MENTALNA HIGIJENA 1 POJAM MENTALNOG ZDRAVLJA PRIMARNA SEKUNDARNA

MENTALNA HIGIJENA 1 • POJAM MENTALNOG ZDRAVLJA • PRIMARNA, SEKUNDARNA I TERCIJARNA PREVENCIJA 9. 3. 2012.

DEFINICIJA MENTALNOG ZDRAVLJA 2 Kisker: dve grupe modela mentalnog zdravlja (Vlajković, str. 359 -360): Deskriptivni – naglasak na spoljašnje indikatore mentalnog zdravlja Eksplanatorni – fokus na procese koji takve indikatore uslovljavaju 9. 3. 2012.

DESKRIPTIVNI MODELI MZ 3 Subjektivni model Kriterijum: ličnost i norme procenjivača Zdravo je ono što odgovara normi procenjivača Normativni model Kriterijum: usvojena norma mentalnog zdravlja Usvojena norma je najčešće predstavljena nekim idealom, savršenstvom koji se otelotvoruje kod samoostvarenih ljudi Statistički model: Kriterijum: prosek populacije Misli, osećanja i ponašanja većine se smatraju zdravim Kulturalni model Kriterijum: standardi kulture Zdravo je ponašanje koje je u skladu sa kulturnim, socijalnim i etičkim standardima određenog društva 9. 3. 2012.

EKSPLANATORNI MODELI MZ 4 Model bolesti - medicinski model Kriterijum: odsustvo simptoma bolesti Mentalno zdravlje: nedostatak mentalnog poremećaja Psihodinamski model Kriterijum: normalan razvoj po psihoanalitičkoj teoriji Mentalno zdravlje: uravnotežena dinamika ličnosti (Id, Ego, Superego), genitalni stadijum razvoja, zreli mehanizmi odbrane, ego-snage… Model učenja Kriterijum: ponašanje adaptirano situaciji Mentalno zdravlje: dobro naučeno adaptivno ponašanje Mentalni poremećaji su vezani za procese pogrešnog učenja Stres model Kriterijum: reakcija na nagle i iznenadne promene Mentalno zdravlje: sposobnost pojedinca da brzo, uspešno i na kreativan način uspostavlja ravnotežu narušenu promenama 9. 3. 2012.

Metalno zdravlje = zrelost ličnosti? 5 Zrelost - ravnoteža između identiteta i integriteta osobe: bitna svojstva osobe (identitet) usklađena (integrisana) sa socijalnim zahtevima konformizam; osobenjaštvo; opšta nezrelost fizička, seksualna, emocionalna, socijalna, moralna, intelektualna… Vojin Matić - zrela osoba je: Sposobna za rad i ljubav Tolerantna na frustracije Ne eksploatiše niti dozvoljava da bude eksploatisana Sposobna da prihvata obaveze i odgovornosti Sposobna da se široko prilagođava na životne promene Realna u proceni situacije, izboru partnera, prijatelja i saradnika Sposobna da se odmara i uživa Normativni model – norma kao utopija? 9. 3. 2012.

ETIČKE DILEME 6 Implikacije određenja mentalnog zdravlja bolesti: Uračunljivost Poslovna sposobnost Radna sposobnost Pravo na besplatno lečenje 9. 3. 2012.

ZAŠTITA I UNAPREĐENJE MZ 7 Prevencija - združena primena medicinskih, psiholoških i socijalnih mera u cilju (Vlajković, 358): uklanjanja štetnih posledica dejstva faktora rizika stvaranja uslova za rast i razvoj fizičkih i duhovnih sposobnosti obezbeđivanje pravovremene i odgovarajuće pomoći ugroženima (tretman, terapija, rehabilitacija) Prevencija - jedan od najvažnijih zadataka mentalne higijene. 9. 3. 2012.

PRIMARNA PREVENCIJA 8 Ciljevi (Vlajković, str. 358): sprečavanje nastanka poremećaja ili bolesti smanjenje incidence oboljevanja na najmanju moguću meru Incidenca: broj novih slučajeva oboljenja u populaciji, najčešće na milion stanovnika (% , promili) u nekom vremenskom periodu (najčešće 1 godina). Uspeh primarne prevencije - kroz smanjenu incidencu. Nužni uslovi: da se zna šta je mentalno zdravlje i mentalni poremećaj da se zna kako nastaju mentalni poremećaj da se zna kako smanjiti uticaj faktora koji ugrožavaju mentalno zdravlje da se na faktore rizika može uticati direktno ili indirektno 9. 3. 2012.

RAZVOJ PRIMARNE PREVENCIJE 9 Vlajković (str. 361) - tri perioda razvoja primarne prevencije: I period: medicinski model II period: koncept sveobuhvatne psihijatrijske zaštite II period: humanističko – edukativni tj. psihološki model 9. 3. 2012.

Početak: medicinski model primarne prevencije 10 Principi preventivnog rada preuzeti iz opšte, somatske medicine – naglasak na specifičnoj zaštiti – mere za suzbijanje specifičnih bolesti kod onih koji imaju povećan rizik za njih (Vlajković, str. 361). Principi određenja somatskog zdravlja - primenljivost na mentalno zdravlje (Kecmanović, str. 1540): 1. Određenje zdravlja i bolesti je kvantitativne prirode (potreba za egzatnošću); mentalno zdravlje – kvalitet doživljaja 2. Prosečno = idealno: cilj prevencije je očuvanje prosečnog; MZ: natprosečno, originalno, potencijali 3. Parcijalizacija zdravlja i bolesti: stanje pojedinih organa i funkcija ili njihov skup; MZ - celokupan čovek Doprinos: prenatalna zaštita, prevencija porođajnih lezija, smanjenje posledica ranog afektivnog lišavanja… 9. 3. 2012.

Model primarne prevencije u okviru sveobuhvatne psihijatrijske zaštite 11 Model primarne prevencije u okviru sveobuhvatne psihijatrijske zaštite ili psihijatrije u zajednici (Vlajković, str. 362 -3) Naglasak na populaciji sa potrebama Ulazak u prirodnu sredinu osobe Sprečavanje eskalacije problema do mentalnog poremećaja Džerald Kaplan - teorija krize: prolazne, tranzitorne psihičke smetnje (krize) mogu se ublažiti preventivnim radom: 1. Socijalni programi: promena uslova u zajednici, zakonske regulative – administrativni postupci 2. Interpersonalni programi: neposredan kontakt “licem u lice” – § Intervencija u krizi: anticipatorno vođenje, kratka psihoterapija (sadašnjost, fokus na rešenje) § Savetovanje: ključne osobe u zajednici pružaju pomoć § Edukacija: kognitivno – emocionalno iskustvo, uvođenje promene 9. 3. 2012.

Model psihološke primarne prevencije 12 (Vlajković, str. 363 -4) : Kognitivistički pristup: veštine ovladavanja stresom Humanistički pristup: razvijanje moći prevazilaženja krize sa otvaranjem za dalji razvoj Integrativni pristup: mentalno zdravlje u zajednici § Održavanje i podizanje kvaliteta života § Obaveza zajednice i organizacije Podela primarne prevencije na: profesionalnu – delom medicinski model neprofesionalnu - zanemaren medicinski model autonomnu (samopomagačku) – lični preventivni program (životni cilj) integrativnu – smenjivanje prethodnih tipova u različitim fazama ličnog razvoja 9. 3. 2012.

SEKUNDARNA PREVENCIJA (1) 13 Postupci skraćenja trajanja psihijatrijskih poremećaja putem rane dijagnoze i efikasnog ranog tretmana (Kecmanović, str. 1547 -9). Mera uspeha: smanjena prevalenca - ukupan broj obolelih osoba unutar neke populacije u datom vremenskom trenutku u odnosu na celu populaciju (%, promili). Osnovni stavovi sekundarne prevencije u psihijatriji: 1. Ulazak u zajednicu u cilju uvida u obim problema 2. Naglasak na tretmane u najkraćem mogućem vremenu 3. Priprema liste prioriteta u usmerenju pažnje i raspoloživog kadra – prioritet oni u ranoj fazi poremećaja 4. Maksimalno uključivanje: § § multidisciplinarnog tima - psiholozi, soc. radnici, defektolozi, sociolozi članova zajednice -nosioci informacija, propagande, nekih intervencija 9. 3. 2012.

SEKUNDARNA PREVENCIJA (2) 14 Efikasnost sekundarne prevencije povećava: podizanje svesti o poremećaju i ranim znacima rano otkrivanje poremećaja dostupnost usluga saradnja i koordinacija profesionalaca, institucija, službi, zajednice primena odgovarajućih preventivnih metoda, njihova razvijenost i raznovrsnost 9. 3. 2012.

TERCIJARNA PREVENCIJA 15 Cilj: da se suzbije i ograniči posledica poremećaja/bolesti i ponovno uspostavljanje sposobnosti koje su zbog bolesti izgubljene ili da sačuva one koje su bile ugrožene (Vlajković, str. 358). Uspeh: smanjenje invaliditeta bolesnika u datoj populaciji u određenom vremenskom periodu. Obuhvata: Postupke psihološke rehabilitacije Postupke socijalne rehabilitacije i reintegracije Uključivanje u radne aktivnosti Ukoliko su posledice poremećaja ozbiljnije, utoliko je potreba tercijarnom prevencijom je veća. 9. 3. 2012.

Tercijarna prevencija i rehabilitacija 16 Tercijarna prevencija: smanjivanje posledica poremećaja na širem društvenom planu. Rehabilitacija (Kecmanović, str. 1549): skup postupaka koji imaju za cilj da maksimalno osposobe pojedinca. Obuhvata: evaluaciju sposobnosti pacijenta (na početku, tokom i na kraju ter. ) organsko-terapijske, psiho-terapijske i socio-terapijske postupke Principi rehabilitacije: 1. Sprovoditi ekipno, progresivno, kompleksno i kontinuirano 2. Započeti čim se postigne kooperativnost korisnika 3. Razvijati ono što je očuvano 4. Postaviti realne ciljeve rehabilitacije 5. Sprovoditi u ustanovi i u lokalnoj zajednici 6. Socioterapijske mere na okolinu bolesnika – da shvate i pomognu 9. 3. 2012.

Tercijarna prevencija - smetnje 17 Šta ometa smanjivanje posledica poremećaja (Kecmanović, str. 1552)? Hospitalizam: zavisnost od institucije, nezainteresovanost za život van nje, progresivno gubljenje sposobnosti za samostalan život Faktori rizika: a) pritisak psihijatrijske ustanove (socio-psihološki, biološki); b) osetljivost na hospitalizam; c )dužina izloženosti Stigmatizacija duševno poremećenog ponašanja: kao devijantnog ponašanja – napad na socijalni red, stabilnost i sigurnost – strah, odbacivanje kao duševno bolesnog ponašanja – nerazumljivo, bez samokontrole i odgovornosti ? “Žrtveno jare”: socijalna bespomoćnost poremećenog–objekat agresije Socijalno obezvređivanje poremećenog – veće kod srednje i više klase (slika o sebi, atak na sistem) Atak na omnipotenciju – ukazuje na trošnost razuma i duha čoveka 9. 3. 2012.

Tercijarna prevencija - usluge 18 Prelazne ustanove (dnevni boravci, klubovi, socioterapijske zajednice) – rizik da pacijenti život u njoj pretpostavljaju životu u zajednici (permisivna atmosfera, niska socijalna očekivanja, zaštićenost) (Kecmanović, str. 1555 -6) Sveobuhvatna psihijatrijska zaštita u tercijarnoj prevencijiodgovornost svih članova zajednice: jačanje veze sa zajednicom još tokom boravka u instituciji (posao, por. ) priprema za izlazak iz ustanove kontinuitet odgovornosti stručnog osoblja, volontera, zajednice… periodični pregledi služba socioterapijskog praćenja raspoloživost konsultacija i podrške (24/7? ) kontinuirana saradanja sa socijalnom sredinom korisnika 9. 3. 2012.

PREVENTIVNI PROJEKTI u oblasti prevencije 19 Fokus na: § prevazilaženju izazova § razvoj kapaciteta (snage) § uključivanju svih resursa § uključivanju svih ključnih osoba/institucija § saradnji između osoba/institucija § unapređenju integracije u zajednicu § posebno: rad sa porodicom § § § redovni kontakti znanje o poremećaju – rizici, uzroci, posledice, oporavak porodična atmosfera – povećavanje kohezivnosti uloga pacijenta u porodici – motiv za oporavak značenje poremećaja za članove i porodičnu homeostazu razvoj kapaciteta porodice i korisnika – porodične snage 9. 3. 2012.

LITERATURA 20 Vlajković, J, Prevencija mentalnih poremećaja. U: Biro, M. (ur. ), Klinička psihologija, str. 358 -364. Kecmanović, D. , Prevencija duševnih poremećaja. Psihijatrija, Tom II; str. , 1539 -1557. 9. 3. 2012.