovnoj proceduri, to jest, ako bezbednost korisnika nije ugrožena. U okviru početne procene, voditelj slučaja može da poseti porodicu korisnika bez najave samo ako oceni da je on u neposrednoj opasnosti ili da bi najava ugrozila njegovu bezbednost ili onemogućila prikupljanje činjenica.

PLAN USLUGA • Plan usluga jeste pismena odluka o tome kako pomoći korisniku, u kom roku, i ko će u tome učestvovati. Početni plan donosi se najkasnije 15 dana od početka rada s korisnikom, a stalni u roku od 60 dana. • Svi učesnici moraju da se slože s planom i da ga potpišu, i dobijaju njegovu kopiju. Ako ne želi da potpiše plan, mora da objasni zašto.

USLUGE • Usluge socijalne zaštite koje se sastoje od aktivnosti i dobara, nude se korisniku kako bi se poboljšao kvalitet njegovog života, otklonili ublažili rizici ili ograničenja i maksimizirao razvoj njegovih potencijala za samostalan i produktivan život u zajednici.

PRINCIPI Osnovnih principi u reformi sistema socijalne zaštite: poštovanje i nedeljivost ljudskih prava, dostupnosti usluga koje su u najboljem interesu korisnika, participacija i odgovornosi korisnika u izboru usluga

Presek usluga • Razvoj programa koji preveniraju nastanak i generacijski prenos socijalnih problema; • Mere, usluge i aktivnosti koje su posebno usmerene na pojedinca, porodice u riziku i marginalizovane grupe, njihovo osposobljavanje za produktivan život u zajednici, odgovorno roditeljstvo i predupređenje zavisnosti od socijalnih službi; • Mere, usluge i aktivnosti za grupe kojima je potrebna posebna podrška: deca bez roditeljskog staranja, deca u sukobu sa zakonom, odrasli i stari koji nisu sposobni za samostalan život, osobe sa invaliditetom i deca i odrasli žrtve nasilja, zanemarivanja i eksploatacije.

Strategija razvoja soc. zaštite 4. 2. 2. Posebni cilj 2. Razvijanje mreže usluga u zajednici: Identifikovanje potreba korisnika na različitim nivoima (pojedinac, grupa, zajednica), planski i međusistemski usklađen razvoj mreže usluga teritorijalno i funkcionalno dostupnih građanima, uspostavljanje sistema kvaliteta usluga na stručnom i organizacionom nivou, omogućiće da građani većinu svojih potreba zadovoljavaju u lokalnoj zajednici.

Barijere unutar sistema, prednosti udruženja: • • Pojedinačni cilj 2. 1. Integralni pristup u identifikovanju potreba i planiranju usluga u zajednici Preklapanje i nedostatak određenih usluga usled: parcijalnog pristupa u identifikovanju potreba korisnika, nejasne podele uloga i odgovornosti i odsustva međusistemske saradnje; manjak planskog pristupa u razvijanju usluga prilagođenih individualnim i zajedničkim potrebama grupa korisnika i specifičnostima lokalnih zajednica. Potrebe korisnika ne sagledavaju i zadovoljavaju celovito, pravovremeno i racionalno. Neusaglašena evidencija koja se vodi u različitim sistemima, ometa planiranje. Administrativne procedure u ostvarivanju usluga su glomazne, nedovoljno transparentne, ne obezbeđuju participaciju korisnika, ne postoje mehanizmi nezavisnog zastupanja.

Osnov saradnje • Celovito i blagovremeno reagovanje na ugrožena prava i potrebe građana podrazumeva neophodnu povezanost i saradnju svih davalaca usluga, svođenje administrativne procedure na meru koja obezbeđuje i garantuje propisan standard usluga, transparentnost i participaciju korisnika.

Prednosti udruženja Postojeće stanje u institucijama: Izostanak mehanizama za identifikovanje potreba korisnika, posebno ranjivih grupa - dece i odraslih, utiče na odsustvo planskog i partnerskog pristupa u razvijanju usluga socijalne zaštite na različitim nivoima. Posledica toga je neadekvatna mreža usluga, nedovoljno efikasno i ekonomično trošenje raspoloživih finansijskih sredstava, koje obično nije u skladu sa prioritetnim potrebama grupa korisnika i specifičnostima lokalnih zajednica, odnosno regiona.

• Analiza potreba i projekcija razvoja usluga na opštinskom i međuopštinskom nivou prvenstveno treba da doprinese sagledavanju potencijala lokalne zajednice za nastavljanje razvoja postojećih usluga u okviru resora socijalne zaštite, razvoja novih usluga, kao i uključivanja novih izvođača usluga (nevladine organizacije, ustanove sektora i privatnici).

Prednost. . . • Postojeći sistem vođenja evidencije i dokumentacije je često neodgovarajući, nepotpun i nije u funkciji adekvatne procene potreba i planiranja usluga u sistemu socijalne zaštite.

Planovi u strategiji: Uvođenje u sistem akreditacije i licenciranja (nosilac: Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike). Formiranje jedinstvene baze podataka koja omogućava praćenje potreba, usluga i ishoda na svim nivoima • Nosioci: Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, zavodi za socijalnu zaštitu i lokalna samouprava.

(DE)CENTRALIZACIJA

Jednako vs. Ravnopravno