Metodologija nauno istraivakog rada 2 INTERVJUISANJE SKALIRANJE Meupogled

Metodologija naučno istraživačkog rada 2 INTERVJUISANJE, SKALIRANJE.

Međupogled �Inter- view, razmena shvatanja o nekoj zanimljivoj temi između dvoje ili više ljudi, interakcija među ljudima je važna za stvaranje znanja, naglašava se društvena određenost podataka istraživanja. �Intervju nije isključivo subjektivan, ni isključivo objektivan, već intersubjektivan. �Omogućava ljudima da raspravljaju o svojim interpretacijama sveta, izražavaju mišljenje o tome kako oni vide situaciju sa svog gledišta.

Shvatanje intervjua �Tri shvatanja intervjua: 1. Intervju je potencijalno sredstvo za prenos i prikupljanje podataka. 2. Intervju je transakcija koja je neizbežno pristrasna, pa to treba prepoznati i kontrolisati. Napr. ugraditi kontrolne mehanizme u nacrt istraživanja: niz intervjuera sa različitim gledištima. Ljudskim ponašanjem upravlja čitav spektar neracionalnih faktora (emocije, nesvesne potrebe, interpersonalni uticaji), za intervju je karakteristična interpersonalna razmena, koja je prepreka temeljnom istraživanju, treba je otkloniti ili bar obuzdati.

Shvatanje intervjua 3. Intervju je susret koji nužno ima mnoge karakteristike svakodnevnog života. Ovo shvatanje navodi i pet neizbežnih obeležja situacije u kojoj se intervjuiše a koje se obično smatraju za problematične: o Postoji mnogo faktora koji se razlikuju od jednog do drugog intervjua (uzajamno poverenje, društvena distanca. . . ). o Ako ispitivanje suviše dubojo zadire u intimu ispitanika on se može osećati nelagodno i koristiti taktike izbegavanja.

Shvatanje intervjua �Intrevjuer i ispitanik će verovatno biti delimično susdržani u iznošenju barem jednog dela onoga šta mogu reći. �Mnoga značenja koja su jasna jednoj strani mogu biti nejasna drugoj strani, iako postoji iskrena potreba za komunikacijom. �Kao i u svakodnevnom životu nemoguće je podvesti svaki aspekt intervjua kao susreta dvoje ljudi pod racionalnu kontrolu. �To znači da ograničenja svakodnevnog života utiču na interpersonalnu transakciju prilikom intervjua.

Ciljevi intervjua � Zajednički imenitelj za sve ciljeve je transkacija koja se događa između traženja informacija sa jedne i iznošenja tih informacija sa druge strane. � Istraživački intervju može služiti u tri svrhe: � 1. Kao glavno sredstvo za prikupljanje podataka, kao sredstvo koje ima direktan uticaj na ciljeve istraživanja. Uvid u to šta osoba zna, šta misli, šta joj se sviđa. . . i merenje toga. � 2. Testiranje postojećih i generisanje novih hipoteza, ili sredstvo za za objašnjavanje i identifikaciju varijabli i odnosa. � 3. Zajedno sa drugim metodama u nekom istraživanju (praćenje neočekivanih rezultata, validiranje drugih metoda, dublje razumevanje motivacije ispitanika. . . ).

Intervju kao specifično sredstvo Formalni intervju, skup pitanja, beleženje u standardizovani protokol. Manje formalni, intervjuer ima slobodu modifikovati sled pitanja, objašnjavati, dodavati. Potpuno neformalni, nekoliko ključnih pitanja da se podstakne rasprava u konverzacijskom stilu. Nedirektivni intervju, intervjuer u njemu ima sporednu ulogu.

Definicija �Definicija istraživačkog intervjua: razgovor između dve osobe koji ima specifičnu svrhu prikupljanja informacija releventinih za istraživanje, intervjuer ga inicira i usmerava na sadržaj određen ciljevima istraživanja kao opis, predviđanje ili objašnjavanje. �Podaci se prikupljaju direktnom verbalnom interkacijom pojedninaca. �Zato se razlikuje od upitnika.

Vrste intervjua �Različita gledišta i različite klasifikacije. �Prva klasifikacija: � 1. standardizovani intervju. � 2. dubinski, � 3. etnografski, � 4. elitni, � 5. intervjui o ličnoj istoriji, � 6. ciljne grupe �Druga klasifikacija dodaje još: � 1. polustrukturisani intervju 2. grupni intervju.

Vrste intervjua �Treća klasifikacija dodaje još: � 1. strukturisani intervju. �Četvrta klasifikacija dodaje: � 1. eksploratorni intervju. �Peta klasifikacija navodi: � 1. intervju kao slobodan razgovor, � 2. vođeni intervju, � 3. standardizovani sa otvorenim pitanjima i � 4. zatvoreni kvantitativni intervju.

1. Intervju kao slobodan razgovor karakteristike prednosti nedostaci Pitanja se pojavljuju iz neposrednog konteksta i postavljaju se prirodnim tokom stvari. Nema unapred određene teme, ni načina postavljanja pitanja Povećava se zasićenost i Različitim pitanjima, od relevantnost pitanja. različitih ljudi dobijamo Intervju se bazira na različite informacije. opažanjima i izvire iz njih. Može se prilagoditi pojedincu i okolini.

2. Vođeni intervju karakteristike Prednosti nedostaci Teme i problemi o kojima će se razgovarati su unapred specifikovani u obliku zadanog okvira. Intervjuer odlučuje o sledu tema i o načinu postavljanja pitanja u toku samog intervjua. Zadati okvir povećava razumljivost podataka, koji su u određenoj meri sistematizovani. Mogu se predvideti i popuniti logičke praznine u podacima. Intervju ostaje i dalje u razumnoj meri razgovor i oderđen je situacijom. Nehotice se mogu ispustiti važne i istaknute teme. Fleksibilnost intervjuera u postavljanju i redosledu pitanja može rezultirati primetno različitim odgovorima i tako ograničiti mogućnost upoređivanja odgovora.

3. Standardizovani intervju sa pitanjima otvorenog tipa karakteristike prednosti nedostaci Tačan način postavljanja pitanja, tačan i unapred određen redosled pitanja. Svim učesnicima se postavljaju ista pitanja istim redosledom. Zbog toga što svi učesnici odgovaraju na ista pitanja povećava se mogućnost upoređivanja odgovora. Za svaku osobu postoje potpuni podaci o temama obrađenim u intervjuu. Olakšava se organizacija i analiza podataka. Slaba fleksibilnost u povezivanju intervjua sa određenim osobama i okolnostima. Standardizovani način postavljanja pitanja može suziti i obraničiti prirodnost i relevantnost pitanja i odgovora.

4. Zatvoreni kvantitativni intervju karakteristike prednosti nedostaci Pitanja i kategorije odgovora su određena unapred. Odgovori su fiksni i učesnik bira između tih fiksnih odgovora. Obrada podataka je jednostavna. Odgovori se mogu direktno upoređivati i lako brojati. Za kratko vreme se može postaviti veliki broj kratkih pitanja. Učesnici moraju svoja iskustva i osećanja uklopiti u kategorije istraživača. To može rezultirati percepcijom da pitanja nisu lična, da su nevažna i mehanički postavljena. Na taj način se može iskriviti ono šta je ispitanik zaista mislio ili doživeo.

Još neke vrste intervjua �Nedirektivni intervju: kao tehnika istraživanja je izveden iz terapijskog ili psihijatrijskog intervjua. �Glavne karakteristike: minimalno usmeravanje ili kontrola od strane istraživača, sloboda ispitanika da izrazi svoja subjektivna osećanja onoliko potpuno i spontano koliko je to moguće. �Strukturisani intervju: zatvorena situacija, redosled pitanja je strogo određen, kao i sama ptanja, mali manevarski prostor za istraživača, malo slobode za modifikaciju.

Analiziranje podataka �Kada su podaci prikupljeni sledi njihova analiza, najčešće nekom vrstom kodiranja ili bodovanja. �Kod kvalitativnih podataka analiza podataka je skoro neizbežno interpretativna. �Zato je analiza podataka manje tačna reprezentacija a više refleksivna, reaktivna interakcija između istraživača i podataka izvučenih iz konteksta. �Problem: zadržati celinu intervjua, ali i analizirati pojednine podatke, atomizirazi ih, fragmentacija a da se ipak ne izgubi sinergija celine. �Ipak, u intervjuu celina je više od zbira sastavnih delova.

12 načina taktika za generisanje značenja iz podataka � 1. brojanje učestalosti pojavljivanja. � 2. Beleženje primera i tema koji se mogu uočiti na osnovu tema i uzorka koji se često ponavljaju ili iz datih objašnjenja i konstrukta. � 3. Uviđanje plauzabilnosti: pokušati da se podaci osmisle i da se dođe do zaključaka uz pomoć intuicije zasnovane na informacijama. � 4. Stvaranje grupa ili klastera, smeštanje podataka u kategorije, tipove, klasifikacije. � 5. Stvaranje metafora, korišćenje figurativnog i konotativnog jezika umesto doslovnog i denotativnog jezika, približavanje podataka životu. � 6. Rastavljanje varijabli sa ciljem eleboracije, diferancijacije.

12 načina taktika za generisanje značenja iz podataka � 7. Svrstavanje posebnosti u opšto, korak ka rasvetljavanju ključnih koncepata. � 8. Faktorizacija, svođenje velikog broja varijabli na manji broj. � 9. Identifikacija odnosa između varijabli. � 10. Pronalaženje intervenišućih varijabli, traženje drugih varijabli za koje se čini da „smetaju“ u objašnjenju očekivane povezanosti između varijabli. � 11. Izgradnja logičkog lanca podataka, uočavanje uzročnosti i donošenje zaključaka. � 12. stvaranje teorijeske koherencije, u procesu objašnjenja fenomena ići od metafora, preko konstrukata ka teorijama.

Istraživačka tehnika skaliranja INSTRUMENTI SKALIRANJA.

Šta je skaliranje? �Dva različita značenja: � 1. za označavanje postupka konstruisanja skale kao mernog instrumenta. � 2. za označavanje postupka primene određene skale, daleko češće. �Skale procene se najčešće primenjuju za ispitivanje stavova, mišljenja, pogleda i interesovanja učesnika u obrazovnom procesu, za procenjivanje njihovih ličnih svojstava (intelektualnih, emocionalnih, moralnih, estetskih, radnih. . . ), za utvrđivanje odnosa (socijalnih, moralnih, profesionalnih), veoma široko polje upotrebe, skale procene su jedna od važnijih tehnika u pedagoškim istraživanjima.

Vrste skala prema izgledu � 1. deskriptivne: sastoje se od niza predloženih tvrdnji ili ajtema, ispitanik se opredeljuje za tu koju mstra najprihvatljivijom, stepenovane su, najčešće između 3 i 7 stepeni, procene se izražavaju opisni (deskriptivno). � 2. numeričke: procene se izražavaju brojevima, tipičan primer su školske ocene. � 3. grafička skala sudova: instrument koji omogućava da se procenjuju stavovi, mišljenja, interesovanja, uz pomoć horizontalne ili vertikalne linije podeljene na delove.

Vrste skala prema izgledu � 4. komparativne skale procena, dele se na skale rangova, skale poređenja po parovima i Q sort skale. �Skale rangova: ispitanicima se predloži niz objekata, sa zadatkom da ih on rangira od najboljeg do najgoreg. �Skale poređenja po parovima: najšečći način ispitivanja preferencija, ispitanicima se prezentuje niz parova objekata i od njih se zahteva da kažu koji član para im se više sviđa. �Q sort skala: od ispitanika se traži da predočene objekte razvrsta u ponuđene kategorije koje se nalaze na kontinuumu od najboljeg do najgoreg.

Vrste skala prema izgledu � 5. Likertova skala: uglavnom se primenjuje u merenju stavova, predstavlja niz tvrdnji koje govore pozitivno ili negativno o objektu stava, ispitanik za svaku tvrdnju označava u kojoj meri se slaže sa njom. �Svaka tvrdnja je zapravo skala u malom, zato se ove skale nazivaju sumacionim skalama. �Odgovori na svakoj tvrdnji se sabiraju kako bi se formirao ukupni skor kao kompozitni pokazatelj stava koji se meri. �Obično ima 5 stepeni.

Likertova skala �Osnovni model formulisanja iskaza ili tvrdnji skale je X r V a može se izraziti ovako: �Saradnja škole i porodice (objekat skaliranja, X) je preduslov (relacija, r) prevencije neuspeha u školi (univerzalna vrednost, V). �Uključivanje pozitivno i negativno formulisanih tvrdnji ublažava tendenciju ispitanika da se uvek slažu ili ne slažu sa tvrdnjom, ili onih nemotivisanih koji uvek zaokružuju isti broj. Povećava koncentraciju ispitanika. �Obično bude oko 20 tvrdnji.

Dve metodološke greške �Greške koje ugrožavaju pouzdanost podataka. � 1. Pogreška centralne tendencije: ustručavanje od ekstremnih stepeni na skali, preterano učestalo biranje srednje kategorije. �Uzroci: osetljivost teme, formulacija tvrdnje, socijalna poželjnost, odgovaračko usmerenje. � 2. pogreška ekstermnog suda: tendencija preterane učestalosti označavanja ekstremnih stepeni, u ljudi koji su skloni da vide sve crno- belo.

Obrada podataka �Bodovanje se vrši za svaku stavku posebno, paziti na formulaciju tvrdnji. �Obrada podataka je najčešće pomoću neparametrijskih statističkih postupaka, jer su podaci uglavnom sa nominalne ili ordinalne merne skale.

Korišćena literatura �Metode istraživanja u obrazovanju; Cohen, Manion, Marrison). �Horizonti istraživanja u obrazovanju; KneževićFlorić.