Prevencija antisocijalnog ponaanja uenika ta i kako raditi

Prevencija antisocijalnog ponašanja učenika Šta i kako raditi u školi? Republička sekcija stručnih saradnika 21. 02. 2018. godine

Programska osnova prevencije antisocijalnog ponašanja učenika u postojećoj školskoj praksi Razvojni plan škole Programska dokumenta škole Godišnji plan rada škole Program zaštite učenika od nasilja

Preventivne mere i aktivnosti u programskim dokumentima škole • Predavanja i radionice su najzastupljeniji vid preventivnog delovanja škole. • Informisanje o pravima, obavezama, odgovornostima učesnika školskog rada je planirano u svim školama na početku školske godine. • Vannastavne aktivnosti se prepoznaju kao značajan segment preventivnog delovanja škole. • Izrada plana mera i aktivnosti za učenike sa ispoljenim problemima u ponašanju planirana je u manje od polovine godišnjih planova rada škola, a samo u dva programa zaštite učenika od nasilja. . . q Stručno usavršavanje nastavnika u oblasti prevencije antisocijalnog ponašanja učenika zastupljeno je u manjem broju škola.

Učešće značajnih aktera školskog rada u prevenciji antisocijalnog ponašanja učenika • Učenici, roditelji, nastavnici bi mogli biti aktivnije uključeni u planiranje, realizaciju i evaluaciju preventivnih mera i aktivnosti. • Učešće učenika i roditelja ostvaruje se u okviru delovanja Učeničkog parlamenta i Saveta roditelja. • Nastavnici učestvuju kao članovi Tima za zaštitu dece od nasilja, a samo u programskim dokumentima jedne škole je predviđeno da svi nastavnici učestvuju u planiranju preventivnih mera i aktivnosti.

Mišljenje nastavnika o efektivnosti pojedinih preventivnih mera i aktivnosti: • • • realizacija tematskih radionica (35, 5%), savetodavni rad sa učenicima (27, 1%), saradnja sa roditeljima (21, 9%), definisana pravila ponašanja u školi (20, 6%), uključivanje učenika u vannastavne aktivnosti (18, 1%), • realizacija tematskih predavanja (17, 1%), • sankcionisanje nepoželjnih ponašanja (9%), • upoznavanje učenika i roditelja sa pravima i obavezama (7, 7%), • izrada individualnog plana mera i aktivnosti (7, 1%), • nagrađivanje prosocijalnih ponašanja (6, 5%), • razvijanje nenasilne komunikacije i socijalnih veština (3, 9%). . .

Mišljenje nastavnika o teškoćama koje se javljaju u procesu ostvarivanja preventivnog delovanja škole: o nezainteresovanost roditelja (40, 8%), o vremenska i prostorna organizacija rada škole (15, 3%), o nezainteresovanost nastavnika za planiranje i realizaciju preventivnih aktivnosti (13, 4%), o nedoslednost u sprovođenju preventivnih mera i aktivnosti (10, 8), o nedovoljna stručnost nastavnika (4, 5%), o neadekvatna zakonska rešenja (3, 8%). . .

Mišljenje nastavnika o mogućim načinima unapređivanja preventivnog delovanja škole: • zajedničko delovanje svih subjekata (16, 5%), • organizovanje radionica, diskusija i predavanja za učenike (15, 2%), • kvalitetnija saradnja sa roditeljima (13, 3%), • stručno usavršavanje nastavnika (12%). . .

Prevencija antisocijalnog ponašanja učenika zasnovana na aktivnom učešću svih značajnih subjekata školskog rada u ostvarivanju preventivnog delovanja prilagođenog različitim potrebama učenika nije dovoljno zastupljena u školskoj praksi.

Nivoi preventivnog delovanja: Komisija za hronične bolesti: Gordon: primarna univerzalna sekundarna selektivna tercijarna indikovana Preventivne aktivnosti se uglavnom planiraju za sve učenike (na univerzalnom nivou prevencije). ØPružanje odgovarajuće podrške različitim “kategorijama” učenika

Pregled naučnih i empirijskih nalaza o uspešnom ostvarivanju prevencije antisocijalnog ponašanja učenika Ø Sveobuhvatnost preventivnog delovanja • Multimodalne intervencije kojima se deluje na individualne, porodične i druge sredinske faktore su znatno uspešnije od intervencija usmerenih samo na jednu oblast. • Programima koji su usmereni ka različitim akterima školskog rada (a ne samo ka učenicima) postižu se bolji rezultati preventivnog delovanja.

Ø Karakteristike efektivnih programa prevencije • Programi prevencije treba da sadrže aktivnosti za koje postoje dokazi o delotvornosti zasnovani na naučnim i empirijskim nalazima i istraživanjima. • Programi usmereni ka specifičnom problemu daju bolje rezultate od opštih, sa nejasnim ciljem preduzetih, mera i aktivnosti. • Interaktivni programi efektivniji su u odnosu na programe koji ne sadrže aktivnosti u kojima se razmenjuju ideje, diskutuje, igraju uloge, radi u malim grupama. . . (interaktivne metode i oblici rada doprinose manjoj zastupljenosti antisocijalnih oblika ponašanja, pozitivnijem odnosu učenika prema školi i boljim školskim postignućima) ü Kontinuirana i dugotrajna primena programa prevencije je znatno efektivnija od kratkotrajnih i povremenih aktivnosti.

• Uključivanje korisnika programa prevencije u njegovo planiranje i implementaciju identifikuju se njihove potrebe i postiže sociokulturna relevantnost programa što predstavlja značajnu pretpostavku njegove uspešne primene. • Za uspešno sprovođenje preventivnog delovanja škole (i samog preventivnog programa) važna je obuka školskog osoblja koja obuhvata teorijska saznanja, podučavanje o primeni efikasnih preventivnih mera i aktivnosti, demonstraciju, uvežbavanje, konstruktivnu razmenu sa kolegama. . .

Unapređivanje rada i života škole u funkciji njenog preventivnog delovanja: • unapređivanje školskih postignuća, • unapređivanje interpersonalnih odnosa između nastavnika i učenika, • podsticanje participacije značajnih aktera školskog rada, • jasno definisana pravila ponašanja, sistem nagrada i kazni. . .

Integrisani pristup prevenciji antisocijalnog ponašanja učenika: programi prevencije (različite mere i aktivnosti) dete porodica škola društvena sredina različiti nivoi prevencije Svi akteri školskog rada, interpersonalni odnosi, nastavne i vannastavne aktivnosti. . .

Uloga škole u integrisanom pristupu prevenciji antisocijalnog ponašanja učenika: 1) škola kao institucija koja predstavlja važnu kariku u sistemu društvene brige o deci i mladima; 2) škola kao najpogodnija sredina za ostvarivanje integrisanog pristupa prevenciji.

Zašto je važan integrisani pristup prevenciji antisocijalnog ponašanja učenika? Bolji efekti postižu se preventivnim delovanjem koje je usmereno prema različitim domenima (značajnim subjektima vaspitno-obrazovnog rada), na različitim nivoima prevencije i putem različitih preventivnih mera i aktivnosti.

Pravci promena u cilju unapređivanja preventivnog delovanja škole u postojećoj praksi