Sadraj predavanja 1 Medjunarodna revizija Pregled 2 Revizijsko

Sadržaj predavanja 1. Medjunarodna revizija - Pregled 2. Revizijsko tržište 3. Etika za profesionalne računovodje 4. Uvod u proces revizije 5. Prihvatanje klijenta 6. Planiranje revizije 7. Interna kontrola i njene komponente 8. Oslanjanje na internu kontrolu u procesu revizije 9. Dokazni testovi 10. Završna faza revizije 11. Izveštaji nezavisnih revizora 12. Revizija korak po korak 13. Revizija posle 2000. 0

4. Uvod u proces revizije (4. 1. Ciljevi učenja) 4. 2. Sveukupni (opšti) cilj revizije 4. 3. Utvrdjivanje ciljeva revizije na osnovu izjava uprave 4. 4. Rizik i značajnost u postupku revizije 4. 5. Standardni model procesa revizije 1

4. 2. Sveukupni (opšti) cilj revizije (1) l Cilj revizije finansijskih izveštaja je da omogući revizoru da izrazi mišljenje da li su finansijski izveštaji, u svim bitnim aspektima, sačinjeni u skladu sa utvrdjenim okvirom finansijskog izveštavanja l Fraze koje se koriste za izražavanje revizorskog mišljenja è “daju istinit, fer i objektivan prikaz” è “prikazuju realno i objektivno u svim bitnim aspektima” l Da bi formirao i dao mišljenje, revizor sprovodi revizorske postupke radi dobijanja dovoljno dokaza koji će podržati dato mišljenje 2

4. 2. Sveukupni (opšti) cilj revizije (2) l Koncept revizije è u finansijskim izveštajima uprava iznosi odredjene tvrdnje è uprava je odgovorna za pripremu finansijskih izveštaja è zadatak revizora je da proveri da li su finansijski izveštaji istiniti i fer (u skladu sa opšteprihvaćenim računovodstvenim načelima), odnosno zadatak revizora je da proveri iskaze uprave è pre nego što počne revizija definišu su njeni ciljevi (na primer, provera kompletnosti nekog konta, tj. da li su sve transakcije obuhvaćene u finansijskom izveštaju ili procena nekog konta, tj. da li su, na primer, zalihe gotovih proizvoda pravilno vrednovane) è u odnosu na cilj revizije odredje se priroda, obim i vremenski raspored postupaka revizije 3

4. 3. Utvrdjivanje ciljeva revizije na osnovu izjava uprave (1) l Postupci revizije služe da bi se dobili dokazi o izjavama (iskazima) uprave koje čine sastavni deo finansijskih izveštaja l Kada revizor sakupi dovoljno dokaza za podršku svakoj izjavi uprave, on ima dovoljno dokaza koji služe kao osnov za revizorsko mišljenje l Primer za izjavu uprave je da su finansijski izveštaji pripremljeni u skladu sa Medjunarodnim računovodstvenim standardima è revizor mora da prikupi dovoljno dokaza da su konta pravilno klasifikovana i da su izvršena odgovarajuća objavljivanja prema Medjunarodnim računovodstvenim standardima 4

4. 3. Utvrdjivanje ciljeva revizije na osnovu izjava uprave (2) l ISA 500 è Izjave uprave o finansijskim izveštajima su izjave uprave, eksplicitne ili u naznakama koje čine sastavni deo finansijskiz izveštaja l Izjave uprave se mogu klasifikovati na sledeći način è Postojanje – Neko sredstvo ili obaveza postoje na odredjeni datum è Prava i obaveze – Neko sredstvo ili obaveza pripadaju preduzeću è Pojava – Izjava da su se odredjene transakcije dogodile tokom datog perioda è Kompletnost – Ne postoje neevidentirana sredstva, obaveze, transakcije ili dogadjaji è Procena – Sredstvo ili obaveza vode se po odgovarajućoj knjigovodstvenoj vrednosti 5

4. 3. Utvrdjivanje ciljeva revizije na osnovu izjava uprave (3) è Vrednovanje – Poslovne promene su evidentirane u odgovarajućem iznosu, a prihodi i rashodi su raspodeljeni u odgovarajući period è Prezentacija i objavljivanje – Odredjena stavka je objavljena, klasifikovana i opisana u skladu sa prihvaćenim okvirom izveštavanja l Prema ISA 500 dobijanje dokaza bitnih za jednu izjavu (na primer, postojanje zaliha) ne može da nadomesti neuspeh u pronalaženju dokaza za drugu izjavu (na primer, njihovu procenu) l Planiranje revizije se vrši na nivou pojedinačnog salda računa ili vrste transakcije (poslovne promene) 6

4. 4. Rizik i značajnost u postupku revizije (1) l Veliki deo planiranja revizije odnosi se na dobijanje informacija koje bi revizorima mogle pomoći da procene rizike u procesu revizije l U reviziji postoje dve vrste rizika è rizik firme – rizik da će revizorska firma biti oštećena zbog odnosa sa klijentom, iako je izveštaj o reviziji, uradjen za tog klijenta bio korektan è revizorski rizik – rizik da revizor može dati netačan izveštaj, odnosno mišljenje o finansijskim izveštajima (na primer, pozitivno revizorsko mišljenje o finansijskim izveštajima koji su značajno pogrešno iskazani) l Ne postoje medjunarodni standardi revizije za poslovni rizik, odnosno rizik firme (on se procenjuje prilikom planiranja revizije i prema okolnostima u kojima revizor deluje) 7

4. 4. Rizik i značajnost u postupku revizije (2) l Drugi važan koncept u revizije je značajnost (materijalnost) è značajnost se odnosi na toleranciju u pogledu grešaka (tačnost koju revizor prihvata u svojoj reviziji) l Revizorski rizik i značajnost odredjuju vrstu postupaka i obim dokaza koje revizor mora da sakupi è ako revizor prihvati visok stepen rizika i visok nivo značajnosti, moraće da izvrši znatno manji broj postupaka (obrnuto je ako prihvati mali stepen rizika i značajnosti) l Revizorski (revizijski) rizik è rizik u reviziji znači da revizor prihvata odredjeni nivo nesigurnosti u obavljanju revizorske funkcije (nesigurnost u pogledu kompetentnosti dokaza, efikasnosti interne kontrole klijenta i tačnosti i objektivnosti finansijskih izveštaja) 8

4. 4. Rizik i značajnost u postupku revizije (3) l Cilj utvrdjivanja revizorskog rizika je da omogući revizoru da odredi prirodu, vremenski raspored i obim postupaka revizije, neophodan da bi se postigao prihvatljiv nivo pouzdanosti u reviziji l Model revizorskog rizika PRN = PRR/(IR x KR) PRN – planirani rizik neotkrivanja značajne greške PRR – prihvatljiv revizorski rizik (komplementaran nivou pouzdanosti koji revizorska firma očekuje u svojim revizijama) IR – inherentni rizik (rizik da neki saldo ili poslovna promena sadrži značajnu grešku, pod pretpostavkom da ne postoji potrebna interna kontrola) KR – kontrolni rizik (verovatnoća da salda ili transakcije sadrže značajne greške koje interna kontrola nije sprečila) 9

4. 4. Rizik i značajnost u postupku revizije (4) l Utvrdjivanjem ovih rizika za svaki saldo računa ili vrstu transakcije, revizor će moći da odredi stepen oslanjanja na sistem interne kontrole (visok stepen oslanjanja znači sveobuhvatnije testove kvaliteta interne kontrole) i obim dokaznog ispitivanja koji su neophodni da bi se došlo do planiranog rizika neotkrivanja značajne greške l Značajnost (materijalnost) è dopustivi stepen netačnosti u finansijskim izveštajima, koji neće izazvati sumnju u kvalitet revizije ili prirodu revizorskog mišljenja è procena značajnosti ukazuje revizoru na stavke koje bi trebalo ispitati i da li je potrebno izvršiti testiranje pomoću statističkog uzorka i u kom obimu 10

4. 4. Rizik i značajnost u postupku revizije (5) l ISA 320 è razmatra značajnost (materijalnost) sa stanovišta korisnika finansijskih izveštaja è informacija je značajna ako bi njeno izostavljanje ili pogrešno iskazivanje moglo uticati na ekonomske odluke korisnika donete na osnovu finansijskih izveštaja è procena značajnosti je stvar profesionalnog prosudjivanja (stručnog mišljenja revizora) è ako je neka stavka beznačajna ona se ne mora ispravljati i objavljivati è propisi u nekim zemljama zahtevaju da se pojedine vrste stavki, čak i ako su beznačajne moraju objavljivati u finansijskim izveštajima (plate direktora i dr. ) 11

4. 5. Standardni model procesa revizije (1) l Revizija finansijskih izveštaja je proces koji počinje zahtevom klijenta da se izvrši revizija, a završava se izražavanjem mišljenja revizora u formi izveštaja. l Proces revizije se sastoji od serije zadataka koji se mogu svrstati u četiri faze koje se još nazivaju model procesa revizije Faza 1 - Prihvatanje klijenta Faza 2 - Planiranje revizije Faza 3 - Ispitivanje i prikupljanje dokaza Faza 4 - Procena i izveštavanje 12